|
Piše: Boris Tadić, predsednik Srbije
ZAŠTO NISAM POTPISAO ZAKON O
RADIODIFUZIJI
(Blic 28 7 2006)
 Srbija se često nalazi na
meti kritika jer, kako se smatra, stalno propušta prilike koje bi je
vodile bržoj demokratizaciji i evropskoj budućnosti. Razlog tome
leži delimično i u činjenici da oni koji danas vode Srbiju, ponekad
i sama javnost, ne prepoznaju ono što jesu temeljne demokratske
vrednosti na čijoj odbrani se mora istrajati. Danas sloboda medija
predstavlja jedno od temeljnih merila demokratičnosti svakog
društva. Zato smatram da je odbrana slobode medija moja obaveza i
kao predsednika Srbije, jer time branim ustavna prava građana na
informisanje i slobodu izražavanja, ali i kao demokrate, jer se
borim za očuvanje jedne demokratske i evropske tekovine.
Odlučivši se da ne
potpišem ukaz o proglašenju zakona o izmenama i dopunama Zakona o
radiodifuziji i vratim ga Skupštini na ponovno glasanje, stvara se
mogućnost da poslanici, s obzirom na to da javne rasprave o ovom
zakonu nije bilo, saslušaju mišljenja relevantnih strukovnih
udruženja i međunarodnih organizacija i još jednom preispitaju svoju
odluku o suštinski važnom zakonu.
Inicijalni Zakon o
radiodifuziji donet je sa namerom da se posle decenijskog haosa
uvede red u medijski prostor. Osnovna ideja ovog zakona, koji sam
inicirao sam posle petooktobarskih promena, bila je da se smanji
brutalni uticaj vlasti na medije, tako što će se regulisanjem ove
oblasti baviti jedno nezavisno regulatorno telo. Dosadašnja praksa i
poslednje izmene zakona pokazuju upravo suprotnu intenciju - da se
po svojoj definiciji jedno nezavisno regulatorno telo stavi pod
kontrolu izvršne vlasti. Poslednje izmene zakona predviđaju da se
odluke vezane za finansiranje Saveta Republičke radiodifuzne
agencije oduzimaju Skupštini, a predaju Vladi. Ako se zna da način
finansiranja suštinski definiše nezavisnost jedne institucije, onda
je jasno da se na ovaj način sama ideja nezavisnosti poništava, a
Savet stavlja u poziciju instrumenta u rukama izvršne vlasti.
Još jedan od temelja
nezavisnosti Radiodifuzne agencije počivao je u činjenici da članove
Saveta bira i razrešava Skupština. Međutim, ovaj zakon otvara jedno
široko diskreciono pravo članovima Saveta RRA da samostalno,
preglasavanjem, suspenduju pojedine članove i tako menjaju sastav
Saveta, a da je pri tom Skupština koja ih je izabrala u potpunosti
isključena iz ovog procesa. Time se narušava princip da onaj koji
bira, u ovom slučaju Narodna skupština, jedini može da razrešava.
Najzad, ono što je
uznemirilo čitavu javnost jeste mogućnost da Savet Radiodifuzne
agencije, odmah po donošenju odluke, može obustaviti i prekinuti rad
nekog medija. Ovakvo rešenje otvara mogućnost da se bitno ograniči
sloboda medija i da dođe do njihovog neosnovanog gašenja na osnovu
diskrecione odluke Saveta. Ukoliko odluke Saveta ne potvrđuje
drugostepena instanca, ukoliko prigovor ne odlaže izvršenje, lako se
može desiti da bez valjanog pravnog razloga, shodno trenutnom
političkom interesu vlasti, neki mediji budu ugašeni, a da tek onda,
naknadno, u sudskom postupku dokazuju neosnovanost odluka Saveta. Da
li će u strahu od takve prekomerne moći Saveta drugi mediji biti u
stanju da objektivno informišu, posebno o pitanjima vezanim za rad
samog Saveta.
Nikada, osim u vreme
zloglasnog miloševićevsko-radikalsko-julovskog Zakona o
informisanju, mediji nisu bili na takav način gašeni. Kao predsednik
Srbije, ne mogu da dozvolim da se naša zemlja vrati u to vreme i da
se pogaze tekovine demokratije za koju smo se izborili 5. oktobra
2000. godine.
Jasno je da će naknadu
štete zbog nezakonitih odluka Saveta morati da plaća država, odnosno
svi građani. Ovakvom odlukom štitim same građane, ali i državu čiji
sam predsednik, od nemerljive štete koja bi nastala gušenjem slobode
medija, pluralizma mišljenja, demokratije.
Donošenje ovog zakona
uprkos suštinskim primedbama Organizacije za evropsku bezbednost i
saradnju OEBS, Ministarstva kulture Republike Srbije, strukovnih
udruženja, narušilo bi ozbiljno kredibilitet naše zemlje.
Rukovodim se jednostavnim
načelima:
- država koja pretenduje
na članstvo u Evropskoj uniji mora donositi zakone koji su u skladu
sa evropskim standardima;
- Radiodifuzna agencija
mora da bude nezavisna i mora polagati račune Narodnoj skupštini
Republike Srbije;
- političke stranke i
njihovi lideri ne smeju biti vlasnici medija;
- mediji pred zakonom
moraju biti jednaki i ravnopravni i u svom radu moraju štititi
osnovne civilizacijske i demokratske vrednosti našeg društva.
Zbog svega toga, odlučio
sam da zakon vratim na ponovnu skupštinsku proceduru u nameri da
Srbija dobije zakon koji je demokratski, koji neće ugrožavati
slobodu medija i nezavisnost Radiodifuzne agencije.
Naglašavam da ne mogu i
neću da odustanem od demokratskih principa za koje se godinama
borim. Zato što je to u interesu građana Srbije. Zato što je to u
interesu evropske Srbije.
[Skupština
ponovo o zakonu na narednoj sednici:
Skupština Srbije trebalo bi da se na prvoj narednoj sednici ponovo
izjasni o predloženim izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji,
jer predsednik Boris Tadić nije potpisao ukaz o proglašenju tog
zakona. Poslovnikom o radu parlamenta nije preciziran rok za
održavanje sednice na kojoj bi se ponovo glasalo o vraćenom zakonu.
Predsednik Skupštine dužan je da o zahtevu predsednika Republike da
se ponovo glasa o zakonu odmah obavesti narodne poslanike i da ga
stavi na dnevni red prve naredne sednice. Po Ustavu,
predsednik Srbije dužan je da proglasi zakon koji je ponovo izglasan
u parlamentu.
– nap.ur.]
|
