Više od dve trećine građana RS smatra da situacija u BiH ide u lošem pravcu, a skoro tri četrvtine njih je uvereno da će RS opstati i nakon predstojećih ustavnih promena u BiH - ovo su neki od rezultata iz istraživanja koje je u drugoj polovini juna meseca sprovela renomirana banjalučka agencija „Partner“. S obzirom da je istraživanjem obuhvaćeno 2022 ispitanika u 43 opštine RS od Trebinja do Novog Grada, valja napomenuti da je reč o do sada, ako ne najobimnijem, ono sigurno jednom od najobimnijih istraživanja javnog mnjenja u RS. 

                                     

 

                                        RS kao sudbina

    Među 2022 ispitanika, njih 92,6 odsto izjasnili su se kao Srbi ,5,4 odsto kao Bošnjaci, a 0,7 odsto kao Hrvati. Retka podudarnost u odgovorima među ispitanicima različitih nacionalnosti uočljiva je  u uverenju da situacija u BiH ide u lošem pravcu: 67,8 Srba smatra da je tako, a 70,9 Bošnjaka deli isto uverenje. Slično je još u odgovorima u kojima su ispitanici rekli da su zadovoljni radom policije u svojoj sredini: 51,8 odsto Srba i 50,9 Bošnjaka deli takvo uverenje. Ali, ukupno 44 odsto ispitanih građana nije zadovoljno radom policije, dok ih je 4,7 odsto odbilo da da odgovore. No, 58 odsto ispitanika misli da u BiH treba sprovesti reformu policije, ali na pitanje kako bi ta reforma trebalo da izgleda, dve trećine (66,1 odsto) građana reklo je da policijsku reformu podržava samo pod uslovom da ostane MUP Republike Srpske, dok svega 10 odsto smatra da BiH treba da ima jedinstvenu policiju. Istina, tako smatra 80 odsto Bošnjaka i svega 5,7 odsto Srba, te 20 odsto Hrvata, dok se, zanimljivo, čak 53,3 odsto Hrvata izjasnilo za opstanak MUP-a RS.

     Dakle, iz ovih rezultata može se komotno zaključiti da većina građana RS želi još efikasniju policiju, ali to nikako ne dovodi u vezu sa izmenom organizacije policije. Naprotiv: više nego jasno bi trebalo da bude  i predstavnicima međunarodne zajednice, ali i političarima u Federaciji BiH i RS da, prosto, u RS ne postoji volja građana da se ukida MUP i policija RS u tekućem procesu restrukturisanja policijskih snaga u BiH. Slični rezultati na ovu temu dobijeni su i pre nekih godinu dana u jednom drugom istraživanju javnog mnjenja u RS, tako da se može slobodno dodati da u RS postoji kontinuitet u stavu građana da „ne daju“ da se ukine policija RS. Srpski političari za sada poštuju taj stav, što su odlučno ponovili i kada im je 21.jula evropski komesar za bezbednost Havijer Solana poručio da „neće biti potpisan pregovor o Sporazumu i stabilizaciji EU i BiH dok se ne sprovede reforma policije prema političkom sporazumu iz oktobra 2005.godine, kroz Direkciju za reformu policije“. Onda je premijer RS Milorad Dodik ponovio da se u radu sadašnje Direkcije za restrukturisanje policijskih snaga u BiH što šta zaobilazi iz pomenutog sporazuma: teritorijalna organizacija BiH, formiranje na paritetnoj osnovi među entitetima i odlučivanje konsenzusom umesto preglasavanjem, a daje se pravo glasa jedinom stranom predstavniku u Direkciji itd. “Minimum ispod kojeg nećemo ići jeste opstanak MUP-a RS, pa makar ne potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, poručio je Dodik. On je, istovremeno, podvukao da se slaže sa osnovnom Solaninom porukom da je potrebno poštovati politički sporazum o reformi policije s kraja prošle godine, ističući, pak, da taj sporazum ne poštuju predstavnici Federacije BiH. A zamenik predsednika SDS-a Mladen Bosić poručio je da je „najbolje predlog o reformi policije proveriti na referendumu, pa neka se građani izjasne da li prihvataju model koji ponudi Direkcija ili ne“.           Dakle, vodeći srpski političari za sada poštuju stav građana po ovom veoma važnom pitanju, a hoće li tako biti i posle izbora, preostaje samo da sačekamo i vidimo...

    No, građani RS traže da se daleko više pitaju nego do sada i o promeni Ustava BiH. Njih 19,3 odsto smatra da je sadašnji ustav dovoljno dobar za funkcionisanje države, dok 16,4 odsto smatra da BiH ne može da funkcioniše sa postojećim ustavom. No, većina, iliti 56,7 odsto je uverena da o promeni ustava trebaju da se izjasne građani na referendumu. Time, prak- tično, domaći političari i predstavnici međunarodne zajednice dobijaju po prvi put nedvosmislen signal da bi, ako žele da dogovor o ustavnim promenama među političarima dobije i širu podršku građana, - taj dogovor trebalo da provere i među građanima na referendumu. Može se reći i da ovaj rezultat direktno demantuje tvrdnje domaćih političara i međunarodnih predstavnika da ustavne promene imaju legitimitet ako ih potpišu lideri partija koje imaju 80 odsto poslanika u Parlamentu BiH, iz čega su izvlačili zaključak da isti toliki procenat glasača tih partija podržava dogovorene ustavne promene. Ta računica je, očigledno, pogrešna. Odnosno, većina građana u RS traži da se sami izjasne o ponuđenom „ustavnom paketu“, što, izgleda, govori da većina građana nema puno poverenja u ono što su do sada o ustavnim promenama dogovarali političari.

 

     A kako građani vide ustavno uređenje BiH, sasvim jasno se vidi iz tri ponuđena odgovora na pitanje šta bi mogao da bude rezultat ustavnih promena. Tako, BiH sa dva postojeća entiteta, RS i FBiH, vrlo verovatnim smatra 44,9 odsto, a uglavno verovatnim 28,5 odsto. Interesantno je da čak i 50,3 odsto ispitanika Bošnjaka misli da će, vrlo verovatno ili uglavnom verovatno, biti takav ishod ustavnih promena. S druge strane, ponuđena varijantu ishoda BiH bez entiteta, najpoželjnija je za Bošnjake: njih 64,6 odsto ovu mogućnost smatraju vrlo verovatnom ili uglavnom verovatnom. Međutim, za 41,1 odsto Srba ova varijanta uglavnom nije verovatna, dok za drugih 32,2 odsto uopšte nije verovatna. Što će reći da gotovo isti broj Srba koji očekuju opstanak entiteta, istovremeno odbija  mogućnost da entiteti budu ukinuti, iz čega se može izvući zaključak da je opstanak RS najpoželjnije rešenje za gotovo tri četvrtine građana RS. Kada je reč o ponuđenoj varijanti BiH sa tri entiteta, 76,9 odsto Srba misli da ona nije uopšte verovatna ili da uglavnom nije verovatna. Interesantno je da je iste odgovore dalo i 63,3 odsto ispitanika Hrvata u RS, dok 44,5 odsto Bošnjaka smatra da je i to vrlo verovatno ili uglavnom verovatno.

 

 

     Iz odgovora na tri ponuđene mogućnosti, može se generalno zaključiti da su Srbi čvrsti u uverenju da se postojeća teritorijalna organizacija BiH neće menjati, dok Bošnjaci u RS nemaju snažno uverenje o tome kako će organizacija BiH izgledati nakon pregovora o ustavnim promenama.

          

                     Referendum – sudbinsko pitanje

 Čvrstina uverenja među Srbima utvrđuje se i u odgovoru na direktno pitanje o verovatnoći ukidanja RS. Njih 41,9 odsto misli da to uopšte nije verovatno, dok još 32,3 odsto misli da takvo rešenje uglavnom nije verovatno. A ukoliko se nastave inicijative za ukidanje RS, 45,6 odsto građana prvo je spomenulo da bi Narodna skupština RS trebalo da raspiše referendum o izlasku RS iz BiH.

 

 

   Sem referenduma, ovde je ponuđeno još nekoliko varijanti, a ispitanici su pominjali, po redosledu, tri mogućnosti. Referendum kao drugu mogućnost pominje 19,1 odsto, a kao treću 16,3 odsto, dok svega 18,9 odsto nije uopšte pominjalo referendum. Povlačenje političara iz RS iz institucija BiH kao drugu mogućnost vidi 24,6 odsto građana, a kao prvu 16,7 odsto. Prekid svih veza sa FBiH pominje se nešto manje, najpre kao treća mogućnost, dok zahtev za pomoć međunarodne zajednice nije pomenula skoro polovina ispitanika, a zahtev za pomoć Srbije nije pominjalo uopšte skoro 60 odsto ispitanika. I, na kraju, 90,8 odsto građana RS uopšte nije pomenulo da treba prihvatiti inicijativu za ukidanje entiteta.

       Opšti zaključak koji se može izvući iz odgovora na ovih nekoliko pitanja može se sažeti u zapažanje da se građani RS najradije uzdaju u sopstvene snage. To se potvrđuje i stavom da bi 83,3 odsto građana RS izašlo na referendum o izlasku RS iz BiH, dok svega 11,4 odsto ne bi izlazilo na takav referendum, a 5,3 odsto ne zna, odnosno odbija da odgovori na to pitanje. Kako se moglo i očekivati, procenat izlaznosti daleko je veći među Srbima, nego među Bošnjacima: 86,4 odsto Srba izašlo bi na referendum, dok bi to učinilo tek 36,4 odsto Bošnjaka, ali i, dosta zanimljivo, čak 73,3 odsto Hrvata u RS. Uzimajući u obzir odgovore na prethodna pitanja, nije teško zaključiti da bi se na takvom referedumu sigurno negde oko tri četvrtine građana RS - ako ne i više - i izjasnilo za izlazak RS iz BiH.

 

 

       Pri tome, građane RS ne zabrinjavaju preterano ni eventualne reakcije međunarodne zajednice na inicijative o raspisivanju referenduma:

6,2 odsto misli da će međunarodna zajednica silom sprečiti raspisivanje referenduma, 22 odsto misli da će zabraniti rad pojedinim političarima, a 25 odsto smatra da bi u slučaju raspisivanja referenduma RS biti izložena nekoj vrsti ekonomskih sankcija. Ali, najveći broj(41,2 odsto) građana je uveren da će međunarodna zajednica morati da prizna volju građana,uprkos što gotovo svakodnevno sluša poruke predstavnika međunarodne zajednice da takav referendum „ne može biti priznat,jer nije legalan“.

     Ovome treba dodati i da skoro dve trećine ispitanika smatra - takođe nasuprot zvaničnim stavovima predstavnika EU i SAD - da rešavanje statusnih pitanja RS i Kosova i Metohije treba staviti u istu ravan. Tačnije, 62 odsto građana RS smatra da bi trebalo primeniti iste kriterijume u rešavanju statusa Kosmeta i RS, dok 30,9 odsto misli da Kosmet i RS nemaju nikakve veze. Naravno, čak 79,1 odsto Bošnjaka ne vidi nikakvu vezu između ova dva pitanja, dok među ispitanim Srbima taj procenat iznosi tek 27,9 odsto. Interesantno je da više od polovine ispitanih Hrvata u RS(53,3 odsto) misle da treba primeniti iste kriterijume u rešavanju statusnih pitanja RS i Kosmeta.

 

 

 

       A u slučaju da Kosmet dobije nezavisnost, 40,9 odsto građana RS izrazilo je očekivanje da Narodna skupština RS raspiše referendum o izlasku RS iz BiH. Među ispitanim Srbima njih 43,6 odsto očekuje takav potez NS RS, dok  to isto očekuje svega 3,6 odsto Bošnjaka i 6,7 odsto Hrvata. Najveći broj Bošnjaka(62,7odsto) i Hrvata(46,7 odsto) smatra da se ništa neće desiti, dok svega 28,8 odsto Srba misli isto. Generalno, ukoliko Kosmet dobije nezavisnost moguće je, po mišljenju građana RS, očekivati i nemire u RS(5,1 odsto), zahlađenje odnosa između RS i FBiH(9,1 odsto), odnosno da Hrvati zatraže stvaranje trećeg entiteta(9,1 odsto).

      Nije teško, dakle, izvući generalni zaključak iz rezultata ovog istraživanja. Građani RS, prevashodno Srbi, ne vide uopšte budućnost BiH bez Republike Srpske. Drugim rečima, više od četiri petine Srba rado bi izašli na referendum o samostalnosti RS ukoliko se nastavi sa uobičajenom praksom iz Sarajeva o „potrebi ukidanja entiteta“.A nije zanemarljivo ni što bi to isto učinilo i skoro polovina Srba ukoliko Kosmet dobije nezavisnost. Važno je napomenuti da se ova uverenja među ispitanicima razlikuju u svega nekoliko procenata gore-dole, svejedno o kojoj je obrazovnoj, sta- rosnoj ili polnoj strukturi reč, odnosno da li ispitanici žive u gradskom ili na seoskom području. Razlike su, tačnije, svedene na 1-5 odsto ispitanika iz ovih grupa.

    Ovakva uverenja građana RS, a prevashodno Srba, nisu nova ni za jednog iole upućenog posmatrača bosanskohercegovačkih  prilika, a rezultati ovog istraživanja samo su definitivna potvrda stavova građana u RS koje manje-više (ne) prihvataju u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Pitanje je „samo“: hoće li (i kada) predstavnici međunarodne zajednice konačno hteti da uvaže ispoljenu volju građana, odnosno hoće li domaći političari biti istrajni u zastupanju stavova građana koji ih biraju, kad se već svi zajedno do neba kunu da je volja građana za njih svetinja ?

    Na kraju, nije zgoreg pomenuti da rezultati ovog istraživanja ozbiljno „opominju“ srpske političare da se - kada ubuduće ponovo budu govorili o potrebi održavanja referenduma u RS - više ne „frljaju“ ciframa od 80 do 90 odsto podrške građana, svejedno da li je reč o referendumu o statusu RS unutar BiH ili o bilo kojoj drugoj vrsti referenduma. Jer, kao što se u ovom istraživanju i potvrđuje, niti u RS živi sto odsto srpsko stanovništvo, niti su svi Srbi, uprkos ogromnoj većini, spremni da podrže bilo otcepljenje RS iz BiH, bilo, recimo, “reformu“ policije u kojoj bi bio obavezan opstanak MUP-a RS. Uostalom, cifre od 80 ili 90 odsto bar do sada nisu bile poznate među „evropskim standardima“, već su se obično kretale od crnogorskih 55 odsto izašlih birača do 50 odsto plus jedan od ukupnog broja birača. Nije, dakle, uopšte potrebno da politički Srbi smišljaju neki novi  “srpski referendumski standard“.