Smilja Stefanović Pregel

Florida 21. veka - laboratorija politike guvernera Džeba Buša

Ako još uvek mislite da je Florida zemlja penzionera i jeftine zabave kao što je sunčanje, kuglanje i bingo, bićete iznenađeni da je ova najjužnija američka država u poslednjih osam godina iz dosadne provincije američkog juga prerasla u super modernu državu sa mladim aktivnim stanovnistvom. Prema poslednjoj analizi objavljenoj u eWeekly, Florida je na brzom putu da u najkraće vreme prestigne Kaliforniju kao američka high-tech mecca. Orlando, u svetu poznat po zabavnom parku Disney World, sediste je kompanija Lokheed Martin, Symantec i Electronic Arts i, insistiraju dopisnici tehnoloških casopisa, postaće za kratko vreme nova Silikonska dolina.

U bliskoj budućnosti, predviđa se, Florida će prevazići državu Njujork i postati treća najnaseljenija država (posle Kalifornije i Teksasa) što će neminovno dovesti do podizanja njenog značaja na nacionalnoj političkoj sceni zbog povećanog broja birača. Eksplozivno naseljavanje podstaknuto je najnižim prosekom nezaposlenosti u SAD (3% nezaposlenosti u odnosu na američki nacionalni prosek od 4.6). Drugi razlog eksplozivnog rasta populacije je taj što ovde ne postoji državni porez na zaradu (samo federalni). I naravno ne treba zaboraviti takozvani „right to work“ (ograničeno delovanje radničkih sindikata).

Floridu, koja ima 157 zabavnih i prirodnih parkova, poseti više od 60.000.000 turista godišnje (od kojih 40.000.000 obavezno poseti Disney) pa je tako turizam i dalje najveća privredna delatnost sa najvećim brojem zaposlenih. Milioni Floriđana uslužuju čitave godine (koliko traje turistička sezona) turiste iz svih krajeva sveta. Poslednjih nekoliko godina Florida je postala najpopularnija destinacija za odmor i razonodu u svetu. Turisti dolaze ne samo zbog sunčanja na „platinastoj zapadnoj obali“, „smaragdnoj obali juga“ ili „ružičastoj obali Atlantika“ , već i da plivaju sa delfinima, posmatraju morske krave, posete farme aligatora, idu u potragu za retkim floridskim krokodilima. Oni dolaze i da posete St. Augustine, najstariji severnoamerički grad iz 1565, obiđu noćne klubove Majamija kao i da igraju golf na jednom od nekoliko hiljada golfskih terena širom države. Ostatak zaposlenih Floriđana radi u građevinarstvu (housing boom), high-tech industriji, finansijskim ustanovama i poljoprivredi (pored svih vrsta citrusa, ovde se gaji mango, šećerna trska, paradajz, krompir, jagode, vino, krompir, govedina, pilići i jaja, i proizvodi med i vino).

Ova savremena, tehnoloski razvijena, država doživela je ogromne promene uglavnom poslednjih osam godina. Period koji se poklapa sa izborom Džeba Buša (Jeb Bush) za guvernera Floride. „Little Brother“, kako je guverner Buš poznat ovde, je hand's-on workoholic koji ostaje do dva ujutu da odgovori na e-mail svojih sugrađana. Ako mu pošaljete e-mail, u roku od četri sata dobićete njegov odgovor. Guverner Floride je znan i po tome da sluša savete svojih saradnika, što voli Kolumbu, ženu sa kojom je 32 godine u braku i zbog koje je pre nekoliko godina prešao iz Protestantizma u Katoličanstvo, i što bi mogao da bude „usvojeni“ sin Buševih, koliko malo ima sličnosti sa svojim slavnim roditeljima.

Džeb je „risk taker“ u politici. Bio je prvi guverener u istoriji ove države koji je zaveo obavezno godišnje testiranje osnovaca i srednjoskolaca, što je nateralo sindikat obrazovatelja da otpusti ili prekvalifikuje slabo nastavničko osoblje po školama, što je kao rezultat imalo podizanje kvaliteta školstva i napredovanje u znanju naročito manjinskog crnačkog i Latino stanovništva. Pod uticajem guvernera Buša donet je Zakon o pravu na rad (right to work) kojim se garantuje pravo na rad po osnovu znanja i iskustva prema potrebi poslova; čime se ograničava pravo radnih sindikata da nameću svoje članove poslodavcima, što omogućava poslodavcu da na određeni posao primi najkvalifikovanijeg kandidata. Pod Bušovim pritiskom izmenjen je floridski Medicaid tako što je ova državna institucija za pružanje medicinskih usluga primorana da prihvati konkurenciju privatnih medicinskih ustanova čime su drastično smanjeni državni troskovi lečenja siromašnog stanovništva Floride bez značajnijeg smanjenja kvaliteta usluga. Ali, od svih ovih promena, najmilija stanovnicima Floride je svakako guvernerovo insistiranje da se svake godine smanje poreske takse na lična primanja. I pored nepostojanja „state tax“, guverner je uspeo da svake godine u državnom budžetu sminji poresku kvotu svojih sugrađana, što znači: poveća njihovu kupovnu moć.

Posle osam uragana i četri tropske oluje koje su tokom 2004. i 2005. prošle Floridom, Džeb Buš je postao nacionalni lider u organizaciji evakuacije i spašavanju nastradalih i rašireno je mišljnje da je on bio guverener Luizijane za vreme Katrine, stanovništvo Nju Orleansa ne bi toliko ispaštalo. 55 % floridskog stanovništva ima pozitivno mišljenje o Džebovom radu što je veoma visoki „job approval rate“ za guvernera koji je pri kraju svog drugog mandata; naročito ako se uporedi sa niskim procentom njegovog brata, predsednika Džordža Buša. Zbog čega je Džeb najuticajnija politička ličnost Republikanaca u Floridi i jedan od najcenjenijih Republikanaca u zemlji. I pored svoje popularnosti i značajnog guvernerskog rada, iako znatno darovitiji od svog oca i brata, Džeb Buš neće biti nacionalni kandidat Republikanaca za novog predsenika Amerike niti će prihvatiti da bude v.prez. na sledećem republikanskom tiketu. Vreme nije pravo niti je politička klima povoljna. Prvog januara, kad njegov mandat ističe, Džeb će se vratiti u Majami, u svoju kuću na ostrvu Fisher Island, gde će sa suprugom Kolumbom, koja je poreklom iz malog sela u Meksiku i ne voli politički život, probati da se povuče iz javnog života moćne porodice Buš. Ako ne zauvek, onda bar do 2012. i novih američkih izbora.

U međuvremenu, ostaje Džebov politički legat: uspešno izvedeni eksperiment kako konfuznu, nevažnu perifernu državu preobraziti u modernu jaku državu 21. veka (na koga ovaj proces podseća?). Drugi američki guverneri već uveliko kopiraju ovu „laboratoriju demokratije“. Da li možda iz ovog uspešnog eksperimentalnog procesa ima nešto što se može kopirati i sa duge strane okeana? Ako ne u celosti, možda u delovima i prilagođeno naravno uslovima u Srbiji.