Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

PRENOSIMO

Politički život - Prenosimo Politiku

   

 

Ivan Torov (Politika)

UDAR NA IMPERIJU

Kada se jedna godina završi i druga započne sa Karićem, onda to, sasvim izvesno, nešto (krupno?) znači.

Koji god bili razlozi, povodi i motivi neobičajeno oštrog, reklo bi se, frontalnog vladinog udara na najčuveniju srpsku poslovnu i porodičnu imperiju, neosporno je da je Bogoljub Karić trenutno na teškim mukama. Riskantnijim možda nego onomad, pre više godina, kada je bežao od besa i osvete bračnog para Milošević-Marković zbog «izneverene lojalnosti», ili, pak, kada mu je dosovska vlast razrezala ekstraprofit, ugasila Astra banku i uvela prinudne mere u Mobtel.

     Imperija je, dakle, po treći put na udaru, pri čemu se u političko-poslovnim i analitičkim krugovima manje razmišlja može li da uzvrati udarac, koliko o tome da li će uopšte preživeti. Opsežnost i žestina započete političke, policijske, sudske i medijske kampanje za «razobličavanje lika i dela» Bogoljuba Karića, naime, sugeriše da će se ovoga puta možda ići do kraja. No, ko će ga znati, ovo je Srbija...

     Najzaposleniji su ovih dana predstavnici Karićevog PSS i njegovi advokati. U odsustvu samog lidera partije, koji iz Abu Dabija «poručuje» da su mu razgovori sa tamošnjim gradjanima preči od «Koštuničinog udara na političke suparnike», naprosto moraju svakodnevno da osporavaju, demantuju, iznose kontraoptužbe, objašnjavaju šta se sve, zapravo, valja iza brda. Samo što su se koncentrisali na obaranje argumentacije vladine odluke o oduzimanju Mobtelove licence (u vlasništvu Martina Šlafa) zbog «ugrožavanja nacionalnih, državnih i bezbednosnih interesa», naišao je ministar policije Jočić sa najavom detaljnog policijskog pretresanja već prastarog «problema ukradenih dividendi» državi (PTT), njihove preraspodele na članove porodice Karić preko tzv. povezanih firmi. Stiže zatim i poternica za bivšim izvršnim direktorom Mobtela Patrikom Harpurom, odmah za njom i pokretanje istrage protiv Bogoljuba Karića zbog «sumnje da je podmitio narodnog poslanika DSS Miku Vlaovića da predje u PSS». Iako su istrage tek u početnoj fazi, medijima su već dostupni mnogi «poverljivi» podaci kako je «narodni», odnosno «državni» novac završavao na računima članova uže i šire Karićeve porodice, ko je kakvu platu i imovinu imao, o, navodnim, pronadjenim spiskovima korumpiranih sudija. Izostalo je zasad samo nagovešteno oduzimanje vojne frekvencije BK TV.

     Vlast je, nema sumnje, odlučila da otvori «dosije Karić». Koliko stranica, to ćemo tek videti, ali ovo što je već «obelodanjeno» bilo je sasvim dovoljno za komentare tipa: tako mu

(Kariću) i treba, kad se previše raspojasao, kad su mu ambicije duže od gubera, kad mu se njegovi najbliži ponašaju ko pijani milijarderi i veleposednici bar pola elitnog Beograda...E, sada je djavo došao po svoje, računi se moraju platiti...

     Medjutim, da li je baš sve tako? Da li je vladina ofanziva protiv Karića motivisana pretežno gorenavedenim povodima i željom da se konačno (svojevrsnom lustracijom) istera istorijska pravda zbog načina kako su Karići stvorili svoju poslovnu imperiju? Ili će pre biti da je čitava kampanja iznudjena reakcija na neke svežije Karićeve političke poteze?

     Prave dileme, zapravo, i nema: onog časa kada je Bogoljub Karić donekle gurnuo biznis u stranu, počeo «rasprodaju» nekih svojih kompanija i zaplivao u političke vode, postao je kudikamo interesantniji. Čini se da je kap prelila čašu kada je osnovao PSS, i uz obilatu medijsku podršku sopstvene televizije i razgranate propagandne i finansijske mreže, po rejtingu sustigao i prestigao sve stranke vladajuće koalicije, odmah iza SRS i DS. Promovisao je sebe kao budućeg premijera Srbije, zauzeo oštar kritički stav prema vladi Vojislava Koštunice, a svoju partiju lansirao kao patriotsko-populistički pokret koji «ima rešenje za svaki srpski problem». I možda ni to ne bi izazvalo reakciju «druge strane», da nije otišao korak dalje i «pridobijanjem» poslanika poremetio parlamentarnu «ravnotežu», uneo nervozu u redove vladajuće koalicije, koja je shvatila da bi mogla veoma lako izgubiti ionako tanku poslaničku većinu. Nakon formiranja posebne političke grupe «za evropsku Srbiju» bilo je samo pitanje dana kada će i kako vlast reagovati.

     I reagovala je najdrastičnijom merom – oduzimanjem licence Mobtelu, ali je ostala dilema da li je povukla pravi, pravno-pravovaljani potez ili je, kako reče jedan ugledni ekonomski analitičar, ponovo efektno ukucala ekser u sopstvenu petu. Ubacila je u opticaj (preko Mobtela) Kosmet, «predaju državnih i nacionalnih resursa finansijeru OVK», «neprijateljsko prisluškivanje», dakle, zaigrala na nacionalnu kartu, procenjujući da se njome najlakše može opasni politički protivnik kompromitovati i diskreditovati. U medjuvremenu je mreža 063 «izbačena» sa Kosmeta, komunikacije kosovskih Srba sa maticom prekinute, a treba i sačekati i videti kako će se oduzimanje Mobtelove licence odraziti na odnose Beograda i Beča, buduće austrijske i ostale inostrane investicije (već stižu prigovori kako je reč, u stvari, o svojevrsnoj nacionalizaciji), spor pred medjunarodnom arbitražom o vlasništvu nad Mobtelom, poziciju Srbije u pregovorima sa EU (Austrija je od 1. januara predsedavajući), a možda i na položaj Beograda u predstojećim srpsko-albanskim pregovorima.

     Na ovom primeru, upozoravaju mnogi analitičari, potvrdjuje se uobičajena praksa tranzicionih zemalja. Obnavlja se, zapravo, dilema: da li je Karićevo enormno bogaćenje u vreme Miloševića i kasnije manji greh od činjenice da više nije hteo da sluša vlast i da je krenuo u političku borbu. Svaka vlast, a naročito ona koja se oseća ugroženom, otkazivanje lojalnosti tajkuna smatra velikim i neoprostivim grehom i u tom smislu je logično to što se ovih dana u Srbiji dešava. Tu procenu podgreva i spoznaja da su mnoge činjenice oko ponašanja Karićeve kompanije i porodice, sporova oko Mobtela, ugovora sa Mobikosom, neplaćanja dividendi državi, njihove seobe na račune sestrinskih firmi, čudne uloge države odnosno PTT, ali i nekih članova vlade, koji su doskora igrali ulogu Karićevih advokata, bile poznate mnogo ranije, a država nije reagovala. Izgleda da je ta priča u proteklim mesecima bila interesantnija za pojedine medije, nego za državne organe. Kao što je simptomatično i što se posle pola godine od prvog «svedočenja» poslanika Vlaovića pokreće istraga o Karićevom «mitu», a ujedno prećutkuju identične optužbe na račun nekih vidjenijih predstavnika vladajuće koalicije.

     U svakom slučaju, mnogo je pitanja na koje odgovore treba da pruže i sam Karić, ali reprezentanti države. Iznad svega, hoće li se i ova afera završiti u uobičajenom maniru «tresla se gora, rodio se miš» ili će dobiti svoj epilog. Ili će se, pak, sve okončati opštom papazjanijom uzajamnih optužbi, ko je koga više oštetio, Karić državu ili država Karića, serijom medjusobnih «potraživanja», ratovima države i advokata i daljim zamajavanjem naroda i javnosti.

 
     
     
 
Copyright by NSPM