Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Savremeni svet

   

 

Zoran Ćirjaković

ODGOVOR GOSPODINU SINIŠI STEFANOVIĆU

Kada neko sugeriše da ste svojim tekstom - u kojem ste možda stvarno neuspešno i "neadekvatno" pokušali da opišete pozadinu jednog važnog događaja - svrstali svoju zemlju uz "režime i pokrete od kojih zazire" skoro ceo svet, onda takvom čoveku, uz svu nelagodnost, ipak morate odgovoriti. Mislim da imam pravo da u formi pitanja izložim nedoumice koje ostaju posle čitanja teksta koji sadrži ovu strašnu optužbu. Autor je u svom odgovoru na moj tekst zloupotrebio gomilu istorijskih činjenica, poluistina i sumnjivih interpretacija radi diskvalifikacije koja me podseća na najgore dane miloševićevskog režima.

Gospodin Siniša Stefanović, autor ovog sramnog podmetanja dvojici novinara (lično ne poznajem kolegu čije ime navodi), u svom odgovoru nam, može biti nesvesno, pokazuje da su svi fundamentalisti ovog sveta mnogo sličniji nego što vole da veruju. Kada tvrdi, pozivajući se samo na dva novinska teksta, da se Srbija "svrstava uz režime i pokrete od kojih zaziru i umerene arapske zemlje", on koristi rezonovanje koje su članovi raznih fundamentalistčkih i terorističkih organizacija upotrebili da optužbe Dansku za karikature objavljene u jednom listu. Videli smo da su paljenja ambasada, ubistva nevinih i uništavanje imovine bili rezultat ovakvog zaključivanja. Ako bih primenio logiku gospodina Stefanovića, onda bih mogao da pomislim da je i on možda neki terorista ili fundamentalista, ili i jedno i drugo. Ali ja, a nadam se i ostali čitaoci, ovde neću slediti njegovu logiku.

Citirana rečenica, ipak, sugeriše i jednu mnogo opasniju i užasniju implikaciju. Ako se Srbija "svrstava uz režime i pokrete od kojih zaziru i umerene arapske zemlje", to nekako navodi na zaključak da Srbija podržava terorizam. Da li je možda treba bombardovati, kako se to u poslednje vreme radi sa zemljama koje su optužene da podržavaju teroriste? Ako bude bombardovanja, koje se može očekivati ako bi slično rezonovanje nekim čudom postalo šire prihvaćeno, zanima me hoće li onda gospodin ostati u Srbiji ili će otići negde?

Gospodin piše: "Ne postoji legitiman terorizam: to je načelo... Na prvom mestu valja istaći da je civilizovan svet terorizam kao sredstvo borbe, bilo koje i bilo s kojim ciljem, proglasio neprihvatljivim". Kako onda da razumemo biografije nekoliko izraelskih premijera ili napad na hotel "Kralj David" u Jerusalimu 22. jula 1946. godine koji je "demokratski svet" proglasio terorističkim? Da li nam to govori da je gospodin Menahem Begin koji je naredio ovu operaciju i ubistvo preko 90 ljudi, uglavnom civila, (bombama sakrivenim u kanticama za mleko) bio terorista? Da li nam to gospodin, kada kaže da je "da je civilizovan svet terorizam kao sredstvo borbe, bilo koje i bilo s kojim ciljem, proglasio neprihvatljivim", sugeriše da ne treba prihvatiti ostvarenje cilja borbe koje primenjuje terorizam? Sugeriše li on onda "civilizovanom svetu" da ni jevrejska država ne treba da postoji? Ili se gospodin, kojim slučajem, zalaže za "selektivan odnos prema fenomenu koji tišti najznačajnije države današnjeg sveta"?

Što se tiče gospodinovog "Hamasa, ukratko", razne PR agencije, ozbiljni naučnici i proizraelski "naučnici" proizveli su mnogo sofisticiraniju i objektivniju propagandu od ove koju gospodin reciklira u svom objašnjenju. Valjda jedan istoričar može bolje.

Zanima me i kako se akcija "tzv. bombaša samoubice" obavlja "puškama"? Možda tako što puška eksplodira u izraelskom autobusu ili tako što Palestinac prisloni pušku uz čelo i onda ubije sebe i šest Izraelaca koji stoje iza njega? Ne sećam se ovih primera, ali možda gospodin i to ima u svojoj literaturi. Kada bih mislio da gospodin razume šta znači pojam "bombaš samoubica", pitao bih ga da mi navede primere palestinskih bombaša samoubica pre islamske revolucije u Iranu. Zanimljivo bi bilo saznati i za napade palestinskih "bombaša samoubica" pre 1992. godine. Bio bi to originalan doprinos istoriografiji. Da daju "Nobela" za istorijske nauke, gospodin bi tada verovatno ušao u najužu konkurenciju. Za početak, bilo bi dobro da počne da razlikuje "terorističke napade" od napada "bombaša samoubica". Ali, valja se nadati, sve počinje prvim korakom.

         Gospodin piše: "Svrha kontrolnih punktova i ograničavanja slobode kretanja je da se terorističke ćelije lokalizuju da bi bile sprečene da sprovode akcije". Da li bi gospodin pristao na to da njegovu trudnu suprugu na kontrolnom punktu drže dok se ne porodi? Da li bi, i ako tada izgubi dete, termin " neprihvatljivo nehumana okupacija" doživeo kao neadekvatan? I da li bi, ako bi mu na istom kontrolnom puktu neko od najbližih rođaka umro od perforacije slepog creva, "ograničavanje slobode kretanja" doživeo kao opravdano? Da li bi on kao (možda) otac pozdravio ako bi radi "sprečavanja akcije" njegovom detetu koje je bacilo kamen na tenk vojnici polomili obe ruke? Ili on, možda, misli da je sve to moguće ako su beba, majka ili dete muslimanske vere jer neki drugi muslimani "sprovode akcije"? Šta je, po gospodinu, moralno preskupo i koliko bi veliku "statističku grešku" on tolerisao? Da li je izračunao? Koliko trudnica, koliko beba? Pošto se poziva na "nedavnu balkansku istoriju", da li se možda već konsultovao sa nekim? Sa Karadžićem? Možda s Gotovinom?

Sugeriše li nam gospodin, kojim slučajem, da nešto treba da se uradi sa ženama koje rađaju toliku decu u "Hamasovoj tvrđavi"? Sterilizacija možda? Svih žena (sada u oblasti više nema Jevreja)? Ili da se izuzme nekoliko stotina "plodnih" hrišćanki koje žive u oblasti Gaze?

         Imam još pitanja. Ali ne znam koliko bi bili zanimljivi odgovori gospodina Stefanovića.

 

 
     
     
 
Copyright by NSPM