Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KULTURNA POLITIKA

Politika i mediji

   

 

Marinko M. Vučinić

VELIKI BRAT NA TELEVIZIJI B 92

Već nekoliko nedelja   na Televiziji   B92 pratimo reklamnu kampanju za „Velikog   Brata”. Šta je „Veliki Brat” koji se tako agresivno i slavodobitno najavljuje? Radi se, eto, o emisiji gde se svakodnevno televizijski prenosi život grupe ljudi zatvorenih u prostoru određenom i pripremljenom upravo za tu svrhu. Ta grupa neprestano je izložena nemilosrdnom oku kamere. Poništena je privatnost ljudi i oni se prepuštaju iscrpljujućoj borbi da ostanu do kraja u programu. Ovo su u svetu izuzetno popularne i gledane emisije, a učesnici ostvaruju davni san malih ljudi da makar i na jedan dan postanu medijske zvezde. Emisija je neoborivo svedočanstvo da je savremeni čovek postao žrtva medijske torture i sučesnik u njoj, pri čemu se ruše svi obziri i ličnost nepristojno ogoljava zarad naklonosti voajerske publike.

Infantilizacija našeg medijskog prostora jeste sveopšta i ima razorno dejstvo na medijsku i političku kulturu u ionako devastiranom društvu. „Veliki Brat” pojavljuje se kod nas kao zapenušani vrhunac talasa trivijalizacije, brutalne komercijalizacije i otvorenog zaglupljivanja ljudi. Da li je to ostvarenje totalitarnog koncepta sveopšte kontrole i da li nagoveštava vreme kad se oku Velikog Brata više nećemo izlagati dobrovoljno i iz puke gluposti? Možda je Orvelova koncepcija već prevaziđena, a mi toga nismo ni svesni – ovako opsednuti voajerskom zabavom u kojoj više nema nikakvih ograda i civilizacijskih vrednosti?    

  U programskom tekstu na sajtu B92 nudi se neka vrsta teorijskog i   koncepcijskog objašnjenja zašto baš ova TV pokreće „Velikog Brata”. Objašnjenja su uveliko bizarna i trivijalna, kao, uostalom, i sam program. U tekstu se, pored ostalog, kaže:

„U stambenim zgradama našeg podneblja česta je pojava da starije gospođe dosadne penzionerske dane prekraćuju virenjem kroz špijunku ne bi li stekle uvid u to šta komšiluk radi. Hrabrije među njima ne libe se da odškrinu ulazna vrata čim čuju da neko prolazi kroz hodnik zgrade. Zahvaljujući produkcijskoj kući Imoušn i Televiziji B92, od jeseni će za ove radoznale dame, ali i za sve ostale koji vole da zavire u tuđu intimu, vrata biti širom otvorena. Počinje novi reality show, pod nazivom BIG BROTHER,   u prevodu Veliki Brat. U čemu je tajna   gledanosti „Velikog Brata”? Na prvi pogled, tu se ne dešava   skoro ništa: dvanaestoro ljudi koji žive u jednoj kući nisu zanimljiviji od, recimo, buljuka studenata iz unutrašnjosti od kojih stanodavci zaziru, a komšije zovu policiju zbog glasne muzike. Među brojnim teorijama na ovu temu najčešća je ona po kojoj ovaj šou predstavlja idealan spoj egzibicionizma učesnika i voajerizma gledalaca. Prikazivanje na televiziji skida žig zabrane, a daje i legitimitet onome što u udžbenicaima iz psihologije slovi za perverziju.”

  Dirljiva je briga producentske kuće Imoušn i TV   B92   za   stare gospođe kojima će najzad biti pružena prilika da konačno savladaju nesnosnu dosadu   i slobodno   zavire u tuđu   privatnost. Ova emisija, dakako, ima i lekovito dejstvo jer otvara vrata za slobodno praktikovanje voajerizma i zabave bez granica i ustava. Nije mali doprinos ni to što će „Veliki Brat” dati puni legitimitet postojanju i skladnom spoju egzibicionizma i voajerizma, a i ono što slovi kao perverzija dobiće pravo građanstva. Dolazi doba utopije, kada će se čovek zabavljati do smrti, oslobođen svakog uzusa i konvencije, praćakajući se veselo u virovima komercijalizacije života.     

Veoma je interesantno kako je direktor TV B92 Veran Matić, kao jedan od vodećih ideologa modernizacije i „dekontaminacije” naše kulture, objasnio motive koji su vodili njegovu kuću da se upusti u ovaj programski   poduhvat.

„Voajerizam i egzibicionizam su uobičajene ljudske osobine. Čak je to vrlo upečatljivo u Srbiji: gledanje preko plota šta komšija radi. Egzibicionizam i voajerizam možemo smatrati poremećajima samo ako su veoma izraženi. Naglasio bih da je 'Big   Brother' samo naša realnost prikazana na televiziji. Ovaj šou dokazuje samo to da svako od nas može da bude zvezda, bar na jedan dan. Našoj televiziji ljudi su često zamerali na ozbiljnosti i hermetičnosti, a ovaj program izuzetno dobro komunicira sa publikom i pruža joj odličnu zabavu. Očekujemo da će nam to pomoći da nastavimo trend rasta gledanosti, a paralelno želimo i da od ovakvih projekata zaradimo kako bismo profit investirali u informativne i edukativne programe. Naša TV, iako   najmlađa, u poslednje dve godine ima najveći rast gledanosti, ne napuštajući prvobitni karakter vezan za nezavisno informisanje, edukaciju, suočavanje s prošlošću, ali i težeći sve boljem i gledanijem zabavnom   segmentu. Ubeđen sam da naši stari gledaoci razumeju šta znači tržišna utakmica i kako se može očuvati identitet B92, kao i raznovrsnost ponude naših programa. Ako se tako posmatra – kao poligon ljudskih odnosa i karaktera u kom će gledaoci imati prilike i da izraze svoje sudove i emocije prema učesnicima tako što će birati ko će da ostane u igri – 'Big Brother' će na prilično demokratski način odražavati i našu duhovnu sliku.”     

Veran Matić podario nam je veliko teorijsko otkriće da se voajerizam i egzibicionizam mogu smatrati poremećajima ako su veoma izraženi, a po njegovom mnjenju, linija podnošljivosti ne prelazi se u emisijama kao što je „Veliki Brat”. On nam je zapravo javio da je nepovratno prošlo herojsko doba   medijske kuće B92 i da ona ulazi u tržišnu arenu. Ali ipak možemo biti mirni i spokojni. Zarada od „Velikog Brata” biće uložena u informativne i edukativne programe. Rast gledanosti i ostvarivanje profita iz zabavnih emisija kao što je   „Veliki Brat” zaloga su za investicije u suočavanje s prošlošću, dekontaminaciju zabludelih narodnih masa i učvršćivanje nezavisnog informisanja. Zaista čudna nezavisnost. Ovaj model flerta sa komercijalnim i narodnjačkim atrakcijama već smo imali prilike da vidimo posle 5. oktobra 2000 godine. Setimo se saradnje Helsinškog odbora sa TV „Pink” na širenju istine o raspadu socijalističke Jugoslavije. Sada na istoj televiziji možemo da pratimo emisije iz produkcije VIN magazina, koja je takođe nezavisna produkcijska kuća.       

Direktor TV   B92   nije propustio ni da nam predoči demokratski potencijal „Velikog Brata”, jer će ova emisija na prilično demokratski način odražavati i našu duhovnu sliku. Tako ćemo preko jedne nezavisne televizije, i to sa neokrnjenim identitetom, ulaskom u otvorenu komercijalizaciju stići do novog demokratskog duha. Televizija B92 uvek je sebe pozicionirala kao urbani i modernizacijski projekat, žestoko suprotstavljen populizmu i politikantstvu. Međutim, kako će se u tu brižljivo negovanu i projektovanu sliku uklopiti njena prizemna komercijalizacija? Hoćemo li dobiti sofisticirani „Pink” ili nešto tome nalik?

Način kako je osmišljen reklamni spot za „Velikog Brata” veoma je indikativan i mnogo govori o novoj etapi u razvoju TV B92. Posebno je zanimljivo to da su potka reklamnog spota scene iz studentskog i građanskog protesta iz 1996. godine, koji su bili vrhunac istrajnosti i hrabrosti naroda u otporu tadašnjem autoritarnom režimu. To su bili prelomni istorijski događaji od dalekosežnog značaja. Sada, međutim, služe kao propagandistička poruka da je smisao našeg postojanja lova, kako se to i kaže u spotu. Sve se uklapa u otvorenu najavu komercijalizacije Televizije B92. Revolucija je odavno završena i potrošena, sada su na redu zabava i besomučna borba za sticanje dobara. Nova ideološka koncepcija vrhuni na kraju spota, kada se, umesto opštepoznate i prihvaćene poruke na transparentu iz građanskih protesta koja je glasila   „Beograd je svet”,   pojavljuje natpis: 100.000 evra ; to je nagrada za   onog ko preživi demokratsku eliminaciju u „Velikom Bratu”.

Tako se krug konačno zatvorio. Metafora kosmopolitskog, građanskog i demokratskog Beograda zamenjena je prozaičnom i surovom tržišnom utakmicom. Herojska vremena su, po svemu sudeći, nepovratno prošla. Nastupa doba neobuzdanosti. Možda će se uskoro, radi povećanja gledanosti, organizovati prave gladijatorske borbe, ili u nekoj areni biti upriličena borba lava s čovekom. I sve će se to direktno prenositi, jer povećanje gledanosti postaje opšti i jedini imperativ u svetu ispražnejnom od smisla i istinskih, ljudskih vrednosti. Tu lekciju, očigledno, dobro su savladali i ideolozi Televizije B92. Samo što sada više nema potrebe da nam i dalje govore o modernizaciji i demokratizaciji Srbije. Veliki Brat je već stigao.

 
     
     
 
Copyright by NSPM