Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

Borba za lidersku poziciju u SPS nakon smrti Miloševića

Jasmina Lukač

Dvadeset kandidata vreba priliku


Većina procena ovih dana glasi da potresi u vrhu Socijalističke partije Srbije nakon konačnog odlaska Slobodana Miloševića sa javne scene neće, barem narednih par meseci, izazvati destabilizaciju i vanredne izbore, ali će svakako biti zanimljivo pratiti ishod borbe za lidersku poziciju među socijalistima, kao i njene odjeke u parlamentu i Vladi. Kada je reč o akterima te borbe i idejama koje zastupaju, u opticaju je više verzija, i to prilično živopisnih. Prema jednoj, predstavnici takozvane tvrde ili slobističke struje predvođeni glavnim organizatorom sahrane Miloradom Vučelićem, sastali su se veče nakon pogreba (koji se odigrao sedam minuta posle zalaska sunca kako je izračunala senzacionalistička štampa) i u skladu sa srpskim običajem da se okupe najbliži, i zaključila da za novog predsednika stranke predlože akademika Mihajla Markovića.

Njemu bi bilo povereno da privremeno vodi stranku do novog kongresa. Kao što je poznato, reč je o piscu programa SPS iz devedesetih koji je pokušao da uobliči srpsku verziju demokratskog socijalizma i da reformisane komuniste prešaltuje među partije takozvane nove levice. Politikolog Dijana Vukomanović u zborniku Političke stranke u Srbiji podseća da je do svrstavanja SPS u novu levicu došlo upravo zahvaljujući Markoviću koji je potekao iz "novolevičarskog" ideološko-filozofskog okruženja, koje se oslanja na dela "mladog" Marksa i zasniva kritiku razvijenog industrijskog društva, naglašavajući potrebu za participacijom i ličnim oslobođenjem.

KOLEKTIVNO RUKOVOĐENJE

Akademik Marković se nije oglasio u javnosti da potvrdi kandidaturu za "kriznog lidera", a Vučelić je dan nakon sahrane najavio konsolidaciju partije, kao i potrebu da se do novog izbornog kongresa, njome kolektivno rukovodi. Međutim, Vučelić je samo pomenuo opcije kao što su predsedništvo, ne razrađujući dalje, barem ne u javnosti, tu ideju i inicijativu. Javno mnjenje imalo je priliku da se zabavlja baražnim intervjuima koje su on i Ivica Dačić, formalni šef partije kao nosilac najviše partijske funkcije - predsednik Glavnog odbora, simultano davali u srpskoj štampi. Suština međusobnih optužbi odnosila se na to ko je bio korektniji prema pokojnom predsedniku, da li onaj koji ga je napustio 5. oktobra ili onaj ko nije ispoštovao njegovu želju koga staviti na poslaničku listu. U priču se umešala i Miloševićeva ćerka pismom u kome je Dačić pobrojan u grupu funkcionera koje je njen "tata prezreo".
Bliskost sa Miloševićevom porodicom i, pre svega, kontakt sa udovicom Mirjanom Marković, kojom se "transferiše moć" sa mrtvog Miloševića, što je na početku pripalo Vučeliću kao predsedniku odbora za sahranu, zahvaljujući ovom i sličnim incidentima, u danima nakon sahrane izgubilo je političku težinu. Tome je doprineo Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS i, možda, ne tako nenadani pretendent na mesto vođe SPS. "Vučelić hoće da on bude predsednik stranke a ja da mu budem generalni sekretar", rekao je Anđelković za Danas odgovarajući na pitanje koja je njegova pozicija u stranci.
U priču koju su neki nazvali "nosači kovčega protiv nosača kofera" aludirajući na aferu sa podmićivanjem viceguvernera NBS u koju je bio upleten Dačić (dogovor pre Miloševićeve smrti u SPS bio je da se do ishoda istrage u ovoj aferi Dačić ne smenjuje) uveden je i treći igrač.

MORAVSKI SPIN DOKTOR

Po meri prisutnosti u medijima i po idejama koje je saopštio u ovom interregnumu, Anđelković prilično dobro stoji, tako da mu se bez obzira na moravski akcenat, ne može osporiti da je najuspešniji spin doktor iz SPS. Marijine i druge optužbe vezane za loše i nikakve odnose sa pokojnim predsednikom i njegovom udovicom (na primer da je uzeo venac i ušetao u dvorište u Požarevcu na sahranu) Anđelković je odbacio, tvrdeći da je on bio saradnik pokojnog predsednika 20 godina i da ga je ovaj uvek imenovao na istaknute i delikatne funkcije, kao što je ona da bude na čelu kosovske vlade 1998. i 1999. I još je uzvratio time da je on Miloševića u zatvoru posetio tri puta, a ćerka ni jednom. I, što je još značajnije, Anđelković je prvi saopštio ideju (kaže da je njegova) da se pitanje podrške socijalista Vladi ne pokreće do crnogorskog referenduma 21. maja zbog viših državnih interesa. Kao i da se o pojedinim zakonskim predlozima odlučuje pojedinčano, zavisno od toga ne da li ih predlažu stranke poput G17 i SPO koje su se najviše zamerile socijalistima izjavama o Miloševiću, nego o tome da li ih predlažu ministri koji su SPS najviše naljutili.
Time je Anđelković uspeo da amortizuje zahteve tvrdih socijalista poput Milutina Mrkonjića da se Vlada zbog neadekvatnog odnosa prema sahrani obara odmah. Radikali, koji su budno iščekivali poteze SPS, jer bi njima u ovom trenutku izbori bez sumnje doneli veliki uspeh, u četvrtak su saopštili da od tog posla očigledno nema ništa.
Očekivana dinamika dešavanja u SPS znači da bi tokom aprila trebalo da se održi sednica Glavnog odbora (telo broji oko trista članova), na kome bi moglo da dođe do Dačićeve smene, ukoliko Vučelić ili Anđelković skupe dovoljno glasova za to. Međutim, to bi bilo privremeno rešenje, pošto se, makar i deklarativno, svi zainteresovani zalažu za što hitnije održavanje izbornog kongresa. Sporno je da li da kongres bude u junu ili oktobru. To ne bi bio vanredni kongres, jer je ionako po voznom redu predviđeno da se najviši partijski skup održi početkom 2007. Kolektivno rukovođenje nemoguće je bez promene Statuta, a taj se papir menja na kongresu. Smatra se da što više vremena prođe od sahrane do održavanja kongresa, to će više slabiti pozicija Vučelića i tvrde struje.
- Neće biti velikih lomova u SPS, mada na terenu i među članstvom postoji želja i volja da se rukovodstvo promeni - kaže za Danas sagovornik iz vrha ove partije. On se ne slaže sa tezom da postoje samo tri glavna pretendenta na lidersku funkciju, iznoseći zanimljivo zapažanje da ih je "dvadeset, jer svako iz vrha vreba svoju priliku i misli da je on taj" koji bi trebalo da bude na čelnoj poziciji, ma kako da to "nije bazirano u realnosti".
Upitan kakve su mogućnosti da se uspostavi neki kolektivni organ poput predsedništva, koji bi kompromisom rešio pitanje liderstva, naš sagovornik kaže da tako nešto već postoji. Reč je o čuvenim "koordinacijama", odnosno sastancima na kojima se pre nego što zasednu partijski organi, čelnici dogovore o predlozima, smernicama, zaključcima... Koordinacija je prethodila i sednici Izvršnog odbora u petak uveče, na kojoj je trebalo da se razmatraju zakonski predlozi za sednicu parlamenta u ponedeljak 27. marta i sa koje se nije očekivao dramatičan obrt u borbi za prevlast (ovaj tekst je pisan u četvrtak).
- Objektvno sukob je između dva krila koja zastupaju dve koncepcije. Jedna želi da se SPS svrsta u partije moderne evropske levice, zalaže se za evropske integracije i pripadanje zapadnim vrednostima. Druga je za približavanje onome što zagovaraju radikali, za antizapadni stav - objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovom tumačenju, ideje o vraćanju izvornoj politici SPS nerealne su, jer je to "demokratski socijalizam" što danas više ništa ne znači. Međutim, prema njegovoj proceni, osnovni problem u stranci je to što su članovi rukovodstva pokazali nezrelost i nesposobnost da timski rade, kao i sklonost avanturizmu, tako da se ni za koga od favorita ne može sa sigurnošću tvrditi da avanture ne bi ponovio i kao lider. O mogućnosti da se SPS pocepa, odnosno da se desi, bez namere da se te situacije porede, sličan rasplet kao u DS nakon smrti Zorana Đinđića, kada je napravljena nova stranka, naš sagovornik kaže da je malo verovatna. "To bi se desilo samo ukoliko bi jak lobi podržao cepanje i formiranje nove partije", kaže sagovornik Danasa, uz napomenu da je članstvo raspoloženo za promene i da je rasprostranjen i stav da su socijalisti sa najvećim potencijalom ostali izvan vrhovnih stranačkih organa.

Radio S - glavni finansijer

Prema nekim izvorima, najveći deo troškova oko sahrane podnela je firma Radio S, čiji je Anđelković vlasnik, a odranije je poznato da se odatle isplaćuju i plate zaposlenima u partiji. O troškovima, inače, Anđelković daje i sporne izjave, tvrdeći da je socijalistima trebalo nekoliko dana da skupe 15 hiljada evra za polaganje sudskog jemstva neophodnog za dolazak Mirjane Marković na sahranu, dok je pravni savetnik Miloševića Zdenko Tomanović rekao na pres-konferenciji da je to jemstvo položila njegova advokatska kancelarija. Inače, tvrdi se da su Miloševićeva sahrana i prateće manifestacije koštale oko sto hiljada evra, od kojih je 60 hiljada dala partija, a 40 hiljada opština Požarevac.

ANTONIĆ: Ishod će zavisiti od mesta obračuna

- Ishod borbe za prevlast unutar SPS zavisiće od mesta obračuna. Ukoliko to budu Glavni odbor i Izvršni odbor, onda veće šanse ima Ivica Dačić. Ukoliko se stvari budu odlučivale na vanrednom kongresu, onda su one na strani Milorada Vučelića. Zoran Anđelković je kandidat iz senke i sigurno neko ko je politički vrlo spretan i žilav, što pokazuje činjenica da je on politički preživeo i (Ivana) Stambolića i Miloševića - kaže za Danas politikolog Sobodan Antonić.

 

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM