Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

ODGOVOR OLIVERU SUBOTIĆU

Darko Velimirović

O RIMSKIM GUSKAMA, TREŠNJAMA I JOŠ NEČEMU

Sudeći prema pristiglim reakcijama na tekst „Ludizam u Srbiji“, osećam se dužnim da cenjenom čitalaštvu NSPM-a pružim dodatna razjašnjenja. Naime, navedeni tekst nije napisan kako bi podupirao moje navodno „nekritički modernizatorsko“ stanovište, već da bi osporio jedan anahron i anticivilizacijski i, uprkos svemu, politički stav, poput ludističkog. Samim tim, ni moji motivi za pisanje navedenog teksta nisu „ljubav (ili mržnja) prema tehnici i tehnologiji“, već isključivo političke i teorijske prirode.

Čvrsto sam uveren u to da sve što pokazuje tendenciju da jednu državu i njen birokratski aparat učini „jeftinijim“ i funkcionalnijim treba podržati. Neosporno je da elektronska dokumenta, poput ličnih karata ili pasoša, to čine. Čak i da elektronska lična karta ne bude imala nijednog drugog pozitivnog efekta, sem konačnog sređivanja biračkog spiska u Srbiji, njen značaj po razvoj i demokratizaciju društva u kom živimo - postaje nemerljiv!

Kao što su nekada guske svojim gakanjem pokušavale da spasu Rim, tako i danas ovo društvo njegovi „spasitelji“ upozoravaju na moguću propast i rasulo izazvano novim ličnim kartama. Kao glavni argument koristi se strah od eventualne zloupotrebe elektronskih dokumenata. Naravno da svaka stvar, pojam, čovek ili ideja može biti zloupotrebljena. Ono što se ne uviđa jeste činjenica da odgovornost za zloupotrebu ima pre svega onaj ko je čini, a ne ono što je zloupotrebljeno. Nisu komšijske trešnje krive što će ih neko hipotetički neovlašćeno ubrati, već odgovornost leži na onom ko će ih hipotetički neovlašćeno obrati! Još nikom nije na pamet palo da se založi za to da se sadnice trešanja ne sade po dvorištima kako ih niko ne bi neovlašćeno brao! No, ovdašnjim ludistima osnovna je ideja da se založe protiv elektronskih ličnih karata kako ih niko ne bi, eventualno, zloupotrebio! Moram priznati da mi smislenije deluje priča o zabrani sađenja trešnjinog drveta jer se od njega može napraviti koplje koje može ubiti čoveka, stablo može biti staro i trošno i pasti nekom na glavu i povrediti ga, može se čak progutati košpica od trešnjinog ploda - pa postoji bojazan da se neki građanin uguši.

Gospodin Subotić je dobro primetio da je motiv ludista u začecima doba industrilizacije bio uništenje određenih mašina koje bi za navodnu posledicu imalo „očuvanje“ radnih mesta. Ono što je gospodin Subotić prevideo jeste činjenica da ja u svom tekstu nigde nisam optužio borce protiv elektronskih dokumenata da dele motive sa svojim ideološkim pretcima, već ciljeve i metode.

Cilj ludista u doba industrijalizacije, kao i u informatičko doba, ostaje nepromenjen. Savremeni ludista bori se protiv određene mašine koju smatra „krivcem“, kao i nekadašnji. U ove dve navedene emanacije ludizma čak se i metode delovanja podudaraju.

Naravno da su motivi ludista u informatičko doba, u odnosu na doba industrijalizacije, pretrpeli izvesne promene. No, čak i te promene motiva savremenih ludista nisu bile diktirane prirodnim razvojem ludizma kao radikalno levičarske ideologije, već diktiranim kontekstom razvoja civilizacije. Kao što vidimo u izlaganju gospodina Subotića, motivi za savremeni ludizam mogu biti različiti i kretati se od bojazni, predrasuda, straha od CIA, pa sve do verskog fanatizma. Dakle, pošto se o pojedinačnim motivima ludista može s moje strane uglavnom nagađati, ja se njima u navedenom tekstu nisam bavio, niti ću se ubuduće baviti.

Isto tako, ostaje mi krajnje nejasno da li je motiv gospodina Subotića da pišući komentar koji se odnosi na moj autorski tekst promoviše svoju novu knjigu ili tribinu, koja je tim povodom bila organizovana, ili i jedno i drugo. Takođe, ostaje mi nejasno i krajnje misteriozno šta je gospodin Subotić povodom mog autorskog teksta izvoleo napisati a da predstavlja smisleni argument protiv elektronskih ličnih karata, ili bar onog što o njima napisah.

Sasvim je druga priča može li se sloboda pojedinca, njegova privatnost ili religijsko-dogmatska pozicija odbraniti pomoću radikalno levičarskih metoda i ciljeva poznatih i izvornim ludistima. No, to svakako nije glavna tema, bar u doba Svetskog prvenstva u fudbalu. Stoga, eventualnu polemiku sa gospodinom Subotićem o njegovim motivima da bude ludista smatram, sa moje strane, unapred zaključenom.

 

 

 
 
Copyright by NSPM