PISMO PODRŠKE BOGOLJUBU KARIĆU

Dragi Bogoljube,

Bogoljubu za Bogojavljanje    

Moram priznati da mi nije bilo lako da se odvažim da ti napišem ovo pismo. Ali kada sam videla kakvim se metodama služi ova „legalistička“ vlada, i da obračun sa tobom Srbiju zapravo vodi nazad, u svoju etnonacionalističku matricu, prelomila sam i odlučila da te javno podržim. Donošenje ove odluke bilo je jako teško: između mene i tebe zbilja postoji veliki civilizacijski jaz, koji se, kako sada uviđam, mora premostiti zarad evropske budućnosti Srbije.

Lako je bilo ne tako davno podržati Tadića u trci za predsednika, a protiv mračne radikalske napasti koja se nadvila nad krhkom demokratijom u Srbiji. Ali podržati tebe, sirovog južnjaka sa manjkom lepih manira i bez kućnog vaspitanja, orijentalnih   karakternih crta i gangsterske vilice   (uvek si me podsećao na Džoa Pešija iz De Palminih filmova) koji je pri tom i osvedočeni Miloševićev skutonoša, a protiv Kuštuničine klero-fašističke diktature, za mene je predstavljalo prevazilaženje same sebe, svog obrazovanja i svog kosmopolitizma.

Iako kao i ti i ja živim na Dedinju, naša socijalna sredina je u svojoj biti različita. Ja sam izdanak urbanosti visokointelektualnih krugova, pobornik najviših univerzalnih demokratskih ideala, borac protiv etnonacionalizma i balkanskog primitivizma. Moje okruženje čine pristalice Žena u crnom, liberalno-demokratske frakcije kao i drugi borci za mir i napredak. Krećući se u krugu Dvojke, svi se mi prepoznajemo u „Pešćaniku“ kao jedinoj oazi razuma u Koštunicinom Novom Srednjovekovlju, gde se mantija sa kandilom prikriva obučena u legalistički frak. A iza nje se rasprostire mrak drskih i primitivnih domorodaca „druge Srbije“, zadrigle i raspojasane, ksenofobične i zatucane, koja bazdi na rakiju i luk, koja i u XXI veku šuri prasiće i peče rakiju u svom zapuštenom kućnom dvorištu.

Do nedavno sam i tebe ubrajala u tu i takvu Srbiju, koje se stidim i koju u srcu duboko prezirem. Tvoj narodnjački nastup i tvoj neobuzdani južnjački temperament, davao mi je za pravo. Svi ti katanci, domaća salata i „domaćinski“ maniri, spominjanje nekakve „majke Srbije“ su me odbijali od tebe - sve do sada.

Preokret je nastupio kada sam boraveći u Latinskoj Americi, svakodnevno opsesivno gledala španske serije, više iz znatiželje za poimanjem ovih sapunica u kulturnom ključu nego zato što su me zanimale njihove banalne i površne priče. Da budem iskrena, zanimala me priroda društvene i civilizacijske tranzicije novih demokratskih društava na južnoameričkom kontinentu. Vremenom sam se, nesvesna toga, zaljubila u te serije.

Danas shvatam da je ta „fatalna privlačnost“ bila presudna da prevaziđem sebe i pokušam da te razumem. U tebi sam napokon uspela da vidim otelotvorenje južnjačkog temperamentnog Padrona, i shvatila da se tvojoj porodici   neprekidno odigrava jedna maratonska mega-sapunica. Nije ni čudo što živiš u vili u kojoj se snima prva domaća latino-serija. Ja u tome vidim simboličko značenje visokog ranga i prst sudbine. Tvoja latino, mačo pojava i tvoji maniri primereni jednom latifundisti, svojom iskonskom vitalnošću i neposrednošću deluje čak i na srca Žena u Crnom, pa i na moje prijateljice Sonju, Natašu i Biljanu. Štaviše, tvoja harizmatična muškost ne ostavlja ravnodušnim čak ni dve Cece. Uviđajući sve to, tek sada sam shvatila da si ti jedina nada za demokratiju u Srbiji, jedina snaga koja može da obori sa vlasti perfidne kočione snage i zakamuflirane etnonacionaliste.

Sve do juče polagala sam nade da će to moći da uradi sam Tadić. Njegova pobeda na predsedničkim izborima bila je poziv na buđenje demokratskih snaga protiv mračnih sila prošlosti koje su na i oko vlasti od 2004. godine. Svi smo očekivali da je kohabitacija samo vešt manevar da se u pogodnom času zada odlučni udarac ovom nacionalističkom i retrogradnom režimu. Pokazalo se da su naša očekivanja od lepotana koji je seo u predsednički kabinet bila uzaludna. Boris, jednostavno, nema petlju.

Ispostavilo se da si ostao samo ti, Zoro, osvetnik demokratije i smrti pokojnog Zorana. Kada sam rekla svojim prijateljicama da u tvom romantičnom, kafanskom temperamentu i uzavreloj, strasnoj duši željnoj avanture, koja je spremna na sve da bi se dočepala onoga do čega ti je stalo, vidim lučonošu demokratije i borca za napredak i evrointegracije, bila sam ismejana. Međutim i one su sada, kada te ovaj totalitarni režim bespoštedno progoni i baca na muke, shvatile sličnost tvoje sa Zoranovom sudbinom koju je progonila ista, zločinačka neman. U pravu si, Bogoljube, đavoli su to!

Pa šta ako ti prebacuju da si ojadio državu za stotine miliona evra, da si zloupotrebio   monopol i opljačkao državu, kada je to totalitarna, klerofašistička država. Pa šta ako si bio u poslovnim i prijateljskim odnosnima sa albanskim narko-bosom Lukom; i Čeda je zarad viših interesa i pobede nad miloševićevskom zveri morao i da se zbratimi sa momcima iz Šilerove i njihovim šefom Šiptarom. Pa šta ako si sada pod Đukanovićevom zaštitom i podržavaš nezavisnu Crnu Goru i utapanje R. Srpske u unuitarnu Bosnu - i Zoran se krio u Crnoj Gori od srpskih nacista, i on se kao i svi mi zalagao za suverenu Crnu Goru i postepeno ukidanje genocidne tvorevine sa one strane Drine.

Danas smo svi na istom zadatku, svetoj demokratskoj misiji rušenja ove nakazne i nazadne vlasti koja bi zbog Kosova žrtvovala evropsku budućnost Srbije. Ja i ti to nikada ne bi učinili, već ono što se mora, makar i protiv svoje volje. Ti imaš dovoljno moći i novca da zadaš smrtni udarac Koštunicinoj diktaturi, da probudiš demokratsku Srbiju koja će za tobom da krene. Ako ti žestoko uzvratiš i uzdrmaš fašistoidnu vlast, i Boris će se trgnuti iz kohabitacionog sna i ispuniti tajni dogovor o rušenju vlasti koji ste pre ovih nemuilih događaja utanačili. Demokratski dvojac Borisa i Bogoljuba može nas odvesti u Evropsku uniju i blagostanje o kome već generacijama sanjaju snage progresa u Srbiji. Njegova moderna i tvoja ruralna, nepatvorena pojava su idealna kombinacija kojom će lukavstvo tranzicionog uma konačno, posle dva veka borbi na frontu modernizacije, konačno dovesti Srbiju u srećnu porodicu evropskih naroda.

Svim srcem sa tobom u ovim teškim časovima tvoje demokratske golgote, tvoja

                                                                                                             gđa Hadžipešićeva

P.S. Ne žali para, Bogoljube. Evropska Srbija je vredna toga.