Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Reakcije na referendum u CG - Američki analitičari

   

B92 24. 5. 2006.

Karpenter iz vašingtonskog Kejto instituta smatra da nema sumnje da se Amerikanci privatno raduju ishodu crnogorskog referenduma.

"Vašington od početka devedesetih godina pozdravlja sve što smanjuje moć i uticaj Srbije u regionu, a to je efekat i crnogorskog referenduma. Zato mislim da su zvaničnici Stejt departmenta veoma zadovoljni rezultatom plebiscita, mada to neće javno reći ", kazao je Karpenter.

Sjedinjene Države, po njegovim rečima, vec petnaestak godina, s izuzetkom bosanskih Srba, dosledno podržavaju pravo svih etničkih grupa na prostoru bivše Jugoslavije na samoopredeljenje "tako da ni sa Crnom Gorom neće imati nikakvih teškoća, a to će biti slučaj i sa Kosovom - jedino je pitanje da li će dobiti punu ili uslovnu nezavisnost".

VAŠINGTON Voanews 24/05/2006

Tomas Doneli:

Odvajanje Crne Gore na miran način dobro za sve strane

“Kada Srbija odluči da izruči Ratka Mladića to će biti odlučujući momenat u kojem će me đunarodna zajednica svesrdno prihvatiti tu zemlju”, rekao je Tomas Doneli, analitičar u vašingtonskom institutu ”Amerikan Enterprajz“, u razgovoru za Glas Amerike Doneli se prvo osvrnuo na referendum u Crnoj Gori i na njegov mogući uticaj na situaciju na Kosovu.

DONELI: Mislim da će se ishod referenduma u Crnoj Gori odraziti na pregovore o Kosovu, ne toliko u formalnom i pravnom smislu, koliko u pogledu političkog zamaha, koji je već usmeren ka nezavisnosti te pokrajine, a sada će verovatno postati još intenzivniji. Pored toga, sada imamo model mirnog odvajanja Crne Gore, kao presedan za Kosovo.

Obe strane, i srbijanski i crnogorski političari su odmah posle referenduma obećali da će nastaviti tešnju ekonomsku, socijalnu i drugu saradnju koja je postojala između te dve republike. Što se tiče situacije u Srbiji, činjenica da je do odvajanja Crne Gore došlo na miran način je dobra za sve strane. Time se stvaraju uslovi za novi mir i novu politiku u tom regionu od čega će imati koristi svi, uključujući Srbe. 

GLAS AMERIKE: Sa kojim problemima se sada Srbija suočava na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu?

DONELI: Naravno, Kosovo je glavni problem. Međutim, korak koji bi označio  konačno odbacivanja ludila Miloševićeve ere bilo bi  hapšenje Ratka Mladića i ispunjavanje zahteva za saradnjom sa Haškim sudom. Na tome će svakako i daje insistirati SAD i Evropska unija.

Kada Srbija odluči da izruči Mladića to će biti taj odlučujući momenat kada će tu zemlju svesrdno prihvatiti međunarodna zajednica, posebno Evropska unija koja želi da je integriše.

GLAS AMERIKE:  Kako vidite dalji razvoj događaja u budućnosti?

DONELI: Vidim pozitivan razvoj događaja, posebno u poređenju sa proteklih 10-15 godina. Crna Gora je već u eurozoni, Hrvatska i Slovenija beleže sve uspešniji ekonomski progres. U taj proces će, nadam se, biti uključena i Srbija, slično situaciji sa evropskim zemljama bivšeg sovjetskog bloka, koje su postale veoma liberalne, progresivne i uspešne i postale ne samo politički već i ekonomski partneri EU i SAD.  

Vašington Voanews 24/05/2006

Posledice crnogorskog referenduma: Pozitivan korak za Zapadni Balkan

Referendumskom odlukom Crne Gore da napusti državnu zajednicu stvara se još jedna balkanska država u okviru procesa dezintegracije Jugoslavije. Zapadni analitičari se slažu da budućnost regiona leži u demokratizaciji njegovih društava, bez obzira na broj nezavisnih zemalja na Balkanu. 

Odluka Crne Gore da postane samostalna država predstavlja pozitivan korak za Zapadni Balkan, smatra Morton Abramovic, bivši visoki zvaničnik američkog Državnog sekretarijata. On se nada da će secesija Crne Gore navesti Srbiju da - kako se izrazio - ”napusti istorijsku ideju o centralnoj ulozi Srbije“ i okrene se izgradnji sopstvene budućnosti kao moderna, nezavisna evropska demokratija:

"To je psihološki udarac za mnoge Srbe, svi mi to shvatamo.  Ali ipak, to je i korak koji će Srbiju na kraju dovesti do prekretnice na kojoj će postati država koja gleda u budućnost, a ne prošlost", kaže Abramovic.

On ukazuje da se balkanskim zemljama pruža istorijska mogućnost da započnu novo poglavlje time što će prigrliti demokratske reforme i stupiti u zapadne institucije.  Prema njegovom mišljenju, privlačnost članstva u EU i NATO nudi nadu balanskom regionu da se oslobodi nasilničkog nacionalističkog antagonizma. 

A analitičarka Hele Dejl iz fondacije ”Heritidž“ smatra će prihvatanje standarda modernih liberalnih demokratija sprečiti erupciju novih ratova na Balkanu podstaknutih nacionalizmom.

"Biti u NATO-u i EU-i pretpostavlja da su zemlje članice rešile probleme sa svojim susedima i zajedničkim granicima i da su uspostavile demokratkse standarde i standarde za suživot manjina", kaže Dejl.

Ali, pored demokratskih reformi, potreban i ekonomski uspeh da bi Balkan postao proseperitetan region, kaže Dejlova.

"Što pre Srbija prihvati proces dezintegracije, to će biti lakše da se krene sa ekonomskom saradnjom koja je neophodna za napredovanje Zapadnog Balkana.  Novonastale zemlje neće nestati sa regionalne mape i preseliti se negde drugde. Sada treba da trguju, sklapaju međusobne sporazume i sarađuju", smatra Hele Dejl.

I SAD i EU su čestitale Crnoj Gori na održavanju demokratskog referenduma i pozvale Beograd i Podgoricu da stupe u konstruktivne razgovore o razdruživanju državne zajednice.

 

 
 
Copyright by NSPM