Hronika 1.-6. januar

Beograd - Odlukom Narodne banke Jugoslavije koja je juce stupila na snagu, nad Jugobankom, Investbankom, Beobankom i Beogradskom bankom juce je pokrenut stecaj, saopstili su na zajednickoj konferenciji za novinare potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, guverner NBJ Mladjan Dinkic i ministri finansija i privatizacije u Vladi Srbije Bozidar Djelic i Aleksandar Vlahovic.

Gradjani koji su imali "zive" pare u ovim bankama (tekuce i ziro racune,kao i novu deviznu stednju ) moci ce svoje uloge da podignu na salterima postanske stedionice od 10. januara. Takodje, gradjani koji imaju cekove jedne od ove cetiri banke moci ce da ih unovce takodje u Postanskoj stedionici. Firme i preduzeca koji su bili deponenti ovih banaka, od subote treba da se jave svojim referentima u ZOP kako bi prebacili svoje racune u neku drugu banku. Sanacija ostale cetiri banke koje su pod nadzorom Agencije ce se nastaviti. Sanacija Jugobanke Bor odvijace se u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije, dok ce se Prokupacka i Vranjska pripojiti cetvrtoj banci u sanaciji - Niskoj. Oko osam i po hiljada zaposlenih od cetiri, sad vec bivse, banke moci ce da racunaju, prema recima ministra Djelica, na "izdasan socijalni program". To znaci da ce radnici moci da se opredele izmedju 24 plate, sest hiljada dinara po godini staza, odlaska na biro, ili prekvalifikacije koja podrazumeva i naknadu od 20 odsto prosecne plate u Republici. Prema recima guvernera Dinkica, ukupna dubioza ove cetiri banke je 8,3 milijarde maraka, sto predstavlja 31,4 odsto bruto domaceg proizvoda Jugoslavije.

Potpredsednik Vlade Miroljub Labus najavio je da ce policiji i pravosudju biti predati dokazi na osnovu kojih ce ovi moci krivicno da gone rukovodioce ovih banaka koji su odgovorni za dubioze ovih banaka. Prema recima potpredsednika Labusa, Agencija za sanaciju banaka je od juna, kada su ove banke svrstane pod njen nadzor, preuzela sve mere za njihovu sanaciju - iz bilansa su isciscena potrazivanja prema Pariskom i Londonskom klubu, dovedena je nova uprava.

- Medjutim te banke su i dalje pravile gubitke. One nisu imale svoj kapital, pozajmljivale su sredstva pod nepovoljnim uslovima i stalno su bile u obaveznoj rezervi - rekao je Labus i dodao da je mesecno svaki zaposleni u tim bankama pravio 500 nemackih maraka gubitka. Prema Labusovim recima, za pokrivanje nelikvidnosti ovih banaka budzet Srbije je prosle godine izdvojio 1,14 milijardi dinara. Za poslednjih deset godina, pored dugova prema klubovima poveriocima, banke su napravile i 3,5 milijardi novih dugova, za koje drzava nije bila garant. Labus je rekao da su kreditori podigli tuzbe za naplatu svojih potrazivanja. Prema njegovim recima do danas je za naplatu pristiglo pola milijarde dinara i 299 miliona maraka ovih potrazivanja, a kraju se privode presude za jos 1,73 milijarde maraka. Prema Dinikicevoj racunici da bi se sanirale ove cetiri banke potrebno je da se svi zaposleni odreknu 18 mesecnih primanja. Tom prilikom Dinkic je napomenuo da odlazak "na dobos" ovih banaka nece izazvati veliki sok u privredi, jer je njihov udeo u ukupnom platnom dinarskom i deviznom platnom prometu 13,5 odnosno 10,9 odsto.

Kad je rec o propratnim efektima pokretanja stecaja nad cetiri banke, Labus je rekao da se ovaj proces nece odraziti na poslovanje zdravih banaka. Labus je rekao da su banke koje su svrstane u A i B kategoriju nastavile uspesno da se razvijaju, sto pokazuje i preko 600 miliona maraka nove devizne stednje koje su te banke prikupile. Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic rekao je da ce Vlada uciniti sve da spreci domino efekat kojim bi likvidirane banke mogle sa sobom da povuku i preduzeca. Prema njegovim recima, preduzecima je ostavljeno 18 meseci da dokazu da mogu da budu uspesno privatizovana. Vlahovic je najavio i formiranje beogradskog kluba kreditora, od koga ce se zahtevati otpis i restruktuiranje dugova. Prema Vlahovicevim recima, poveriocima se daleko vise isplati da nakon privatizacije ovih preduzeca naplate deo svojih potrazivanja, nego da to cine kroz likvidacionu masu. Na pitanje novinara da li ocekuje da ce Savezni sud osporiti i ovu odluku NBJ, Miroljub Labus je istakao da je zakonska procedura u celosti ispostovana i da nema potrebe za ponistenjem ove odluke.

GORAN SVILANOVIC: Svi ce u Hag

Beograd - Savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic je izjavio da ce svi osumnjiceni gradjani SRJ biti izruceni Haskom tribunalu za ratne zlocine izvrsene na prostorima bivse jugoslovenske federacije.

- Sigurno je da ce se nastaviti sa izrucenjima. Licitiranja imenima nije korektno. Mislim da je najbolje da se ljudi protiv kojih postoje optuznice sami pojave pred Haskim tribunalom - izjavio je sef jugoslovenske diplomatije Svilanovic u intervjuu jucersnjem Blicu.

Ministar Svilanovic je naglasio da se u zemlji "stvara atmosfera da ljudi misle da se, iako su optuzeni, nikada nece pojaviti pred sudom". Grese, svi ce odgovarati, dodao je on preporucujuci "da se ljudi protiv kojih postoje optuznice sami pojave pred haskim sudom" te da se "varaju oni koji misle da ce vremenom nestati interesovanje za haske optuzenike i da se od onoga za sta su optuzeni moze pobeci". Sef diplomatije je uveren da ce "sve kljucne licnosti cije se izrucenje zahteva biti procesuirane". On je rekao da ce se zaloziti da se, ako ne moze da se postigne saglasnost u saveznom parlamentu o usvajanju zakona o saradnji sa Hagom, "donese neki model ili kombinacija zakona na saveznom i republickom nivou". Svilanovic, koji je i predsednik Gradjanskog saveza Srbije, izrazio je uverenje da ce DOS uspeti da izdrzi "iskusnje" donosenja novog ustava Srbije i ocenio kako je moguce pomiriti interese Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u nekim konkretnim pitanjima, kao sto je prijem SRJ u Evropsku uniju. DS i DSS ce, kazao je Svilanovic, "ostati dve stranke koje ce mozda u nekoj narednoj izbornoj utakmici biti na razlicitim stranama, ali ce posle nje mozda opet da formiraju koaliciju". Predsednik GSS je rekao da insistira na predlogu za resavanje krize u DOS koji je napravio neposredno pre smenjivanja predsednika Skupstine Srbije Dragana Marsicanina i koji je kasnije formalizovan u "Labusov i Svilanovicev plan". Osnova tog plana je "da se razgovara o resenjima u svim vladama i da se postigne saglasnost oko pisanja novog ustava", rekao je Svilanovic. Prema njegovim recima, prioriteti za 2002. godinu bice pregovori o ulasku u Evropsku uniju, prijem u Savet Evrope i clanstvo SRJ u Partnerstvu za mir. On je kazao da o prijemu u Partnerstvo za mir moze da se pregovara, ali da ti pregovori nece moci da se okoncaju dok je Nebojsa Pavkovic na celu VJ. Svilanovic je, medjutim, dodao da "ne sumnja da ce biti promena u vrhu VJ".

Pavkovic ili Partnerstvo

Goran Svilanovic je potvrdio da SRJ moze pregovarati o ulasku u Partnerstvo za mir, ali da se pregovori "nece okoncati dok je general Nebojsa Pavkovic na celu Vojske Jugoslavije". "Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je u nekoliko navrata rekao da je spreman za promene u vojsci, koje ukljucuju i promene u vrhu, tako da ne sumnjam da ce se to desiti. Moglo je da se desi i do sada, ali ne bih ulazio u razloge takve odluke, jer to jeste ovlascenje predsednika", rekao je Svilanovic.

Blic, 4. jan. 2002.

VJ nije reformisana. Vlada nije kompanija ni osiguravajuce društvo

Dragoljub Micunovic: Kompromis u DOS je moguc

DOS je mogao mnogo bolje da saraduje nego što je saradivao. Iz toga su proizašli i izvesni deficiti u rezultatima koje smo mogli da postignemo. Neko može reci da je pravo cudo da se 18 partija održalo na okupu, medutim mislim da nisu svi uložili dovoljno napora da DOS funkcioniše bolje. To smatram najvecim nedostatkom u koaliciji - rekao je u razgovoru za „Blic“ Dragoljub Micunovic, lider Demokratskog centra i predsednik Veca gradana Skupštine SRJ.

DOS je predizbornu kampanju gradio na obecanju temeljnih društvenih reformi. Koliko je u tom pravcu uradeno u proteklih godinu dana? - Politicke reforme koje su trebalo da obuhvate i parlamente i vlade i sudove i policije i vojsku su samo zapocete. Parlamenti su možda uradili dosta, doneti su neki bitni zakoni medu kojima je najvažniji poreski zakon koji je uveo red u finansijsko poslovanje. Ipak, nivo rasprava u parlamentu nije bio odgovarajuci. Bilo je puno incidenata, narocito u Skupštini Srbije. Bitno je da se oba parlamenta nisu izborila za ravnopravnost u odnosu sa vladama. Još postoji navika obe vlade da po inerciji šalju tekstove parlamentima, koji po njihovom mišljenju to treba da usvoje prostim dizanjem ruku.

Ocena stepena reformi prelama se i kroz najavljivane reforme vojske i policije. Koliko su ove institucije zahvacene reformama? - Tu nismo napravli neki veliki korak. Nismo ni poceli. Predlog zakona o vojsci nije valjao i sreca je da ga je Ministarstvo odbrane povuklo. Imamo pravni vakuum i nedoslednost. Miloševic je izabrao da promeni Ustav samo u tackama koje su za njega bile znacajne, a to znaci da direktno bude biran od naroda, dok se dalje nije uplitao u druga ustavna pitnja i ovlašcenja buduceg predsednika. Sada imamo situaciju predsednika koji je direktno izabran, ali nema ovlašcenja koja inace ima u predsednickom ili polupredsednickom sistemu. S druge strane, predsednik je odsecen od parlamenta jer ga gradani direktno biraju, kao i poslanike, i oni su medusobno nezavisni i nemaju nikakve kontakte zasnovane na Ustavu i zakonu. Vojska je ranije, dok je predsednik bio vezan za parlament koji ga je birao i smenjivao, bila pod uticajem VSO u kome je bio i predsednik SRJ, preko koga je parlament imao kontrolu nad vojskom. Sada toga nema. Nemate nikakav uticaj na vojsku. Postoji nekakav Odbor za bezbednost i odbranu, ali njegove nadležnosti su apsolutno male. Reforma vojske podrazumeva u prvom redu, ako ne i jedino to, civilnu kontrolu armije. Ona se ostavaruje i preko vlade, time što ministar odbrane jeste civilna licnost. Ovlašcenja koja bi trebalo da poseduje ministar odbrane moraju biti velika, kako bi na taj nacin vlada vodila svoju vojnu politiku. To do danas nije bio slucaj. Generalitet je bio vezan za predsednika države, a on ne odgovara ni vladi ni parlamentu. Ta nedoslednost mora da se ispravi. Tu leži koren nesporazuma, jer kada su vlada ili parlament nezadovoljni nekim generalima, nemaju instrumente da na to uticu. To je za demokratiju nedopustivo jer je vojska vezana za predsednika države, što je u svakom slucaju loše. Naš predsednik jeste demokrata, ali sutra može doci drugi predsednik koji ce imati ko zna kakve aspiracije. Dakle, vojska skoro da nije uopšte reformisana. Treba je svesti na pravu meru, ali da istovremeno ne oštetimo našu bezbednost. Pitanja odbrane rešavace se i kroz pristupanje programu „Partnerstvo za mir“. Sa NATO moramo saradivati bez obzira na našu istoriju odnosa. Stvar sa policijom je takva da mi moramo da se modernizujemo na tom polju i saradujemo sa medunarodnim policijskim organima i stvorimo nove policijske kadrove. Zbog ratnih godina i svega što se dešavalo imali smo tesnu spregu kriminala, policije, carina, i to je jako teško razmrsiti.

Nacelnik GŠ VJ Nebojša Pavkovic ponudio je ostavku predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, ali je on odbio s obrazloženjem da je Pavkovic mnogo ucinio da u vojsci otpocnu reforme. - Ne delim mišljenje predsednika SRJ da je bilo neceg spektakularnog u reformi vojske. Necu da ulazim u kvalitete našeg generaliteta. Kada govorimo o reformama u VJ se promenilo vrlo malo, najbitnije je da dodemo u situaciju da svaki dinar odobren vojsci kontrolišemo. Vojska i policija svuda u svetu jesu servis vlade, službe koje vlada ima za ocuvanje bezbednosti, granica ili unutrašnje sigurnosti gradana. Odluka koja je obrazložena na taj nacin je slab argument. Iznenaden sam odlukom jer vecina u DOS želi kadrovske promene u vojsci. Ovim potezom predsednik je sebe udaljio od opšteg stava koji postoji u DOS kada je vojska u pitanju. Da li je trebalo da prihvati ostavku Pavkovica je njegova stvar, ja bih je prihvatio.

Da li DOS postoji? - DOS postoji. On nema alternativu u ovom trenutku. Bez obzira na to što postoji veoma vidljiva kriza i nezadovoljavajuci odnosi unutar koalicije. Prvi nisam zadovoljan stanjem u DOS.

Analiticari tvrde da postoji samo formalno? - Pa, nije samo formalno. Videli ste kako je glasano i za savezni i za republicki budžet. To je apsurdno u svakoj zemlji. Oni koji glasaju za budžet podržavaju vladu. U oba parlamenta budžeti su prošli, što je veoma znacajno.

Kakav ce biti rasplet krize u DOS. Hoce li se DSS prvo vratiti u Vladu Srbije ili ce, pre toga, biti ispunjen njihov ulov da im prvo bude vracena funkcija predsednika Skupštine Srbije. Takode, u kojoj meri ocekujete rekonstrukciju Vlade Srbije? - Ocekujem kompromis u DOS jer je apsurdno da se on ne postigne. Otpocecemo uskoro te razgovore. Nisam hteo da zakažem novu sednicu Predsedništva DOS u vreme vrlo zaoštrenih odnosa. Sveli smo to na direktne kontakte. Razgovarao sam i sa jednima i sa drugima. Razgovori ce poceti bez obzira u kojim sastavima - u dvoje, troje ili cetvoro, sve dok se ne pripremi sednica. Kada budem imao uvid da kriticka vecina DOS želi sednicu i kompromis, onda cemo zakazati sednicu i definisati sve stvari. Da li ce biti rekonstukcije ili ne, zavisi od stava DOS. Imao sam predlog da se pocne od redefinisanja koalicionog sporazuma, da vidimo gde pocinje konflikt, da li uskracivanjem podrške vladi i stvaranjem poslanickih grupa. To se dalje razvijalo sve do trenutka kada je kulminiralo ostavkom Maršicanina. Ako ovu prvu stvar rešimo, naravno da cu se zalagati da mesto predsednika srpskog parlamenta pripadne DSS. S druge strane, ne može se ici u stvaranje vlade na osnovu procenata, kvota ili nekakvih dividendi, kao da je to kompanija ili osiguravajuce društvo. Imamo mandatorski sistem i kabinet sastavlja mandatar za premijera. Nisu ta ministarska mesta popisana, pa sada nekome treba da pripadnu dva ili tri mesta. Mnogo je važnije da je neko sposoban ministar, nego iz koje je stranke. Sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom sam razgovarao o tome pre neki dan i ponovo cemo se sastati. Imao sam predlog dnevnog reda te sednice DOS, na kojem bi na prvom mestu bila rasprava o funkcionisanju parlamenata - republickog i saveznog. Tu se upravo prelamaju svi problemi.

Odnosi na relaciji DS-DSS predstavljaju izvor konstantne krize u koaliciji. Gde su tu „male stranke“? - Ukoliko DS i DSS i dalje budu ignorisale sve ostale stranke, one ce dici svoj glas i tražice da se njihov glas cuje, tim pre što ove dve stranke imaju manje poslanika u republickom parlamentu nego sve druge stranke koje nekada pitaju, a nekada ne pitaju za mišljenje u tim konfliktima. DSS je jasno da moramo da se vratimo na razgovore. Tu ostale stranke u DOS treba da izvrše pritisak da se ide na ocuvanje DOS, kako ne bi preovladala mišljenja „ko nece sa nama neka ide, pa makar imali tanku vecinu“.

Šta ocekujete kao ishod ekspertskih, ali i ukupnih razgovora o buducnosti zajednicke države? - Utisak kupovine vremena vidljiv je kod crnogorskih vlasti. Pitanje je da li kupuju vreme ili im ono curi. Sve sam uvereniji da ce se situacija tako razvijati da se možda nece ni doci do referenduma. Ocekujem da ce i javno mnjenje i medunarodni subjekti izneti svoje stavove, tako da ce biti kasno za neke druge eksperimente sa kojima se sada polazi. Jugoslavija ide putem ocuvanja, ali treba aktivirati ono što ja zovem njenim „unutrašnjim prijateljima“. SRJ kao da gubi te unutrašnje prijatelje koji kažu da hoce zajednicku državu, da im ona treba... Postoji jedna velika razlika izmedu saveza država i koliko god hocete labave federacije ili konfederacije. Savez država ne znaci ništa - poznati su nam primeri saveza nekih arapskih država koji su se menjali svaka tri dana. Olako pozivanje na referendum u stilu „nama oni ne trebaju“ je politicko slepilo. Umanjivati državu može samo onaj ko nema državnicke talente.

Prvo novi ustav

Da li sledi godina izbora na svim nivoima

Nataša Micic: Samo novi predsednik Gradanski savez Srbije ne ocekuje izbore ove godine, jer smatramo da se ne bi ništa promenilo u odnosu politickih snaga i da bi sastav republickog parlamenta ostao nepromenjen. Republicki izbori moguci su tek posle donošenja novog ustava Srbije, možda sledece godine. GSS ni savezne izbore ne ocekuje u toku ove godine, jer oni zavise od rešenja odnosa izmedu Srbije i Crne Gore, a ne verujem da ce ti odnosi biti rešeni tako brzo. Jedini izvesni su predsednicki izbori u Srbiji pri kraju godine, jer Milanu Milutinovicu istice mandat.

Milan St. Protic: Male šanse za SRJ Demohrišcanska stranka Srbije ne razmišlja o bilo kakvim izborima u toku sledece godine, jer ja novu godinu racunam od Srpske nove godine. Vlada Srbije uživa poverenje parlamentarne vecine i samo u nekom slucaju da eventualno ostane bez te podrške, u šta sumnjam, treba razmišljati o izborima. Ako opstane zajednicka država, onda bi trebalo da budu raspisani savezni izbori i raspušteni Vece gradana i Vece republika. Šanse za opstanak SRJ su male, mada bi DHSS to voleo. Ali, i ako opstane zajednicka država, ni tada možda nece biti izbora, jer možda bude postignut novi savezni aranžman izmedu Srbije i Crne Gore koji nece podrazumevati raspisivanje tih izbora. Cak mislim da ni predsednicki izbori u Srbiji nece biti u 2002. godini. Pre tih izbora treba doneti novi ustav Srbije koji ce umanjiti ovlašcenja predsednika Srbije, jer je ovaj ustav pravljen za Miloševica. Možda ce po novom ustavu Srbija biti monarhija, ali ako ostane republika, DHSS smatra da predsednika Srbije ne treba birati direktnim putem, vec da to treba da bude protokolarna funkcija koju ce birati parlament.

Rasim Ljajic: Potreban konsenzus Presudno je kako ce biti redefinisani odnosi izmedu Srbije i Crne Gore. Ukoliko zajednicka država opstane, nužno je raspisati savezne izbore uz ucešce cele Crne Gore, a ako savezna država ne opstane, otvara se mogucnost za raspisivanje izbora na svim nivoima u Srbiji. Naravno, pre tih izbora u Srbiji potrebno je promeniti Ustav i izborni sistem, ali iznad svega postici konsenzus u okviru vladajuce koalicije. Izbori moraju biti plod jedinstvenog politickog dogovora u DOS, a ne nekih pritisaka. Ono što je sigurno jeste da ce ove godine biti održani izbori za predsednika Srbije.

Nebojša Lekovic: Štetno izjašnjavanje Nova demokratija smatra da bi bilo koji izbori u Srbiji, osim predsednickih, ove godine bili štetni. Jedino ako dode do nekih nepredvidenih lomova. Naš stav je da izbore treba raspisati tek posle isteka cetvorogodišnjeg mandata Vlade Srbije, kako bi DOS ispunio sva obecanja data gradanima. Glupo bi bilo održavanje izbora u Srbiji pre donošenja novog ustava i rešenja odnosa u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Savezne izbore, s druge strane, ne treba raspisivati pre rešenja odnosa u zajednickoj državi.

Zoran Andelkovic: Odnosi u DOS vise Socijalisticka partija Srbije ocekuje izbore na svim nivoima i to u prvoj polovini godine iz više razloga. Republicke parlamentarne izbore ocekujemo, jer DOS koji je dobio poverenje od gradana više ne postoji. Drugo, DOS je sam obecao da ce izbori biti u ovoj godini. Trece odnosi u DOS stalno vise. Ne može Vlada Srbije biti stabilna ako ima podršku 17 malih stranaka, a nema podršku Demokratske stranke Srbije. Dovoljno je da samo jedna od tih 17 malih stranaka bude necim nezadovoljna i Vlada ostaje bez podrške u parlamentu. Eto razloga za izbore. Posle rešenja odnosa Srbije i Crne Gore treba raspisati savezne izbore, jer SPS veruje u opstanak zajednicke države. Na kraju, predsednicki izbori u Srbiji su redovni ove godine.

hronika vesti (arhiva)

Sledeća nedelja