Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Kosovo i Metohija

   

Posle izbora Bajrama Kosumija za novog premijera Vlade Kosova

Mario Brudar

TRI IZAZOVA ZA PREMIJERA KOSUMIJA

                                                            „Dvadeset prvi vek biće vek našeg naroda”

                                                                        Bajram Kosumi, 23.mart 2005.

Položaj premijera kosovske vlade na koji je izabran 23.marta ove godine vrhunac je dosadašnje političke karijere Bajrama Kosumija. Na to mesto predložio ga je Ramuš Haradinaj , a   i p redsednik Kosova Ibrahim Rugova smatrao je Kosumija najpogodnijom ličnošću za nastavljanje onoga što je Haradinaj započeo.

I sam Kosumi se prilikom izbora za premijera založio za puni kontinuitet njegove vlade sa Haradinajevom, u kojoj je bio jedan od ministara. Prvi izazov za Bajrama Kosumija jeste da li će uspeti da izađe iz senke svog prethodnika i nametne se kao ličnost od autoriteta na mestu premijera ili će pravi premijer i dalje biti Ramuš Haradinaj, koji će se do početka suđenja u Hagu najverovatnije uskoro vratiti na Kosovo.

Bajram Kosumi (1960) je veteran albanske političke scene na Kosovu i Metohiji. Oreol jednog od lidera demonstracija iz 1981. godine (Ramuš Haradinaj imao je tada 12 godina) i desetogodišnjeg robijanja u srpskim zatvorima zbog nacionalne ideje važne su preporuke iz njegove biografije. Sa druge strane, iako se odmah po izlasku iz zatvora (1991) aktivno uključio u   politički život kosovskih Albanaca i bio u dva navrata lider (formalno) druge po snazi Parlamentarne partije Kosova (iza neprikosnovenog Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove), zatim bio u delegaciji kosovskih Albanaca na pregovorima u R ambujeu, a od juna 1999. godine neprekidno funkcioner u privremenim kosovskim institucijama, nije spadao u red političara koji imaju stvarnu moć. Magistar je albanologije, objavio je nekoliko knjiga i važi za intelektualca među političarima. Iako je još 1995. godine bio uveren da će na Kosovu biti rata, nije u njemu učestvovao kada je, tri godine kasnije, počeo. Koliko je poznato, njegovo ime ne povezuje se sa kriminalom, a nema ni podataka o poslovnim aktivnostima novog kosovskog premijera. Položaj predsednika kosovske vlade Kosumiju je prva glavna uloga u njegovoj četvrt veka dugoj političkoj karijeri. Od tri glavna zadatka Kosumijeve vlade: ispunjenje standarda, ekonomski razvoj i izgradnja nezavisne države Kosovo, najvažniji je, svakako, poslednji koji je pomenut, a prva dva su u njegovoj funkciji. „U ovom momentu sva naša energija treba da se usmeri i uskladi za stvaranje države Kosovo, jer se samo tada stvaraju osnovni preduslovi za pun ekonomski razvoj   i sveopšti napredak” – poručio je Kosumi u prvom premijerskom govoru poslanicima kosovske skupštine. Sa albanskog gledišta u tome nema ničega spornog, jer samostalno Kosovo cilj je Albanaca još od Prizrenske lige (1878). Istorijska prilika koja se ukazala Kosumiju jeste da on bude na čelu Vlade koja će, ukoliko uspe da izgura mandat, imati priliku da bude na vlasti kada Kosovo postane nezavisno, ili makar najviše nezavisno do sada. To pregnuće zaista je vredno napora.

Za razliku, međutim, od Vlade Bajrama Redžepija (2002-2004) u kojoj su učestvovale tri najveće partije kosovskih Albanaca (Rugovin DSK, Tačijeva DPK i Haradinajeva ABK), i tromesečne koalicione vlade DSK-ABK (decembar 2004 – mart 2005) koju je predvodio, za Albance, slavom ovenčani ratni komandant, moćni Ramuš Haradinaj, Kosumijeva koaliciona vlada DSK-ABK suočena je od samog početka sa uzburkanom političkom scenom i oštrim osporavanjem opozicije: Tačijeve DPK i nove parlamentarne stranke ORA Vetona Suroija. To je drugi izazov za premijera Kosumija. Naime, u kratkom prelaznom periodu posle Haradinajeve ostavke i izbora sadašnje vlade izveden je (15. marta) bombaški napad na predsednika Rugovu. Tri nedelje po formiranju Kosumijevog kabineta ubijen je brat Ramuša Haradinaja (15. aprila), a dva dana kasnije u eksploziji je uništeno prištinsko sedište ORE. Međualbanskih političkih oružanih obračuna na Kosovu bilo je i ranije. Od juna 1999. godine, prema podacima UNMIK-a, na Kosovu je zabeleženo 56 ubistava sa političkom pozadinom, a žrtve su uglavnom bile iz redova Rugovinog DSK. Uz politički motivisane napade, Vlada Kosova je sada prvi put suočena sa žestokim optužbama opozicije. Ocenivši da je najveći uspeh Haradinajeve vlade renoviranje ministarskih kabineta, Tačijeva D PK zatražila je formiranje skupštinske komisije koja bi trebalo da ispita da li su pojedini članovi Vlade „uvučeni u velike i mračne poslove na Kosovu”. Zamenik premijera (i Haradinajev i Kosumijev) Adem Saljihaj iz DSK apostrofiran je kao čelnik misteriozne organizacije Bezbednost domovine i da je umešan u nekoliko atentata na članove svoje stranke, kao i u neuspeli atentat na Rugovu. Iz Tačijeve stranke usledile su i teške optužbe (dokumenat od 30 stranica) na račun oko 300 ljudi iz vladajućih stranaka za korupciju i kriminal, a Hašim Tači je optužio Haradinajevu vladu da je u decembru nenamenski potrošila 125 miliona evra. UNMIK je detaljno obavešten o svemu ovome, ali se do sada nije oglasio. Lider ORE Veton Suroi, bivši novinar i sadašnji vlasnik najuticajnijih medija na Kosovu, osoba sa jakim vezama na Zapadu, ocenio je da je Kosovo ušlo u krizni period koji će eskalirati u narednih mesec dana.

Treći izazov za Vladu Kosova i njenog premijera je organizovani kriminal. Jedan zvaničnik UNMIK-a ocenio je nedavno da „današnje kosovsko društvo nije pogođeno organizovanim kriminalom, već je na njemu zasnovano”. Procenjuje se da se na čelu dva glavna mafijaška klana na Kosovu nalaze porodice Haradinaj i Tači. Borba protiv organizovanog kriminala prevazilazi moći Kosumijeve vlade. Glavnu ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala može da odigra jedino međunarodna zajednica. Ukoliko to reši da odluči, nastupila bi potpuno nova situacija na Kosovu, u kojoj bi eventualni doprinos mogao da pruži i premijer Kosumi sa delom svog kabineta kao i predsednik Rugova kao moralni autoritet.

Šta srpska zajednica može da očekuje od novog premijera i kosovske vlade? Kosumijev pogled na istoriju Kosova i Metohije izrazito je jednostran i velikoalbanskog usmerenja. Albanci su, prema njemu, bili većina na Kosovu i Metohiji još od ranog srednjeg veka, a Sloveni su „na Kosovo došli kao seobna plemena, a kasnije (1200. godine) i kao okupatori”. Smatra da se „srpski mitovi o crkvama na Kosovu baziraju ... na novopodizanim ili renoviranim ranijim albansko-vizantijskim crkvama.” Kosovo, prema Kosumiju (njegovi stavovi iz 1995. godine), obuhvata i Plav, Gusinje, deo Sandžaka, Medveđu, Bujanovac i Preševo, a albanske etničke teritorije su i Toplica sa Prokupljem. Sredinom devedesetih godina prošlog veka isticao je kao mogućnost da se opština Leposavić, koja je posle Drugog svetskog rata pripojena Kosovu i Metohiji, vrati Srbiji, a da se zauzvrat Kosovu pripoje Preševo, Bujanovac i delovi opštine Medveđa. Na osnovu ovakvih stavova, koje je dominantno među kosovskim Albancima, na Srbe se gleda kao na strano telo koje treba odstraniti sa Kosova, a ono što preostane, vremenom asimilovati ili prepustiti životu u rezervatima.   Zbog toga će srpsko pitanje na Kosovu i Metohiji biti onoliko važno, koliko srpska strana uspe da ga nametne i Bajramu Kosumiju i međunarodnoj zajednici.

           

   


 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM