Branko Dragaš

Studija slučaja «Karneks», ili kako obmanuti male akcionare

Botulizam, od latinskog botulus (kobasica), medicinski je termin koji označava trovanje pokvarenom hranom, naročito pokvarenim mesom. Šta je botulizam u srpskoj privatizaciji? To je fabrikovanje laži o lošem poslovanju najvećeg preduzeća za proizvodnju mesa, sračunato da se pokvari vlasnička struktura kapitala i prevare mali akcionari koji, zaplašeni epidemijom neistina u medijima, za male pare prodaju svoj većinski paket akcija.

E, taj izmišljeni botulizam desio se našem najvećem proizvođaču hrane koji je u vreme nekadašnje zajedničke države pokrivao osam odsto nacionalnog tržišta. Naravno, reč je o vrbaskom agroindustrijskom kompleksu «Karneks» a. d, koji je, pred našim očima, otet iz ruku uplašenih i osiromašenih malih akcionara za tepsiju ribe, kako to vole da kažu paori. Za to vreme tržišni talibani veličali su uspehe promašenih reformi, a mrljavi legalisti brabonjali o pravnoj državi i berzanskim manipulacijama.

No, pođimo redom. Moram da objasnim svim mladim čitaocima, koji nisu imali prilike da se upoznaju sa veličinom i značajem ove kompanije, šta je to «Karneks». Ovaj proizvodno-prerađivački kompleks nastao je 1958. godine i njegova osnovna delatnost je biljna proizvodnja, proizvodnja stočne hrane, skladištenje žitarica, uzgoj stoke, proizvodnja, obrada, hlađenje i zamrzavanje životinjskog mesa. Impozantna osnovna delatnost posledica je zaokruženog ciklusa proizvodnje hrane od njive do trpeze. Verujem da nema nijednog deteta koje nije odrastalo na «Karneksovim» proizvodima. Utoliko nam svima teže pada preotimanje ove firme na berzi. Kažem preotimanje, a ne privatizacija pošto je «Karneks» već bio u rukama privatnika. Privatnici su bili mali akcionari. Ali nekome se takva struktura vlasništva nije sviđala.

Uoči operacije botulizam, struktura vlasništva «Karneksa» je bila ovakva: mali akcionari imali su 59,14 odsto, Akcijski fond 31,10 odsto i PIO fond 9,76 odsto akcija preduzeća. Zaposlenih je bilo 3.378 i ništa nije nagoveštavalo da će preduzeće biti preuzeto. Kada se pogledaju bilansi stanja i uspeha za period 2000 – 2002, jasno se vidi da nisu bile tačne namerno plasirane priče da preduzeće posluje sa gubicima. Prema bilansu uspeha, «Karneks» je sve tri godine pre botulizma ostvarivao prihode: 2000. godine devet miliona šeststo četrdeset dve hiljade dinara, 2001. deset miliona osamsto trideset tri hiljade dinara i 2002. dva miliona dvesta šezdeset četiri hiljade dinara. Kada se pogleda ekonomski pokazatelj koji upoređuje obrtna sredstva i kratkoročne obaveze, vidi se da su neto obrtna sredstva bila u plusu čitavih 402.299.000 dinara. Prema Prospektu preduzeća, koji je bio istaknut na sajtu Beogradske berze, trajni kapital na dan 31. decembar 2002. iznosio je: osnovni kapital 1.589.112.000 dinara, revalorizacione rezerve 834.875.000 dinara i neraspoređeni dobitak 26.869.000 dinara. Kada taj dinarski iznos pretvorite u deviznu protivvrednost, dobijate podatak da je vrednost «Karneksa» bila   38.294.625 evra. Međutim, ni ta procena vrednosti kapitala nije bila tačna.   Prospekt je potpisalo poslovodstvo preduzeća i zato je krivično odgovorno za sve netačnosti i umanjivanje kapitala, isto kao i Ministarstvo privrede, Agencija za privatizaciju i Komisija za hartije od vrednosti, koji su, po službenoj dužnosti, bili obavezni da procene stvarnu tržišnu i realnu vrednost kapitala.

Koliko je stvarno vredeo «Karneks»? Prema proceni koju sam napravio uz pomoć stručnjaka iz poljoprivredno-prehrambenog kompleksa i uz dragocenu podršku bivših radnika «Karneksa», samo vrednost nepokretnosti iznosila je 66.203.500 evra. Tu su uračunati:   2.689 ha poljoprivrednog zemljišta pod zalivnim sistemom, 3.940 ha poljoprivrednog zemljišta, 582.360 kvadratnih metara građevinskog zemljišta, 63.500 kvadratnih metara proizvodno-magacinskog prostora, 85.500 kvadratnih metara farmi, 16.600 kvadratnih metara mašinskog parka, 74.200 kvadratnih metara T silosa i 12.000 kvadratnih metara upravnih zgrada. Kada tome dodamo prerađivačke kapacitete klanične industrije: klanično odeljenje, pandleraj, solaru, kobasičarsko odeljenje, odeljenje konzervi, odeljenje gotovih jela, vakuum, mašćaru, crevaru, hladnjače, mesare,   FSH „Vitanux“ i fabriku nameštaja «Drina» Vrbas, taj se kapital uvećava za još 70.167.900 evra . No, ni to nije sve. Ako dodamo i trajnu robu na zalihama u vrednosti od 15.000.000 evra , poslovne jedinice u drugim zemljama vredne 5.790.000 evra , magacin materijala koji vredi 6.700.000 evra , oprema vrednu 6.500.000 evra , mehanizaciju u vrednosti od 2.800.000 evra, vozni park koji vredi 3.400.000 evra i brend čija je vrednost 8.000.000 evra, to sve zajedno doseže iznos od 189.090.000 evra . To je minimalna, donja cena kapitala «Karneksa». Iskusni stručnjaci iz preduzeća tvrde da «Karneks» vredi između 250.000.000. i 300.000.000 evra. Nazdravlje!

Ostaje otvoreno pitanje za sve građane naše zemlje: zašto je firma koja vredi najmanje 189.090.000 evra prodata na berzi za bednih četrnaest i po miliona evra? Zašto je firma prodata za sumu koliko vredi roba koja je bila u magacinu? Može li neko iz države da nam odgovori na to pitanje? Na primer, čuveni ministar za rasprodaju srpske privrede Vlahović, koji je kao «ekspert» ušao u politiku, za koju je tvrdio da ga ne interesuje. Ili neki drugi predstavnik demokratskih snaga. Zašto su dozvolili da kapital «Karneksa» bude procenjen tako nisko? Razumeo bih to da je vrednost kapitala umanjena   za 10-20 odsto, ali umanjenje od skoro 15 puta, to je ravno zločinu. Naročito je bezočan način na koji je to urađeno. Na osnovu prikupljenih izjava akcionara, kao i na osnovu podignutih krivičnih prijava od strane izmanipulisanih ljudi, prodaja akcija bila je nameštena za unapred poznatog kupca. Naime, nekoliko meseci pre prodaje poslovodstvo preduzeća je perfidno, uz dogovor sa predstavnicima vlasti, plasiralo u medijima lažnu aferu – botulizam. Svi se sećate kako je pukla vest da su paštete pokvarene i da deca mogu da obole ako jedu zaražene proizvode. Paštete su bile idealno odabrane, a deca su bila uvučena da bi se afera što pre proširila. Cilj ove lažne afere bio je da potrošači prestanu da kupuju robu, da poslovodstvo povuče robu iz prodaje i smesti je u zalihe, da se zalihe znatno uvećaju i da potencijalni kupac, kad otkupi većinski paket akcija, dobije preduzeće za iznos u visini vrednosti zaliha.

Istovremeno, afera s otrovanim ljudima trebalo je da prikaže kako je preduzeće u rasulu, kako je kapital obezvređen i kako jedino dolazak strateškog partnera može spasti akcionarsko društvo od stečaja. Posledica takvog gomilanja zaliha i povlačenja robe iz prometa bio je drastičan pad prihoda i neisplaćivanje plata zaposlenima, što je kod radnika stvorilo veliku napetost, nesigurnost, strah za radno mesto i dalju sudbinu kompanije.

Planski se stvarala atmosfera propasti. Kada su radnici sa svojim porodicama slati u menzu da se prehrane, to je bio psihološki pritisak na ljude bez plate da se, radi preživljavanja, što pre odreknu akcija i tako sačuvaju kakav-takav standard. Jednog jutra generalni direktor preduzeća sakupio je zaposlene u restoranu društvene ishrane i izjavio da radnici treba što pre da prodaju akcije jer će preduzeće pasti u stečaj . Prema odredbama zakona, kada preduzeće padne u stečaj, zaposleni se šalju na biro rada, a mali akcionari gube akcije. I drugi direktori su nagovarali radnike da akcije prodaju što pre jer će, navodno, preduzeće sigurno pasti u stečaj. Direktori preduzeća pretili su radnicima otkazima i angažovali sindikalne lidere da se uključe u kampanju za brzu prodaju akcija. Uplašeni mali akcionari, naročito oni čije su čitave porodice radile u «Karneksu», bili su primorani da svoje akcije prodaju po niskim cenama, verujući da će se tako spasti stečaja.

Kakva podvala! Kakva prevara! Kakva manipulacija nesrećnim ljudima koji nisu znali da su upali u zamku prevaranata! Tako su mali akcionari «Karneksa» obmanuti. Da li se to moglo dogoditi u nekoj pravnoj državi kakvoj toliko stremimo? Može li se pristupiti evropskim integracijama preko pljačke malih akcionara? Gospodo reformisti, nećete moći da uđete u Evropu pljačkanjem siromašnih akcionara. Opljačkali ste privatnu svojinu koja je svetinja u razvijenom svetu. Botulizmom se ne može zaraziti Evropa. Šibicari ne mogu da budu reformatori. Na berzi ne smeju da rade partijski činovnici. Brokeri ne smeju da budu ekspoziture novobogataša. Neko mora zaštititi male akcionare. Neko mora da objavi ovu državnu prevaru.

Zašto državnu? Zato što je država dozvoljavala da se uz njenu pomoć sve to dogodi. Kupac preduzeća nije kriv. On mene uopšte ne zanima. Kupac uvek hoće da prođe što jeftinije. Zašto bi akciju plaćao 7.000 dinara kad može samo 1.103 dinara?

Ostaje nam samo još jedno pitanje: kako ispraviti nepravdu? Imam rešenje. Tražimo reviziju procene vrednosti kapitala «Karneksa». Tražimo reviziju postupka privatizacije i nadoknadu štete od strane države svim prevarenima. Ili dodelu novih akcija, sa razlikom do tržišne cene. Zakon o privatizaciji u četvrtoj tački drugog člana nalaže obavezu da se preduzeće proda po tržišnoj ceni. To tražimo! Tržišnu cenu! Tržišna cena «Karneksa» je najmanje 189.090.000 evra. Platite to, gospodo! Pa onda pričajte o Evropi, demokratiji i legalizmu. Plati, kume! Ili jesi ili nisi   pokvaren!