Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Političke teme

   

 

Ljubiša Obradović

SPO-OVSKI RASTANAK

Skoro pola godine od kada su sevnule prve javne varnice u rukovodstvu SPO, priča će dobiti epilog na padinama Maljena , gde će Stevanović i Drašković otići kao članovi jedne, a vratiti se kao pripadnici dve, verovatno vrlo zavađene partije

Dve odvojene kolone poštovalaca lika i dela generala Dragoljuba Draže Mihailovića krenuće 14. i 15. maja put Ravne gore. Tako će obronci Maljena, čije se ime za komunističkog vakta nije smelo pominjati „ni u geografskim kartama”, prvo ugostiti pobunjenike iz SPO-a predvođene potpredsednicima Veroljubom Stevanovićem i Vojislavom Mihailovićem, a dan docnije i grupaciju koja je ostala verna Vuku Draškoviću , koji će, nema sumnje, u subotu ponovo biti izabran za predsednika stranke na skupštini u Sava centru.

Istina, tzv. slučajni prolaznik teško bi po ikonografiji, (ponekad preuzetoj iz Bulajićevih filmova o „dražinovcima”) mogao u oba dana da zaključi ko su čiji fanovi – dobar deo članstva, recimo u Kragujevcu, još ne pristaje da „razdvoji Verka od Vuka” i obrnuto - ali politički razlaz je gotova stvar.   

Ravna gora će, dakle, usred priče o nacionalnom pomirenju i praštanju,   postati – multičetnička!

Levo skretanje

Obe grupacije tvrde da su one nastavljači izvornih ideja stranke koja je na početku devedesetih visoko podigla nacionalni barjak i istakla „Čičinu” sliku kao zaštitni znak. SPO je od tada pokušavao, sa promenljivim uspehom (kod suseda Hrvata i Bošnjaka i dalje bezuspešno), da četničkom pokretu vrati člansku kartu antihitlerovske koalicije, koju su partizani dolaskom na vlast pocepali, a antifašističku borbu pripisali isključivo sebi. Napokon, ove godine kada je, bar prema rezultatima skupštinskog izjašnjavanja, Draškovićeva stranka uspela da izjednači Mihailovićeve i Titove borce, a odličje američkog predsednika Trumana najzad stiglo u posed generalovih potomaka, usledio je razlaz – u samom SPO!

Zato će se Stevanoviću i Mihailoviću najverovatnije dogoditi da na legendarno mesto okupljanja Jugoslovenske vojske u otadžbini iz 1941. godine stignu kao visoki partijski funkcioneri, a da Ravnu goru napuste ražalovani i bez članske karte SPO. Povereništvo kragujevačkog Gradskog odbora već je 9. maja   isključilo deset istaknutih članova stranke koji su otkazali poslušnost Draškoviću, među njima i Sašu Milenića, predsednika raspuštenog odbora, a od Sabora je zatražena ista mera i za Veroljuba Stevanovića.

Funkcioner SPO Anđelko Tripković, inače lojalan Draškoviću, izjavio je ovog ponedeljka (TV Pink) da ga ne brine Stevanovićev pohod na Ravnu goru, niti ishod unutarstranačkog razlaza, jer to je „kao da igraju Real Madrid i Dubočica”.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova srpska politička misao, kaže u razgovoru za „Svetlost” da će, shodno srpskoj tradiciji, obe strane verovatno proglasiti pobedu, ali da se ne može očekivati da od jednog, ionako oslabljenog SPO-a nastanu jake stranke, s tim što uslovnu prednost daje grupaciji oko Stevanovića.

- Nije se moglo nazad, a i da je neko pokušao, Danica Drašković ne bi dozvolila, pogotovu posle onih izjava o bjelopoljskom lobiju. Imaćemo, dakle,   dva SPO-a, a i ovaj jedan nije bio bogzna kako jak i nakon onog uzleta 2003. godine kada se kao feniks vratio na političku scenu na talasu antidosovske kritike.

Precizno govoreći, i sama ta ravnogorska ideja je od početka bila dosta protivrečna i ona jeste neka vrsta balansa između atlanske i nacionalne ideje. I nije lako bilo Mihailoviću za vreme rata da je sprovodi, pa je na kraju   žrtvovan od strane Zapada. Pogotovu nije bilo lako Draškoviću i mislim da je on , vremenom, nacionalnu ideju sve više podređivao atlanskoj. I to je, pored drugih , ne manje važnih, ključni   ideološki motiv razlaza. Drašković ide sve više ulevo, ka Građanskom savezu i Sonji Biserko. Članstvo ga je po inerciji, i zahvaljajući njegovom snažnom kultu, pratilo u tom laviranju između Miloševića i Helsinškog odbora i Vesne Pešić, ali je to ostavilo traga, bez   obzira što će Drašković na Saboru u Sava centru odneti ubedljivu pobedu, kaže Vukadinović.

(Ne)autentični tumači

Njegov kolega po struci (profesor filozofije) Saša Milenić, zamenik kragujevačkog gradonačelnika i jedan od ideoloških frontmena „Šumadijske inicijative”, kaže da predstojeći sabori na Ravnoj gori, odnosno u Sava centru, imaju još neke slojeve neslaganja.

  - SPO je inicirao destrukciju jedne lažne predstave o ravnoteži zločina u ime komunističkog bratstva i jedinstva, ravnotežu zbog koje je jedan antifašistički pokret iz zapadnog vojnog saveza proglašen fašističkim. Srpski pokret obnove i Vuk Drašković zaista su učinili dosta na planu razbijanja tog decenijskog klišea, ali je opet Ravna gora vapila za legitimitetom, nedostajala je, jednostavno, neka zvanična potvrda. Prva takva prilika ukazala se kada je Drašković postao ministar inostranih poslova, ali on te godine jednostavno nije došao na Ravnu goru, kaže Milenić i dodaje:

- Najvažnija tačka neslaganja je, ipak, nedostatak autentičnog političkog tumačenja jedne stvarne društvene potrebe. SPO, kakav u zvaničnim kancelarijskim forumima postoji, nije autentični tumač sopstvenih ideja i sopstvenog programa, pa kao takav nije ni kompetentan da izađe u susret realnoj društvenoj potrebi koju ta stranka najavljuje.

A to nije kadar da učini i zbog unutarstranačkih odnosa i zbog delovanja na javnoj sceni, koja nisu u skladu sa idejama stranke.

Stranka je identifikovana kao narodnjačka partija koja se zalaže za decentralizaciju. A da bi stranka na društvenoj sceni mogla da zastupa ideje decentralizacije, ona u sopstvenim forumima mora da bude decentralizovana i na takav način formirana. Svako jačanje Beograda, odnosno pozicije jedne kancelarije u vođenju stranke, je gušenje mogućnosti te političke opcije da deluje na javnoj sceni u duhu decentralizacije i regionalizacije.

Naša je stvarna nacionalna potreba da se smanji nivo kontrole i učešća Beograda u odvijanju vitalnih, od poslovnih do kulturnih aktivnosti države, da bi Srbija bila kompatibilna sa evroatlanskim integrativnim procesima.

Zato je   potrebeno da postoji ne samo deklarativno ispoljena volja, nego da i načini unutarstranačkih odlučivanja budu usaglašeni sa tim namerama. Besmisleno je, dakle, da jedan otuđen, kancelarijski način, vođenja stranke proklamuje ciljeve demokratizacije i decentralizacije društva, objašnjava Milenić.

Drašković - čuvar pečata

Zamenik gradonačelnika, kao i Vojislav Mihailović, ne kriju da je krajnji scenario po njih nepovoljan u pogledu „stranačkog pečata i istorijske zaostavštine”, ali se, izgleda, zbog toga mnogo ne sekiraju. Oni najavljuju da će nastavak političkog delovanja potražiti u novoj partiji, odnosno grupaciji koja bi, po jednoj zamisli, mogla da nosi ime „Okupljanje za Srbiju”, što bi na neki način bila replika pokreta koji je doveo Širaka na vlast.

Sumirajući mogući ishod sukoba u SPO Đorđe Vukadinović kaže:

- Kada se slegne saborska prašina - a vrlo je važno da ne bude incidenata - mislim da će ipak otcepljeno krilo SPO biti u maloj taktičkoj prednosti, bez obzira što će ishod, šahovski rečeno, biti remi. Krilo Stevanovića i Mihailovića će imati blagu prednost, jer su bliži i Vladi i „bazi”. Oni su u povoljnijoj poziciji „udavače”, jer na srpskoj političkoj sceni praktično nema političke partije koja takav paket ne bi poželela u svojim redovima.

Naravno da je njima, pored Ilićeve Nove Srbije, najbliži DSS, ali ne treba zaboraviti na moguću ulogu Bogoljuba Karića – ukoliko on ne bude oslabljen nekim udarima koji iz vlasti mogu doći protiv njega.

Liderstvo će, ipak, ostati Vuku Draškoviću, ostaće mu naravno nešto i od one harizme, istina pomalo iskrzane, ali je pred njim relativno sužen izbor koalicionih partnera, a to su verovatno političke grupacije u rasponu od Čedomira Jovanovića do Vesne Pešić i Vladana Batića.

Raskol će verovatno prekinuti i dualizam u SPO-u, da se na jednoj strani ravna prema procenama ambasade SAD i nekih nevladinih organizacija, a da se oslanja na biračko telo koje dolazi iz nacionalno konzervativnih i ravnogorskih krajeva Šumadije i Srbije. Dakle, posle 14. i 15. maja nećemo imati više onaj stari SPO kakav smo gledali minulih petnaest godina, kaže naš sagovornik.

Potpredsednik Narodne Skupštine Vojislav Mihailović, pak, procenjujnje da će glavni politički saveznici nove grupacije biti Nova Srbija i DSS.

- Reč je o parlamentarnim strankama, nacionalne i demokratske orijentacije, programi su nam slični, čak nam je i članstvo slično. Često je reč o ljudima koji su prelazili iz jedne u drugu stranku ovog bloka. Zato ne vidim razloga da ne sarađujemo na tim programskim načelima. U tom smislu ja čak vidim mogućnost da u budućnosti bude formiran jedan nacional-demokratski blok koji bi, eventualno, mogao zajedno da izađe na izbore, kaže Mihailović.

On dodaje da ne vidi ni probleme oko sopstvene pozicije u celoj priči, s obziroma na izrazito regionalni karakter nove stranke koji se zagovara u „Šumadijskoj inicijativi”.

- Ako takvih dilema ima, kaže Mihailović onda je reč o nedovoljnom razumevanju naše ukupne pozicije. Nova stranka, kada bude formirana, neće imati samo lokalne ambicije, već će njeno polje delovanja biti na nacionalnom nivou. Naravno da tu svoje mesto ima i Beograd i ja se nadam će ta nova grupacija prolaziti mnogo bolje od SPO-a na izborima, jer nema dana da mi neko u Beogradu ne priđe i ne čestita, izrazi podršku.

Još jedna adresa

Raskol u SPO-u bio je svojevremeno i predmet špekulacija u pogledu uticaja stranačkih turbulencija na stabilnost Koštuničine Vlade. Ta priča je aktuelizovana kada su agencije prenele vest da će grupa od devet pobunjenih poslanika zatražiti i ministarska mesta u Koštuničinom kabinetu. Međutim, Mihailović kaže da su to medijska preterivanja i da su i on i Stevanović svesni da bi takvi zahvati bili prilično komplikovani, ali da se nadaju da će premijer i partneri iz Vlade, koju oni podžavaju, imati razumevanja kada su pitanju neke druge funkcije, recimo upravni odbori.

Đorđe Vukadinović, takođe, misli da sukobi u SPO neće naročito oslabiti Vladu, ali će na neki način i Drašković i grupacija oko Stevanovića u tom pogledu izaći, ako ne ojačani, ono bar sa nešto čistijim „računima”. Drašković će uvek moći da zna koliko ima lojalnih poslanika i šta sa njima može da uradi, a njegovi oponenti verovatno će moći da utiču na postavljenja koja su do sada bila u ingerenciji stranačkog vrha.

- Na neki način, svi će biti zadovoljni, svi će tvrditi da su pobedili, Koštuničin kabinet neće sa te strane biti previ še ugrožen, i dalje će morati da „pregovara” sa istim partnerima, samo što će se oni sada nalaziti na jednoj adresi više, kaže Vukadinović.

Našeg sagovornika, inače, „bije glas” da je do sada relativno dobro prognozirao šta će   se događati na srpskoj političkoj sceni.

Dakle, što se SPO-a tiče, pesma „Na planini, na Jelici, sastali se svi četnici” mogla bi da dobije i nastavak: „Sastali se, pa govore - jedan drugog da obore”. Ako i jednima i drugima posle sledećih izbora bude – do pevanja.

Prethodno objavljeno u casopisu Svetlost, Kragujevac
 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM