Dragan Milosavljević

Najamnici “ Milosrdnog andjela”

Kada stvarnost zamene kulise potemkinovih sela jedne kolaboracionističke diplomatije, a u vrhovima vlasti se potkupljivanjem ustoliči gazdovanje raznih kvazi foruma i NVO, kada se obezbedi infiltriranje delegiranih „eksperata“ u monetarne tokove, medije, u policiju i vojsku, onda i najavljeni „transfer NATO trupa preko Srbije “ ne znači ništa drugo nego njenu kapitulaciju. I okupaciju.

Sa takvim državama protektoratima, popularno zvanim „banana republikama“, Pentagon manipuliše shodno svojim strateškim i političkim potrebama, bezobzirno i makijavelistički. O tome najbolje znaju američki susedi u Južnoj Americi - Panama, Čile, Nikaragva, Haiti.... O tome naknadno saznaju i američki prijatelji Jevreji koji se spaljuju na pragovima svojih kuća u Gazi, čiju je okupaciju više desetina godina Amerika ohrabrivala i legalizovala.

Zanimljivo je da je u tom kontekstu događaja i prvih kinesko ruskih zajedničkih vojnih manevara, koji su u toku, „zbog zajedničke opasnosti od američkog hegemonizma“, BBC našao za potrebno da citira jednog domaćeg istinskog eksperta za bezbednost da je „upravo alijansa instalirala terorističke snage na prostorima Balkana kao projektovane pokretače novih budućih žarišta, kakvo je bilo i nasilno razbijanje Jugoslavije.

U takvom okviru buduće taborovanje NATO na našoj teritoriji ima više nego zloslutnu simboliku i ne poklapa se sa mucavim objašnjenjima šefa diplomatije koji ne uživa ni minimum međunarodnog respekta. O tome svedoči ponašanje suseda, od Hrvatske do Makedonije. Hoće li taj respekt biti veći kada NATO na marginu gurne VJ, a naše nebo više ne bude pod kontrolom naše avijacije.

Dok ovde dobro plaćena medijska mašinerija i kvazi stručnjaci ubedjuju u prednosti ulaska NATO u Srbiju, u Americi jača podrška majci ubijenog vojnika SAD koja uporno ispred ranča Bušovih demonstrira i traži razgovor sa predsednikom da bi zaustavio pokolje u Iraku. Britanski „Independent“ i BBC prenose njenu optužbu da je „Buš najveći terorista na svetu“. U Britaniji raste pritisak javnosti koja zahteva ostavku ministra bezbednosti jer je dozvolio da se krivotvore okolnosti u kojima je na pravdu boga u borbi protiv terorista ustreljen u glavu Brazilac, britanski državljanin, posle ovlašćenja datog policiji „Pucaj da bi ubio“. Javnost na zapadu polako shvata kuda vode neograničena ovlašćenja u „borbi protiv terorizma. Gubitku sopstvenih demokratskih sloboda i osećanja bezbednosti. Prelistajmo Orvela.

To su, dakle, mirotvorci kojima nudimo hleb i so a kojima je potrebno novo sveže topovsko meso za Irak, kako limeni sanduci ne bi stizali u SAD i ugrožavali rejting predsednika. Kada se Srpstvo branilo od islamskog terorizma i mudžahedina u Republici Srpskoj i na Kosovu dobilo je po glavi NATO bombe. Sada ima ultimatum da iste izručuje i tako navuče osvetu Al Kaide i na svoje prostore. To će olakšati, uz par eksplozija, regrutovanje naših momaka za Irak i druga bojista, ali nesretnike u enklavama na Kosovu neće i dalje niko braniti.

Lancem za klupu

Potpisnik dokumenta o stavljanju na raspolaganje suvereniteta Srbije u ruke gospodara sveta je šef savezne diplomatije, za koga se ovih dana u javnosti često konstatuje da je, kao svojevremeni osnivač i vođa paravojne jedinice vezan kratkim lancem za hašku optuženičku klupu. Ovim potezom i svi ostali gradjani Srbije bliže su makar za korak takvoj jednoj zlosutnoj soluciji.

Draškovićeva Garda imala je problematični učinak u jugoslovenskoj ratnoj građanskoj klanici kao i sve ostale paravojske, stvorene diljem Jugoslavije u kooperaciji instant partija, tajnih službi i gangsterskih klanova. Njih je iz evropskih jazbina pokupio i otvorio im put ka „pljačkaškom patriotizmu“, sa overenim legitimacijama specijalnih službi, svojevremeni Titov miljenik i šef jugoslovenske policije, Stane Dolanc. Taj slovenački komunista najzaslužniji je za uspeh separatizma svoje republike i krvavi razlaz ostalih.

Uz pomenuti potpisan, mada ne ratifikovan dokument, spreman je za potpis još jedan. To je „sporazum o pružanju podrške snagama SAD koje bi mogle biti prisutne na teritoriji SCG“. „Kao i korišćenje objekata neophodnih za realizaciju tog programa.“

Pregovori o zaposedanju komunikacija i bivakovanju Alijanse u Srbiji započeli su još 5. oktobra 2000, saopštio je ministar, a prenela sredstva informisanja. Komentarišući „elokventna“ pravdanja ovog ugovora, o kome se u napisu u Politici pozitivno izrazio predsednik Boris Tadić, a negativno veteran ove novinske kuće, Dragoslav Rančić, profesor Kosta Čavoški, pored ostalog, kaže:

„Kad bi neko za natovske vojnike u borbenim avionima i helikopterima, oklopnim transporterima i tenkovima rekao da ulaze u našu zemlju kao eksperti OUN, teško da bi izbegao odlazak u duševnu bolnicu“. Ali ne lezi vraže . Možda če u ludaju ili makar pod nadzor onih koji su plaćeni da prisluškuju biti sprovedeni onih 44 posto gradjana plus 26 koji se po anketi NSPM sa planom ili uopšte ne slažu ili ne odobravaju način na koji je potpisan.

Čavoški usto podseća da je suštinska i ogromna razlika, u odnosu na sličan dokument, koji je Milošević potpisao u Dejtonu, što je ovaj sa Draškovićevim potpisom praktično neodredjenog trajanja a Miloševićev papir, potpisan 21. novembra l995. vremenski je bio ograničen do završetka operacija sprovodjenja mirovnog plana u BIH.

Dakle, gotovljenje druge, mnogo nepovoljnije verzije kapitulacije, kako nam otkriva pet godina kasnije ministar, počelo je već na dan pobede „demokratije“, kada je, uz nešto stranog ulaganja od 70 miliona dolara u „revoluciju“ , potom isplatu pojedinačnih honorara njenim „herojima“ od strane gospodina Panića (tako on tvrdi), promenjena vlast. Ali ne i metodologija pljačkanja onih u čije ime je prevrat navodno organizovan..

„Argentinski tango“

Očito, konspiracija o brljotinama gospodara naših sudbina je nedohvativa mudrost za ovu družinu pokupljenu sa konca i konopca po srpskim političkim nedođijama koja ovih dana otvara kapiju „milosrdnom andjelu.“ , dojučerašnjem agresoru. Teško da će taj utisak o besprimernom kolektivnom bezumlju i pojedinačnim neverovatnim egoizmima zatamniti fabrikovanje afera o Velji „psovaču“, o povratku Marka i Mire, ili Dinkićevim „odokativnim“ potezima na mestu stratega tranzicionih procesa koje on sprovodi uz refren „argetinskog tanga“.

Parlament, kako saznajemo, mada restauriran, navodno nije proteklih godina bio u toku pregovora o aranžmanu kojim se poništava suverenost države koju predstavlja. O tome ne znaju ništa ni dosadašnje vlade, u šta inače sumnjaju pojedini eksperti.

Recimo da Al Kaida, posle Amerike, Engleske, Španije, verovatno Italije, izabere NATO za metu baš tokom „tranzita“ u Srbiji. Stradaće u masovnim operacijama odmazde desetine hiljada domaćih civila. Kao u Iraku recimo.

U medjuvremenu, Srebrenica je proglašena za novu Meku, ovu u Evropi u okviru još nerasvetljenih istinskih i ključnih motiva dodavanja izginulima u proboju onih begunaca civila čija je egzekucija izvršena od strane naručenih „pasa rata“, svih nacionalnosti. SAS, Legija stranaca i paravojske „Škorpiona“.

Među tim ubicama, koji vole da „glume“ u „dokumentarnim“ filmovima, bilo je pripadnika i srpske i hrvatske nacionalnosti. Veći broj njih, posle rata, namamljen je u Zair gde je likvidiran tokom obavljanja najamničke misije u korist diktatora Mobutua.

O svemu tome i dalje vlada totalni muk.Valjda zato što nikome, pa ni pojedinim haškim zatočnicima nije u interesu da se otvore stranice onog dela srebreničkog scenarija gradjenog na dogovoru zaraćenih strana i NATO, željnog povoda za vojnu intrevenciju, a potom i dejtonska dogovaranja.

Model Račak

Zar je i danas teško inscenirati po neki novi Račak. U Vojvodini ili Sandžaku na primer. Ovaj novinar poseduje original Tanjugove vesti iz 1992. godine, kada je u kongresu SAD pod šifrom „Virdžinija“, na predlog albanskih lobista, istih koji i danas prave nezavisno Kosovo, razmatrana operacija provokacija za uvlačenje u rat, u dlaku ista kao Račak.

Naravno, postoji mogućnost da je u Srbiji istorija počela 5. oktobra 2000, da nikakve pouke i naravoučenija nema iz ratova u „kojima nismo učestvovali“, a dovedeni smo ekonomski i populaciono na rub opstanka.

Ovde je od Barbarose, u pljačkaškom krstaškom pohodu na Jerusalem, do Hitlerovog „pohoda na istok“, tih „transfera“, što milom, što silom, što sa pristankom, što bez njega, bilo sijaset. Srbija je redovno bila u gubitku. I državotvornom i civilizacijskom.

Na takvoj istorijskoj vetrometini na Balkanu se kalio genetski tip „prilagodjivih“, lukavih konvertita koji se podjednako klanjaju u partijskom komitetu, džamiji, ili crkvi. Bio je to svojevrsni vid borbe za opstanak još za vreme osmanlijskog petovekovnog „bivakovanja“ svuda gde se ugnezdio okupator.

Njihovi korifeji, potonji sreski špijuni, partijski sekretari, NVO eksperti dojavljivači, tipa čuvenog trilinga dama, „Sokrati“ , operetski nacionalisti, izabranici negativne selekcije svih vlastodržaca, apsolutista ili okupatora, danas su najnovija elita.

Ta bratija besramno ovih dana uverava danas srpsku izgladnelu i poniženu većinu da će joj ulazak iste one alijanse koja je pod dobro iskonstruisanim izgovorima ekonomski prvo uništila državu, doneti prijem u evropsku civilizaciju.

Omamljena Srbija

Omamljena žegama, Srbija ostaje „mrtva hladna“ na najavljene varijante strateške tranzicije u koju ulazi bez ikakvih opipljivih garancija sa druge, neuporedivo jače strane.

Brže bolje ovu paralizu javnog mnenja, jer parlament je pobegao na odmor, neke od oprobanih agencija za vrlo profesionalno falsifikovanje raspoloženja javnog mnenja javile su: više od 45 odsto Srba podržava sporazum o tranzitu sa NATO. „Mož' da bidne al' ne mora da znači“, rekao bi moj prodavac sira na pijaci, koji više veruje Tarabićima nego Tijanićevoj RTS .

Politička grupacija koja je jednog trenutka, uz logistiku i novac „saveznika“ navukla demokratske i pluralistiške maske, lažući pritom besramno o svojim plemenitim namerama, prionula je na realizaciju plana. Dva poslednja ministra ino poslova su kao jednojajčani blizanci skladno funkcionisali u takvoj filozofiji.

Rapodela „alaj begove slame“

Ako je uvođenje sankcija dobro isplanirana akcija za bujanje procesa srastanja kriminala i politike i uništenje legalizma, nije čudo da je postoktobarski period uglavnom utrošen na trgovinu političkih kartela i kriminalnih klanova i „burazersku“ raspodelu „alaj begove slame“.

Zabavljeni grabežom oko plena oni su prepustili Srbiju na milost i nemilost još jednom pogubnom eksperimentu. Oduzimanju samopoštovanja napaćenom i opljačkanom narodu i njegovo svrstavanje, uz pomoć pojedinih ključnih NVO, u svetske parije. Ta nekada vitalna i u svim stradanjima nepobediva nacija, danas je ponižena gomila na slobodnom odstrelu nevladinih i potkupljenih ili otkupljenih medija.

Oni su uz logističku podršku medijskih mašinerija, lobija i interesnih grupa ovih dana upravo dovršili svoj projekat o Srbima kao „genocidnom narodu“ koji će ceh svetskih političkih i medijskih mešetarenja plaititi brisanajem svoje države sa mape suverenih.

Zaista je više nego smešno poverovati da će na pretnju jednog ostarelog Demaćija, oca albanskog separatističkog terorizma (kome su svojevremeno l997. u Beogradu, na zasedanju pripadnika „Beogradskog kruga“, aplaudirali), mogućim novim krvoprolićima na Kosovu, desetine hiljada NATO plaćenika pohrliti da brane Srbe.

Imaće ti vojnici posla ali ne na Kosovu.Treba obezbediti red i mir u odvajanju Crne Gore bez referenduma, pravljenje bajpasa preko Sandžaka izmedju dve muslimanske države, Bosne i Kosova, nadzirati brojne hodočasnike prilikom dolaska u svetilište Srebrenice.

Trupe za ugrožene autonomaše

Najzad, nije li britanski parlament tražio slanje trupa u Vojvodinu radi „zaštite manjina od Srba“. Bilo je to par dana pre onih eksplozija njihovih doskorašnjih miljenika iz AL Kaide koje su instalirali za potrebe Čečenije, u Londonu , na tlu Alijine države i Tačijeve jazbine, legla droge, prostitucije i kriminala na Kosovu

Oni koji su inscenirali Vase Miskina, Merkale i Račak, koji su od Srebrenice napravili, umesto groblja, podsetnik za nove osvete, koji si isplanirali „Oluju“. Da li će za njih biti problem da na ovom prostrou stvore i proizvedu događaje koji će njihovo prusustvo učiniti beskonačno portrebnim.

Većina „analitičara“, posebno oni samoproglašeni, suočeni sa razmatranjem konsekvenci ovakvog približavanja NATO-u. konstatuje: „Šta vredi pisati, sve je gotovo“.

Zaista, da li je tako? Da li smo već gubitkom samopouzdanja, ophravani svojom nepostojećom planetarnom krivicom, u potpunoj vlasti globalne medijske laboratorije i domaćih levičarskih kamaleona, ubijeni u pamet? Da bi, gubeći suverenitet i prihvatili astronomske otplate ratne štete, kao našu ostavštinu potomcima i nova otkidanja teritorije.

To je receptura srpske budućnosti od strane onih koji, uz pomoć terorizma i očaja desperadosa u muslimanskoj veri, nameravaju i uspevaju da od Evrope stvore logor na smrt prestrašenih građana, spremnih da vlast delegiraju u ruke novih Dart Vejdera.

Ti gospodari sveta veruju da su neuništivi, kao i zlo u usadjeno u korene njihovih mozgova. Oni će uvek proizvoditi nove Jevreje, makar i od Srba, kao opravdanje za svoje bestijalnosti i egoizam. Uostalom imali li strašnijeg cinizma sudbine nego da Izraelci koje vojska silom evakuise iz okupirane Gaze, osvojene u nacionalo veličanom šestodnevnom ratu, dobacuju svojim zemljacima u uniformi: „Vi ste nacisti».

Država koja nema prijatelje ni saveznike, već samo interese u svakom kutku globusa, SAD, ušavši u tajne nagodbe sa arapskim svetom koji leži na nafti, nudi kao kompenzaciju i naselja svojih piona. Čemu se tek mi možemo nadati kada im otvorimo kapije i postanu gazde u našoj dedovini čije su sve međe poslednjih deceniju i po već stavljene pod upitnik od strane suseda.

O tome, o tim sudbonosnim pitanjima u ovoj „operetskoj“ političkoj eliti nema ko ni da misli, a kamoli da iznese čvrst i jasan stav.

Ideja sa najvišeg mesta da će nas NATO, koji će ovde ući bez ikakvih obaveza sa svoje strane, a bezbroj sa naše, pogurati ka Evropi, zaista nije vredna ozbiljnog razmatranja. Jer NATO se ovde uglavio da bi kontrolisao i Evropu i Bliski istok, a ne da pomaže procese njene intregacije. Evropa se samo može eventualno radovati što se američka vojna okupacija, zasnovana 1945, sa njenog tla pomera ka jugu. Pa makar predali ključeve balkanskih transverzala i kapija u ruke svog nazovi saveznika.

Obzirom da je od londonske eksplozije nova taktika svetskih vodećih medija ćutanje o žrtvama i pravim povodima medjunrodnog terorizma, možemo računati i da će ulazak NATO u Srbiju biti tih, gotovo nečujan. Kao šapa tigra u prikradanju.

(22.08.05)