Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

PRENOSIMO

Politički život - Prenosimo Politiku

   

 

Ljubodrag Stojadinović (Politika)

ANATOMIJA JEDNE FAMILIJE

 

To je bila bajka o uspehu, perpetuum mobile koji uvek iznova i iz ničega pravi novac. Ostvarenje srpskog košmara ili idiličnog sna, staza uzletanja na čijem su početku drombulje, grabulje i motike, a na kraju televizija, banke, univerziteti i kompanije.

Ali, još nije vreme za čuđenje, ovo je Srbija. U njoj se više niko i ne usuđuje da govori o nepristojnim, razmetljivim bogatašima, niti o socijalnim razlikama. Pa ni o sirotinji koja je već davno uverena da tako mora. Svako od nas bi mogao da posluša idiotski slogan, ogrebe instant srećku i dobije stan, kola, ili sve to zajedno. I blago tebi, ili blago nama. Laki keš, uđeš, izađeš i... Bez žiranata, bez hipoteke i čekanja. Samo na „laku noć”!

Sve su to samo daleke mogućnosti. Ništa nije kao u reklami, posebno to nisu tuđe pare. Svaki mučenik zna da se dug mora vraćati, retki su oni koji misle da ne moraju ništa, i da je prošlost samo neželjena, loša uspomena.

Srpska policija je konačno otkrila ono što svi naslućuju: da oko dinastije iz Peći nešto nije kako valja. Išlo je suviše glatko, gomile para dolazile su sa svih strana. Šta je kompanija za to vreme proizvodila? Đavo bi ga znao, i to će se jednom saznati. Braća Karić su u jednom trenutku postali reinkarnacija piramidalnog sveta čuda. Ne proizvodi se ništa, a novac se sliva i više se ne broji. Uspostavlja se novi red stvari, u Srbiji već počinje da živi novi vrednosni sistem. Sa Karićima je sve izgledalo lako. Bogoljub nije mogao da bude Prisli ili Henriks, ili Tozovac, ali, eto, manuo se sviranja po vašarima na vreme, taman da ga uoči Mesija.

Milošević je svim silama gurao složnu braću i otvarao im štamparije novca i neograničenu proizvodnju iluzija. Sa njima on je imao samo jedan cilj: da pokaže kako socijalizam njegovog tipa ima muzički i ljudski lik, i da privatnik, kao takav, može da nadmudri sistem. Dakle, da se obogati i pokaže moć Srbije. Ona je sa Karićima prestala da bude proleterska. Razvila se u zemlju krvavih bajki, u kojima sve nestaje osim „tajkuna” koji znaju da nema stabilnog bogatstva bez vlasti. Ali, da važi i obrnuto.

Bogoljub je umeo da proizvede drugaricu Marković u akademika, da je voda po svetu sa njenim bezvrednim knjigama, pa i da plaća kupce tog sluzavog kupusa.

Umeo je da „preripi plot”, kako je govorio, i da ujutru popije kafu sa svojim komšijom. Taj komšija beše Sloba, i to dok su Miloševići i Karići imali (valjda) samo po jednu kuću u Beogradu.

Ali, šta to bi docnije? U doba Slobe, Karić je samo jednom probao da se domogne vlasti. I nikada više. Kad je Mesija pao, Bogoljub mu je bio zahvalan, na svoj način. Svi putevi su bili otvoreni. Nova vlast ga nije ni pitala odakle mu sve to imanje. U takvom svetu, radoznalost ume da bude neprijatna, a pare zatvaraju sve rupe.

Tako je Karić, moćniji nego ikad, naoružan priprostom demagogijom, krenuo da osvaja sve. „Široke mase” je pridobio lošom retorikom i leksikom, lumpenproletarijat zelenom salatom, akademike katedrama, novinare nepristojno visokim nagradama. Narodne poslanike je pazario direktno. Izgledalo je da se sve može kupiti.

Nekada velika imena srpskog glumišta, ili nauke ili novinarska pera, ili mali privrednici, ili pevači koji su pomalo promukli – odjednom su sa velike scene metanisali pred očaranim Bogoljubom. Pre samo dvadesetak godina oni ga ne bi udostojili minuta razgovora. Sada tvrde da su upravo živeli za trenutak kada će familija uočiti njihovu posebnost. On je umeo da plati takvu naklonost, i to parama koje nisu bile njegove.

Uvedena je nova estetika stanovanja i arhitekture. Na Dedinju su jednoga dana ozidani bedemi oko vila, kao usred Peći, barikade koje štite od pogleda i varvarskih naleta. Na sreću, neko je naredio da se utvrđenja sruše, ali karićevska estetika je ostala neizbežni tabloidni merak.

Sinovi i bratanci su na dražbama, za više hiljada evra kupovali donji veš novih pevačkih zvezda. Njihova prostačka razmetljivost postala je agresivnija nego ikada. Unutar familije proizvedeno je nekoliko genija za sve oblasti: za književnost, muziku ili kulinarstvo. To su najskuplje plaćeni dueti ili kuvarski recepti u istoriji.

Anatomija ove čudesne zadrugarske porodice i njenog gurua sigurno zaslužuje tomove materijala. Ali, čemu sve to? Zar je trebalo čekati bizarnu i preskupu aferu sa kosovskim partnerom? U svoje vreme Dinkić je probao da pokaže Karićima šta može vlast. I onda im uzeo milione za porez. Ali, to nije išlo lako, jer je dinastija dobila novce ponovo, sve uz zateznu kamatu. Bogoljub je špartao Srbijom, razvaljivao okove na napuštenim avlijama i halama, i obećavao procvat. Samo da dobije vlast.

To je, u stvari, bila izlizana radikalska ideja, presvučena u šljašteći, domaćinski koporan. Možda je Karić bio u pravu kad je krenuo u osvajanje vlasti. To mu je bio jedini način da sačuva ogromno bogatstvo. I sada se vlast u Srbiji našla u izvesnoj nezgodi: u demagoškoj projekciji familije, vlada proganja svog političkog protivnika.

U Srbiji je inače teško odvojiti bogatstvo od podzemlja, vlast od bogataša, a politiku od kriminala. Zato je moguće da se najuglednije štetočine brane razaranjem svake logike. Vlast jeste bila liberalna pred mutnim prelivanjem ogromnog bogatstva u šake jedne složne familije. I još nije objasnila svoje oklevanje.

Bilo bi nepristojno da tvrde kako nisu znali. Kako nisu znali za ugovor sa kosovskim mobilnim provajderom? Zašto su se setili upravo sada? Samo da bi javnost konačno izbegla jako osećanje da smo svi mi pomalo somovi. Karić je obećao salatu i mnogi su poludeli za njim. Vlast je uhvatila Karića kako opasno muti, i stekla je nove poene stabilnosti.

Jedan list objavljuje da Familija ima skoro 40.000 kvadratnih metara stambenog prostora. To je privatna svojina, ona je u Srbiji neprikosnovena. I sve će to dobiti deca loših muzičara.

 
     
     
 
Copyright by NSPM