Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika - Novembar 2002

hronika vesti (arhiva)

 

BLIC: (28.11.02)

Srbija je suocena sa jasnim izborom izmedu demokratske buducnosti i povratka na period do septembra 2000. godine 

Vojislav Koštunica: Đindic treba sam sa sobom da se dogovori šta mu je prece 

Predizbornu kampanju vodim od septembra, kada su izbori u nevreme raspisani, po lošem izbornom zakonu i sa neažurnim birackim spiskovima. Izborni zakon po kome se odvijaju ovi izbori samo je kozmeticki promenjen, oko toga se sada, valjda, slaže vecina tih istih analiticara koje pominjete, zato što je u njemu ostala besmislena odredba o cenzusu od 50 odsto za prvi izborni krug i to, pri tom, tako da ukoliko se ne obezbedi izlaznost od 50 odsto u prvom krugu onda drugog kruga i nema. Pošto kod nas ne postoji obaveza glasanja, onda je sam taj uslov besmislen i zato smo jedina zemlja u kojoj postoji mogucnost da izbori ne uspeju; u ostalim zemljama samo kandidati mogu da dožive uspeh ili neuspeh na izborima - izjavio je u intervjuu za „Blic“ predsednik SR Jugoslavije i predsednicki kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, komentarišuci izjave analiticara koji su njegovu kampanju ocenili kao mlaku i zakasnelu. - Ne znam šta znaci mlaka kampanja. U septembru i prvoj polovini oktobra prokrstario sam celu Srbiju. Od tada se ništa bitno nije promenilo u samoj Srbiji i bilo bi izlišno ponovo obilaziti sve te gradove i pricati istu pricu. U izvesnom smislu to bi moglo da se tumaci i kao nepoštovanje prema biracima, koji uopšte nemaju tako kratko pamcenje kakvo pojedini analiticari vole da im pripišu. Da i ne govorim koliko sve to košta, posebno u zemlji u kojoj vecina stanovništva živi siromaški. Uostalom, pre neki dan sam gostovao u Kragujevcu. Sam taj grad predstavlja jedan veliki socijalni i radni problem Srbije. Bilo bi neukusno i necasno traciti novac na skup marketing i šljaštece predizborne manifestacije. Inace, Srbija je suocena sa potpuno jasnim izborom izmedu demokratske buducnosti i povratka na ono u cemu smo živeli do septembra 2000. godine. Mislim da sama ta cinjenica treba da bude dovoljna da animira birace. Setimo se, uostalom, stanja u Francuskoj izmedu prvog i drugog izbornog kruga, u koji su ušli Žak Širak i Le Pen. Tu nije vodena kampanja za kandidata nego za odbranu demokratije u Francuskoj. I tu kampanju je vodilo celo društvo, ukljucujuci i one koji su Širakovi politicki protivnici.

Zoran Đindic je izjavio da je DS spremna da, uz minimum uslova, podrži vašu predsednicku kandidaturu. Ranije ste izjavljivali da vam ta podrška nije potrebna. Da li još uvek verujete da izbori mogu uspeti bez izlaska glasaca koji podržavaju premijera i DS? - Nastavicu s pricom o francuskom primeru. Mislite li da je Žospen postavljao ikakve uslove Širaku da bi ga podržao, ili je bez premišljanja podržao jedinu demokratsku opciju? Cini mi se da premijer Đindic treba sam sa sobom da se dogovori o tome da li mu je prece da se Srbija razvija demokratskim putem ili da uporno nastoji da dokaže da je on jedini faktor odlucivanja u Srbiji. Uostalom, upravo su njegovi poslanici bili protiv nužne promene izbornog zakona, a Vlada na cijem je on celu nije se narocito potrudila oko birackih spiskova, neprestano objašnjavajuci da je to izuzetno komplikovan posao. Koliko god da je neki posao komplikovan, on ce se pre obaviti ako se pre zapocne i ako postoji rešenost da se on obavi. Ovde rešenosti ocigledno nije bilo, a pocelo se više nego kasno. Verujem da uspeh ili neuspeh izbora pre svega zavisi od biraca u Srbiji, njihove svesti i odgovornosti, a cvrsto se nadam da je ona na visokom nivou. Treba da pokažemo i dokažemo da želimo da gradimo institucije i da smo sposobni da tom poslu pristupimo. Ako ne možemo da izaberemo predsednika države, uprkos svim velikim ali ne i nepremostivim preprekama, kako cemo onda obaviti nesumnjivo teže poslove kao što je izrada novog ustava, nastavljanje i proširivanje procesa reformi - a on je svakako zastao - i ozbiljno oživljavanje privrede uz rešavanje socijalnih problema.

Ukoliko izbori i ovog puta propadnu, šta ce to znaciti za stanje u zemlji i za medunarodni položaj Srbije? Kakvi ce biti vaši dalji koraci ukoliko izbori ne uspeju? - Ako izbori ni ovog puta ne uspeju, neko ce morati da ponese odgovornost za to. Tu odgovornost u najvecoj meri snose oni koji su ih na ovaj nacin raspisali. Situacija u zemlji ce se u još vecoj meri destabilizovati, a medunarodni položaj Srbije i Jugoslavije od toga može imati samo štete. Uostalom, nas vec sada cekaju i Savet Evrope, kada je rec o prijemu, i Evropska unija, kada je rec o pregovorima o stabilizaciji i asocijaciji. Ipak, nadam se da ce izbori uspeti. Ne mogu ili bar ne želim da verujem da je organizacijama kao što su OEBS, ciji smo clan, i Savet Evrope, ciji još nismo clan, više stalo do uspeha izbora u Srbiji nego delovima naše vlasti. Cinjenica je, medutim, da su OEBS i Savet Evrope pokrenuli kampanju za ucešce gradana na izborima a da to nijedan organ u nadležnosti Vlade Srbije nije ucinio.

Mediji su objavili informacije da vam je još u januaru skrenuta pažnja na štetu koju državi pricinjava trgovina vojnom opremom sa Irakom, ali da je vaš kabinet insistirao da izvoz bude nastavljen. Da li ste, pre objavljivanja u medijima afere o trgovini sa Irakom, znali za tu trgovinu i ucinili bilo šta da se ona prekine? - Informacije koje pominjete su zapravo dezinformacije iz jedne dosta ozloglašene kuhinje, Medunarodne krizne grupe. Cesto pola u šali a pola u zbilji kažem da to ime zapravo oznacava grupu za izazivanje, a ne za rešavanje kriza, ciji se saradnici najcešce prikrivaju iza nekoliko znacajnih imena u Savetu MKG. Uostalom, pre ovog „otkrica“ trgovine sa Irakom i navodne umešanosti našeg državnog vrha u nju, najpoznatije „otkrice“ MKG bilo je ono s kraja septembra 2000. godine kada je u njihovom izveštaju navedeno da Miloševic nikako ne može da izgubi izbore. Uostalom, i sami zvanicnici Medunarodne krizne grupe su saopštili da to što se u pojedinim sredstvima informisanja pominje kao izveštaj još zapravo nije ni objavljeno i da ce ispitati kako je došlo do toga da tekst koji nije dobio odobrenje za objavljivanje procuri u medije. Utoliko je sve ovo još neobicnije. Inace, od jeseni 2000. godine nije bilo nikakve trgovine vojnom opremom sa Irakom preko zvanicnih kanala. S druge strane, Jugoslavija jeste ucestvovala u programu UN „Nafta za hranu i lekove“. Poznato je, inace, da je Savezna vlada, delimicno i na moje insistiranje, formirala Državnu komisiju za ispitivanje naših ekonomskih odnosa sa Irakom.

Prvobitni rok za usvajanje ustavne povelje probijen je za vec nekoliko meseci. Kada bi, po vama, konacan dogovor mogao biti postignut i molim vas da precizirate ko su ti koji opstruišu postizanje sporazuma? - Povelja bi morala da bude doneta u narednih desetak dana, ako ne želimo da ostanemo po strani od Evrope. Stvari koje su ostale nerešene nije teško rešiti. Rec je o izboru poslanika za skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore, hijerarhiji pravnih akata i nadležnosti suda. Sve se u suštini svodi na to da li želimo da to bude država ili ne želimo da to bude država. Svi se zaklinjemo u demokratiju a zna se kako se u demokratskim zemljama biraju poslanici. Ako i pristanemo na to da u prvom, privremenom sazivu skupštine imamo delegirane poslanike republickih skupština i jedan broj poslanika iz sadašnjeg saveznog parlamenta, ne možemo pristati da u ustavnoj povelji ne piše sasvim jasno da je to izuzetak a da se izbori za poslanike odvijaju neposredno. Isto tako ne možemo pristati na to da pravni akti država clanica budu stariji i važniji od pravnih akata državne zajednice. Ocigledno je da vladajucoj strukturi u Crnoj Gori ne odgovaraju neposredni izbori, kao što je ocigledno i da sadašnjoj tesnoj vecini u Narodnoj skupštini Republike Srbije odgovara da ti izbori ne budu neposredni. Tu je izvor opstrukcije.

Poslanici DSS su se vratili u Skupštinu Srbije, što je u nekim krugovima protumaceno kao odustajanje od ranijih stavova stranke o uslovima za povratak poslanika, pogotovo kad je rec o kritikama Vlade i najavama inicijative za njeno smenjivanje. Kako to tumacite? - Mi nismo postavljali nikakve uslove za povratak poslanika u Skupštinu. Jedino što smo tražili jeste da se poništi nezakonita odluka o njihovom iskljucenju. Nismo se nicim obavezali da necemo kritikovati Vladu i bilo bi besmisleno da smo to ucinili. Nijednoj vladi ne može biti zagarantovano da ce, ma šta radila, vladati do kraja predvidenog mandata. Zato i postoji institut izglasavanja nepoverenja i prevremenih izbora. Ono na šta smo se zajednickom izjavom obavezali jeste da cemo pristupiti izradi ustava Srbije i da cemo saradivati u donošenju neophodnih sistemskih zakona. Pošto i Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o izboru narodnih poslanika spadaju u izuzetno važne i u politickom smislu sistemske zakone, može se reci da je istog dana ona druga strana prekršila dogovor. Da nije, sad uopšte ne bismo pricali o mogucnosti da izbori ne uspeju.

Nemam veze ni sa kakvim klanom 

Vaš protivkandidat iz SRS izašao je u javnost sa, navodno strogo poverljivim, dokumentima MUP i BIA, o umešanosti ljudi koji vas podržavaju u organizovani kriminal? MUP je demantovao te podatke, ali u javnosti se stvorila slika o tome da postoji neki klan koji stoji iza vas, poput nekog drugog klana koji ste vi i vaši saradnici dovodili u vezu sa politickim protivnicima.

- Kad god neko tek tako izade u javnost sa, kako ste sami rekli, navodno strogo poverljivim dokumentima MUP i BIA, opravdano se postavlja pitanje verodostojnosti papira. Ni ja ni moji saradnici nemamo veze ni sa kakvim klanom ili s poslovima s onu stranu zakona. To se uostalom lako vidi i po nacinu života. Niko od meni bliskih ljudi nije se preko noci obogatio. Inace mi se cini da je ne samo pogrešno nego i po društvo veoma opasno da se svaki sukob medu kriminalcima stavlja u neki politicki kontekst. Pretpostavljam da se obracuni medu kriminalcima ne vode iz nekih ideoloških razloga.

BLIC: (25.11.02) 

Vladimir Goati, naucni saradnik Instituta društvenih nauka, za „Blic“ o izbornoj kampanji 

Lenji kandidati „ruše“ izbore

BEOGRAD - Predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti ukoliko na birališta ne izade i milion glasaca koji su u proteklom ciklusu izbora glasali za kandidata G 17 plus Miroljuba Labusa, ocenio je juce za „Blic“ Vladimir Goati, naucni saradnik Instituta društvenih nauka. Obrazlažuci ovaj stav Goati istice da glasaci koji su glasali za Labusa trenutno medu ponudenim kandidatima ne mogu da pronadu nekoga ko im je blizak. - Labus je bio evropsko - demokratski kandidat a od sadašnjih kandidata niko na njih ne obraca pažnju. Pre svega kandidat DSS bi trebalo da obrati pažnju na te glasace. Sadašnjim programom on im ne može biti blizak ali ukoliko bi došlo do izvesnog približavanja sa platformom koju je ponudio kandidat G 17 plus oni bi mogli da ga prepoznaju kao svog kandidata - smatra Goati.

On istice da to ne znaci da kandidat DSS morao da stane na isti put sa Vladom Srbije, ali da bi korigovanjem ideje reformi trebalo da ide za idejom saradnje sa Vladom Srbije.

- U suprotnom nije razumno ocekivati da G 17 plus ili DS pozovu te birace da glasaju za nekoga sa oprecnom politickom platformom - kaže Goati.

Osvrnuvši se na „objetivno kratak rok za predizbornu kampanju“, Goati ipak ima utisak da sva tri predsednicka kandidata još nisu ušli u trku „punom parom“. - Svaki dan se ocekuje da sve krene punom brzinom, ali se to ne dogada. Stice se utisak kao da nismo u predizbornom periodu. Kao da su sva tri kandidata zadovoljna glasackim telom koje imaju. Problem je u tome što ne mogu biraci da jure kandidate. vec kandidati moraju da pridu biracima, što se za sada bar ne dogada - analizira naš sagovornik.

Upitan da li ovako kratak predizborni period može posebno da pogoduje nekom od kandidata, Goati procenjuje da slab procenat glasalih nece bitno uticati na rezultate kandidata.

- Realno je ocekivati slicne odnose kao u prvom krugu prethodnog ciklusa izbora. Cak i ako izbori propadnu ocekujem da ce biti konstatovana još veca nadmoc i relativna snaga Koštunice nego što je to bilo u proteklom krugu izbora - kaže Goati. On istice i da se može ocekivati, da ako izbori propadnu za to budu osudene institucije. - Ne mogu akteri izborne trke osudivati institucije ako se oni ne prilagodavaju odnosu snaga sa proteklih izbora i ako se ne trude da pred gradane izadu sa što boljom ponudom. Samo tromi i lenji kandidati mogu biti krivi za neuspeh izbora , a ne biraci ili institucije - zakljucio je Goati.

 

B92: Emisija PESCANIK (16.11.02) / Govori sociolog Aleksa Đilas.

Đilas: Ne mogu da kažem da poznajem Koštunicu ali imao sam s njim dva duža razgovora. Ali to je bilo pre nego što je postao predsednik. On je covek koji ostavlja vrlo dobar utisak skromnog coveka, pristojnog, obrazovanog. I ja mislim da je Koštunica na neki nacin politicki podeljena licnost. S jedne strane, imate coveka koji je onaj klasicni evropski liberal, za vladavinu zakona, i to su, naravno, gradanska prava, vlada koja je stalno odgovorna pred gradanima, ne samo na izborima, nezavisno sudstvo. I to je sve zasnovano na idejama evropskog racionalizma i sekularne države, znaci gde se crkva bavi pojedincem ali nije povezana sa državom. Znaci, to je taj jedan Koštunica. Onda imamo drugog Koštunicu u kome gotovo da ima nekog nacionalnog misticizma i jedne nekriticnosti prema srpskoj istoriji. Dakle, naša politicka tradicija je uglavnom autoritarna, kao uostalom vecine zemalja u svetu. Onda, recimo, ima jednu nekriticnost prema staroj Jugoslaviji, prema tim monarhistickim diktaturama. On se ne izjašnjava o Drugom svetskom ratu jer mi se cini da je taj njegov antikomunizam i antipartizanstvo da se tu može i mora mnogo kritikovati i odbaciti ali da je to nekako usko, da ne shvata te kreativne snage i u partizanskom pokretu i u revoluciji koje su nezavisne i od Tita i od Komunisticke partije, nego da prosto ti slojevi naroda krecu u borbu, nadaju se necem novom, obnavljaju Jugoslaviju. Mislim da gaji neku nekriticnost i prema Nedicu, i prema Draži...

B92: Prema Ljoticu, cak.

Đilas: Da, to bi onda bilo i najopasnije, ali cinjenica je, da budemo fer prema Koštunici, on neku propagandu takve vrste ne vodi. Šta je opasno kod ekstremne desnice? Pa to što je ona nasilna. Ja stvarno ne mogu da povežem Koštunicu sa bilo kakvom vrstom nasilja. Mislim da Đindicu više stvari može da se zameri nego Koštunici. Prvo, tacno je da Đindic nema ta neka desnicarska uverenja, da nije pod sumnjom da ima simpatija za Ljotica, za Nedica – medutim, Đindic je takva vrsta politicara: da je to trend, on bi imao takva uverenja. Da ta linija pobeduje, nema nikakvog problema, ili u svakom slucaju ostavlja takav utisak. I to je taj hiperpragmatizam koji u stvari u sebi ima neceg autodestruktivnog. Ako hocete da budete lukavi makijavelista, osnovno je pravilo da to niko ne zna osim vas. Medutim, Đindic je ona vrsta naivno-lukavog politicara koji voli da bude lukav i da svi znaju da je on lukav. Tu cak ima neceg detinjastog. Pa secate se ovog slucaja kada je napravio u Narodnom pozorištu za 11. septembar komemoraciju pa je došao americki ambasador. O tome se može raspravljati, kao, da li mi sada treba da žalimo Amerikance koji su nas bombardovali, ali, recimo, što da ne, na primer, što da ne? U redu. Onda mu neko postavi pitanje oko toga, a on kaže – pa, znate, u politici treba neki put biti i lukav. E, sad, pazite, on prvo time uvredi americkog ambasadora, onda na neki nacin uvredi i te sirote ljude koji su poginuli, te žrtve. Znaci da nema nikakvu pravu sucut, saosecanje za njih nego, eto, to koristi radi neceg drugog, a onda ispadne detinjast politicar. Mislim da je to jedna autodestruktivna crta u Đindicu, da je on covek koji ima tendenciju da uništi sebe da bi se onda ponovo stvarao. Mene ne bi iznenadilo da Đindic nestane iz politike i da se onda posle potpuno negde drugo pojavi u nekoj drugoj formi, sa nekakvom drugom platformom. Ali, dobro, ovo su neke opservacije pseudoliterarne, impresionisticke. Najozbiljnija stvar kod Đindica je ta da u ovom trenutku u Evropi nijedan politicar nema toliku vlast sa tako malo demokratskog legitimiteta. E to je stvarno ozbiljna stvar. Pazite, osnovna ideja je da ne treba imati izbore, treba praviti reforme. Medutim, reforme nikako ne mogu da budu uspešne ako nemate iza sebe mandat jednog širokog broja ljudi. Prema tome, cak je bolje ako imate da je jedan reformski program koji je dobar bude poražen na izborima, pa da ljudi vide posle toga da su napravili loš izbor, pa da na sledecim izborima glasaju za takav program, nego da se ljudima nametne taj program. Jer ako ga oni iskreno nisu izabrali, ako im je nametnuto spolja, on po definiciji ne može da uspe.

Ako zamislimo, recimo, jednu ovakvu politiku, da smo mi posle dogadaja u jesen 2000. godine, kada je smenjen Miloševic i kada se o Srbiji vrlo dobro pisalo i kada je svaki državnik hteo da se slika sa Koštunicom pošto je on bio "man in the news", da smo tada recimo zauzeli tvrd stav da apsolutno ne saradujemo sa sudom u Hagu, uopšte ne razgovaramo o tome, ne primamo Karlu del Ponte, ne interesuje nas to, a s druge strane ucinili zaista veliki i ozbiljan napor da sudimo pre svega Miloševica ovde u zemlji – onda smo možda mogli da prosto ugasimo sud u Hagu. Medutim, mi smo izabrali, stvarno to mislim, najgoru varijantu. Mi smo njega prodali. Nikoga nismo prevarili, znaci oni su znali da je to uradeno pod pritiscima i za pare. Sada imate jednu komplikovanu stvar, tužbu Bosne i Hercegovine za genocid. Sa stanovišta zapada, samo postojanje Republike Srpske je pobeda srpskog nacionalizma i Miloševica, i oni bi na ovaj ili onaj nacin hteli da ugase Republiku Srpsku. I, recimo, ako nas osude za genocid, pa mi moramo da placamo odštetu, pa ta odšteta ide u centralnu vladu u Sarajevo, a istovremeno legitimitet Republike Srpske je onda sasvim potkopan jer je oda to tvorevina zasnovana na genocidu. Kad kažem ovo, da ne bi bilo nesporazuma, za Republiku Srpsku su se zalagali srpski nacionalisti, medutim, pre izbijanja rata u Bosni ja sam se zalagao za jedinstvenu Bosnu, to je na neki nacin bio suvišan rat. Bilo kako bilo, ratovali su Srbi, Muslimani, Hrvati, naše ministarstvo unutrašnjih poslova je naoružavalo paravojne formacije koje su u istocnoj Bosni cinili zlocine, etnicka cišcenja – to je sve poznato. Medutim, ja sada smatram da posle tako velikog i krvavog sukoba jedinstvena Bosna nije moguca. I mislim da ovde u Beogradu ljudi koji su protivnici srpskog nacionalizma treba to da uzmu u obzir i da se sada izmenila situacija i da su Srbi sada prevashodno žrtve a posebno u Republici Srpskoj – potencijalne žrtve, pa bez obzira na to što je, recimo, u Srebrenici pocinjen težak zlocin, da li je to sada razlog da stotine i stotine hiljada ljudi budu isterane iz svojih domova ili stavljene pod hegemoniju Sarajeva, što bi u stvari bila neka vrsta muslimanske hegemonije.

B92: Haški sud je takav kakav jeste sa svim problemima i sa svim manama. S druge strane, postoji takode cinjenica da sudenja ozbiljnih u Jugoslaviji, odnosno u Srbiji, nije bilo za ove zlocine, da nas niko i ne informiše o tome šta se dešava sa leševima iz hladnjaca itd. i ako su to dve cinjenice, da li vi mislite da je bolje da zbog haškog suda takvog kakav jeste da se onda tim ljudima ne sudi, ili ako mi ne sudimo neka im oni sude pa makar kako, ako je to makar kako? To je prosto, i nije tako teoretska dilema. Na kraju se ispostavilo da je to objektivna situacija.

Đilas: ...Da je Miloševic covek kriv za zlocine dovoljno velike da treba da provede ostatak života u zatvoru, ja u to ne sumnjam od 92. godine, i to sam javno govorio, što bih sada promenio mišljenje. Medutim, taj sud je toliko loš, a on opet ima neku specificnu strukturu licnosti, to je neka vrsta depresivne licnosti koja u konfliktu nalazi snagu. Ja verujem da Miloševica recimo oslobodite, date mu penziju i pošaljete ga u njegovu kucu u Tolstojevoj, da bi on ili umro ili izvršio samoubistvo. Medutim, kada ga napadaju, onda to u njemu budi neke snage, on nije obicna licnost i on je napravio od tog suda lakrdiju. Znaci, kompromituje se pre svega ideja medunarodnog suda a ovde je uverio Srbe da je to sve cirkus i da je to sve namešteno, tako da ima potpuno suprotan efekat. Šta time dobija? Naša zemlja ne dobija na ugledu jer svi ovi profesionalci znaju da, u stvari, lupe nas batinom pa mi onda uradimo ono što nam kažu, niti je u našem društvu došlo do moralne katarze, niti smo podigli sebi ugled u svetu, nismo ni neke velike pare dobili. Mislim da je to sve nekakva kratkovida politika.

Britanski ambasador Carls Kroford poseti Nikšic! On bi trebalo da kaže – što je divno pivo, što je lepa voda, pa kakav sjajan grad itd. A on kaže – vi ovde imate kriminal, ovde imate nestabilne institucije. To, u stvari, nije netacno, ne da nije netacno – nego je tacno. Medutim, vi imate stranog diplomatu koji dolazi i koji vam samo to kaže, nije on to rekao uz neku drugu pricu, evo sad cemo mi otvoriti ovde veliku fabriku a uzgred da vam kažem smanjite malo taj kriminal, nego on samo dolazi da preti. Znaci, diplomatija se ne bavi odnosima medu državama nego se bavi našom unutrašnjom politikom. A onda dolazi ministar spoljnih poslova Džek Strou u državnu posetu, i još gore, to su samo pretnje, oko suda u Hagu, pa onda oko trgovine oružjem. Naravno da mi treba da se pridržavamo medunarodnog prava, odluka Saveta bezbednosti, da ne treba to da kršimo, da ne treba da dajemo oružje tiranima i masovnim ubicama kao što je Sadam Husein. Opet, s druge strane, da dolazi ministar spoljnih poslova i samo o tome da govori a ništa ne nudi, ništa ne preporucuje, nigde nas ne hvali – to su stvarno nezamislivi odnosi. Recimo, ako uzmemo na primer istocni blok u vreme komunizma, Varšavski pakt, takvi su bili odnosi u Staljinovo vreme. Recimo, kad kažem 'mešanje u naše unutrašnje poslove', ja ne mislim da mi treba da budemo ravnopravni, pa ne možemo da budemo ravnopravni, te su zemlje mnogo vece, mnogo jace, mnogo bogatije i bilo bi neprirodno. Ali mogli bismo da budemo partner, neki mladi partner tih zemalja, a ne samo da nam se daju direktive. Tu ima neceg ponižavajuceg. Recimo Džek Strou razgovara sa demokratski izabranim liderima, ne nekakvim uzurpatorima, ne nekakvom privremenom vladom, prema tome on time u stvari na neki nacin vreda i potcenjuje individualne licnosti tih ljudi koji su glasali. To je u stvari jedno nepoštovanje demokratije. Ne možete tako da razgovarate sa nekim ko je u normalnim okolnostima demokratski izabran, bez obzira na to koliko je ta zemlja mala, slaba, sa manama, sa grehovima prošlosti. A, znate, moja omiljena tema su grehovi zapada. Zlocinaca i ubica kakvi se sude u Hagu imate širom Evrope. Francuska ih je prepuna iz alžirskog rata, na primer. Najsurovija kolonijalna sila Evrope je bila Belgija. Ko je kod njih suden? Ne samo to, oni su uveli zakon u Belgiji da oni mogu da sude stranim državljanima za zlocine. Recimo, oni bi mogli da sude Šaronu kad bi on došao u Belgiju, a istovremeno u Belgiji imate ljude koji su cuda radili u Kongu i koji su penzioneri, žive mirno... Na kraju krajeva, Amerika – kome je sudeno za zlocine u Vijetnamu, za bombardovanja, ubijanja civila. Medutim, kada to govorim, ljudi me cesto pogrešno razumeju. Cinjenica da oni ne kažnjavaju te ljude ne znaci da mi ne treba da ih kažnjavamo. Meni jedino smeta njihov arogantni samozadovoljni ton. Opet, tako se ponašaju velike sile kad im se može.

Nije mi žao 29. novembra, žao mi je onoga što je 29. novembar predstavljao – to je Jugoslavija i jugoslovenstvo. Da se Jugoslavija ocuvala, naravno, to bi ostao praznik i možda bi mogao da se spoji sa 1. decembrom, kada je stvorena prava Jugoslavija 1918, ali pošto te države nema, zaista je besmisleno da se slavi taj praznik i mogu da shvatim to što je ukinut. Medutim, mislim da ce se tema jugoslovenstva o kojoj malo ko danas govori vratiti u naš politicki diskurs i da mi – kad kažem mi ne mislim samo na Srbiju nego na sve južne Slovene – još uvek nismo shvatili koliko smo sebe oslabili time što smo uništili Jugoslaviju. Jugoslavija je bila država koja je bila važnija i znacajnija nego što je zbir njenih delova i to je uvek pozitivno za jednu državu. I jugoslovenstvo kao nacionalna ideja imalo je necega u sebi vrlo liberalnog, tolerantnog i pozitivnog. Zanimljivo je da vi recimo u 20. veku gotovo da nemate pristojnog politicara ili intelektualca u svetu koji je bio protiv Jugoslavije. Mislim samo su stvarno negativni likovi 20. veka neprijatelji Jugoslavije, Musolini, Hitler, Staljin, a svi ti nekakvi heroji 20. veka, svi su pristalice te neke takve države, da se ona ocuva. Kada bi postojao vremeplov, na primer, i kada bismo sada mogli da sednemo u vremeplov i da se vratimo recimo u 90. godinu, verujem da zapadne sile, recimo Amerika na primer, ne bi dozvolile raspad Jugoslavije i apsolutno bi Nemcima najstrože zabranili da podržavaju Slovence i Hrvate i insistirali bi da se, kao što je predlagao Ante Markovic, prvo održe savezni izbori a rekli bi – nema otcepljenja, ima da izgradite demokratske institucije, borite se protiv Miloševica u okviru Jugoslavije politickim sredstvima. I to je bilo sasvim moguce. Kada govorimo o srpskom nacionalizmu koji osudujem, moramo da kažemo dve stvari: postoji srpski nacionalizam kao sila sama po sebi, koja se prosto rada iz megalomanskih ambicija u srpskom društvu, u srpskoj inteligenciji, i to je jedna konstanta. Medutim, postoji srpski nacionalizam koji je reakcija na raspad Jugoslavije, i dokle god je postojala Jugoslavija i jugoslovenstvo velikosrpski nacionalizam nikada nije mogao da ovlada srpskim društvom. Prema tome, recimo Slovenija i Hrvatska koje su projugoslovenske, automatski bi neutralisale srpski nacionalizam, svele bi ga u stvari na jednu sekciju srpskog društva, dok bi vecina srpskog društva bila za nekakav sporazum sa Slovencima i Hrvatima dokle god bi oni prihvatali osnovni okvir Jugoslavije. Prema tome, ta ideja da recimo za nekakav savez izmedu slovenackih, srpskih i hrvatskih demokrata protiv Miloševica, to bi sigurno bilo uspešno. Važno je napraviti tacnu dijagnozu, bez obzira na to što se Jugoslavija ne može obnoviti, važno je da znamo da smo nešto veoma dragoceno izgubili. Ja se, recimo, u dubini duše više sada osecam Jugoslovenom nego ikada ranije u životu.

 

BLIC: (23.11.2002.) Đorde Vukadinovic, politicki analiticar, za „Blic“ o predsednickim izborima 

Glasati za manje zlo

BEOGRAD - Glavni problem eventualnog lošeg odziva biraca na predstojece predsednicke izbore u Srbiji leži u tome što su gradani izgubili veru da ce se izborima bilo šta bitno promeniti - rekao je za „Blic“ Đorde Vukadinovic, urednik „Nove srpske politicke misli“.

Prema njegovim recima, opšta atmosfera apstinencije i zamor gradana od politike, politicara, politickih sukoba i obracuna s povremenim i privremenim prekidima, opasniji su za neuspeh izbora od direktnog ili indirektnog poziva na bojkot pojedinih stranaka DOS. On je ocenio da postoji „velika verovatnoca da na predstojece izbore ne izade potrebnih 50 odsto plus jedan glasac, od ukupnog broja upisanih u biracki spisak“.

Vukadinovic je naglasio da je veliki problem neurednost birackog spiska, ali i „nedostatak volje da se izborno zakonodavstvo promeni kako bi se izbegao nonsens da je glavno pitanje u Srbiji, ne ko ce pobediti na izborima, vec da li ce oni uspeti“. On je istakao da gradani shvataju da se izborima u Srbiji ne rešava pitanje vlasti, vec da izbori predstavljaju „konkurs za prvog izazivaca Zorana Đindica“, kao i „zauzimanje bolje pozicije u konacnom sukobu oko vlasti“.

- Za uspeh izbora potrebna je gradanska mobilizacija ne samo partija i ucesnika u izborima, vec i razvijanje svesti o potrebi za izgradnjom i zaokruživanjem demokratskih institucija - rekao je Vukadinovic.

Prema njegovim recima, „još od vremena Miloševica nastavljeno je razaranje institucija i trošenje autoriteta, tako da danas nema licnosti koja bi gradane mogla da pozove da izadu na izbore, a da taj poziv ima težinu“. On je ocenio da se autoritet „Otpora“ i nevladinih organizacija u dobroj meri istrošio, kao i da je „institucija patrijarha na prethodnim izborima nepotrebno instrumentalizovana“.

Vukadinovic je ocenio da ce predsednik SSJ Borislav Pelevic osvojiti veci procenat glasova nego na prethodnim izborima, ali da ce ponovo upadljivo zaostajati za liderima DSS i SRS. Prema njegovim recima, glavni favorit za predsednika Srbije je Vojislav Koštunica za koga istovremeno dobitnu strategiju, ali i najvecu teškocu, predstavlja nacin da zadrži svoje birace koji su ga na prethodnim izborima podržali zbog kritike Vlade i premijera. On je istakao da je, s druge strane, Koštunicin problem i pridobijanje dela Labusovih biraca na antišešeljevskoj platformi.

Prema njegovim recima, iako je na prethodnim izborima bilo osam kandidata više, osnovni problem je koga ce podržati Labusovi biraci. On je istakao da bi Koštunica mogao da ih pridobije po principu „glasajte za manje zlo“ i da ce stav Labusovog birackog tela mnogo zavisiti od Koštunicine kampanje. Lideru DSS bi, prema Vukadinovicevim recima, pomogao francuski model mobilizacije demokratskih snaga cije ostvarenje nije verovatno u Srbiji, jer su „mnogi cinioci iz demokratskog tabora spremni za razlicite dogovore sa Šešeljem“.

Vukadinovic je ocenio da uspeh izbora zavisi i od toga da li ce biti otvorene antiizborne kampanje iz DOS, osim poziva na bojkot DHSS i LSV, kao i od raspoloženja lidera manjinskih stranaka. Prema njegovim recima, važnije je da politicki lideri pozovu gradane da izadu na izbore, ali da im ne sugerišu za koga da glasaju jer bi, pošto gradani nisu vojska, direktan poziv da glasaju za lidera DSS mogao da bude kontraproduktivan.

 

 

 

MEDIA CENTAR: Izvestaji sa dogadjaja, 18. 11. 2002.

Pres klub pod nazivom "Jubilarni sukobi". Domacin Pres kluba Milan Milosevic razgovarao sa Slobodanom Antonicem sa Filozofskog fakulteta, Milanom Nikolicem iz Centra za proucavanje alternativa i Ognjenom Pribicevicem iz Instituta drustvenih nauka. 

USPEH IZBORA POD ZNAKOM PITANJA

Svi ucesnici su se slozili da je uspeh izbora zakazanih za 8. decembar pod velikim znakom pitanja. "Bilo bi veliko cudo kada bi izbori uspeli, jer ne postoji nacin da se motivise veliki broj biraca koji gaje simpatije prema opciji republickog premijera Zorana Djindjica", rekao je Antonic. Pribicevic je istakao da u izbornoj trci nedostaje "srpski Zospen, jak trkac kao sto je to bio Miroljub Labus" i dodao da "ukoliko predsednicki izbori u Srbiji ne budu uspesni, velika je verovatnoca da bi posle njih trebalo raspisati izbore za Skupstinu Srbije".

Pribicevic je istakao da je uspeh predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Kostunice ubrzao raslojavanja u DOS-u. "Uslovno su se pozitivno o Kostunici izjasnili i Gradjanski savez Srbije, Socijaldemokratska partija i Kasa. Vladina vecina u parlamentu je problematicna, tako da je izvesnije postavljanje pitanja poverenja Vladi, nego raspisivanje izbora po treci put", smatra Pribicevic.

Antonic je takodje misljenja "da su prethodni neuspeli izbori promenili odnos snaga". On je istakao da su rezultati prethodne trke za funkciju predsednika Republike zaustavili nalet dela DOS okupljenog oko Demokratske stranke, konstatujuci da se protiv Vlade Srbije izjasnilo duplo vise glasaca od broja onih koji su joj ukazali poverenje.

"Naredni period karakterisace rovovska borba za mali komad politickog terena, a za to bi udarno mesto mogla da bude republicka skupstina. Takva borba za politicku moc mogla bi da potraje u narednih tri do cetiri meseca, nakon cega mozemo ocekivati republicke izbore", ocenio je Antonic.

Ucesnici su se slozili da Kostunica ima ubedljivo najvise sanse za uspeh na izborima, konstatujuci da je osvajanjem 23 odsto glasova na prethodnim izborima predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj dostigao svoj maksimum.

Nikolic je rekao da bi konacno raslojavanje snaga na politickoj sceni trebalo da se okonca formiranjem neoliberalnog i socijademokratskog bloka. "Neoliberalni blok bi cinili Vojislav Kostunica i G17 Plus, jer Kostunica nema strucnjake, a G17 voli vlast. Drugi blok bi cinile ostale stranke", smatra Nikolic. On je procenio da ce se socijaldemokratama pridruziti DS, nakon sto revidira neka svoja polazista.

 

DSS.ORG.YU (16.11.02.) ĐORĐE VUKADINOVIĆ, POLITIČKI ANALITIČAR

KOŠTUNICA MORAO DA SE KANDIDUJE

Pored potrebe da Srbija dobije predsednika, stoji i senka neuspeha izbora, pa je logična izjava Dejana Mihajlova da bi izbore trebalo odložiti dok se nepravilnosti u spiskovima i nesrećne odredbe Zakona o izboru predsednika ne otklone

Politički analitičar i urednik "Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović ocenio je u izjavi za Informativnu službu DSS da je Vojislav Koštunica morao da se kandiduje jer bi suprotna odluka bila protumačena kao povlačenje i odustajanje od pokušaja da se uvede red u naš politički život.

– Ovaj potez je ipak bio iznuđen, jer pored potrebe da Srbija dobije predsednika, stoji i senka neuspeha izbora – kazao je Vukadinović i dodao da su birački spiskovi loši, te da je logična izjava Dejana Mihajlova da bi izbore trebalo odložiti dok se tehničke nepravilnosti ne otklone.

Prema njegovim rečima, veliko je pitanje da li grupa oko srpskog premijera iskreno želi da Srbija dobije predsednika. Za pokušaj Zorana Đinđića da kandiduje Mićunovića Vukadinović kaže da je bio u funkciji odvraćanja Koštunice od kandidature.

Vukadinović ocenjuje da je na proteklim neuspelim izborima, kao zajednički kandidat DOS i DSS, mogao da pobedi i Mićunović, a kamoli Koštunica, iz čega proističe da je redosled poteza srpskog premijera motivisan kalkulacijama. Prerano raspisivanje proteklih izbora, kako je ocenio, takođe je bilo motivisano željom da se spreči Koštuničina kandidatura.

– Koštunica je favorit i u predstojećoj izbornoj trci, ali ima hendikep zbog nesrećnog zakona o izboru predsednika, tako da se može dogoditi da opet pobedi, a da zbog postojećih zakonskih odredaba ne postane predsednik. Koštunica stalno pobeđuje, a ne preuzima vlast – poentirao je Vukadinović.

Pored postenja i rezultata, u politici je vazna i jasnoca poruke. Iako je sporazum DOS-a i DSS-a omogucio da se dogovorenim putem predje nekoliko metara na zeljenom putu, iz razlicitosti tumacenja sporazuma koju mozete uociti u izabranim izjavama u hronici, jasno je da niko ne zna kuda ce dalje voditi taj put. Akteri su prinudjeni da u hodu menjaju politicke poruke, tako da su na putu da istrose kapacitet prepoznatljivosti i jasnoce sa kojom izlaze pred birace. Sada i sasvim jednostavni potezi, poput izbora DOS-ovog kandidata za predsednicke izbore izgledaju kao nemoguca misija - podrska Kostunici je logican potez (jer niko nema ni volje ni kapaciteta da u ovom trenutku nadmasi Labusov rezultat, vec ionako los), ali nelagoda postoji i da se ona primi i da se da. Vojislav Kostunica se na ovu nelagodu osvrce u tekstu u nedeljniku NIN. ceo tekst iz NIN-a

Intervju V. Kostunice Novostima 10.11.2002.

Politicki analiticar Slobodan Antonic kaže za radio B92 (10. nov.) da najava dela vladajuce koalicije o bojkotu predstojecih izbora najverovatnije predstavlja rezultat procene da ona nece imati svog kandidata ili da njen eventualni kandidat te izbore ne može da dobije. Upitan za mogucnost da DOS i DSS ipak podrže jednog kandidata, Antonic kaže da je do sada postignuti kompromis izmedju Đindica i Koštunice maksimum njihove spremnosti na sporazum. "Ne verujem da bi oni mogli u tom pogledu da postignu bilo kakav sporazum, sobzirom da to ni jednima ni drugima taj sporazum ne bi nešto mnogo doneo. Naime, pitanje je koliko bi neka ozbiljna izborna podrška Đindica Koštunici njemu zapravo znacila, imajuci u vidu to da je njegov program na prošlim predsednickim izborima bio antivladin. Sa druge strane, pitanje je da li bi Đindicu odgovaralo da, makar i za nekoliko meseci ili godinu dana, Koštunica sedi na tako jakom mestu, kao što je mesto predsednika republike", smatra Antonic.

REPORTER: (5.11.2002.)

ĐORĐE VUKADINOVIC - Politicki analiticar

Mandati DSS-a - uslov svih uslova

Ponuda DOS-a nije korektna, nacin na koji je do ponude došlo isuviše lici na ucenu sa rokom od 24 casa. Teško da ce DSS prihvatiti takvu ponudu. Prihvatanje takve ponude, u formi u kojoj je saopštena, za DSS je neka vrsta politickog harakirija

Veliborka Staletovic

Po mnogo cemu, ne samo po lokaciji, vec i po atmosferi koja ga je pratila, sastanak u Morovicu nalikuje prošlim vremenimat, kaže u razgovoru za Reporter Đorde Vukadinovic, politicki analiticar i urednik Nove srpske politicke misli. Asocijacije sa Titovim, pa i sa Miloševicevim vremenom, kad su se održavali brionski plenumi i sastancilo u Karadordevu namecu se same po sebi. Vlast voli tu vrstu misterioznosti i dramatike – najviši funkcioneri se sretnu negde na skrovitom mestu, pa do duboko u noc rešavaju važna državna pitanja i zatim se, umorni ali zadovoljni, pojave pred zabrinutim gradanima. Naravno, uvek se objavi uspeh. Što se rezultata ovog najnovijeg sastanka lidera DOS-a tice, Vukadinovic kaže da je, bez obzira što je uložen vidan napor, teško moguc povratak nekom "autenticnom DOS-u" i njegovom "izvornom" jedinstvu. Prilike za tako što vec su odavno proigrane. "Ovo je bio samo jedan ne previše uspešan sastanak kojim se pred javnošcu želelo 'demonstrirati jedinstvo' (ostatka) DOS-a, ili bar iskreno nastojanje da se ono postigne. Ta svest o potrebi za demonstracijom jedinstva necega što vec odavno fakticki ne postoji, verovatno je, s jedne strane, uzrokovana aktuelnom pretnjom atentatima i aferom oko ubica Boška Buhe, ali takode i uveliko uzdrmanim pozicijama dosovske politicke garniture. Tokom poslednjih meseci došlo je do naglog srozavanja ugleda citavog DOS-a, i to ne samo njegovih lidera vec citave vladajuce politicke elite. To je i dovelo do ovog pokušaja da se nekim novim-starim ujedinjavanjem spase što se spasti može i sacuva, ili bar prolongira, vlast, odnosno, zadrže postojece pozicije", objasnjava Vukadinovic.

Reporter: Jedno od važnih pitanja o kojima su raspravljali lideri DOS-a bili su i oduzeti mandati DSS-a. Da li se slažete da su mandati DSS postali više politicko nego pravno pitanje? 

Mislim da su mandati DSS-a od samog pocetka politicko, a ne pravno pitanje. Ovim odlukama DOS je samo ogolio prirodu tog spora. Zapravo svakom iole poštenom i iole politicki pismenom jasno je da su pravni razlozi samo neki tanušan veo kojim se pokušavala prikriti par ekselans politicka priroda oko oduzimanja mandata kao i politicko manipulativna priroda tog cina. Vec šest meseci vladajuci deo DOS-a pokušavao je da ovaj, u suštini skandalozan potez opravda nekim "principijelnim", što moralnim, što pravnim razlozima, a sada, odjednom, vidimo da svi ti razlozi padaju u vodu samo ukoliko se obeca podrška i lojalnost reformskoj svetoj kravi u liku republicke vlade. Mislim da je to vrlo problematicna trgovina bez obzira što na prvi pogled deluje fer. To je kao da vam neko ukrade novcanik (mandate), neko vreme se koristi njime, a onda vam ga ponudi nazad, zahtevajuci za uzvrat garancije da ga necete goniti, kao i podršku za svoje buduce poduhvate(!?) Uostalom, to nije nova ponuda. Premijer Đindic je nakon i prvog i drugog oduzimanja mandata DSS-u uvek izjavljivao kako je on spreman da vrati oduzete mandate ukoliko DSS pruži podršku vladi i njenom reformskom kursu. Koliko je sve to bilo tada sporno, sada je još spornije.

Lideri DOS-a posle sastanka u Morovicu ipak su pokazali spremnost na kompromis i ponudili DSS-u da prihvati vracanje na izvorne principe DOS-a u zamenu za vracanje mandata. Može li DSS to da prihvati? Kakve su politicke posledice ako DSS pristane, a kakve ce biti ako ne pristane na ponudu DOS-a? 

To što je DOS ponudio samo je privid korektnosti i dobre volje. U suštini DOS ne cini nikakvu veliku žrtvu vec nudi ono što je nudeno i ranije – vracanje mandata u zamenu za bespogovornu podršku vladi. Izgleda da sa vracanjem mandata DSS-u nije ponudeno i mesto predsednika skupštine, do kojeg je došlo posle onog "solunskog" glasanja gradonacelnika Novog Sada. Umesto odgovornosti onih koji su doveli do tog glasanja, smenjen je Maršicanin, s obrazloženjem da poslanici DSS nisu podržali Zakon o radu koji je vlada predložila, iako je Vladan Batic mesecima u oba parlamenta i u javnosti govorio i delovao protiv zajednicke države, i nikom nije palo na pamet da ga smeni ili pozove na odgovornost. Ponuda DOS-a nije korektna, ona ogoljuje politicku prirodu citave stvari, u suštini pokazuje da se iza svega krije samo gola želja za vlašcu i što dužim opstankom republicke vlade. Nacin na koji je do ponude došlo isuviše lici na ucenu sa rokom od 24 casa. Teško je da ce DSS prihvatiti takvu ponudu. Prihvatanje takve ponude, u formi u kojoj je saopštena, za DSS bi bila neka vrsta politickog harakirija. S druge strane, odbijanjem ove ponude stvari ce se dalje radikalizovati sa neizvesnim posledicama i po jednu i po drugu stranu. DSS tako rizikuje da bude potpuno marginalizovan iz politickog života, kao što to vec u velikoj meri i jeste, sa neizvesnom perspektivom u pogledu šansi da napravi neku vrstu politickog kontraudara, parlamentarnog ili vanparlamentarnog tipa. Sa svoje strane, vlada i premijer Đindic bice prinudeni da i dalje insistiraju na ovom tvrdokornom rešenju za koje niko u Srbiji, osim nekolicine koji su u to baš direktno ukljuceni, ne misli da je pravedno, pošteno i politicki celishodno – da insistiraju da se ide do kraja i da ("zbog ometanja reformi") definitivno iz parlamenta isteraju najjacu politicku stranku u Srbiji, i to stranku na cijem celu se nalazi nosilac njihove vlastite izborne liste. U tom slucaju, ionako diskutabilni legitimitet Đindiceve vlade razbio bi se u paramparcad i bila bi sasvim razgolicena nedemokratska, despotska i kriptopucisticka priroda njegove vladavine.

Rizik je i na jednoj i na druoj strani. Gde su sudovi u celoj toj prici? 

Ocigledno je da sudovi, pa i Republicki ustavni sud (RUS), kalkulišu. Svojim polovicnim odlukama RUS ostavlja prostor politicarima da se dogovore, jer, kao što rekosmo, to od pocetka i nije sudsko vec prevashodno politicko pitanje.

Može li se govoriti i o kupovini vremena u situaciji u kojoj parlament još ne zaseda, iako je najavljeno zasedanje za peti novembar? 

Nevolja je u tome što državi i svim akterima vreme neumoljivo curi. Dok se letos još moglo kalkulisati kome odgovara prolongiranje dogovora oko savezne države, ili neuspeh predsednickih izbora, sada smo u situaciji da produžetak ove agonije više nikome ne odgovara. To svi vide, ali kao da niko nema smelosti ili snage da povuce rucnu kocnicu, dok srpska politika, na drugi nacin, ali po istom principu kao i pre desetak godina, polako ali neumitno klizi u propast. Teško da DSS može da prihvati ponudu DOS-a, a sa druge strane grupacija oko republicke vlade i premijera Đindica vec je suviše daleko otišla u prici oko mandata. I oni takode nemaju mnogo prostora za uzmicanje. Dakle, sukob je otišao jako daleko i sada smo došli do tacke kada sukobljene strane, cak i da žele, više ne mogu lako da se povuku.

Može li i hapšenje teroristicke grupe da se uklopi u kontekst celokupne politicke krize u zemlji? 

Prošlonedeljno hapšenje moglo bi da bude neka vrsta upozorenja citavoj dosovskoj politickoj klasi. Utisak je da je ministar Mihajlovic u velikoj meri namerno tempirao ta dva dogadaja: hapšenja i, navodno, sudbinsku sednicu Predsedništva DOS-a. Kao da se želelo sugerisati kolegama kako postoje mocni i organizovani centri koji im direktno rade o glavi, a, s druge strane, upozoriti ih da vode racuna o tome da bi i njihove eventualne veze sa tim ili slicnim strukturama mogle doci na tapet.

Šta je rešenje u ovoj situaciji? 

Mislim da je najpoželjniji kompromis, iako znam koliko je to pozivanje na kompromis vec postalo ofucano. Neka vrsta kompromisa je ipak potrebna, ali, nažalost, više nema kompromisa koji bi mogao da zadovolji obe strane. Ovo što bi bilo prihvatljivo rešenje za DSS republicka vlada u ovom trenutku ne može da prihvati, a pogotovo obrnuto. Zato mislim da je trenutno za Srbiju najbolje rešenje tzv. "minimalni kompromis", a ne da se mašta o povratku na izvorno dosovsko jedinstvo. Sastanak u Morovicu podgrejao je iluzije da je tako nešto moguce. Medutim, DOS onakav kakav je bio više ne postoji, baš kao ni mitski "izvorni principi DOS-a", pri cemu niko nema tapiju na autenticno tumacenje toga šta je izvorni DOS i šta su njegovi izvorni principi. Ali, svi imamo odgovornost da se postigne minimalna saglasnost oko elementarnih stvari. Izmena Zakona o izboru predsednika jedan je od primera takvog dogovora o konkretnom pitanju. I u tom pravcu bi trebalo nastaviti.

Za to su potrebni mandati DSS-a u republickoj skupštini? 

Mandati DSS su uslov svih uslova. Ostatak DOS-a mora da povuce taj korak i za njih bi bilo najbolje da to što pre urade, tj. da bespogovorno vrate mandate. A onda tek mogu da se prave kompromisi, dogovori o izboru predsednika, Ustavnoj povelji, ministarstvima itd. Mislim da je nerealno ocekivati i zajednicko donošenje novog Ustava, ali bi eventualni kompromis mogao da ide i u tom pravcu, cime bi se vek premijera i vlade verovatno produžio za najmanje godinu dana, uz obavezu DSS-a da u meduvremenu nece postavljati pitanje nepoverenja republickoj vladi.

 

Vukadinovic: Afere slabe državu | 08:59 -> 14:44 | Izvor: B92 (6. 11. 2002.)

Beograd -- Predstavnici DOS i Demokratske stranke Srbije postigli su dogovor o "unapredenju rada" Skupštine Srbije i usaglasili politicke prioritete. U zajednickoj izjavi, oni izražavaju spremnost da "doprinesu unapredenju rada Skupštine kako bi se zakonodavna aktivnost Parlamenta odvijala nesmetano i u skladu s potrebama zemlje". Dogovoreno je i da DOS i DSS saraduju na Ustavnoj povelji. U tekstu se naglašava da su se dve strane složile da su prioriteti izborni zakoni, pocetak rada na Ustavu Srbije i rad na sistemskim zakonima koji proisticu iz izbornog programa prvobitnog DOS. Funkcioneri DSS naglašavali su u utorak da sporazum ne znaci da ce stranka bezuslovno podržavati Vladu Srbije. Republicki premijer Zoran Đindic, u izjavi za RTS, kaže da to i nije dogovoreno. "Nijedna od stranaka DOS nije obavezna da slepo podržava ni Vladu, ni zakone, ali je obavezna da ne ometa rad Parlamenta. Mi smo zadovoljni tim stepenom saradnje s DSS, definitivno je deblokiran rad Parlamenta i skinuta je sa dnevnog reda ta tema odnosi DSS-DOS".

Urednik casopisa "Nova srpska politicka misao" Đorde Vukadinovic ocenjuje za B92 da ce dugorocnu dobit od sporazuma Koštunica-Đindic imati republicki premijer. "Mandati DSS su predstavljali kamen oko vrata i jedan nepodnošljiv teret Vladi i mislim da se na taj nacin oslobodila tog balasta. U tom smislu, bez obzira na to što je njihov ustupak ocigledniji i da ce pokušati da to predstave tako da to nije to, u perspektivi bi mogli imati više koristi od tog sporazuma. Što se tice DSS, to je ionako bilo njihovo po svim principima i nemaju previše razloga za euforiju, tim pre što se pitanje o mestu predsednika Skupštine ne pokrece", kaže Vukadinovic. On istice da završetak te afere pokazuje da su vladajuce politicke strukture još jednom prevarile gradane Srbije. "Ponovo je politicka elita DOS poslednjih 6 meseci zamajavala i citavu javnost i samu sebe isforsiranom, besmislenom, nikom potrebnom aferom oko mandata i koja se sada završila. Ali to ne znaci 'puj, pike, ne važi'. Na drugom nivou, to je jedan velik poraz, blam pre svega za DOS. Aferama, prepucavanjima, ignorisanjem odluka suda, izjavama kako ne poštuju odluke tog suda, nego odluke onog suda, svime što smo mogli da cujemo prethodnih meseci dodatno je doprinelo slabljenju i razaranju demokratskih institucija i dodatno odložilo stvaranje pravne države Srbije", kaže on.

6.11.2002

POLITIKA: 6.11.2002.

Sporazum DOS-a i DSS-a

Dogovoreno je da DOS i DSS saraduju u radu na ustavnoj povelji kako bi državnoj zajednici Srbije i Crne Gore bila omogucena evropska perspektiva. Kao prioritetni poslovi odredeni su rad na izbornim zakonima i dovršetak postupka izbora za predsednika Republike. Uporedo s tim, DOS i DSS su saglasni da treba zapoceti rad na izradi novog ustava Srbije, u roku i po postupku koji ce biti unapred dogovoreni. DSS i DOS ce podržati donošenje sistemskih zakona koji proisticu iz izbornih programa DOS-a i DSS-a, uz aktivno ucešce u njihovom predlaganju, pripremi i skupštinskoj raspravi.

Pres klub Medija centra - 4. 11. 2002.

Poziv DOS-a, posle sastanka u lovištu Morovic, koji je upucen DSS-u – da se vrate izvornim principima koalicije – zapravo je ponuda sa "zašecerenom ucenom", smatra politicki analiticar Vukadinovic. Politicarima je, ocenjuje ovaj analiticar, sad jako teško da se odluce koji potez da povuku. Nazad se ne može, a napred je veoma rizicno za bilo koju od ove dve strane. One su dovedene u pat poziciju, pa zato verujem da je moguce postizanje nekog džentlmenskog sporazuma medu njima. Velikih koraka u preduzimanju akcije na razrešenju krize teško da ce biti bez blamaže obe strane. Zato mogu da pretpostavim da ce se krenuti u akciju malih, ali sigurnih poteza, koji ce se preduzimati sad i odmah, ocenjuje Vukadinovic. >> kompletan izvestaj 

POLITIKA: (5.11.2002)

"PRES KLUB" O AKTUELNIM POLITICKIM PROBLEMIMA

Ponuda sa "zašecerenom ucenom" Džentlmenski sporazum izmedu DOS-a i DSS-a. – Da li Srbija može da se izbori sa organizovanim kriminalom

Politicka kriza hronicno prerasta u državnu s obzirom na to da se usvajanje Ustavne povelje Unije Srbije i Crne Gore oteže unedogled. Nastavlja se serija žestokih okršaja izmedu DOS-a i DSS-a, pa postoji mogucnost da se sukob izmedu dve najjace politicke partije u Srbiji prelije van institucija.

Spektakularno hapšenje osumnjicenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe prikazuje se kao veliki uspeh MUP-a. Ali, postoje neke nedoumice i sumnje u uspeh ove, zaista, velike akcije o cemu se vec mnogo spekuliše u javnosti – od toga zbog cega je operacija hapšenja izvedena baš u ovom trenutku - do toga da li je u celoj akciji bilo nedopustivih propusta.

O ovim aktuelnim politickim pitanjima govorilo se juce u "Pres klubu Medija centra". U razgovoru su ucestvovali Zoran Lutovac, analiticar Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje, Zoran Dragišic, profesor Fakulteta civilne odbrane i Đorde Vukadinovic, urednik casopisa "Nova politicka misao".

Što se tice odgovora na pitanje da li ce Ustavna povelja Unije Srbije i Crne Gore biti uskoro usvojena, Zoran Lutovac tvrdi da ce rad na ovom dokumentu uskoro biti okoncan.

Došlo se do kraja

– Došlo se do samog kraja – tvrdi Lutovac, isticuci da je za sada nerešeno pitanje izbora poslanika u zajednicki parlament, buduci da crnogorski politicari insistiraju na delegatskom principu. Srpska strana, u skladu sa preporukom Evropske unije, insistira na neposrednim izborima poslanika u zajednicki parlament, ukazuje Lutovac. On se zalaže za to da se usvoji Ustavna povelja Unije Srbije i Crne Gore da bi zajednicka država bila primljena u Savet Evrope, a da se sporno pitanje izbora poslanika u parlament reši posle predsednickih izbora u Crnoj Gori, naravno, uz dogovor dve politicke elite oko ovog spornog pitanja.

Problem oko usvajanja Ustavne povelje leži u tome što u Crnoj Gori još nije konstituisana skupština posle parlamentarnih izbora, a srpski parlament je u dubokoj krizi posle oduzimanja mandata DSS-u, pa se , u vezi s tim, dovodi u pitanje njegov legitimitet. Razmena oštrih poruka izmedu DOS-a i DSS-a nagoveštava još dublji sukob pa cak i opasnost da se on prenese van institucija.

Polovicna rešenja

Krize u Crnoj Gori, za razliku od Srbije, rešavaju se izborima. To je demokratski recept za izlazak iz krize, ali se cini da neki u Srbiji zaziru od njegove primene, pa se prevremeni parlamentarni izbori ovde ne cine suviše realnim u ovom trenutku, ocena je Đorda Vukadinovica, urednika casopisa "Nova politicka misao". S obzirom na to da se izbori izbegavaju, u opticaju su polovicna rešenja koja bi se mogla primeniti u – slucaju krize na relaciji DOS i DSS. Poziv DOS-a, posle sastanka u lovištu Morovic, koji je upucen DSS-u – da se vrate izvornim principima koalicije – zapravo je ponuda sa "zašecerenom ucenom", smatra politicki analiticar Vukadinovic.

Politicarima je, ocenjuje ovaj analiticar, sad jako teško da se odluce koji potez da povuku. Nazad se ne može, a napred je veoma rizicno za bilo koju od ove dve strane. One su dovedene u pat poziciju, pa zato verujem da je moguce postizanje nekog džentlmenskog sporazuma medu njima. Velikih koraka u preduzimanju akcije na razrešenju krize teško da ce biti bez blamaže obe strane. Zato mogu da pretpostavim da ce se krenuti u akciju malih, ali sigurnih poteza, koji ce se preduzimati sad i odmah, ocenjuje Vukadinovic.

– U jednoj haoticnoj državi, kakva je naša, vodenje borbe protiv organizovanog kriminala bez postojanja jedinstvenog bezbednosnog sistema i bez podele vlasti, jako je teško. S obzirom na to da se tu radi, kako je to rekao Dušan Mihajlovic, ministar policije u republickoj vladi, o "sedmoglavoj aždaji" – primetio je Zoran Dragišic, profesor Fakulteta civilne odbrane. On ocenjuje da Srbija nije u stanju da se bori sa organizovanim kriminalom. S obzirom na to da se ne zna ko su poslanici srpskog parlamenta, pa se osporava njegov legitimitet, a prigovara se i legitimitetu vlade, a u toku je i "tihi rat" izmedu sudske i izvršne vlasti. Male su mogucnosti da se takva država suprotstavi organizovanom kriminalu – kaže Dragišic.

- Javnost, smatra Dragišic - ocekuje da sazna ko stoji iza ubistava. Jako je važno da ova prica u vezi sa hapšenjem osumnjicenih za ubistvo policijskog generala Buhe, dobije i sudski epilog. Ukoliko se istraga ne završi na sudu onda ce to biti jedna od brojnih afera koja ce, kao i mnoge do sada, otici u zaborav, ocenjuje profesor Fakulteta civilne odbrane Zoran Dragišic.

N. Kovacevic

POLITIKA: 6.11.2002.

ZAJEDNICKA IZJAVA PREDSTAVNIKA DOS-a I DSS-a

Dogovor lidera 

Spremnost za saradnju u Skupštini, na izradi ustavne povelje i saglasnost o prioritetima

Na sastanku predstavnika DOS-a i DSS-a, koji je održan 4. novembra 2002. godine, izražena je spremnost DSS-a i DOS-a da doprinesu unapredenju rada Narodne skupštine Republike Srbije kako bi se zakonodavna aktivnost parlamenta odvijala nesmetano i u skladu s potrebama zemlje.

Dogovoreno je da DOS i DSS saraduju u radu na ustavnoj povelji kako bi državnoj zajednici Srbije i Crne Gore bila omogucena evropska perspektiva. Kao prioritetni poslovi odredeni su rad na izbornim zakonima i dovršetak postupka izbora za predsednika Republike. Uporedo s tim, DOS i DSS su saglasni da treba zapoceti rad na izradi novog ustava Srbije, u roku i po postupku koji ce biti unapred dogovoreni.

DSS i DOS ce podržati donošenje sistemskih zakona koji proisticu iz izbornih programa DOS-a i DSS-a, uz aktivno ucešce u njihovom predlaganju, pripremi i skupštinskoj raspravi.

IZJAVA PREDSEDNIKA SRJ I LIDERA DSS-a

Omogucen izbor predsednika Srbije

Predsednik SRJ i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je sinoc da, juce potpisana, zajednicka izjava DOS-a i DSS-a treba da omoguci da Skupština Srbije zapocne rad, da Srbija dobije i predsednika Republike, da se usvoji Ustavna povelja buduce državne zajednice Srbije i Crne Gore, donese Ustav Srbije i omoguci raspisivanje izbora u Srbiji.

Radi se o jednom dokumentu koji treba da omoguci da se mnogo toga što je u Srbiji u politickom životu, u zakonodavstvu, stalo u proteklih nekoliko meseci, prakticno od jula meseca, ponovo pokrene.

"Zajednicka izjava prakticno to omogucava. Njen osnovni smisao, posle razmene poruka sa jednog sastanka Predsedništva DOS-a u Morovicu i odgovora koji je uputila Predsedništvu Demokratske stranke Srbije, omogucava ne da se mandati vrate Demokratskoj stranci Srbije, nego, pre svega, da se parlament vrati Srbiji. Jer, posle nekoliko meseci mirovanja ili parlamentarnog nerada i posle još dužeg mirovanja funkcije predsednika Republike, pošto u meduvremenu nije došlo do izbora predsednika Republike, otvaraju se mogucnosti da zapocne sa zakonodavnim radom i Skupština Srbije i da Srbija dobije predsednika", rekao je Koštunica na proslavi 59. godišnjice Novinske agencije Tanjug.

"Ali, još važnije od toga je da i Srbija i Savezna Republika Jugoslavija zahtevaju ustavno preuredenje, zahtevaju nove ustave na kojima su tek sve ove preko potrebne zakonodavne promene moguce. I ovim dogovorom, ovom zajednickom izjavom koju su potpisali predstavnici DOS-a i predstavnici Demokratske stranke Srbije, na kraju krajeva premijer Srbije Zoran Đindic i ja, omogucava se da taj rad zapocne", rekao je Koštunica.

"Suviše dugo je kriza u Srbiji trajala. To dugo trajanje krize je jedan spor koji se dugo vuce i može da stvori i stvara u delu javnosti utisak da su za taj zastoj, za sukobe, krivi svi podjednako. Mogu sigurno da kažem da Demokratska stranka Srbije nije posegla ni u jednom trenutku za tudim mandatima. Hvala bogu, ova kriza je za nama. Videcemo kako ce odnosi dalje funkcionisati", naglasio je Koštunica.

(Tanjug)

REPUBLICKI PREMIJER O DOGOVORU

Efikasniji rad parlamenta

"Vlada Srbije ima pripremljenih 50 zakona i ocekujemo da budu usvojeni u narednih godinu dana, što znaci jedan zakon sedmicno. To iziskuje efikasan rad parlamenta i ja se nadam da smo ovim sporazumom postigli dogovor o efikasnom radu parlamenta", istakao je Đindic za agencija Beta, povodom dogovora DOS-a i Demokratske stranke Srbije.

Đindic, koji je jedan od potpisnika dogovora, rekao je da je suština sporazuma u tome da Skupština Srbije radi efikasnije, navodeci da su zakonski predlozi vlade i do sada imali vecinsku podršku u parlamentu, ali da su zakoni donošeni sporo.

Na pitanje da li postizanje sporazuma izmedu DOS-a i DSS-a znaci da u narednih godinu dana nece biti parlamentarnih izbora, Đindic je rekao da je to "izvesno", jer ce se u narednih godinu dana raditi na Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore, kao i na ustavu Srbije i sistemskim zakonima.

"Sada predstoji rad na povelji, pa konstituisanje saveznih organa, što ce odneti dva-tri meseca, pa procedura donošenja ustava Srbije, što ce odneti neko dodatno vreme, zatim izglasavanje sistemskih zakona. Uspostavljanje mehanizama tržišne privrede i institucija takode zahteva vreme i tek posle toga možemo da razmišljamo o izborima, ali tada se vec bliži i izborna godina", rekao je Đindic.

Premijer Srbije je kazao da u pregovorima DOS-a i DSS-a nije bilo reci o predstojecim predsednickim izborima u Srbiji, odnosno o kandidatima.

"Prerano je za to. Treba doneti zakon i u DOS-u treba videti kakva je naša pozicija i naravno postoji li mogucnost dogovora kao i ranije. Ta mogucnost dogovora podrazumeva da eventualni kandidat koga mi trba da podržimo ima lepo mišljenje o vladi i o DOS-u i da uvažava naše napore i rezultate. Mi teško možemo da podržimo kandidata koji ce svoju kampanju bazirati na kritici i naši biraci nece za takvog kandidata glasati", rekao je Đindic.

(Beta)

EU pozdravlja sporazum DOS-DSS

Brisel, 5. novembra (Tanjug)

Brisel je veoma zadovoljan sporazumom DOS-a i Demokratske stranke Srbije, ali je razocaran cinjenicom da nema kompromisa oko spornih pitanja Ustavne povelje, što ce visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana predociti srpskom premijeru Zoranu Đindicu, kada se, u cetvrtak, budu sastali u Briselu.

Evropska unija pozdravlja sporazum koji su postigli DOS i DSS i veruje da ce taj dogovor pospešiti usvajanje Ustavne povelje, izjavila je za Tanjug predstavnica za štampu visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednost Kristina Galjak.

NIN:  7.11.2002.

Vojislav Kostunica: Zašto sam pristao na kompromis

Ponuda koja je stigla iz Morovica, pri tom naslovljena ne kao predlog sporazuma, vec odmah kao Sporazum, neka vrsta formularnog ugovora, bila je takva da se nije mogla prihvatiti, nipodaštavalacka koliko za DSS, toliko, i još više, za birace

Toliko smo puta i moje stranacke kolege i ja te reci upravo tim redom izgovorili da mi se cini sasvim izlišnim i gotovo neozbiljnim, maltene uvredljivim za citaoce NIN-a, da iznova objašnjavam kako je to jedini logican sled stvari. Sve drugo je zidanje kuce od krova. Nema potrebe ni za kakvim krupnim i nazoviistorijskim deklaracijama. Zajednicka izjava DOS-a i DSS-a samo je konstatovanje nužnosti. Srbija, ako hoce dugorocno da opstane, mora da bude demokratska i pravna država, sa izgradenim institucijama i jasnom podelom vlasti. Nužna je ravnoteža izmedu nosilaca izvršne vlasti s jedne strane, i vlade i Skupštine, s druge strane. Skupština mora da ima legitimitet i kontrolu nad izvršnom vlašcu, a svi politicki cinioci moraju imati zakonodavnu inicijativu i moraju biti autonomni. To, zaista, nije nikakva posebna mudrost niti neko naše arhimedovsko otkrice. Drugacije, jednostavno, nije moguce ako želimo da se izvucemo iz preoktobarskog, ali i postoktobarskog gliba. Posle višedecenijskog nedemokratskog sistema, gde je sva vlast bila koncentrisana u rukama prvo jednog, pa posle devetogodišnje pauze u kojoj se jugoslovenska država fakticki raspala, drugog coveka, za cije se vladavine raspala i formalno i nastavila da se cepa po unutrašnjim šavovima, ponovo smo se našli u situaciji da se institucije, još u povoju, grubo obezvreduju i da se sve vrti oko jednog politickog cinioca. Dokaz: Narodna skupština Republike Srbije nije radila svoj posao gotovo cetiri meseca. Sudske odluke ne samo da su prenebregavane, vec su i ismevane. Zaostatak za Evropom je još više uvecan. To potvrduje i ponovno odlaganje zvanicnog prijema u Savet Evrope. Znam da se trenutno vode diskusije o tome ko je pobedio u sporu izmedu DOS-a i DSS-a. Te diskusije su i nepotrebne i jalove, prosto zato što nije rec o utakmici ni normalnom stranackom nadmetanju. Zato se mandati poslanika DSS-a i ne pominju u Zajednickoj izjavi, jer nisu ni bili predmet diskusije. O njima se, kao necem apsolutno nespornom, i sa stanovišta prava, i sa stanovišta zdrave pameti, nije ni moglo razgovarati, a kamoli pregovarati. Ono o cemu smo razgovarali i konacno se dogovorili, jeste koji su to najpreci politicki poslovi koje smo dužni da obavimo, da bismo uradili ono što smo biracima obecali i što su nam oni, svojim glasovima, poverili. U izvesnom smislu, postignuti dogovor predstavlja olakšanje: stvari su isterane na cistinu, nema zaklinjanja u lažno jedinstvo, nema bespogovorne podrške bilo kome i bilo cemu. DSS i DOS ce podržati, kako stoji u Izjavi, donošenje sistemskih zakona koji proisticu iz njihovih programa, aktivno ce ucestvovati u predlaganju i pripremi tih zakona i u skupštinskoj raspravi o njima. To je formula kompromisa, kompromisa izmedu programa a ne pojedinaca, i ta formula je suština demokratije. Razgovori nisu bili jednostavni. Ponuda koja je stigla iz Morovica, pri tom naslovljena ne kao predlog sporazuma, vec odmah kao Sporazum, neka vrsta formularnog ugovora, bila je takva da se nije mogla prihvatiti, nipodaštavalacka koliko za DSS, toliko, i još više, za birace. Usledio je odgovor DSS-a u kome smo objasnili razloge neprihvatanja. Znali smo, medutim, da tu ne možemo da stanemo, da moramo deblokirati Skupštinu i tako smo, u ponedeljak, prakticno krenuli ispocetka, ni od cega. To je bio jedini moguci izlaz iz corsokaka, a meni, i ne samo meni, bilo je izuzetno stalo da taj izlaz nademo, cak ne toliko zbog osecanja licne odgovornosti, koliko iz sasvim jednostavnih, državotvornih razloga i svesti o važnosti institucija. Istina, pored mucnine koju osecam zbog cinjenice da sam uopšte morao da vodim takvu vrstu posredovanih pregovora sa dojucerašnjim koalicionim partnerima, onima ciji sam nosilac liste bio, osecam i izvesnu zebnju kad pokušam da predvidam kako ce se stvari dalje razvijati. Prvi dan rada Narodne skupštine Republike Srbije ne uliva neku narocitu nadu. Zakon o izboru predsednika Republike je više kozmeticki, no stvarno izmenjen. Što je još gore, nije prihvacen predlog izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kako bi se makar pristupilo rešavanju problema birackih spiskova i omogucavanju našim gradanima u inostranstvu da ostvare svoje biracko pravo. Postavlja se pitanje da li zaista postoji volja da Srbija izade iz sadašnje ustavne krize i ne suoci se sa još jednim neuspelim predsednickim izborima. Ne mogu, dakle, sa sigurnošcu da tvrdim kako ce dalje funkcionisati odnosi DOS-a i DSS-a. Siguran sam samo da je u Srbiji ponovo proradila Skupština i da poslanici sada treba da ponesu sopstvenu odgovornost.

VOJISLAV KOŠTUNICA

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM