BBC News 31 maj 2006

Daniel Server:

Nerealne ideje iz Beograda

Kako će Platforma srpskog pregovaračkog tima biti dočekana među međunarodnim stručnjacima, koji su godinama aktivno uključeni u kosovsku krizu?

Nagoveštaj tog prijema možda bi mogla da bude reakcija Danijela Servera, potpredsednika Centra za postkonfliktne mirovne i stabilizacione operacije u vašingtonskom Institutu za mir. U intervjuu za ovaj program BBC-ja Server kaže:

"Predloženo je da se odluka o statusu Kosova odloži na 20 godina, a to nema većeg izgleda da privuče ostale strane u pregovorima - Prištinu i međunarodnu zajednicu.

Primetio bih da nije realna ideja da Beograd zadrži kontrolu nad spoljnom politikom, kontrolom granica, zaštitom ljudskih prava, nadzorom carina i zaštitom verskog i kulturnog nasleđa, na području gde nema srpske policije i gde se koristi različita valuta od one u Srbiji i gde 90 odsto stanovništva govori drugim jezikom.

Uprkos svemu, mislim da je dobro da ljudi u Srbiji razmišljaju šta im je činiti i očigledno je da imaju pravo da iznose predloge.

Međutim, ovaj predlog se svodi na davanje većih ingerencija Beogradu nego što to ima danas, paralelno sa odlaganjem konačnog statusa Kosova. Ne mislim da je to realan smer pregovora."

Na podsećanje da pregovori o konačnom rešenju za podeljeni Kipar, kojima takođe rukovode Ujedinjene nacije, traju decenijama, a da je u međuvremenu iznet i odbačen niz predloga, dok je grčka strana ostrva primljena u Evropsku uniju, Danijel Server odgovara:

"Kipar se u Sjedinjenim Državama uvek iznosi kao primer onoga što ne treba činiti. Međutim, ponekad ga u Evropi iznose kao pozitivan primer.

Za Amerikance je to primer odugovlačenja neodržive situacije. Svako ko predlaže odlaganje rešavanja statusa Kosova dugo nije razgovarao sa tamošnjim Albancima."

Platforma, koju je u utorak izneo pregovarački tim Beograda, u nekim delovima kao da podrazumeva da će biti primenjene odredbe Kumanovskog sporazuma, čijim je potpisivanjem završena vojna intervencija NATO-a 1999. godine. Kumanovski sporazum predviđao je da se, posle izvesnog, nigde ne preciziranog vremena, određeni broj pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije vrati na Kosovo i preuzme kontrolu granice, kao i zaštitu verskih i drugih objekata, kojima je ona potrebna. Na te odredbe se pozivao i premijer Srbije Zoran Đinđić u nedeljama pre atentata u kojem je izgubio život.

BBC je upitao Danijela Servera da li Beograd pokušava da izdejstvuje primenu ovog međunarodno valjanog, ali skoro zaboravljenog sporazuma:

"Moglo bi da bude tačno da oni o tome razmišljaju, ali ne znam ni jednog Srbina koji bi želeo da mu sin služi vojsku na granici između Albanije i Kosova ili Makedonije i Kosova. To nema nikakvog smisla.

Mislim da beogradski pregovarački tim ovom platformom želi da pokaže da je predusretljiv, da ništa ne shvata "kao da je zapisano u kamenu". Želi da se pokaže kao kontruktivna strana i da iznese predlog koji će dobiti podršku u Srbiji.

Ovo je očigledno predlog koji je namenjen pridobijanju političke podrške u samoj Srbiji, pre nego u međunarodnoj zajednici. Mislim da će reakcija spolja biti negativna."