Nikola Tomić

Dijalog Srba i Albanaca na internetu: pokušaji razumevanja

Početkom ovog meseca, a nakon kraće pauze, predstavnici vlasti iz Beograda i Prištine nastavili su razmenu načelnih poziva na zvanični dijalog, sve se unapred ograđujući da odgovornost za bilo kakvo dalje odugovlačenje snosi druga strana. Nastavljena su, u isto vreme, i lobiranja, pokušaji da se steknu saveznici iz redova međunarodne zajednice – podršku nezavisnom Kosovu nedvosmisleno je dala Švajcarska, dok je državna zajednica SCG potpisala sporazum sa NATO o nesmetanom kopnenom transportu trupa Alijanse.

Dijalog Prištine i Beograda će jednog dana početi, nema sumnje, kao što je teško izbeći utisak da i jedni i drugi u taj dijalog ulaze neiskreno, sve se nadajući da će druga strana načiniti gaf, nekakvu presudnu grešku koja taj dijalog možda ne bi trajno omela, ali bi ga svakako učinila izvesnijim i za glasače prihvatljivijim, a sa političara uklonila obavezu donošenja suviše neprijatnih odluka.

Za to vreme, pred očima najšire javnosti, koja međutim o tome ćuti, nesmetano traje dijalog Srba i Albanaca – dobrovoljan i iskren, pa samim tim i emotivan, ponekada svadljiv, ponekada pomirljiv, na mahove racionalan i potkrepljen činjenicama, često pun packi i nemilih podsećanja, ali najčešće u nameri da se postigne, ako ne slaganje, a ono međusobno razumevanje oko pogleda na sadašnjost, prošlost i budućnost Kosova.

U pitanju je internet-forum medijske kuće B92, odnosno diskusije koje učesnici Foruma vode na stranicama posvećenim situaciji na Kosovu, pre svega nacionalizmu (nacionalizmima) i budućem statusu te teritorije. Začuđujuće je da razgovorima koje posetioci tog web-sajta vode već godinama u medijima nije posvećena ikakva pažnja, kada je to jedini, apsolutno dobrovoljni i iskreni, dijalog građana srpske i albanske nacionalnosti koji se vodi povodom Kosova.

Insistiramo na principima dobrovoljnosti i iskrenosti s obzirom da pojedini Albanci i pojedini Srbi razgovaraju o pitanju Kosova od druge polovine 1990-ih do danas maltene bez prestanka, kao i da međunarodne organizacije stalno organizuju multietničke letnje kampove, škole i seminare kako bi došlo do dijaloga predstavnika dve zajednice. U pitanju su, međutim, susreti 'pod pokroviteljstvom i sponzorstvom', koje organizatori i finansijeri pomno prate, a gde najveći broj učesnika više brine o utisku koji će ostaviti na druge pripadnike svoje etničke grupe i na sponzore, nego o ličnoj iskrenosti i razumevanju druge strane. Uglavnom slično se ponašaju i organizatori takvih skupova (lokalne i međunarodne nevladine organizacije), koji su najčešće više zaokupljeni donatorskim izveštajima, lobističkim interesima i ličnom društvenom promocijom, nego interesima onih zbog kojih bi trebalo to sve da se radi, dobrobiti građanki i građana.

Internet-forum je mesto okupljanja pojedinaca koji imaju potrebu da komuniciraju, da prenesu drugima svoja zapažanja i osećanja, da pročitaju ono što ti drugi imaju da im kažu, da to prokomentarišu, da se ponekada zavade i ponekada pomire, ali, kao što je već rečeno, sa suštinskom željom da se među sobom razumeju.

Teme o kojima Srbi i Albanci na Forumu raspravljaju su uglavnom sve one koje se mogu sresti u javnom političkom govoru – nasilje na Kosovu, prošlo i aktuelno, geneza sukoba (tema oko koje ima najmanje saglasnosti), povratak raseljenih, aktivnosti političara, etnički stereotipi...

Evo kako izgleda jedan od 'srpsko-albanskih' dijaloga na ovom forumu:

Kakvu god političku opciju Srbi zastupali, za vas oni zauvek ostaju etiketirani kao 'ucesnici mitinga istine'. Moram priznati da, kakva god Srbija bila, kako god je mi ovde kritikovali, ali je svetlosnim godinama daleko odmakla Kosovu u izgradnji civilizovanog političkog života.

as evidenced by, ubistva premijera, konstante revolucije i counter-revolucije, ne zna se ni da li je srbija nezavisna ili da li jos kuva pasulj i za crnu goru, dobili studiju izvodljivosti nekih... 3 godina posle albanije (za koju imate najgore reci), drzavu vam vode neobavesteni, Milo kaze jedno, Voja kaze drugo, predsednik skupstine izgledaa kao Mulla Omar iz Afganistana, Mladic vam se krije po kasarnama, 3 meseca za paljenje dzamija jer to su samo betonski zidovi , najveca parlamentarna stranka su vam Radikalci itd., itd. ma jeste, svetlosnim godinama je odmakla. za nekih 3 godina, 'ce da predje i Albaniju.

Ovde postoje radikali, socijalisti i ini nacionalisti, ali postoji jaka i druga strana, građanska, proevropski orijentisana.

jaka? ne bih liberalno-demokratsku frakciju i gradjanski savez srbije + canka zvao jakim. bar ne parlamentarno. ako mislis na DS, i prelepog im predsednika - idem da se smejem!

Srpsko političko biće nije homogeno.

ma jok. samo vam skupstinu okupiraju loznici radikalskih opera i dds-ovskih predstava a la Srebrenica.

Još jedan primer:

U Srebrenici se desio pokushaj genocida. Na Kosovu je izvrsheno etnichko chishcenje Srba.

Na Kosovu se prvo desilo etnichko chishcenje Albanaca u druge drzave. Sa nadom drzave Srbije da je to "konachno reshenje albanskog pitanja". Tako je i bilo planirano ! Zato su i oduzimana dokumenta prilikom nasilnog proterivanja! Povratak nije planiran.Desio se bez pristanka drzave Srbije.

I šta si sad' ovim pokušao da kažeš? Je li na Kosovu izvršeno etničko čišćenje Srba ili nije?

Na Kosovu se prvo desilo etnichko chishcenje Albanaca, sto ne iskljucuje kasniji sled etnickog ciscenja Srba.

Da ne bude zabune, razumem na shta si mislio kada si mi uputio opasku glede ranijih "chishcenja". Video sam svojim ochima one grozne gomile lichnih karata i ostalih lichnih dokumenata. Medjutim, kada sumiram ova obostrana "humanistichka" chinjenja, nakon "kontri, rekontri i subkontri", etnichko chishcenje su uspeshnije obavili Albanci.

Nisam ni trenutka sumnjao da "nisi obavesten". Bilo bi prosto neverovatno. I zato moje sasvim nenametljivo potsecanje na prisilno napustanje svojih domova kojim su Albanci bili izlozeni. To bi bilo i trajno napustanje da se nije okoncalo kako se okoncalo.

Ovo je bio još jedan tipičan primer diskusije, iz kojeg se može videti da se do određenog stepena razumevanja može doći – činjenica je da je nad Albancima na Kosovu činjeno organizovano nasilje, kao i da su potom sličnu sudbinu doživeli Srbi. Problem se javlja kada iskrsnu stereotipi – na primer, sa srpske strane, da je politička scena na Kosovu homogena, a sa albanske, da u Srbiji samo marginalne partije zaslužuju epitet 'demokratskih'. Još žešće polemike se vode kada se učesnici foruma usredsrede na istorijske korene sukoba, na pitanje odgovornosti kosovskih Srba, na spremnost Albanaca da se raseljeni vrate svojim domovima...

Zanimljivo je da mnogo manje varnica ima kada se povede diskusija o budućem statusu Kosova. Neslaganja su, naravno, očigledna, ali čini se da građani o tome govore najčešće mnogo 'hladnije glave': uz povremena istoricistička iskakanja, većini je mnogo važnije kako ljudi žive, da li su slobodni i bezbedni, da li su ekonomski situirani i mogu li da ostvare prava na rad i imovinu.

Ono što je barem od podjednake važnosti u ovom dijalogu jesu ispovesti učesnika, njihova prisećanja na predratni Prizren, Peć ili Prištinu, na lična poznanstva i zajedničke prijatelje.

Morina je inace moj nekadasnji klupski drug, tacnije kapiten. Otkud on u ugostiteljstvu, po mojim informacijama on i danas radi u FK Prishtina ili su ga"pametniji' istisnuli?

Arbnor Morina je jedan od trenera u KF Prishtina ...isto vodi pizzeriju koja je na glasu u Prishtini..jedan od administratora bio redovan gost, prosto je oboizhavao njegove pizze...Perkose odavno sam "otkrio" tvoj identitet ali veruj mi nikada nisam pitao Arbnora...mozhda cemo nekad ja i ti kod njega na pizzu i hladno pivo.On je inace moj blizhi rodjak(njegov otac i moja majka=brat i sestra)

Ja svoj identitet nisam nesto mnogo ni skrivao,a sto se tice Arbnora uvek ga mozes pitati za mene i ne samo njega ima jos nekih kao sto je Rooney koji znaju moj indetitet pa izolite sa primedbama ako ih ima. Ako si vec Arbnorov rodjak verovatno znas za pobratimstvo sa jednom srpkinjom koje poteze od njegovih mladih dana?

Zajedničko za Srbe, Albance, kao i za građane koji dolaze iz ostalih kosovskih nacionalnih zajednica, jeste žal za nekadašnjim komšijskim suživotom. Albanci su ogorčeni na ponašanje tadašnje srpske države i mnogi Srbi su voljni da se sa njima u tome slože (teško je naći kosovskog Srbina koji dolazi iz gradske sredine i koji, kada govori iskreno, neće reći da se Miloševićeva vlast nije ogrešila prema njegovim albanskim sugrađanima). S druge strane, ima Srba koji će reći da je Milošević samo odgovorio na jačanje separatizma... Međutim, i jedni i drugi će, na stranicama Foruma, ispisivati nostalgične redove o suživotu u svojim mikro-zajednicama, prisećati se kako je komšija pomagao komšiji, sve dok nije zapucalo, a neki i tada...

Internet-forum, kao i bilo koje drugo sredstvo komunikacije, ima svojih slabosti: u pitanju je, pre svega, pisana forma, tako da je uslovljeno poznavanjem jezika, obrazovanjem učesnika, ličnim stilom, jasnošću, preciznošću. Za izražavanje određenih emocija koriste se animirani simboli ( emoticons ), a postoji i mogućnost postavljanja fotografija, pa čak i (minijaturnih) audio i video materijala, te hiper-linkova. Ipak, ne dolazi do ličnog, neposrednog, susreta učesnika razgovora.

Forumi, s druge strane, obezbeđuju pojedincima anonimnost u meri koju oni žele i pruža im slobodu da mogu otvoreno da iznesu mišljenje, bez bojazni od posledica (osim eventualne osude drugih diskutanata). Pojedini forumi, kao što je ovaj o kojem govorimo, ne dozvoljavaju izražavanje nacionalne, verske i drugih vidova mržnje, kao i pozive na nasilje, što kontrolišu moderatori rasprava. Postoje, dakle, svi uslovi da zainteresovani građani uzmu učešće u dijalogu i pokušaju da se dođe do razumevanja.

Pobornici teze da Srbi i Albanci ne mogu smisleno da razgovaraju o politici, ili da će to biti u stanju tek u budućnosti, kada se reše sporna politička pitanja, mogu staviti više prigovora na relevantnost ovakvih internet-foruma: tu se okupljaju relativno male grupe ljudi, uglavnom materijalno situiraniji, obrazovaniji, u svakom slučaju ne-reprezentativni predstavnici svojih zajednica, tako da je izvođenje bilo kakvih zaključaka zaludan posao.

Protivnici suštinskog albansko-srpskog dijaloga (dijaloga u kojem ljudi govore da bi razumeli jedni druge, a ne zabadali nož u leđa) već će naći argumenata i 'argumenata' protiv svakog pokušaja približavanja građana, tako da se na to ne bi trebalo obazirati. Barem dok ti dežurni kritizeri ne ukažu neki bolji način, dok ne kažu šta je održiva alternativa. Ovako, kao jedno od rešenja imamo internet, sa svim prednostima i slabostima tog (sve manje) novog medija.

Širu društvenu važnost internet-foruma o kojem smo u ovom tekstu govorili ne treba ni precenjivati, ni potcenjivati. Odluke će se uvek nalaziti u rukama političara, a organizovane interesne grupe će i dalje raditi svoj posao. Građani mogu da komuniciraju, da menjaju sebe i da pokušaju da utiču na svoje okruženje. To svakako nije malo.

(07.08.05)