Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Kosovo i Metohija

   

 

Sanda Rašković-Ivić

Srpski argumenti u pregovorima o Kosovu i Metohiji

Ustavni naziv južne srpske pokrajine glasi Kosovo i Metohija, a ime potiče od reči “kos”, mala crna ptica, i reči “metoh” , što znači manastirski posed. Kosovo i Metohija čine nešto više od 12% teritorije Republike Srbije. Ono je kolevka naše srednjovekovne srpske države. Tamo je sedište Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve. Na Kosovu i Metohiji se nalazi značajan prirodni potencijal u rudnom bogatstvu, pa tako u basenima lignita - Kosovskom, Dreničkom i Metohijskom basenu ima rezervi blizu 15 milijardi tona uglja. Ruda je na površini od 41-100 m tako da je eksploatacija znatno olakšana. Godišnja proizvodnja električne energije u TE Kosovo A iznosi 1,9 milijardi kilovat časova, a TE Kosovo B godišnje proizvede 2,3 milijarde kilovat časova. Rezerve olovne rude su 7,5 miliona metričkih tona, a rudnik magnezita Goleš kod Lipljana ima procenjene rezerve od 2,4 miliona tona ove rude, kao i 92,2 miliona tona rude dulit i 10 miliona tona serpentine (ukrasni kamen). Rudnik magnezita Strezovce kod Kosovske Kamenice ima procenjene rezerve od oko 5 miliona tona magnezita i značajne rezerve andezita.

SFRJ je od 1971. do 1985. godine na KiM uložila 16 milijardi američkih dolara, dok je samo Srbija uložila 9,6 milijardi dolara. Danas Srbija otplaćuje spoljni dug KiM koji iznosi milijardu i četiri stotine miliona američkih dolara, od čega je od 2002. do novembra 2005. godine isplaćeno 130 miliona.

Danas na Kosovu i Metohiji živi 142.000 Srba i drugih nealbanaca u 112 enklava, a broj Albanaca je nešto iznad 1,5 miliona. Iz pokrajine je proterano 230.000 Srba i drugih nealbanaca posle juna 1999, broj povratnika je manji od 12.000, a broj onih koji su napustili KiM u proteklih 6 godina iznosi oko 20.000. Srbi su u potpunosti očišćeni iz svih urbanih sredina sem iz severne Kosovske Mitrovice, jedinog multietničkog grada na KiM u kome Srbi čine većinsko stanovništvo. Prema katastarskim knjigama, 60% zemljišta na KiM je srpsko.

Ovih dana započeli su razgovori o budućem statusu KiM. U oktobru, kada je ambasador Kai Eide podneo svoj izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, po prvi put je i zvanično obelodanjeno kako izgleda život na Kosovu i Metohiji. Sada se nisu žalili samo Srbi i još po neki nezavisni novinar ili intelektualac simpatizer potlačenih, sada je i ambasador Eide obelodanio kako se krše ljudska prava Srba i ostalih nealbanaca, kako vladavina prava ne postoji, kako je zastrašivanje sudija, tužilaca i svedoka uobičajena pojava, a albansko društvo vernije pripadnosti vlastitoj porodici ili klanu nego pravnim i civilizacijskim normama. Govorio je ambasador i o opštem osećanju bezakonja, jer nijedan počinilac brojnih ubistava, kao ni vinovnici martovskog nasilja iz 2004. nisu uhvaćeni i osuđeni. Sloboda kretanja za nealbance na Kosovu i Metohiji ne postoji.

I dok kosovski Albanci objašnjavaju svetu kako je nezavisnost Kosova panaceja koja će rešiti sve kosovske probleme i volšebno poboljšati svih osam standarda, a u region usaditi mir i stabilnost, Srbi na pregovore odlaze oslanjajući se na međunarodno pravo i donoseći na pregovarački sto nekoliko tema, što sve može da se svede na formulu “standardi i status” .

Srpska strana, u svom oslanjanju na međunarodno pravo, pre svega misli na nekoliko važnih dokumenata, i to na Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244 u kojoj se garantuje teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, kao i suverenitet SRJ nad teritorijom Kosova i Metohije. U tekstu se ove garancije pominju tri puta, kao što se i suštinska autonomija takođe tri puta pominje. Nigde nema pomena o nezavisnosti ili samoopredeljenju o kojima albanska strana danas govori. Povelja UN je za nas takođe važan dokument jer u njemu stoji da pravo na samoopredeljenje imaju samo konstitutivni narodi, a ne nacionalne manjine, a znamo da su kosovski Albanci nacionalna manjina. U Helsinškom završnom aktu, dokumentu na kome počivaju sve evropske države, stoji da se dve države mogu prisajediniti ili da deo države može da se otcepi od matice samo uz međusobni pristanak obe. I konačno, veoma su važni zaključci i nalazi Badinterove komisije iz januara 1992. po kojima samo države republike imaju pravo na samoopredeljenje. Setimo se da se po principima ove komisije raspala bivša SFRJ i da Srbi, iako konstitutivni narod u obe republike - Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, nisu dobili pravo na izjašnjavanje oko svoje državno-pravne budućnosti.

Čitalac može da se zapita čemu toliko insistiranje na legalizmu, ali stvar je veoma jednostavna. Pitanje statusa je u potpunosti pravno a nimalo političko pitanje. Sva ostala pitanja o kojima želimo da razgovaramo tokom predstojećih pregovora imaju i veoma jaku političku dimenziju. Dakle, srpska strana na pregovarački sto donosi katalog tema koje se mogu podeliti u četiri grupe.

Prva je budući status KiM. Na sednici Skupštine Republike Srbije usvojena je Rezolucija Vlade Srbije kojom se Kosovu i Metohiji nudi suštinska autonomija. To znači da kosovski Albanci zadržavaju sve ono što imaju sada, a to su predsednik, vlada, parlament i sudska vlast. Ove institucije, koje sada deluju kao privremene, postale bi stalne. Ono što se suštinskom autonomijom Albancima ne nudi to je mesto u Ujedinjenim nacijama i ministar spoljnih poslova Kosova, kao ni ministar odbrane Kosova.

Druga velika grupa tema je decentralizacija. Decentralizacija znači spuštanje centralne vlasti iz Prištine na opštinski nivo i jačanje lokalne samouprave. Potrebna je sveobuhvatna i suštinska decentralizacija koja će ići i do malih opštinskih jedinica. Neophodno je da se formira još 15 nealbanskih opština koje bi vodile brigu o školstvu, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, ekonomiji i privatizaciji, medijima, kulturi i religijskim slobodama, sudstvu do nivoa opštinskog suda, i policiji do opštinskog nivoa. Na taj način, stabilizovala bi se pokrajina, ojačao princip odgovornosti, ali i princip bezbednosti. Bila bi otvorena vrata povratku, a opstanak Srba i drugih nealbanaca bio bi osiguran. Horizontalno povezivanje imalo bi politički, ali i funkcionalni karakter, jer je očigledno da male opštine ne mogu da imaju sud, bolnicu, gimnaziju...

Treću grupu čine ekonomske teme. Tu je uključena privatna imovina nad stanovima, kućama, uništenim i ilegalno naseljenim, vlasništvo nad zemljištem, oranicama, poljima, šumama, kao i problem tzv. “divlje gradnje” na srpskoj zemlji. Srpska pravoslavna crkva takođe nije rešila problem svoje imovine koja tek treba da bude vraćena. Državna imovina nad hotelima, fabrikama, rudnicima itd. takođe treba da bude tema pregovora. Ostaje da se raščisti i s privatizacijom, koja se sada odvija potpuno nelegalno, bez uvida u činjenično stanje koje rasvetljava šta kome pripada. Kosovska poverilačka agencija preuzela je srpsku državnu imovinu da je “čuva” kroz 99 godina, ali se ne libi da odvoji 10 ili 15% zdravog dela preduzeća koje prodaje privatniku.

Četvrta grupa tema je tzv. “ bezbednosni paket ”. To, pre svega, znači ličnu bezbednost ljudi, institucionalnu zaštitu nealbanskih etničkih grupa, institucionalnu i oružanu zaštitu spomenika religijske i kulturne baštine i borbu protiv organizovanog kriminala. Institucionalna zaštita nealbanskih zajednica neophodna je zbog flagrantnog kršenja ljudskih prava na čisto etničkoj osnovi, tako da ombudsman za ljudska prava jeste potreban, ali je neophodno da se uvede i specifičan za zaštitu nealbanskih zajednica. Od 1999. godine porušeno je 156 pravoslavnih crkava od kojih su 60 spomenici kulture. Na Kosovu i Metohiji je, srećom, ostalo još manastira i crkava koje je Unesko visoko kategorisao. Oni nisu samo baština srpskog pravoslavlja već evropska i svetska kulturna baština, a testiranje zrelosti ekstremista nikako ne smemo dozvoliti na ovim biserima duhovnosti. Organizovani kriminal na Kosovu cveta. Trgovina drogom je tradicionalna, postoji tzv. avganistanski kokainski put, a proizvodnja heroina veoma je razvijena. Pored trgovine drogom, u poslednjih nekoliko godina cveta trgovina ljudima.

Sve ove teme suštinski se bave izgradnjom mira i stabilnosti u regionu. Nezavisno Kosovo unosi nemir i šalje signal Albancima u zapadnoj Makedoniji ili u Epiru u severnoj Grčkoj, na jugu Srbije ili istoku Crne Gore, Srbima u Republici Srpskoj ili Srbima u Hrvatskoj da mogu da dobiju države. Svi separatistički pokreti će s velikom pažnjom pratiti rešavanje kosovskog problema i videti u kosovskom presedanu šansu za sebe. Kosovo i Metohija poseban je nacionalni i državni fenomen. Albanski zahtev za državom je iracionalan. Istorija i pravo ne poznaju mogućnost da se ma kojoj etničkoj grupi, naročito onoj koja već ima svoju državu, na teritoriji druge države dobrovoljno dâ država. Ustupanje vlastite državne teritorije drugoj državi, u ovom slučaju drugoj po redu albanskoj državi na Balkanu, besmislica je. Albanski narod na Kosovu i Metohiji je verovatno neka politička zbivanja protumačio kao obećanje, ili je možda od nekog to obećanje i dobio, i to kako u titoizmu, tako i kasnije. Sada kada dobijaju maksimum, Albancima se čini kao da ne dobijaju ništa jer je sve, sem pune državnosti, za albansku stranu ništa.

S druge strane, Srbima u kosovskom mitu leži celokupan duhovni i duševni potencijal. U kosovskoj epopeji prožimaju se pravoslavno i nacionalno. Znamo da pragmatičnom i pozitivističkom svetu nije mnogo stalo do mitova, ali bez mitskih slika jednog naroda ne može se proceniti suština njegovog bića i ne može se prepoznati njegov suštinski identitet. Kosovski mit, kao u ostalom i većina mitova, nastao je na svesti o nesreći. On je uspostavio i održao srpski narod, on je u njegovom arhetipu i njegova je duhovna vertikala. Mitovi su potrebni, oni su ogledalo narodne duše. Ipak, za Srbe je sazrelo vreme da iz prostora tragike zagaze u prostor opšteljudskih vrednosti i vrednosti života. Kosovski zavet je zavet smrti i stradanja. Treba da ga sačuvamo u sebi, ali da ne sledimo stradalnički put kao narod, po ko zna koji put u istoriji. Zato na pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije krećemo racionalno, oslanjajući se na međunarodno pravo, nudeći Albancima u pokrajini maksimum raspolaganja njihovom budućnošću, nudimo teme na kojima počiva civilizovani i kulturni Zapad, a to su ekonomija, demokratizacija i zaštita ljudskih prava. Nadam se da će zapadne demokratije pomoći demokratskoj Srbiji da opstane.

 

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM