(Faktografski vodvilj o ulozi države u privatizaciji akcionarskog društva »Knjaz Miloš«)

19. maj 2003.

Broj akcionara »Knjaz Miloša« je 4.857. Akcionara fizičkih lica je 4.855 (od toga 1.629 radnika »Knjaza«) i oni ukupno imaju 58,72 odsto akcija sa pravom upravljanja. Preostala dva akcionara su državni: Fond PIO sa 10 odsto akcija kojima upravlja Agencija za privatizaciju i Akcijski fond Republike Srbije sa 31,28 odsto akcija. Državnih 41,28 odsto akcija su bez prava upravljanja. Vrednost pojedinačne akcije je procenjena na 3.000 dinara, čega će se setiti mnogo kasnije vicepremijer Miroljub Labus, kada se u utorak, 23. novembra 2004. godine, obrecnuo uveče preko prvog kanala državne televizije na male aranđelovačke akcionare. Pa šta hoće oni, pitao se vicepremijer, do juče su imali 3.000 dinara po akciji, a sada su pravi mali bogataši, imaju šest puta više. To šest puta više odnosilo se na zvaničnu ponudu »Danona« i Vlade Divca da daju 17.500 dinara po akciji »Knjaza«, a koju je preferirala Vlada Srbije uprkos ponudama investicionog fonda FPP Balkan Limited koji je malim akcionarima (a videćemo kasnije i državi) ponudio 23.000 dinara po akciji i Pivovarne Laško koja je ponudila 19.000 dinara po akciji.

jul 2004.

Firma MAG 12 LLC iz države Delaver u SAD zvanično se pojavljuje kao kandidat za dalju privatizaciju »Knjaza« kroz dokapitalizaciju. Iza američke firme stoji košarkaš Vlade Divac koji je u jugoslovenskoj reprezentaciji nosio broj 12 na dresu.

14. avgust 2004.

U trku za »Knjaza« ulazi investicioni fond FPP Balkan Limited sa Kajmanskih ostrva (neki ekonomisti upozoravaju da ga ne treba mešati sa u svetskim finansijskim krugovima čuvenim investicionim fondom FP &P ). FPP kroz formu Ponude za preuzimanje akcija nudi otkup od 25 do 40 odsto ukupnog broja akcija po ceni od 9.000 dinara po akciji. U ponudi se naglašava da važi samo za akcije sa pravom glasa, znači one koje su u vlasništvu malih akcionara. Datum zatvaranja ponude je bio 3. septembar 2004.

avgust 2004.

Na izazov fonda FPP odgovaraju francuski gigant »Danon« koji nudi 9.100 dinara po akciji i Pivovarna Laško koja nudi 9.500 dinara po akciji. Ulaskom konkurencije datum 3. septembar gubi važnost i po propisanoj proceduri svi konkurenti imaju pravo da do 11. septembra tačno u podne poboljšaju svoje početne ponude.

11. septembar 2004.

»Danon« izlazi sa u tom trenutku konačnom ponudom od 15.000 dinara po akciji, Laško nudi 16.000 dinara, a FPP 17.200 dinara po akciji. Istog popodneva Agencija za privatizaciju i Akcijski fond objavljuju Javni poziv svim pojedinačnim akcionarima da pridruže svoje akcije sa državnim i da za združeni većinski paket kasnije traže minimum 20.000 dinara po akciji, te investicioni i socijalni program kao posebne stavke. Dogovor o združivanju akcija i pravljenju većinskog paketa napravljen je između državnih i malih akcionara nekoliko nedelja ranije. Ponuda za pridruživanje je važila do 24. septembra.

12-20. septembar 2004.

FPP u nedelju 12. septembra javno oglašava da će do ponedeljka, 20. septembra tačno u podne primati ponude malih akcionara, te da će otkupiti minimum 25, a maksimum 40 odsto akcija po ceni od 17.200 dinara za akciju. Ako do 20. septembra u podne ne skupi 25 odsto akcija ponuda FPP bi propala. Agresivnom kampanjom u kojoj obećava i da tri godine neće biti otpuštanja u »Knjazu« FPP pokušava da ubedi akcionare da deponuju akcije u njegovu korist. Izveštaji brokera, međutim, pokazuju da je najava o traženju 20.000 dinara po akciji za združeni paket sa državom delovala, pa FPP u petak 17. septembra, uoči samog vikenda, nije ni blizu potrebnih 25 odsto. Komentari koji su plasirani kroz jedan viđeni ali malo čitani nedeljnik i preko jedne viđene ali malo gledane tv stanice kako, navodno, država greši što se meša u privatizaciju »Knjaza«, jer em odbija strane investitore, em (što je važnija poruka) obećava malim akcionarima nemoguće, nisu bili dovoljni za dovoljan broj malih akcionara. Tada počinje paljba iz teške artiljerije i beogradski tabloidi u subotu, 18. septembra, objavljuju da »sve kalkulacije pokazuju kako je 17.200 dinara najviša moguća cena«. Dan kasnije preko tabloida se objavljuje kako »država nudi goluba na grani«, a preko pojedinih tv stanica to u ponedeljak tokom čitavog dana više puta ponavlja jedan penzioner »Knjaza« koji je svoje akcije deponovao fondu FPP i poziva i druge da učine isto. Povodom žestoke vikend kampanje fonda FPP oglašava se u nedelju popodne direktor Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac javnim upozorenjem da u konkretnom privatizacionom postupku nije dozvoljeno delovati širenjem lažnih informacija.

20-27. septembar 2004.

Rok za deponovanje akcija fondu FPP istekao je u ponedeljak 20. septembra tačno u podne ali tog i narednog dana niko zvanično ni reči o tome da li je ponuda uspela. Jedino je FPP odmah u ponedeljak popodne objavio svoj uspeh, ali bez navođenja precizne količine deponovanih akcija. U četvrtak 23. septembra direktor »Knjaza« Radenko Marjanović govori o prevari i tvrdi da je FPP prikupljao ponude i dva dana nakon propisanog roka. Kasnije je od države (ali neimenovano) objašnjavano da zvanični rezultat nije objavljen odmah, jer je kompjuter u Centralnom registru akcija »crk'o baš u ponedeljak negde oko podneva« (kako je zabeležila jedna dnevna novina), pa je brojanje moralo da bude ručno, kao onomad na Floridi kada je mlađi Buš pobedio Gora. Tek, FPP se u petak, 24. septembra, uz uredan izvod iz Centralnog registra oglasio zahtevom upravi »Knjaza« da kao vlasnik 25,03 odsto akcija dobije kopije opštih akata firme. Grupa od dvadesetak malih akcionara najavljuje tužbu sudu, jer su, navodno, neki brokeri falsifikatima deponovali njihove akcije fondu FPP, čime je ovaj stigao do potrebnih 25 odsto. Novostvoreni paket FPP bio bi srušen ako bi samo bilo koja dva od tih dvadesetak akcionara dokazali da njihovi potpisi kod fonda FPP nisu pravno valjani. Bilo kako bilo, u međuvremenu, na osnovu tih 25,03 odsto FPP dobija od Komisije za hartije od vrednosti produženi rok do 11. oktobra da dokupljuje akcije do 40 odsto. Ekonomisti objašnjavaju da je zapravo hteo da stigne do 30 odsto od ukupnog broja akcija, jer bi time stigao do većine akcija sa pravom upravljanja (podsećamo, 41,28 odsto državnih akcija su bez prava upravljanja). Tako bi FPP došao do mogućnosti takozvane dokapitalizacije, čime bi još nerođeni zajednički paket države i preostalih malih akcionara izgubio vrednost. U petak, 24. septembra kompjuter u Centralnom registru nije doživeo kolaps i ispostavlja se da je čak 30,59 odsto akcija malih akcionara pridruženo državnom paketu u sada većinskih 71,87 odsto ukupnog broja akcija. Država se, međutim, tog dana, a ni u ponedeljak, 27. septembra, ne oglašava najavljenim javnim pozivom u kome bi bilo traženo onih 20.000 dinara po akciji. Time je fondu FPP slučajno ili namerno, ko zna, ostavljeno vreme da stigne do željene dokapitalizacije. Nervozni mali akcionari koji su se udružili sa državom pribegavaju, kako su procenili, jedinom efikasnom rešenju i u utorak, 28. septembra, ujutro u 6 sati cela smena kreće u Beograd, pred zgradu Vlade, gde im se do 10 sati pridružuje i kompletna ekipa od stotinak zaposlenih u prodajnom centru Beograd. Iste večeri je, pričaju prisutni, vicepremijer Miroljub Labus u krcatoj i naelektrisanoj aranđelovačkoj radničkoj menzi obećao i »ono što mu nisu tražili«.

29. septembar 2004.

Dnevne novine osvanule su sa Javnom ponudom za zajedničku prodaju akcija preduzeća »Knjaz Miloš« a.d. Aranđelovac. Nudi se paket od 71,87 odsto akcija i traže se onih 20.000 dinara po akciji, investicioni i socijalni program... Rok za podnošenje prijava je od 11. oktobra (kada istekne produženi rok dat fondu FPP) do 29. oktobra, po običaju, odnosno po propisu, tačno u podne.

15. oktobar (petak)

Divac i »Danon« najavljuju kasno popodne saopštenjem preko jedne PR agencije da će se zajednički prijaviti na Javnu ponudu... Ne precizira se da li će ponuditi i onih traženih 20.000 dinara po akciji...

16. oktobar 2004. (subota)

FPP se u produženom roku ni za jotu nije pomerio sa onih 25,03 odsto ponudum od 17.200 dinara po akciji, pa su mu sada »sve kalkulacije« pokazale da bi moglo (odnosno moralo) da se ponudi i više. Tog dana FPP u želji da se domogne dokapitalizacije nudi javnim oglasom otkup od jedne do 10 odsto ukupnog broja akcija po ceni od 22.000 dinara za akciju. FPP naglašava da će otkupljivati samo akcije sa pravom glasa, znači od malih akcionara. Ponuda važi od 18. oktobra do 8.novembra (tačno u podne, ako izdrži kompjuter).

17-21. oktobar

Panika među malim akcionarima »Knjaza« u Aranđelovcu i šire gde ih ima, u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu... Šta raditi sa primamljivom ponudom FPP i kako se ugurati u onih 10 odsto koji dobijaju 22.000 dinara po akciji. S druge strane, da li će neko drugi ponuditi više. Oni koji su pohrlili za 17.200 dinara po akciji raspituju se ima li nade i za njih i da li će pasti onih 25,03 odsto fonda FPP možda na sudu.

21. oktobar - 1. novembar 2004.

Novouspostavljeni Centar »Knjaza« za informisanje akcionara i medija objavljuje 21. oktobra (nakon raspitivanja kod brokera) da bi ako se svi mali akcionari (oko 30 odsto od ukupnog broja akcija) jave fondu FPP, svako od njih pojedinačno prodao samo trećinu svojih akcija po ceni od 22.000 dinara, a da bi im ostatak akcija ostao neprodat u ovom ciklusu. Mali akcionari se brzo preračunavaju i oduševljenje za ponudu FPP naglo splašnjava, a u igru ulaze »Danon« i Divac preko tek osnovane zajedničke firme »Apurna« koja nudi 17.500 dinara za akciju i traži minimum 50,01 odsto akcija, znači većinsko vlasništvo. Od tog trenutka rok koji je postavio FPP, 8. novembar, više ne važi i do 1. novembra mogu da se jave i drugi ponuđači sa svojim početnim ponudama. Novi rok za konačne ponude svih koji se jave sa početnim ponudama je 15. novembar (tačno u podne). Javila se i Pivovarna Laško ponudivši 18.000 dinara po akciji za manjinski paket. Tako su opet u igri tri ista ponunuđača, s tim da je »Danon« pojačan Vladom Divcem.

U međuvremenu, 25. oktobra, SUP Kragujevac saopštava da je podneo krivične prijave protiv dva ovlašćena lica »Emisio brokera« za koje »osnovano sumnja da su falsifikovali potpise malih akcionara u korist fonda FPP« u onoj tranši kada je crk ' o kompjuter u Centralnom registru. Tu informaciju centralnim medijima prosleđuje Centar za informisanje »Knjaza«, što velike agencije i pojedini elektronski mediji objavljuju odmah te večeri, a većina dnevnih novina u izdanjima od 26. oktobra.

U već pominjanu radničku menzu 26. oktobra došli su direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević i predstavnici Akcijskog fonda da sa malim akcionarima popričaju o daljem zajedničkom nastupu u prodaji većinskog paketa. Predstavnici države tom su prilikom malim akcionarima dali na znanje da je državi, budžetu, znači svim građanima Srbije najvažnija cena pojedinačne akcije i da je cena za državu osnovni elemenat u ocenjivanju koja je ponuda najbolja. Mali akcionari su odgovorili da je to u redu i da samo traže da ako bude više ponuda sa istom cenom oni odluče kome ponuditi paket, jer jedino njih interesuju investicioni i posebno socijalni program.

7. novembar 2004.

Potpredsednik kompanije »Danon« u Beogradu razgovara sa visokim zvaničnicima Srbije, a vicepremijera Miroljuba Labusa posećuje kod kuće, jer je vicepremijer, kako je naknadno sam objašnjavao, imao problema sa bolovima u nozi. Čitava priča oko ove posete postaje opštepozna i uzburkava javnost tek u četvrtak, 25. novembra.

15-21. novembar 2004.

Tek što je prošlo tačno u podne u ponedeljak, 15. novembra, sve se zna. »Apurna« (»Danon« i Divac) je ostala na 17.500 dinara po akciji za većinski ili ceo paket uz bitno poboljšan socijalni program. Laško nudi za većinski ili ceo paket 19.000 dinara po akciji, uz takođe poboljšane ostale stavke. FPP nudi 23.000 dinara po akciji za 25 do 33 odsto akcija, znači sve koje su kod malih akcionara, dok državi za njenih 41,28 odsto nudi istu cenu po takozvanoj put opciji, znači u nekoj dogovornoj dinamici u naredne dve godine. FPP i »Apurna« obećavaju i po 1.000 evra svakom zaposlenom za Novu godinu...

Mali aklcionari ne pokazuju bilo kakvu dilemu. Razočarani što među njima neskriveno željeni »Danon« i Divac nisu dali bolju cenu za pojedinačnu akciju masovno idu u FPP. Država se ne oglašava sve do četvrtka, 18. novembra, kasno popodne, kada je obnarodovala da će svoje akcije deponovati »Danonu« i Divcu. Istog popodneva, u četvrtak, neki ovdašnji predstavnici »Danona« raspituju se po Aranđelovcu kako bi bilo primljeno da oni »na neki način« ponude sada malim akcionarima po 22.000 dinara za akciju. Ta mala »sondaža« im je izgleda pokazala da »neki način« moraju pronaći, ali i da bi i nešto manja suma mogla biti dovoljna. Problem je cajtnot, jer je rok za deponovanje akcija ponedeljak, 22. novembar (tačno u podne). Ogromna većina   malih akcionara je već deponovala akcije fondu FPP, ali srećom po »Danon« vikendom ne rade ni fabrika, ni njen Centar za informisanje, pa stanoviti Frederik Pekastan, predstavljen kao predstavnik »Danona« izjavljuje u subotu preko centralnih beogradskih agencija i ostalih medija kako su u »Danonu« zadovoljni što je pomenuti Centar prethodnog dana navodno objavio kako je njihova ponuda najbolja za male akcionare. To nije bilo tačno, ali to više niko nije mogao opovrgnuti. A mnogo važniji »neki način« je pronađen u ponudi Divčevog kolege košarkaša Predraga Danilovića u petak tokom dana da će svakom akcionaru koji pređe kod »Apurne« dati poklon od 3.500 dinara po akciji. Time je ponuda »Danona« i Divca praktično porasla na 21.000 dinara po akciji. Danilović, supruga Vlade Divca i drugi »nezvaničnici« bliski ovoj ponudi rastrčali su se tokom vikenda i u ponedeljak pre podne Aranđelovcem, Beogradom... nudeći rečeni naknadni poklon. Direktor Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac opet u nedelju upozorava da naknadno poboljšavanje ponuda nije dozvoljeno ali avaj...   Javno se oglašava i ekonomski konsultant Milan Kovačević koji najavljuje da će državu Srbiju tužiti kao građanin zato što je od tri postojeće ponude odabrala onu koja je za budžet, odnosno za građane Srbije najnepovoljnija.

22. novembar 2004.

Rok za deponovanje akcija tačno u podne prošao. Konferencija za medije Komisije za hartije od vrednosti zakazana isto za podne iznenada otkazana u 15 minuta do podne. Čiji je »Knjaz«? Tajac. Tek kasno predveče javlja se jedan predstavnik »Apurne« i tvrdi da su Divac i »Danon« prešli crtu, ali kao i onomad predstavnik fonda FPP ne precizira cifru, odnosno koliko su tačno imali u podne. Da nije opet crk'o kompjuter? Jedino se javlja vicepremijer Miroljub Labus izjavom da sa »Knjazom« sve teče po zakonu i da je to dobra poruka za strane investitore.

23. novembar 2004.

Centralni registar ćuti, Komisija za hartije od vrednosti ćuti, nigde zvaničnog rezultata. S jedne strane slavlje. Ministar za privredu i privatizaciju Predrag Bubalo u Parizu nazdravlja dolasku »Danona« u Srbiju sa najvišim zvaničnicima Francuske. S druge strane mešana osećanja. Supruga Vlade Divca stiže u onu menzu da sa radnicima, kako je rekla, »podeli radost«. Radnici, kako koji, većina nije stigla ni da je htela da se prešalta sa FPP na »Apurnu«. A oni što su stigli, pitaju gospođu Divac kada će dobiti onih dodatnih 3.500 po akciji. Muk kada ona odgovori da se oko toga raspitaju kod Danilovića. Usput, gospođa Divac maše izvodom iz Centralnog registra. Tu piše da je »Apurna« u 12 časova i 13 minuta vlasnik 54 koma nešto akcija »Knjaza«. Samo najpažljiviji su primetili da jeste 12 časova i 13 minuta, ali da datum nije 22. nego 23. novembar. Iste večeri vicepremijer Miroljub Labus i ministar finansija Mlađan Dinkić u na početku pomenutoj emisiji u udarnom terminu na prvom kanalu državne televizije objašnjavaju da je u privatizaciji »Knjaza« sve bilo po zakonu, a da je Vlada vodila računa ne samo o ceni i budžetu nego i o razvoju Aranđelovca i okoline, a i šire. Tu se ono vicepremijer obrecnuo na   male akcionare što misle samo o parama, a ministar finansija je objašnjavao da se sa rezultatom niko nije zvanično pojavio jer po proceduri i nije drugačije predviđeno nego da pobednik izađe u javnost i objavi da je baš on eto pobednik i novi vlasnik, u ovom slučaju »Knjaza«.

24. novembar

Jutro u tabloidima osvanulo sa tekstovima o predinfarktnom stanju direktora Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca »zbog pritisaka oko 'Knjaza'«. Istog jutra Branko Pavlović, konsultant malih akcionara »Knjaza«, traži na osnovu zahteva Udruženja malih akcionara da Odbor za privatizaciju Skupštine Srbije zakazan za 11 sati u dnevni red uvrsti privatizaciju »Knjaza«. Odbor prihvata i pomera sednicu na 14 sati i poziva predstavnike Komisije za hartije od vrednosti (koju i formira i kontroliše Skupština a ne Vlada), a i vicepremijera Labusa, ako je zainteresovan da nešto kaže. Komisija stiže i da se na brzinu sastane i donosi odluku da se »Apurna« iz privatizacije »Knjaza« isključuje zbog nedozvoljenih radnji, a da se ostalim konkurentima da kraći rok u kome bi primali na deponovanje akcije malih akcionara. Vicepremijer ne dolazi na Odbor ali posetu Parizu prekida ministar Bubalo i on je na Odboru nazočan. Komisija za hartije od vrednosti saopštava svoju odluku, Odbor to prima k znjanju i stvar se smatra završenom. Usput se tada saznaje i da je Komisija istu takvu odluku već bila donela u ponedeljak u 9 sati ujutro i da je htela da je objavi na onoj nesuđenoj konferenciji za medije. Otkriva se da su direktora Komisije Milka Štimca odmah zatim posetili vicepremijer i ministar finansija, da je tokom razgovora Štimcu pozlilo, pa je vicepremijer trčao da otvara prozore, a ministar finansija odvezivao Štimčeve kravatu i košulju (ili je bilo obrnuto, da ministar finansija otvara prozore, a vicepremijer odvezuje kravatu i košulju). Tek, Štimac je završio u Urgentnom centru, konferencije nije bilo, o rezultatu se oglasio samo predstavnik »Apurne«, a vicepremijer je pričao ono kako je tu sve bilo po zakonu i kako je sve to dobra poruka za strane investitore. Usput se tada, na Odboru, saznaje, ispričali Radikali, i za onu nesrećnu kućnu posetu potpredsednika »Danona« vicepremijeru Labusu 7. novembra. Član Komisije Dušan Bajec podnosi istog popodneva ostavku zbog pritisaka na Komisiju i saopštava da je to učinio nakon konsultacija sa Predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Novine spremaju jutarnja izdanja uz odrednicu Skandal, a Vlada Srbije vanredno zaseda u 10 sati uveče. Nakon te sednice, u pola jedan iza ponoći sazvana je konferencija za medije. Tu premijer, vicepremijer, resorni ministri. Najavljuje se da će UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala) sprovesti opsežnu istragu, oglašava se i Tužilaštvo koje ni manje ni više nego traži od Komisije za hartije od vrednosti da poništi svoju odluku i pokreće nekakav upravni postupak. Novine povećavaju punktažu na odrednici Skandal.

25. novembar 2004.

Dakle, svi bruje Skandal! Vicepremijer Labus izjavljuje kako ništa nije bilo po zakonu u privatizaciji »Knjaza« i to »od samog početka«, a ministar finansija Dinkić obznanjuje kako su iza ponude FPP Miloševićevi tajkuni, pre svih Miša Beko, te država. tojest Vlada, tojest on i Labus i Bubalo, štite Srbiju od tajkuna bivšeg režima.

Vicepremijer objašnjava onu kućnu posetu, najavljuje da će tražiti da se ispita kako to iz njegovog kabineta cure informacije i ne zaboravlja da na kraju uporedi »Danon« sa »Mercedesom«, a FPP sa seoskim fijakerom. Istog dana ponovo zaseda i krnja Komisija za hartije od vrednosti i donosi novu odluku: za sva tri kokurenta postavlja novi rok do 6. decembra (tačno u podne) da ponovo daju svoje konačne ponude za kupovinu akcija »Knjaza«. Ministar Bubalo objašnjava da je 6. decembar novi 15. novembar. Sve vreme dok je Komisija zasedala u Palati federacije na Novom Beogradu imala je u hodniku ispred vrata dva inspektora koja je za tu priliku »delegirao« UBPOK.

27. novembar 2004.

»Neko« dojavljuje medijima kako je SUP Kragujevac podneo krivične prijave protiv dva ovlašćena lica »Emisio brokera« zbog osnovane sumnje da su falsifikovanjem potpisa malih akcionara omogućili fondu FPP... To mu dođe kao mesečni pomen, šta li, onoj vesti od 25. oktobra...

29. novembar 2004.

Jedan predstavnik Laškog u Beogradu najavljuje mogućnost tužbe protiv države Srbije zato što nije prihvatila njihovu ponudu koja je, inače, navodi Slovenac, za više od tri miliona evra bolja za ovdašnji budžet od ponude »Apurne«... Dan kasnije iz Laškog javljaju kako zasad ipak neće tužiti državu Srbiju...