Jirgen Rot

Pravna država? Bolje ne!

Kada uskoro budu počeli pregovori o međunarodnom pravnom statusu Kosova, tema neće biti veza kosovskih političara i moćnih kriminalnih klanova u srpskoj pokrajni, koja je od 1999. godine pod upravom Ujedinjenih nacija. A trojica najznačajnijih kosovsko-albanskih političara duboko su umešani u organizovani kriminal, naročito u šverc droge. Ovo sleduje iz tajnih dokumenata nemačke obaveštajne službe (BND), Ujedinjenih nacija i međunarodnih zaštitnih trupa KFOR, koji su predočeni časopisu „Die Weltwoche“.

Ovim dokumentima poimenično se teško terete Ramuš Haradinaj, koji je sve do marta ove godine bio premijer, Hašim Tači, koji danas vodi Demokratsku partiju Kosova, te Ksavit Haliti, koji je član predsedništva parlamenta Kosova. Pikantno: Tači će kao član kosovsko-albanske delegacije uzeti učešće u pregovorima o statusu pokrajine. Sva trojica gradili su karijeru u UČK, kosovskoj oslobodilačkoj armiji, živeli su mnogo godina u Švajcarskoj i dan-danas neguju lične i poslovne odnose sa našom zemljom.

U analizi BND o organizovanom kriminalu na Kosovu na 67 strana, koja datira od 22. februara 2005, doslovno piše: „Preko ključnih igrača (kao što su Haliti, Tači, Haradinaj) postoji najuža isprepletanost politike, privrede i međunarodnih operativnih struktura organizovanog kriminala na Kosovu. Tamo šnje kriminalne mreže, koje stoje u pozadini, podstiču političku nestabilnost. One nemaju nikakav interes za izgradnju funkcionalnog državnog poretka, jer bi se time ugrozili njihovi poslovi koji trenutno cvetaju“. Otuda, piše nemačka obaveštajna služba, „relevantni akteri organizovanog kriminala na Balkanu streme ka visokim pozicijama u vladi ili stranci i/ili neguju dobre odnose sa ovim krugovima“. Organizovani kriminal sebi ovako obezbeđuje „prigodno političko okruženje“, stoji u analizi nemačke obaveštajne službe, sa pečatom „Poverljivo – za službenu upotrebu“.

Jedna od ovih ključnih figura na Kosovu je Hašim Tači, sa nadimkom Zmija, predsednik Demokratske partije Kosova, koji je u Švajcarskoj dobro poznat. Ako je verovati BND, on danas kontroliše ogroman deo kriminalnih aktivnosti na Kosovu. Takođe: "Tači, uz Halitija, važi (...) za nalogodavca profesionalnom ubici Afrimiju“, na čiji konto se može staviti najmanje jedanest naručenih ubistava.

Tridesetšestogodišnji Tači je, pre rata na Kosovu, pet godina živeo u Švajcarskoj – od 1995. vodi se kao izbeglica. Na Univerzitetu u Cirihu imao je stipendiju i studirao je istočnoevropsku istoriju. Bio je jedan od osnivača UČK 1992, a kasnije njen politički vođa. Postao je preko noći poznat 1999, kada je nastupio kao vođa kosovsko-albanske delegacije na mirovnim pregovorima između Srba i Albanaca u Rambujeu. Time je ga je   međunarodna zajednica priznala kao političara.

U to vreme Tači je kontrolisao „službu bezbednosti“, a zapravo „kriminalnu mrežu, aktivnu na čitavoj teritoriji Kosova“, piše nemačka obaveštajna služba. „Do 2001. došlo je do uspostavljanja direktnih kontakata sa češkom i albanskom mafijom“. A u oktobru 2003, prema navodima BND, „u vezi sa opsežnom trgovinom drogom i naoružanjem, Tači dolazi u blizak kontakt“ sa jednim klanom kome se pripisuju pranje novca i ucene. Tačijeva umešanost u organizovani kriminal, kako je naglašeno, potvrđena je u obaveštajnim izvorima i do sada nije pravno dokazana.

Klan kosovskih Albanaca

Drugi ključni igrač Ramuš Haradinaj (37) svakako je jedan od najkontroverznijih političara na Kosovu. U izveštaju BND stoji: „Struktura porodičnog klana oko Ramuša Haradinaja, na prostoru Dečana, bavi se sveukupnim spektrom kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti, koje značajno utiču na bezbednosne odnose na čitavom Kosovu. Grupu čini oko 100 članova koji se bave švercom droge i naoružanja, kao i nelegalnom trgovinom robom koja podleže carinskom postupku. Osim toga, oni kontrolišu lokalne organe vlasti“.   KFOR u svom tajnom izveštaju od 10. marta 2004. ovu grupu označava kao „the most powerful criminal organization“ u regionu; i takođe piše da Haradinaj kontroliše raspodelu humanitarne pomoći i da je zloupotrebljava kao instrument moći.

Svoju karijeru Haradinaj duguje svesrdnoj pomoći međunarodne zajednice, naročito Sjedinjenih Američkih Država. Ramuš Haradinaj, koji tečno govori engleski i francuski, došao je u Švajcarsku kao gastarbajter 1989. U skijaškom centru Leysin radio je kao izbacivač u jednoj diskoteci. U februaru 1998. vraća se na Kosovo i organizuje vojne operacije UČK. Po završetku rata, na sebe skreće pažnju učešćem u oružanim obračunima sa drugim klanovima. U početku su ovi obračini od strane UN tumačeni kao „akcije osvete“ i kao „poravnanje starih računa“. Ali izgleda da je u stvari bila reč o borbi za prevlast između mafijaških familija, na šta ukazuje i sledeći primer.

Central Intelligence Unit (CIU), obaveštajna služba UN, u poverljivom izveštaju od 29. decembra 2003. opisuje jedan vrlo poučan slučaj u koji je umešana i diplomatija. Po ovom izveštaju, Haradinaj je 7. jula 2000. zajedno sa nekoliko naoružanih muškaraca napao kuću rivalskog klana, koji mu je, očito, bio konkurencija u poslovima s drogom.   Prema CIU, Haradinaj je hteo od ove familije da ukrade 60 kg kokaina, koji je, navodno, bio sakriven u kući. U pucnjavi je bio ranjen i morao je da beži.

P re nego što je policija UN uspela da sasluša Haradinaja, u jednoj blic-akciji koju su, kako se nagađa, inicirali agenti CIA, on je ubačen u italijanski vojni helikopter i prebačen u vojnu bazu Sjedinjenih Američkih Država, stoji u izveštaju obaveštajne službe UN. Takođe, službenici UN dobili su naređenje iz glavnog štaba UN u Prištini da “odustanu od daljih mera protiv Ramuša Haradinaja”. Razlog za ovu iritirajuću uzdržanost jeste taj što postoji bojazan da bi hapšenje, ili čak i sama optužba protiv heroja oslobodilačke borbe, napetu situaciji na Kosovu mogla da dovede do eksplozije. Posle ovog incidenta Haradinaja su sklonili u SAD. “Tokom boravka u SAD omogućen mu je trening, a američke službe garantovale su podršku njegovoj političkoj karijeri. Ukoliko dođe do nezavisnosti Kosova, on će biti favorizovani predsednički kandidat”, stoji u izveštaju   CIU.

Vrativši se na Kosovo, ovaj američki štićenik osnovao je novu stranku – Savez za budućnost Kosova. U decembru 2004. Ramuš Haradinaj je, baš kao što su to SAD želele, postao premijer Kosova. Ali samo za tri meseca. U martu 2005. povukao se sa svoje dužnosti i predao Tribunalu za ratne zločine u Hagu. Njega optužuju da je tokom kosovskog konflikta sprovodio sistematsko etničko čišćenje, sa zlostavljanjima i silovanjima, čije su žrtve bili Srbi i Romi. On negira sve ove optužbe. Na snažan pritisak vlade SAD, a protivno volji glavnog tužioca tribunala u Hagu Karle del Ponte, Haradinaj je u junu pušten iz istražnog zatvora. Takođe, dozvoljeno mu je da se privremeno bavi politikom. Po svemu sudeći, proces protiv njega u Hagu počeće 2007. godine. Optužba za organizovani kriminal još uvek nije stigla pred sud.

Napad u Cirihu

Na Kosovu je značajan i Ksavit Haliti, sa nadimkom Zeka. Ako je verovati saznanjima KFOR-a, ovaj član predsedništva kosovskog parlamenta (i zamenik predsednika Demokratske partije Kosova) “dobro je poznata kriminalna figura, umešana u trgovinu oružjem i drogom”. I u izveštaju BND on se dovodi u vezu sa pranjem novca i švercom droge, naoružanja, ljudi i goriva, te trgovinom ženama i poslovima vezanim za prostituciju. Za njega kažu da je „u sprezi sa unutrašnjim krugom mafije. Kao ključna figura organizovanog kriminala, on je stalno okretao/okreće velike sume novca.”

Četrdesetdevetogodišnji Haliti počeo je svoju karijeru u Švajcarskoj, kao i Haradinaj i Tači. Tu je boravio krajem osamdesetih godina i studirao psihologiju. U Cirihu je 1990. na njega izvršen neuspeo bombaški napad, koji je bio politički motivisan. Godinu dana kasnije, Haliti je već bio u predsedništvu Narodnog pokreta Kosova i iz Švajcarske radio na organizovanju UČK. Za nju je, pre i za vreme rata, nabavljao oružje, a kontrolisao je i rad “Homeland Calling Fund”. Za ovaj fond, manje ili više dobrovoljno, od albanskih emigranata, pre svega u Švajcarskoj i Nemačkoj, prikupljene su donacije u vrednosi od četiristo miliona američkih dolara.

Kako su se donacije sa okončanjem rata smanjivale, “Haliti se u velikom stilu okreće organizovanom kriminalu”, piše KFOR. On u tome, prema KFOR-ovom tajnom dosijeu, nije usamljen slučaj: “Upadljivo je da se među svim onim imenima koja cirkulišu u sferi organizovanog kriminala skoro isključivo radi o komandantima UČK, odnosno vođama specijalnih jedinica”. Ni protiv Halitija do danas nisu predočeni dokazi sa kojima bi se moglo izaći pred sud.  

Kako se može videti iz primera ove slavne trojke, Švajcarska je bila centar i stožer aktivnosti UČK. Ovde su se pre kosovskog konflikta sakupljali milioni za naoružanje i propagandu i regrutovani su borci, kako bi se finansirala i usmeravala tzv. oslobodilačka borba ugnjetenih Albanaca na Kosovu. U leto 2002. Bundesrat donosi odluku da lideri kosovsko-albanskih organizacija moraju da obustave svoje političke aktivnosti, kao i sakupljanje novca. Halitiju je zabranjen ulazak u zemlju.

Opijum za Evropu

Izveštaji obaveštajnih službi koji su držani u tajnosti navode na zaključak da je, uprkos upravi UN i međunarodnih zaštitnih trupa, Kosovo jedna od najvažnijih kriminalnih okretnica Evrope. Jedan od razloga za to jeste unosni posao sa drogom. „Veliki deo opijumske žetve iz Avganistana, koja je inače u stalnom porastu, stiže na zapadnoevropsko i američko tržište u formi heroina, preko Albanije i Kosova. Dnevno se kroz Kosovo i Albaniju prošvercuje između 500 i 700 kg ovog opijata, i jedan deo se dalje obrađuje u privatnim laboratorijama”, kaže Klauz Šmit, šef PAMECA, evropske misije za podršku policiji u Albaniji. U albanskoj prestonici Tirani, na crnom tržištu novca, dnevni prihod od droge iznosi milion evra. Stručnjaci govore o “najvećem kartelu droge” koji je nastao u poslednjih nekoliko godina.

Takođe, izgrede u martu 2004, koji su Kosovo doveli do ivice novog građanskog rata, svesno su potpirivali kriminalni moćnici, kako bi mogli na miru da obavljaju svoj posao. U izveštaju BND može se pročitati sledeće: ”Početkom aprila 2004, iz bezbednosnih krugova na Balkanu došlo se do saznanja da su poslednji nemiri na Kosovu bili pripremani i izvršeni po nalogu organizovanog kriminala.” U toku nemira švercovani su čitavi kamioni kokaina i heroina, preko granica koje nisu bile kontrolisane, jer je policija UN bila preopterećena stišavanjem nemira. Ova saznanja potvrđuju službenici policije UN u Prištini koji, zbog sopstvene sigurnosti, moraju da ostanu anonimni. Oni se žale da protiv kriminalnih moćnika do današnjeg dana ništa nije preduzeto.

UN i KFOR nisu uspeli čak ni delimično da ovladaju ovim problemom. Policiji UN ne nedostaju samo sredstva. “Mi odlazimo u bitku sa drvenim mačem, ali nama, pre svega, nedostaje politička podrška kako bismo mogli efikasno da delamo protiv mafijaških klanova,” žali se jedan od najviših oficira policije UN sa lica mesta.

“Ni vladajući krugovi ni egzekutiva nemaju interes za njihovo suzbijanje, jer su i sami umešani ”, piše nemačka obaveštajna služba. Jedan od vodećih službenika policije UN iz resora za borbu protiv organizovanog kriminala izjavio je za „Weltwoche”: “Ličnosti zvučnih imena, sve do bivšeg premijera, stoje iza martovskih nemira, koje je pripremila poznata kriminalna struktura. Sa ovim su upoznate brojne službe, ali uprkos tome, ništa se ne preduzima protiv ove strukture”. Njegovo objašnjenje glasi: “Ovde se ne žele nemiri, a do njih bi došlo ako bi se protiv Ramuša Haradinaja povela istraga zbog organizovanog kriminala.”

Posledica ovakve uzdržanosti je to da u zapadnoj Evropi – naročito u Švajcarskoj, Nemačkoj i Italiji – kosovsko-albanski klanovi danas prestavljaju vodeću   kriminalnu silu. BND u ovome vidi “ visoki potencijal ugrožavanja Evrope”. U međuvremenu, na samom Kosovu brojna nadleštva policije UN prepuštaju se domaćoj kosovskoj policiji. Na čelnim pozicijama sede stari kadrovi, za koje se veruje da imaju najprisnije, pa čak i porodične odnose sa poznatim mafijaškim glavešinama.

S druge strane, dokumenti BND, KFOR i UN duboko su pohranjeni u trezorima vladinih kancelarija.

Jirgen Rot ( Jürgen Roth) je publicista iz Frankfurta. Napisao je brojne knjige o organizovanom kriminalu.

Tekst je preuzet iz švacarskog časopisa   „DIE WELTWOCHE”,   br. 43/05

Ovaj članak dostupan je i na internetu,   na adresi:

http://www. w eltwoche.ch/artikel/?AssetID=12373&CategoryID=73