Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Političke teme

   

Marinko M. Vučinić

BRISANI PROSTOR MODERNIZACIJE                    

Moj je princip uvek bio: raditi s narodom i za narod. Raditi i ići sigurnim putem

Nikola Pašić

Predstavnici ili, preciznije rečeno, glavni ideolozi tzv. liberalno-demokratske frakcije DS-a uputili su našoj javnosti još jedan programski tekst uobličen kao klasičan politički manifest. Kao i do sada njihovi stavovi imaju, pre svega, snažan propagandistički i programatski ton, sledeći njihovu osnovnu političku parolu - da se Srbiji žuri.

         Ova, olako obećana brzina, predstavlja glavno političko načelo i "vjeruju" ovih ustreptalih reformatora i modernizatora.Da bi odredili kojom brzinom bi Srbija trebalo da se kreće reformističkim vodama u svojim stavovima, oni se određuju pre svega prema razumevanju istorije Srbije i aktuelnim političkim dešavanjima.U tekstu je zato i otvorena dilema - da li Srbija razume i savesno tumači sopstvenu istoriju, stvarnost i budućnost.

          Potpisnici poruke Demokratskoj stranci spremno odgovaraju na ovu dilemu tvrdnjom da Srbija danas živi u zamci lažne istorije i lažno projektovane istorije.Glavni argument sadržan je u tvrdnji da Srbija nije uspela da postane zajednica nezavisnih i slobodnih pojedinaca i zato nema slobodu i razum kao država.

          Ne pružaju, pritom, za ovakve tvrdnje nijedan ozbiljan argument, osim njihovog gorljivog uverenja da isklju čivo oni poseduju jedinu istinu o stanju stvarnosti u Srbiji i da jedino, i isključivo, oni mogu da po ubrzanom postupku modernizuju   i konačno reformišu ovu zemlju. Srbija zato treba da bude zahvalna ovim modernizatorima što će je po ubrzanom postupku uvesti u sada nedostižni raj modernizacije.

           Bez obzira na to što ne mogu da sakriju neku vrstu nihilističkog gađenja prema srpskoj istoriji, oni su ipak spremni da joj podare ubrzani ulazak u moderni svet. Svojim agresivnim i zakasnelim prosvetiteljstvom, udaraju na već uveliko otvorena vrata. Zato je njima i neophodna redukovana i simplifikovana slika srpske istorije koju jedino oni mogu savesno i adekvatno tumačiti i oblikovati. Jedina njihova argumentacija sadržana je u navodima već istrošenih fraza o prevlasti tradicionalnih institucija kao što su vojska,mafija, akademija, koje čuvaju ratni plen jer su oni bogati i povlašćeni, a građani siromašni i utučeni.

           Zaista je dirljiva briga naših liberalnih demokrata za naše osiromašene i utučene građane jer oni sigurno ne spadaju u ovu kategoriju, ali sigurno jesu utučeni zbog gubljenja vlasti.Čedomir Jovanović i Branislav Lečić propustili su da nam kažu koliko su oni svojim trogodišnjim delovanjem u vlasti doprineli osiromašenju i gubljenju demokratske energije naših građana. Bilo bi dobro da nam otkriju tajnu bogatstva vojske i crkve, i u čemu se sastoji njihov raskošni ratni plen.

           Zato, oni ne propuštaju da za sva zla u ovoj zemlji optuže Srpsku pravoslavnu crkvu, Vojsku i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, to je postala istinska mantra liberalnih demokrata koju ponavljaju u svakoj prilici.Ubeđeni su da su oni otkrili "crnu rupu" srpske politike i istorije koja nemilosrdno guta svaki pokušaj modernizacije u Srbiji.To je, svakako, jedna u nizu simplifikacija i jednostranosti kojom se služe ovi tzv. liberalni demokrati.

           Svojstveno njihovoj osnovnoj tezi da Srbija ne razume svoju istoriju, veoma je interesantno kako se u ovoj poruci razmatra pitanje identiteta srpskog naroda .Odgovor na pitanje "šta je suština modernog srpskog identiteta?" sigurno nije u stavu potpisnika ove poruke niti se njegova složenost može redukovati na tvrdnju o sukobu Srbije sa samom sobom i ostatkom sveta na pitanjima Haga, Kosova i Crne Gore. Ovakvom neprihvatljivom redukcijom u ovom tekstu rešava se pitanje identiteta srpskog naroda, kao što se olako i uz velike fraze o modernizaciji, rešavaju i sva ostala otvorena politička pitanja.

            Njihova osnovna konstatacija je da zvanični opsenari i dalje proizvode sukobe i na ovom, i na onom svetu. Samo da sve ostane isto od 1945. do 3405. kako to kažu naši reformatori. Retorika kojom se služi ovaj reformistički trio imala je smisla u vreme vladavine Miloševića, a danas to je samo neargumentovana priča o restauraciji u Srbiji. .

            Za njih kao da je vreme stalo i oni su se našli pozvani da upozore javnost da se odvija restauracija politike koja je Srbiji donela ratove i opštu pogibelj. Ali, ni u ovom slučaju oni ne nude nijedan valjani argument, osim tvrdnje da Srbija ne razume svoju istoriju i stvarnost i da su njeni aktuelni zvaničnici spremni da izazovu nove ratne sukobe. Pritom, nisu naveli nijedan zvanični politički stav u prilog njihovoj rezolutnoj tvrdnji o spremnosti Srbije da otpočne nove ratne sukobe.

            Njihove poruka zato i liči na onu vrstu naknadne, farsične i zakasnele pameti. Da li ste sigurni da ratni zločinci neće ubijati nas kao što su juče ubijali njih u Hrvatskoj, Bosni ili na Kosovu? - pitaju   se autori liberalno-demokratske frakcije, najavljujući u svom pravedničkom gnevu i mogućnost građanskog rata u Srbiji .Ispraznost i neutemeljenost ovih tvrdnji lako se može dokazati jer u Srbiji je svakako izvučena dalekosežna istorijska pouka da politika izazivanja i podsticanja ratnih sukoba, koju je vodio Slobodan Milošević, nije donela ništa dobro građanima Srbije i srpskoj državi.

            Međutim, predstavnici liberalno-demokratske frakcije smatraju da Srbi nisu ni sposobni da razumeju i valjano tumače svoju istoriju, niti su sposobni da izvuku bilo kakvo istorijsko iskustvo. Ni u novom veku, kao ni u protekla dva, nismo u stanju da odredimo granice i domete sopstvene države - glavna je tvrdnja potpisnika ove poruke..Prosto je začuđujuće kako ovi užurbani reformatori i simplifikatori tako olako i bez ikakvog uporišta izriču tako dalekosežne ocene o srpskoj istoriji.

           Može li se prihvatiti stav da Srbi u protekla dva veka nisu uspeli ni da odrede domete i granice sopstvene države, ali su zato, po shvatanjima ovog autorskog tandema, bili i ostali glavni remetilački faktor balkanske istorije? Zašto je potrebno na tako drastičan i neutemeljen način negirati srpsku istoriju u poslednja dva veka?

           Tvrdnjom da su Srbi jedino sposobni da pružaju otpor modernizaciji i pokreću ratne sukobe oni ih označavaju i "žigošu" kao narod bez istorijskog uporišta i državnog cilja. Autori ove poruke u svom poništavanju srpske istorije i zaslepljenosti idu tako daleko da postavljau čak pitanje - da li kao takvi imamo pravo da rešavamo državno pitanje Crne Gore. Zašto bi Srbi kojih ima blizu 40 odsto u samoj Crnoj Gori imali pravo da odlučuju o sudbini države Crne Gore? To pitanje imaju pravo da rešavaju svi osim Srba, to je krajnja posledica ovakvog olakog istorijskog redukcionizma.

          Koristeći istu matricu redukcionizma i simpflikovanja istorijskog iskustva i tradicije, užurbani liberalni demokrati nisu odoleli da iznesu svoje epohalno rešenje Kosovskog pitanja. Spasonosno rešenje, po njihovom mišljenju, jeste veoma jednostavno, kao i sva njihova rešenja oslobođena istorijskog balasta. Ono je sadržano u stavu da je Kosovo evropsko pitanje bez obzira na to što su kosovski Srbi nesrećni svako u svom getu. Oni polaze od konstatacije da je Kosovo danas teritorija albanske većine pod nadzorom UN I NATO, ali utešno je njihovo viđenje da ni albanska većina neće postati srećna ukoliko se obračuna   sa preostalim srpskim susedima i njihovim istorijskim nasleđem.

          U tekstu oni su bez ikakvih rezervi osudili s pravom Miloševićevu politiku na Kosovu, ali je zato izostalo njihovo jasno određenje šta se stvarno danas dešava na Kosovu kada je ono u vlasti Brisela, Vašingtona i domaćih kosovskih institucija. Bez obzira na to što oni tako olako pozivaju da istoriju balkanskih obračuna treba zauvek ostaviti u prošlosti, izostaje njihovo jasno određenje prema sadašnjoj politici otvorenog aparthejda, nasilja, zatiranja, proganjanja i getoizacija srpskog naroda na Kosovu.

           Potpisnici ove poruke gorljivo nas pozivaju da se Srbija vrati svom dobrom putu modernizacije i demokratizacije apsulutno pritom ubeđeni da upravo oni poseduju tu spasonosnu viziju modernizacije Srbije koja se može sprovoditi brzo i odlučno tek kada se herostratski oslobodimo istorije i svake političke tradicije. Po njihovom receptu, Srbiju, koja je nesposobna da se preobrazi i takmiči u optimizmu i napretku, mogu pokrenuti jedino predstavnici liberalno-demokratske frakcije kao ubeđeni baštinici modernizacije.Međutim, osim opštih političkih parola o reformatorstvu i Srbiji koja ima snagu i razum za obračun sa iskušenjima ovog i budućeg vremena, u njihovoj poruci nema ni traga o tome šta su stvarne i realne političke i socijalne koncepcije modernizacije u Srbiji.

             Parola da Srbija nema vremana, da joj se žuri - ne može nadomestiti očigledni nedostatak sveobuhvatne i jasne koncepcije o modernizaciji Srbije. Da li uspešan proces modernizacije pretpostavlja i negaciju istorije jednog naroda i   stavaranje brisanog prostora na kome će onda liberalni demokrati izgraditi svoju reformističku i liberalnu utopiju? Iz istorije znamo kako su se završavali ovakvi politički i ideološki poduhvati. Ako nisu spremni da izlože svoju koncepciju modernizacije, oni svakako imaju originalni politički recept kako da stave tačku na kontinuitet pogrešne istorije. Jedino je potrebno da se njima ponovo otvori put za dolazak na vlast i tada će oni svaki atom pozitivne energije demokratski, odlučno i efikasno uložiti u modernizaciju Srbije kako su to činili posle petooktobarske demokratske revolucije.

             Kako se istorija ponavlja često kao tragična farsa nastojanja ovih naših ustreptalih reformatora, oni već sada liče na ve ć viđene prizore ogoljene borbe za vlast bez obzira na to što se autori ove poruke pozivaju na uzvišene ciljeve modernizacije i reformatorstva.

             Modernizacija Srbije isuviše je složen i ozbiljan istorijski i društveni proces da bi bio prepušten liberalno-demokratskim jurišnicima i njihovoj političkoj koncepciji koja se temelji na poništavanju i redukovanju srpske istorije kao osnovne pretpostavke za njihovu koncepciju modernizacije.

  14.   mart 2005. godine     

 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM