Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Kosovo i Metohija

   

 

Vladislav Obrenović

Odgovor Nikoli Tomiću

Pošto je gospodin Nikola Tomić neozbiljno shvatio moj tekst, prijatno sam iznenađen da je osetio potrebu da ga komentariše. Da li je komentar na “neozbiljan tekst” izraz Tomićevog nepoštovanja prema sopstvenom stavu ili rezultat viška slobodnog vremena, sada nije toliko bitno. Ja ću ipak nastojati da što je moguće ozbiljnije odgovorim na izesene primedbe.

Prvo, Tomić kritikuje moj komentar o načinu na koji je G. Svilanović dobio mesto i poslanika i ministra tako što povlači paralelu između GSS-a i JUL-a, previđajući da time potkrepljuje tezu koju kritikuje. Kao što je JUL imao uticaj zahvaljujući SPS-u, tako je i GSS svoj uticaj ostvario kroz koalicioni dogovor sa DOS-om (kasnije sa DS-om). To je upravo ono što sam i ja tvrdio (doduše ne uplićući JUL u sve to). Kako sve ankete do sada pokazuju, podrška birača GSS-u (kao i JUL-u) bila je minimalna, tako da su njihove ministarske pozicije dobijene na osnovu političkih dogovora iza zatvorenih vrata, a o razlozima za to možemo samo da nagađamo. Tačno je da su obe stranke imale pravno pokriće za za svoje pozicije i tačno je da se ministri ne biraju direktno (u tom slučaju GSS sigurno ne bi imao nijedno ministarsko mesto), no istina je i da su obe stranke imale disproporcionalno veći uticaj nego što bi to sledilo na osnovu brojnosti njihovih glasača. Zbog toga smatram da je Tomićeva paralela između GSS-a i JUL-a u potpunosti opravdana. Razlika između nas postoji samo u stavu prema toj činjenici. Ja smatram da to, u političkom smislu, nije bilo dobro za Srbiju, dok g. Tomić verovatno misli suprotno.

Drugo, tekst “U žurbi da stignemo poslednji” imao je za cilj da pokaže da se težiste inostranih pritisaka prenosi sa jednog ključnog političkog problema Srbije na drugi, kao i da ukaže na koji se način taj pritisak u našoj javnosti provodi uz pomoć istaknutih pojedinaca iz naše političke elite. Bez obzira što je izvestaj MKB bio samo pogodan primer za moje tvrdnje (a na žalost, i bez izvestaja MKB, lako bi se moglo naći mnoštvo drugih primera), gospodin Tomić prevideo je suštinu mog stava, te se u svom komentaru koncentrisao na sam tekst pomenutog dokumenta, a ne na njegove implikacije.

U politici, kao u šahu, važniji su zaključci, nego razlozi na osnovu čega su oni doneseni. To važi i ovde. Tekst izveštaja, na koji se Tomić poziva, u tom je smislu manje bitan od izvedenih zaključaka. Poznato je da se i iz tačnih premisa mogu doneti pogrešni zaključci, pa tako oni citati izveštaja MKB koji su izneseni sa ciljem da opravdaju, ili čak pohvale ulogu g Svilanovića, sami po sebi ne znače mnogo. Međutim, čak i u tim citatima stoje formulacije sa velikom političkom težinom, koje se lako mogu okrenuti protiv interesa države Srbije.

Karakterizacija Srba sa Kosova kao “talaca Beograda” može biti interpretirana kao dobar argument u prilog nezavisnosti Kosova što bi, navodno, bilo i u interesu samih kosovskih Srba, jer bi to značilo “skidanje omče sa vrata srpske manjine”. Isto tako, poziv na integraciju Srba u multietničko kosovsko društvo (a ne poziv Albancima za integraciju u multietničku Srbiju i Crnu Goru), je, imajući u vidu politički kontekst, jasno davanje saveta o tome kako Albanci treba da “ostvare svoj san”. Nažalost u ovom obrtanju perspektive koja polazi pre od interesa Albanaca nego Srba, ja i dalje ne vidim ništa dobro za Srbiju.

Da li su upravo ovi paragrafi napisani uz pomoc Svilanovića, kako spekuliše gospodin Tomić, ne znam, mada me ne bi čudilo. Ono što je bitno je da se Svilanović   nije ogradio od delova teksta izveštaja MKB, nego se ogradio od poslaničkog kluba DS. Na taj način, gospodin Svilanović je sam demantovao Tomićevo nastojanje da rad g. Svilanovića na izveštaju distancira od zaključaka komisije.

Ovde bih završio odgovor na argumente i primedbe koje je g. Tomić izneo u svom komentaru. Ipak imam potrebu da odgovorim i na niz iznesenih insinuacija g. Tomića, koje nagrizaju građanski duh uljudnosti i negiraju logiku argumentativne rasprave na koju se on retorički poziva.

G. Tomić karakteriše moj tekst kao “pamflet” koji sam “potpisao”, (valjda i napisao i potpisao!), a ne politički komentar. Razlog za to je ili nepoznavanje žanrova ili želja za nekom vrstom političke diskvalifikacije. Razlika između ova dva žanra je u tome što politički komentar ima za cilj da izloži određeni problem i da ga kritički razmotri, dok je svrha pamfleta da na retorički efektan način promoviše stavove određene političke opcije. Ako je moj tekst pamflet, onda mi nije jasno koju političku grupu ja to zastupam? DSS? SRS? SPS? DS? Ili sve njih zajedno, iako im je verovatno jedina dodirna tačka kritika Svilanovića?

I pored zalaganja za “dokazivanje, obrazlaganje, i precizne analize”, gospodin Tomić se u svom tekstu koristi nizom ideološki obojenih političkih insinuacija   o   “šovinizmu” i “mitomaniji”. Ova konjunkturna ideološka bižuterija koja se sastoji iz emotivno potentih simplifikacija, ima za svrhu pre da ućutka i "uplaši" oponenta nego da ponudi odgovore na ključna pitanja. Umesto da iznese argumente za političku, istorijsku, pa ako hoćete i moralnu, opravdanost stava da Srbi treba da budu integrisana manjina u nezavisnoj državi Kosovo, kako sugerišu paragrafi koje citira (ili obrnuto, razloge zašto Albanci ne treba da budu u sastavu države Srbije koja bi im garantovala sva individualna i kolektivna prava), Tomić kao da nastoji da svojim kvalifikacijama, i ničim obrazloženim podmetanjima o "polovičnom znanju", ukine svaki smislen dijalog.

Na kraju, teško je ne osvrnuti se na način na koji se Tomićev komentar završava. Moguće da je takav ton izraz njegovog shvatanja “kulture javnog govora” kao i ličnog osecanja dobrog ukusa, ali ja, nazalost, u njemu vidim pre želju da se sagovornik isključi iz diskusije nego osnov za “argumentovano dokazivanje, obrazloženje i analizu”.

 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM