Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

Dejan Vuk Stanković

Novom energijom protiv apatije

Pod sloganom "Energija 2006", Demokratska stranka održaće svoju dvanaestu Skupštinu, u subotu, osamnaestog dana februara. Kao i u pogledu većine političkih događaja i u vezi sa ovim je važan kako unutarpartijski tako opšti politički kontekst.


Kad je reč o ovom drugom, ne treba posebno podsećati da je današnja Srbija suočena sa državnim pitanjima kao što su budućnost Kosova i Metohije i državni status Crne Gore, ali istovremeno opterećena bremenom neposredne ratne prošlosti oličene u imperativu uspešnog okončanja saradnje sa Haškim tribunalom. Ako se ovome pridodaju potrebe za rešavanjem ključnih socioekonomskih pitanja (pokretanje privrede, smanjenje stope nezaposlenosti i podizanje nivoa životnog standarda), te nesumnjivo neophodno podizanje obrazovnog i kulturnog nivoa značajnog dela građanstva u Srbiji, nameće se zaključak o teškim ali ne i nesavladivim političkim i raznim drugim izazovima sadašnjeg trenutka. Konkretno suočavanje sa izazovima sadašnjeg trenutka, Demokratsku stranku zatiče u stanju blagog pada popularnosti.


Trenutni rejting DS je nešto slabiji u odnosu na period iz juna 2005. Ova, za članove i simpatizere stranke neprijatna činjenica, ima svoje objašnjenje. Njega treba tražiti u sadejstvu više direktno i indirektno povezanih faktora. Politička korektnost Borisa Tadića ispoljena povodom proslave godišnjica masovnih zločina počinjenih u ratovima na prostoru eks-Jugoslavije, sličan pristup prilikom smrti Ibrahima Rugove, snažna protivkampanja glavnog političkog protivnika Srpske radikalne stranke, politički konfuzan stav prema radu Skupštine Srbije, nemogućnost da se isposluju vanredni parlamentarni izbori, pojava LDP i blagi rast G17 Plus sa kojima DS deli biračko telo, te po koja kontradiktorna izjava zvaničnika stranke, ubrajaju se u glavne dobre razloge za objašnjenje aktuelnog stanja rejtinga DS.


Skupština stranke, kao nesumnjivo uz izbore najznačajniji događaj u stranačkom životu, moraće da ponudi što jasnije i nedvosmislenije odgovore na izazove kako u oblasti vođenja države i društva tako i s obzirom na dalji tok političke i stranačke borbe u Srbiji. S obzirom da će na predstojećoj Skupštini izostati kadrovsko i konceptualno suočavanje političkih grupacija unutar DS, njen rad treba posmatrati u svetlu pokušaja da se pronađu najadekvatnija rešenja za nagomilane, teško rešive, ali ipak savladive probleme, države i društva. Skup ovih odgovora istovremeno predstavlja političku alternativu jednako u odnosu na vladajuću koaliciju i na glavnog političkog takmaca, SRS. Pristup DS pomenutim temama može se protumačiti na osnovu tri međusobno povezana momenta koji će odrediti tok Skupštine. U prvom planu Skupštine naći će se izbor novog rukovodstva, usvajanje programa i promene stranačkog statuta.


Bilo da je reč o javnosti, ili da je reč o članstvu i rukovodstvu, kadrovska pitanja u političkom životu zaokupljaju najveću pažnju. Pitanje liderstva u stranci ovog puta neće biti pokrenuto. Neprikosnovenost Borisa Tadića racionalno je utemeljena u njegovom visokom rejtingu i nesumnjivom političkom autoritetu u zemlji i inostranstvu. Izostanak bitke za čelnu funkciju ne poklapa se sa takmičenjem za pet potpredsedničkih mesta. Po poslednjim najavama, za pet potpredsedničkih mesta konkurisaće šest kandidata, od kojih će, po Statutu stranke, po jedno pripasti ženi (pozitivna diskriminacija po osnovi pola dramski pisac i nekadašnja ambasadorka u Norveškoj Vida Ognjenović) i predstavniku stranke iz autonomne pokrajine (aktuelni potpredsednik stranke i pokrajinski premijer Bojan Pajtić). Za ostala tri mesta kandidovana su četvorica, javnosti poznatih političara, iz redova DS. Svaki od njih ima imidž energičnog borca za političke ideje i stavove DS. U slučaju izbora na mesto potpredsednika, Dušan Petrović, parlamentarni lider DS, po nezvaničnim informacijama trebalo bi da zauzme mesto zamenika predsednika DS Borisa Tadića. Iako su svi pomenuti kandidati i kandidatkinja za potpredsedničko mesto, tipični zastupnici političkog projekta DS, među njima postoje i neke uočljive razlike u političko-medijskom profilu. I dok su Dušan Petrović i Dragan Šutanovac, opozicioni tribuni, oštri polemičari i trn u oku sagovornicima iz suprotnih tabora, dotle Nenad Bogdanović i Aleksandar Vlahović po svojim profesionalnim kvalitetima i medijskom profilu, odgovaraju imidžu iskusnih tehnokrata koji su imali i još uvek imaju nezanemarljivu ulogu u političkom životu postpetooktobarske Srbije.


Uz oslanjanje na proverene i javnosti dobro poznate kadrove, može se očekivati da će vrh DS biti značajno pojačan i političarima mlađe generacije poput Dragana Đilasa. Valja podsetiti da je zahvaljujući svojoj racionalnosti, odlučnosti, preduzimljivosti u rešavanju svakodnevnih problema građana, ali i promišljenom i hrabrom medijskom nastupu (dueli sa Vučićem i Ilićem, pokretanje afere oko nabavke vagona u ŽTP) direktor Narodne kancelarije vrlo brzo zauzeo zapaženo mesto kako među pristalicama DS, tako i među perspektivnim političarima u Srbiji. Ne treba posebno isticati da put dalje izgradnje uverljivog proreformskog imidža DS u velikoj meri zavisi od njene sposobnosti da se kadrovski obnavlja, pre svega mlađim političarima, koji su u stanju da upute jasnu i optimističnu poruku građanima Srbije.


Iako su po pravilu skupštine stranaka važne zbog unutarstranačkih izbora, programski dokument stranke predstavlja inovaciju u političkom životu Srbije. Inovativni karakter dokumenta vidljiv je iz činjenice da jedan politički program prvi put nema formu proglasa ili pak opšte političke deklaracije, već predstavlja svojevrsni operativni plan dužine 800 strana, za rešenje konkretnih problema koji postoje u svim oblastima društva. Za današnju Srbiju u kojoj se politička borba odvija u duhu stalnog lansiranja optužbi i kontraoptužbi, uvreda i kleveta, neprincipijelnih osporavanja i moralno problematičnih političkih savezništava, konstruktivan napor i politička pragmatika u izvornom smislu te reči, zasigurno zavređuju pažnju javnosti. Uzgred budi rečeno, ovakav pristup programu odgovara tretmanu političkih programa u razvijenim demokratskim zemljama, što DS daje pravo da sebe smatra avangardom u oblasti političkog pristupa i nastupa.


Pored drugačijeg pristupa izradi programa, DS će na novoj skupštini uneti i izmenu Statuta koji će stranku učiniti još više demokratičnom. Naime, svi funcioneri stranke biće neposredno birani od stane članstva (mandat četiri godine), što će omogućiti visok stepen unutarpartijskog legitimiteta, a i nametnuti obavezu svakog viđenijeg funkcionera stranke da stekne poverenje relevantne većine članstva. Mogući poželjni efekti ovog statutarnog rešenja mogu biti smanjivanje nivoa potencijalnog unutarpartijskog sukoba i povećanja mogućnosti kontrole liderstva od strane članstva.


Unutarstranački izbori bez bilo kakvih naročitih unutarstranačkih turbulencija, politički inovativna logika i duh programa, te demokratizacija unutarpartijskog života, ključne su karakteristike sutrašnje Skupštine Demokratske stranke. U izvesnom smislu, sva tri momenta, odgovor su na stanje u zemlji i političku borbu u njoj. Zasigurno DS nakon svoje dvanaeste Skupštine želi da zadrži mesto vodeće stranke evroreformskog bloka. Tako nešto predstavlja i zadatak i izazov. Prihvatanje izazova i rešenje ne tako lakog istorijskog zadatka sprovođenja reformi, zahteva i neprikosnoveno liderstvo i racionalno projektovanu viziju. U uslovima velike društvene apatije, bez energije nema odlučnog liderstva, ni konkretnih rešenja, ni vizije.
Iako to možda na prvi pogled ne izgleda, nadanja članstva, pristalica, proevropski orijentisane javnosti, verovatno i velikog broja politički nezainteresovanih i razočaranih građana, svesno ili nesvesno, usmerena su ka subotnjoj Skupštini DS. Upravo ona treba da probudi i podstakne prekopotrebnu kreativnu energiju za postupno i nedvosmisleno preoblikovanje stvarnosti po evroreformskom modelu političkog i društvenog razvoja.

(Autor je politički analitičar agencije "Marten Board International")

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM