BIVŠE JUGO REPUBLIKE
I KOSOVSKO PITANjE

Prenosimo Politiku

Poslednja bitka za Kosmet

Reakcije iz bivših jugoslovenskih republika treba tumačiti kao posledicu sve većih pritisaka na Beograd da prihvati uslovnu nezavisnost

U bici za Kosmet, čiji smo savremenici, Srbija po svemu sudeći neće moći da računa na jake saveznike u bivšim jugoslovenskim republikama. One su do sada uglavnom bile suzdržane, ali je trend prekinula Slovenija otvorenim stavom u korist otcepljenja južne srpske pokrajine. Pitanje je sada da li će i ostale države u susedstvu slediti njen primer.
Pre nekoliko dana hrvatski premijer Ivo Sanader je izjavio da rešenje za Kosmet ne može da bude nađeno bez saglasnosti Beograda, ali je i poručio „mi ćemo slediti politiku Evropske unije”.
I on je, kao prethodno Janez Drnovšek, ponudio dobre usluge svoje zemlje. „Mi dolazimo iz tog dela Evrope i znamo šta se događalo, znamo istoriju, ali naša je dužnost i obaveza da svojim iskustvom i poznavanjem mentaliteta, jezika i istorije tih prostora pomognemo EU i međunarodnoj zajednici u nalaženju pravog rešenja za Kosovo”, rekao je Sanader.

NOVI TONOVI IZ MAKEDONIJE: U kosmetsku priču od početka je uključena neposredno zainteresovana Makedonija. Sve do pre nedelju dana zvanično Skoplje se protivilo nezavisnosti srpske pokrajine. Međutim, makedonski predsednik Branko Crvenkovski, nedavno je na jednom skupu u Zagrebu, prvi put pomenuo da njegova zemlja nema ništa protiv nezavisnog Kosmeta. Jedino traže da kosmetski Albanci donesu rezoluciju kojom bi se isključila reunifikacija svih teritorija na kojima većinski žive Albanci.

Komentarišući nove struje iz Makedonije, dr Biljana Vankovska, profesor na Filozofskom fakultetu u Skoplju i direktor Centra za demokratiju i bezbednost, u razgovoru za naš list kaže da problem Kosmeta nikada nije prestao da bude aktuelan u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali je u različitim periodima bio posmatran kroz različite prizme.

– U poslednje vreme je počeo da preovladava nekakav realpolitički stav u odnosu na nove realnosti i unutar Makedonije i u regionu. Time hoću reći, da izgleda da je većina prihvatila činjenicu da će Kosovo (kad-tad) steći nezavisnost, a da to ne zavisi od makedonske politike. Kosovo je nesumnjivo postalo i pitanje unutrašnje politike, s obzirom na to da etničke elite odlučuju konsenzusom o najvažnijim pitanjima. Vlada je jako slaba, jer su koalicioni partneri u „prinudnom braku” bez obzira na to koliko se trude da pokažu da žive u slozi. Kao rezultat, imamo nekonzistentnu državnu politiku i nedostatak objektivne procene kako će se proces rešavanja finalnog statusa Kosova reflektovati na makedonsku nacionalnu bezbednost i unutrašnju političku budućnost. Za sada, političari se drže principa da će se prihvatiti svako rešenje koje ne ugrožava Makedoniju i sa kojim će se složiti Beograd i Priština – kaže dr Vankovska.

U poslednje vreme, kako ističe, međunarodni faktor je zainteresovan da brzo „reši” neka pitanja u regionu pre no što nastupe turbulencije oko Kosmeta, a za Makedoniju su to, pre svega, pitanja imena države i obeležavanja severne granice prema Kosmetu. U više mahova makedonska vlada je pokušavala da poentira bar u odnosima sa novim „susedima” po pitanju granice, međutim svaki put je dobijala hladan tuš. Prvo se tvrdilo da će se pitanje granice zatvoriti u sporazumu sa Prištinom (svodeći ga na čisto tehničko pitanje faktičke demarkacije), ali je Kosumi hladno rekao da to pitanje nije prioritetno za kosmetsku stranu, a onda su počela tumačenja da to može obaviti UN (Unmik) i čak se Soren Jesen-Petersen istrčao sa nekim obećanjima, uz večeru, da bi sledećeg dana iz Prištine poručio da to nije moguće.

– Ovih dana premijer je imao intenzivnu diplomatsku aktivnost u susretima sa Kosumijem i Berišom u Skoplju, pre samog odlaska u Vašington. Pretpostavlja se da je on prihvatio scenario po kome bi ova saradnja u regionu ostavila Beograd usamljenim u startu pregovora. Sada ostaje da iza toga stane i ceo državni vrh. Što se javnosti tiče, ona je podeljena – dok su Albanci jedinstveni u podršci nezavisnosti Kosova, kod ostalih ima različitih stavova. U nedostatku jasne državne strategije, građani ostaju pasivni posmatrači sa konfuznim predstavama o periodu koji dolazi, a u kome država u kojoj žive još nije rešila nijedan bitan problem – ni granicu, ni ime, ni stabilizaciju i koheziju unutrašnjeg poretka – objašnjava dr Vankovska.

SLOVENAČKI INTERESI NA KOSMETU: Reakcije iz bivših jugoslovenskih republika, prema mišljenju istoričara dr Slobodana Markovića, saradnika Instituta za evropske studije, treba tumačiti kao posledicu sve većih pritisaka na Beograd da prihvati uslovnu nezavisnost.

– U vodećim zapadnim zemljama preovladava stanovište da Kosmet treba da dobije uslovnu nezavisnost. To znači da bi on prestao i formalno da bude deo Srbije, a pridev „uslovna” obuhvata odnose Kosmeta prema međunarodnoj zajednici, a ne prema Srbiji. Slovenija je članica EU i ima ekonomske interese na Kosmetu. Ona će slediti stavove EU koji će nesumnjivo biti u prilog uslovne nezavisnosti. Slovenačko javno mnjenje je potpuno spremno za to jer još od demonstracija u rudniku „Stari Trg” slovenačka intelektualna elita predstavlja jednog od glavnih simpatizera ideje o nezavisnosti Kosmeta – objašnjava dr Marković.

Istovremeno, Makedonija je jedina bivša jugoslovenska republika koja se protivi bezuslovnoj nezavisnosti Kosmeta, ali manevarski prostor makedonskih elita posle Ohridskog sporazuma je veoma ograničen, pošto sada svaka naredna vlada u Makedoniji more da bude koaliciona tj. da uključi i jednu albansku stranku, i da vodi računa o albanskim interesima. Doktor Marković smatra da su i Hrvatska i bošnjačke elite u BiH na strani nezavisnosti Kosmeta, ali je pitanje kada će to otvoreno da iskažu. Kada je reč o slovenačkom stavu on nije izrečen da bi iritirao srpsko javno mnjenje, već da bi promovisao dalji ekonomski prodor Slovenije na Kosmet.

Pa i sam crnogorski vrh je je zvanično neutralan prema rešavanju statusa Kosmeta, ali je, u suštini, veliki podržavalac bezuslovne nezavisnosti Kosmeta, jer to, po njihovom mišljenju, jača i ubrzava izglede za nezavisnu Crnu Goru.

Stavovi bivših jugoslovenskih republika, kako smatra dr Marković, neće bitno uticati na konačno rešenje pitanja Kosmeta. Ono će se rešavati prevashodno u Vašingtonu i delimično u Briselu. To ne znači da pregovori neće moći da dovedu do rešenja koje će biti nešto povoljnije za Beograd. Ali, okvir je već postavljen i definisan kao uslovna nezavisnost. Morale bi da se dogode velike promene u međunarodnoj zajednici da bi se ovaj stav promenio.

Jelena Cerovina

-----------------------------------------------------------

KOSMET IZ UGLA SARAJEVA

Bez menjanja granica

(Od našeg stalnog dopisnika)
SARAJEVO, 22. oktobra – Sarajevska štampa nije registrovala spornu izjavu predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka, kao ni otkazivanje posete predsednika državne zajednice SCG Svetozara Marovića Ljubljani. Poslednja dva dana pažnja je usmerena na Međunarodnu konferenciju o BiH koja se održava u Ženevi, povodom desetogodišnjice Dejtonskog sporazuma. Međutim, ovde važi zvaničan stav koji je saopšten posle razgovora članova Predsedništva BiH Sulejmana Tihića i Borislava Paravca sa parlamentarcima SCG koji su boravili u poseti Sarajevu i Banjaluci, a on se svodi na konstataciju da „problem treba rešiti kroz dijalog Beograda i Prištine”, ali u konačnom „bez menjanja granica”. Članovi Predsedništva BiH, kako je saopšteno posle razgovora, prihvataju princip kojim Beograd ulazi u pregovore – više od autonomije, manje od nezavisnosti. Takav pristup zvaničnog Beograda podržan je i u Parlamentu BiH, uz uverenje da bi svako menjanje granica izazvalo dugoročnu destabilizaciju regiona do čega nikome nije stalo i to u vreme kada sve zemlje teže evropskim integracijama, a EU očekuje definitivan mir i na Balkanu. Zbog odsutnosti u inostranstvu u pomenutim razgovorima nije učestvovao predsedavajući Predsedništva Ivo Miro Jović ali je, kako je u njegovom kabinetu potvrđeno, stav hrvatskog člana Predsedništva podudaran sa stavom Tihića i Paravca.

Vlastima u Sarajevu takođe je stalo da se pitanje Kosmeta ne povezuje sa statusom RS, što je bilo neretko u opticaju, a što bi opet otvorilo pitanje granica BiH. Međutim, tokom razgovora delegacije SCG u Banjaluci predsednik RS Dragan Čavić je odbacio mogućnost povezivanja statusa Kosmeta sa statusom RS, uz uverenje da će se u ovom slučaju poštovati stav Saveta bezbednosti UN koji SCG garantuje suverenitet i integritet bez menjanja granica.

M. K.