Milenko Pešić

Le Pen i Đapić

Žan-Mari Le Pen i Ante Đapić. Lider francuskog Nacionalnog fronta i predsednik Hrvatske stranke prava. Pitate se verovatno šta im je zajedničko osim što predvode krajnje desničarske partije. Pa, obojica su u razmaku od samo sedam dana posetila Srbiju.

I dok je ponovni dolazak u Srbiju nekada Šešeljevog prijatelja, počasnog građanina Zemuna, izazvao opštu osudu dela demokratske javnosti, nekadašnji komandant hrvatskih ekstremističkih odbrambenih snaga svratio je do Subotice a da je to jedva zabeleženo u lokalnim medijima. Bunili su se jedino Bunjevci.

To što je Đapić pozvan na završnicu manifestacije „Dužijanca 2006” i pri tome ostao na zajedničkom ručku na kojem su bili potpredsednica vlade Ivana Dulić-Marković i predsednik Narodne skupštine Predrag Marković nije zasmetalo nikome u opoziciji. Neko će u ovoj poseti naći opravdanje zato što je Đapić gradonačelnik Osijeka s kojim je Subotica zbratimljena.

Možda, ali dok političaru koji je Širaku izašao na predsednički megdan u Vršcu demokrate priređuju mini-protest i na francuskom poručuju: „Gospodine Le Pen, ne želimo vas ovde” i „Ne želimo ekstremizam”, Đapiću gotovo da niko nije ništa prigovorio. A moglo se. Tako je naša javnost iz neshvatljive zaboravnosti ili nemara propustila priliku da osudi i ekstremističke stavove političara iz našeg bližeg komšiluka povodom događaja od pre 11 godina u kojem je stradao naš nedužni narod.

Samo nekoliko dana pre dolaska u Vojvodinu Đapić je prozivajući Stipu Mesića zapravo oštro kritikovao Vojislava Koštunicu zato što je je akciju „Oluja” nazvao „velikim i nekažnjenim zločinom”. Lider HSP je protestovao zašto Beogradu nije upućena barem diplomatska nota zbog ovakvog stava srpskog premijera i upitao: „Što sada kani učiniti vlada i predsednik države, hoće li se srdačnost i prijateljstvo sa srbijanskim vrhom nastaviti, ostaju li neki hrvatski dužnosnici i dalje prijatelji sa dužnosnicima iz Srbije?”.

Teško da ćemo dobiti neke značajne pozitivne poene u Briselu zbog toga što smo javno rekli da nam smetaju rasizam i antievropska politika Le Pena koji je došao u Srbiju da bi otvorio moto-trke u Vršcu. Njih više zanima kada ćemo isporučiti Ratka Mladića, a ne šta mislimo o lideru Nacionalnog fronta. Zato je akcija Demokratske stranke i njenih saveznika protiv Le Pena pre svega moneta za unutrašnjopolitičko potkusurivanje, a manje promocija evropskih vrednosti u Srbiji. Ali, ispada da nekako SRS uvek iz svega kapitalizuje veću dobit.

Ne znači da je Đapića trebalo proglasiti za „personu non grata” u Subotici i organizovati proteste protiv njega. Teško je građanima drugih država, a pogotovo političarima, uskratiti boravak u Srbiji samo zato što nam se ne sviđa njihova politika.

Ali, zabrinjava odsustvo prirodnog reagovanja te iste demokratske javnosti na dolazak lidera HSP-a koji otvoreno kritikuje našu vladu zbog video-kaseta sa ratnim zločinima nad nedužnim srpskim civilima u „Oluji”. Kao do smo mi režirali i snimali one potresne snimke iz „Oluje”.

A pošto već volimo da se stalno ugledamo na svet, evo i jednog poučnog primera. Kada je u novembru prošle godine Ante Đapić planirao da poseti Jerusalim, Izrael je otkazao takvu posetu. Poručili su mu da se za obrazloženje može obratiti Centru „Simon Vizental”.

Efraim Zurof, koji je pre desetak dana došao u Beograd da nas podseća su i Srbi stradali od nacističkog zločina, za gradonačelnika Osijeka je tada rekao: „Ante Đapić je ekstremista i antisemit, on uzdiže Nezavisnu državu Hrvatsku i ustaški pokret, slika se ispod fotografije Ante Pavelića i zbog toga nije osoba koja bi bila poželjna i dobrodošla u Izraelu”.