Stefan Tejl        

Kraj tolerancije

Svet je dugo označavao Holandiju kao sam model modernog, multikulturnog društva. Otvorena i liberalna, ova, uz more priljubljena, nacija, koja je "izmislila" globalizovanu ekonomiju u sedamnaestom veku, bila je ponosna na svoju istoriju jer je tokom nje integrisala u sebe sve pridošlice, bile one indonežanskog ili turskog, afričkog ili kineskog porekla.

          No, danas stvari stoje znatno drugačije. Holandske granice su sada praktično zatvorene. Nova imigracija pušta se kroz "pipetu". Velika kosmopolitska luka Roterdam upravo je obznanila kodeks javnog ponašanja. Parlament je nedavno doneo zakon o zabrani nošenja burqa na javnim mestima. Sudeći po izjavama eminentne ličnosti holanskog establišmenta, priprema se novi holandski odnos prema imigrantima: "Zahtevamo novi društveni ugovor", ističe Džon Volter Vabeke, okružni sudija u Hagu. "Ne možemo više dozvoljavati da imigranti ne uče naš jezik, zahtevamo da oni šalju svoje ćerke u školu i da prestanu da dovode maloletne neveste iz pustinje i divljine i da ih drže zaključane u trospratnim apartmanima."  

         Čemu će to voditi? Da li će Holanđani i dalje biti najfiniji ljudi na zemlji, najtolerantnija nacija u Evropi, "melting pot" (lonac za topljenje) za imigrante i manjine posle Renesanse? Ne više, tako da će Holandija još jednom biti predvodnik promena u Evropi. Ovoga puta, holandski model za Evropu biće model opkoljavanja multikulturalizma, ako ne i njegovog smišljenog upokojavanja.

        To objašnjava neubičajeno žestoku reakciju Evrope na krizu izazvanu karikaturama, koja je proteklih nedelja nastavljena neredima u Nigeriji i Pakistanu u kojima je bilo oko stotinu mrtvih. Jasno je da je danski list koji je objavio karikature proroka Muhameda bio samo opravdanje za organizovane atake. Ali u jednoj tački su evropski lideri ujedinjeni i potpuno otvoreni: oni neće tolerisati pokušaje da se ograniči sloboda evropskog novinarstva. "Sloboda govora nije stvar o kojoj se može pregovarati", izjavio je predsednik Komisije za medije Hoze Manuel Baroso, sumirajući konsenzus koji je postajao utoliko jači ukoliko su optužbe iz muslimanskog sveta postajale glasnije.

          To je bio aplauz objavi kraja tolerancije, ili bar objavi granica u vezi sa kojima Evropa nije spremna da pravi kompromis. Bilo da je reč o povratku Holandije   svojim zajedničkim vrednostima ili o potvrdi univerzalnog principa slobode govora (koji uključuje i slobodu izrugivanja religiji ili bilo čemu drugom), Evropa je svuda bila u defanzivi. Posle decenija relativno nesputavane imigracije i kulturnog "lesefera" u kojima je Evropa počela da prihvata ljude drugačijih vrednosnih opredeljenja i običaja, javili su se znaci da ona bitno menja svoje stavove prema tim fenomenima. I pre nego što je J. Posten objavio karikature, danski ministar za kulturu Brajan Mikelsen je istakao: "Ulazimo u rat protiv multikulturalističke ideologije koja tvrdi da je sve jednako vredno". Njegove reči našle su svog odjeka u svesti mnogih Evropljana. Danska i Holandija i nekoliko drugih zemalja odmakli su na svom putu stvaranja multietničkih društava. Ali ne treba da bude dileme: one više nisu voljne da tolerišu evropski "melting pot" – široko shvaćeno multikulturno društvo – u kojem različite kulture žive pridržavajući se veoma različitih normi.

       Zajednički temelj je shvatanje da modeli integracije praktikovani u prošlosti nisu uspeli. U Nemačkoj, koja je decenijama odbijala da prizna da ima imigrante (u teoriji, to su bili "Gastarbajteri" koji će se jednoga dana vratiti kući), novoimenovani Komesar za integraciju na federalnom nivou Marija Bemer kaže da nekad poželjni stav da u imigraciji ne treba videti nikakvu opasnost treba da bude zamenjen stavom o potrebi za "ofanzivnom integracijom". Deo tog novog stava je nova ozbiljnost u odnosu prema problemu poboljšanja školske nastave u školama i uslova za obrazovanje. Reč je o oblasti u kojoj je Nemačka bila neuspešnija od drugih zemalja kad je reč o imigrantskoj populaciji. Ministar za unutrašnje poslove pozvao je zemlju da prihvati "tvrdi" holandski način odnošenja prema imigrantima.

         Šejblov pandan u Francuskoj, Nikolas Sarkozi, sličnog je mišljenja: "Francuski način integrisanja imigranata više ne funkcioniše", naglasio je on, pri čemu je mislio na dugo egzistirajući stav Francuske da će njen striktni javni sekularizam moći da izbriše sve razlike i da učini novopridošlice "Francuzima". Tako je Sarkozi razotkrio pravi karakter novog zakona o imigraciji koji je praktično kopija holandskog načina regulisanja tih problema. Sarkozi planira da uvede izrazito selektivni mehanizam za imigrante, kojim će se testirati njihova "sposobnost za asimilaciju". Prema novom "ugovoru o prihvatanju i integrisanju", uslov za dobijanje dozvole za stalni desetogodišnji boravak i zaštitu od diskriminacije jeste znanje francuskog i obezbeđivanje posla. Imigranti koji ne budu uvažavali osnovne zapadne vrednosti suočiće se sa deportacijom. "U slučaju da žena drži u svojoj kući taoca koji ne zna francuski, čitava porodica će morati da napusti Francusku", istakao je Sarkozi, misleći pri tome na praksu uvoženja maloletnih nevesta raširenu kod najkonzervativnijih evropskih muslimana.   

         Predmet posebne brige Evropljana su islamistička radikalna odbojnost prema zapadnim vrednostima i samoj ideji integracije. Holandski ministar za integraciju Rita Verdonk, jedan od nekoliko visokih političara kojima su islamisti uputili smrtnu pretnju, predviđa kurseve za imame na kojima bi oni učili o građanskom ponašanju i o zapadnim vrednostima. Ona je pred novinarskim kamerama u januaru demonstrirala na šta pod tim misli, kada je jednom imamu, koji je odbio da joj pruži ruku zbog svojih "religioznih pravila", rekla da bi mu bilo bolje da nauči zapadne običaje. "Sledeće godine očekujem da ću razgovarati s vama u Holandiji", rekla je ona posredstvom jednog tumača.

           Da li će takve mere omogućiti realizaciju krajnjeg cilja – izgradnje "evroislama" koji bi bio spojiviji sa evropskim vrednostima? Možda to nije verovatno, sve dok u evropskim džamijama ima samo 5% imama koji su obrazovani u Evropi. Posle decenijskog zanemarivanja toga problema, u Nemačkoj i Francuskoj su pri univerzitetima osnovana islamistička odeljenja koja bi proizvodila propovednike upoznate sa lokalnom kulturom i običajima.   U Britaniji novi Savet za džamije i imame Ministarstva za unutrašnje poslove planira da načini akredaticioni program za muslimasko sveštenstvo. Kada je Angela Merkel postala prvi nemački kancelar koji je održao samit sa muslimanskim liderima (u aprilu prošle godine), postavljanje Saveta muslimana koji bi sarađivao sa nemačkom vladom radi razrešavanja pitanja vezanih za integraciju i religiju bilo je već uveliko na dnevnom redu.

           Ali ako Evropljani hoće da izgrađuju multietničko društvo koje će "igrati" po njihovim pravilima, oni takođe treba da prihvate činjenicu da će taj novi svet biti multireligiozni svet – činjenicu koja će ih suočiti sa neugodnim izazovima. U ne malom delu Evrope, na primer, etablirane hrišćanske crkve uživaju specijalne državne privilegije i finansijsku pomoć. Nasuprot tome, najveći broj džamija je skriven u preuređenim prodavnicama i zakupljenim apartmanima. U Kopenhagenu se plan o izgradnji nacionalne džamije, koji postoji već petnaest godina, "zaglibio" zbog krutog birokratizma i lokalne opozicije. Nemačka država je nedavno usvojila zakon o zabrani hijaba u školama – ali ne i nošenja jevrejskog "belog kapčeta" ili upražnjavanja kaluđerskih običaja. Jedan ministar je u Baden-Virtembergu povukao svoju oštru zamerku lokalnom biskupu. Teško je zamisliti da bi se to desilo da je   nezadovoljna strana bio imam.

            Sve dok takvi dvostruki standardi ne budu ukinuti i dok se ne uspostavi nova jednakost, nova evropska "strogost" delovaće kao prividna integracija. "To je novi oblik stvaranja drugorazrednog građanstva", ističe Tarik Modud, direktor Centra za proučavanje etniciteta i građanstva u Bristolu. "Celokupni teret promena stavlja se na imigrante." I ako ne žele da stvari budu takve, Evropljani će gotovo sigurno morati da muslimanskim verama dodele isti status koji su dodelili hrišćanstvu – što možda uključuje i medije koji bi se dobrovoljno suzdržavali od objavljivanja nepotrebnnih negativnih slika o proroku, ne pod pritiskom koji dolazi spolja već na osnovu težnje za ispoljavanjem većeg poštovanja prema lokalnim verskim senzibilitetima.

             Takođe je jasno da će Evropljani, ukoliko žele da se imigranti ponašaju kao Evropljani, morati da prihvate i imigrante kao Evropljane. Mnoga društva koja su o sebi mislila kao kulturno homogenim društvima suočavaju se zbog toga sa problemima. "Nemačka nacionalnost se više ne može definisati etničkim kategorijama", primećuje Bern Knopf, komesar za integraciju. Otvoreno je pitanje da li će Nemci, Danci ili Holanđani istinski prihvatiti multietničko i multireligiozno "nemstvo" "holadstvo" ili "danstvo". Ali nema drugog izbora osim da to pokušamo, ukoliko hoćemo da rešimo imigrantske i demografske probleme u budućoj Evropi.  

( Preveo Slobodan DIVJAK, prethodno objavljeno u nedeljniku Newsweek, 6. mart 2006)