Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Kosovo i Metohija

   

 

Vilijam Montgomeri

Priznajem da sam potcenjivao Rugovu

Ibrahim Rugova bio je daleko od tipičnog političkog lidera. Obrazovan na Sorboni, bio je poštovani pisac i intelektualac u bivšoj Jugoslaviji. U javnost je izišao 1989. kada je bio izabran za predsednika Saveza pisaca Kosova. Kada je kasnije te godine Slobodan Milošević ukinuo autonomni status Kosova, Rugova je osnovao Demokratski savez Kosova (LDK). Insistirao je na ljudskim pravima za kosovske Albance, ali se tvrdo pridržavao politike nenasilja. Taj stav zadržao je tokom čitavog života, čak i kada su neki ključni članovi njegove partije poslednjih nekoliko godina bili ubijeni, pretpostavlja se po nalogu drugih političkih partija kosovskih Albanaca.


Biću prvi koji priznaje da sam ga stalno potcenjivao. Od prvih mojih sastanaka s njim pre 15 godina, nikad nije izgledao kao neko ko ima snagu, harizmu ili ambiciju da privuče i zadrži podršku kosovskih Albanaca, a još manje da ih vodi. Izgledalo je da mu nedostaje usredsređenost i njegov tihi nastup na međunarodnim skupovima nije bio impresivan. Pored toga, bio sam ubeđen da će ga njegove akcije u 1999, kada je kritikovao Oslobodilačku armiju Kosova (OVK) i tokom kampanje bombardovanja se čak susreo s Miloševićem, tražeći neko političko rešenje, osuditi na neuspeh u izbornom delu kosovskih Albanaca. Ali to nije bio slučaj. On je pobedio na dva uzastopna izbora za predsednika, savladavši opoziciju bivših lidera OVK. Takođe je zadržao čvrstu kontrolu nad svojom partijom - nešto što je postalo daleko očiglednije kada se prošle jeseni njegovo zdravlje pogoršalo i kada nije mogao da nastavi svoju dugotrajnu praksu dnevnih konsultacija s članovima partije širom zemlje.


Za većinu kosovskih Albanaca on će uvek ostati "Otac" njihovog pokreta za nezavisnost. Njegova privlačnost za strane diplomate sredinom 90-ih godina prošlog veka, međutim, proizlazila je upravo iz toga što nikad nije pokrenuo pitanje nezavisnosti. Njegov fokus bio je isključivo na nenasilnoj borbi za povećanu autonomiju i poštovanje ljudskih prava. Da li je to bilo zbog toga što je dobro znao da bi bilo kakva priča o nezavisnosti u to vreme bila opasna za njega i da je stranci ne bi dobro primili ili je njegova podrška nezavisnosti izrasla iz situacije krajem 90-ih, meni je nepoznato. Sahranjen je, navodno na njegov zahtev, u delu groblja rezervisanom za borce OVK. Imajući u vidu njegovo svesno lično distanciranje i njegove partije od OVK i njegove kasnije političke borbe s političkim strankama što su ih osnovali bivši borci OVK, ovo izgleda neobično.


Njegova smrt prošle nedelje od raka pluća postavlja nekoliko pitanja. Najurgentnije je kakav će uticaj ona imati na predstojeće pregovore o budućem statusu Kosova? Ko će zauzeti njegovo mesto kao lider delegacije kosovskih Albanaca na razgovorima? U dugoročnijem vidu, ko će postati predsednik Kosova? Ustav određuje da sadašnji spiker parlamenta Nedžat Daci postane vršilac dužnosti predsednika, ali nije jasno kada treba da budu planirani novi izbori za taj položaj i ko će prevladati. Pored toga, Rugovina politička partija LDK bila je najvećim delom njegova kreacija i niko od potencijalnih njegovih naslednika za lidera te partije, uključujući Dacija, ne može gajiti nadu da će zadržati stepen lojalnosti i podrške birača koji je on uživao. Kao rezultat toga, praktično sve druge partije nastojaće da privuku pristalice LDK i povećaju sopstvenu glasačku bazu.


Neposredno pitanje oko kojeg kosovski albanski političari moraju da se slože jeste ko će biti određen da zauzme Rugovino mesto lidera njihove delegacije u pregovorima o budućem statusu. Zbog Rugovine smrti ovi su pregovori odloženi do sledećeg meseca. To je potencijalno pitanje koje može izazvati podele, pošto nema jasne formule za biranje lidera delegacije i nikakve garantije da će Nedžat Daci biti izabran jednostavno zato što je vršilac dužnosti predsednika. Pored toga, Daci je grub i udaljio je od sebe mnoge albanske političare. To uključuje i Vetona Suroija, koji je otvoreno izjavio da će se on povući ukoliko Daci bude izabran. A Suroi je daleko od toga da bude usamljen u ovakvom mišljenju. Daci će, međutim, uložiti organizovane napore da zauzme tu poziciju kako bi učvrstio svoj status kao Rugovin naslednik u LDK i političkom životu uopšte. Rasplet ovog slučaja imaće uticaj na predstojeći politički proces na Kosovu, na bolje ili na gore.


Moguće je da Rugovino odsustvo neće imati mnogo direktnog uticaja na same pregovore. Pre svega, njegova ozbiljna bolest bila je svima poznata već neko vreme i od njega se uopšte nije očekivalo da igra neku aktivnu ulogu. Drugo, on nikad nije bio precizna osoba i čak ni pod najboljim okolnostima ne bi bio uključen u najsitnije detalje ovog procesa. Treće, svi politički lideri kosovskih Albanaca, uključujući Rugovu, već dugo su bili potpuno ujedinjeni u svojoj nepodeljenoj podršci punoj nezavisnosti Kosova u okviru sadašnjih granica. Na kraju, očekujući da će konačna odluka biti u njihovu korist, praktično svi politički lideri kosovskih Albanaca daće sve od sebe kako bi zaključili pregovore što je brže moguće. Njihovi stavovi o mnogima od ovih pitanja u svakom slučaju nisu u suštini mnogo udaljeni.


Realnost je, međutim, takva da sada postoje dva posebna, ali povezana procesa koji su u toku. Prvi su pregovori o budućem statusu. Drugi je dugotrajna borba među kosovskim Albancima za političku poziciju i uticaj. Mislim da će biti veoma teško da se ta dva procesa održe kao odvojena. Daleko je verovatnije da će na nekom od stadijuma pregovaračkog procesa - ili na brojnim stadijumima - domaća politika još više komplikovati taj proces, ili učiniti da ishod povodom ključnog pitanja bude manje izvestan.


Veliki pobednik u tom procesu je, prema tome, Hašim Tači. Rugovina smrt je eliminisala jedinu osobu koja je neprestano bila u stanju da obezbedi veću podršku i glasove od Hašima Tačija. Protiv drugog Tačijevog političkog oponenta Ramuša Haradinaja, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) podigao je optužnicu. Tačijeva pozicija je sada jača nego ikad pre. On može sebi da dozvoli da čeka nekoliko meseci pre zakazanih parlamentarnih izbora, znajući veoma dobro da su velike šanse da unutrašnje kontradikcije u Rugovinoj partiji, koje su tako izražene u odsustvu njegovog rukovodstva, oslabe stranku, a takođe izazovu i postepeni gubitak podrške.


Biće interesantno videti hoće li ICTY dozvoliti Ramušu Haradinaju, koji je pušten na slobodu do početka suđenja, da putuje Kosovom i da se angažuje u političkim aktivnostima. Uprkos svim prethodnim presedanima, mislio sam da me ne može iznenaditi ništa što uradi ICTY, osim ideje da Haradinaju bude dozvoljeno da se vrati u politički život kao optuženi za ratne zločine. To se čak smatra i sramnim i jednostavno će potvrditi mnogim ljudima na Balkanu da Tribunal ima političke predrasude.


Pravi test za političare iz redova kosovskih Albanaca uslediće za godinu dana, kada bude doneta odluka koja im garantuje uslovnu nezavisnost. Oni dosad nisu pokazali sposobnost da rade zajedno, da sarađuju, da stvarno definišu sopstvene političke platforme, a sigurno ne želju da pridobiju manjinske grupe kao što su Srbi. Sve partije će pozicionirati sebe tokom narednih meseci u borbi za vlast i uticaj. Zaista je neizvesno na šta će sve to izaći. Veoma je lako videti scenario gde Tači konsoliduje svoju vlast u odsustvu ozbiljnih rivala i da je u stanju da efektivno vlada. Stalno kolaju glasine, na primer, o tome da su Tači i Daci postigli sporazum po kojem će Tači postati premijer, a Daci predsednik. Takođe je lako predvideti i scenario u kojem nema jasnog pobednika i gde vlada haos kao i dosad. Ono što je izvesno jeste da je Rugovina smrt još više iskomplikovala situaciju na Kosovu i da će povećati sumnje među članicama Evropske unije u brzinu i pravac pregovora.

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM