Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

HRONIKA

Hronika

   

 

Gordon Bardos

Nepomirljivost dva cilja Bušove administracije

Nezavisnost Crne Gore, odluka o budućem statusu KiM i ustavne reforme u BiH skrenule su pažnju na nepomirljivost dva cilja Bušove administracije: povlačenje sa Balkana i obaveza nadgledanja političkih i bezbednosnih promena u JIE. Imajući u vidu situaciju u vodećim zemljama EU, nerealno je od njih očekivati ozbiljnu vodeću ulogu u regionu sledećih nekoliko godina.

Dezintegracija SCG samo je prva od mnogih važnih promena u regionu. Ishod referenduma otkrio je međutim duboke podele u crnogorskom društvu, koje u kombinaciji sa slabom ekonomijom, ukazuju da će buduća crnogorska politika biti oštra i razdorna. Nezavisna Crna Gora suočena je sa dva izazova: lečenje rana nastalih u kampanji za nezavisnost i stvaranje atmosfere u kojoj će srpska populacija moći da igra konstruktivnu ulogu u političkom životu; drugi izazov je zadovoljenje zahteva etničkih manjina – Djukanović je uživao podršku albanske i muslimanske manjine jer su one podržavale ocepljenje od Srbije. Sada kada je taj cilj ostvaren, vrlo je verovatno da će ove manjine početi da traže veću kulturnu i teritorijalnu autonomiju novoj državi. Moglo bi da se desi da crnogorska politička scena počne da naliči bosanskoj i makedonskoj, a što bi usporilo evro-atlantske aspiracije Crne Gore.

Jedna od posledica sticanja nezavisnosti Crne Gore je porast podrške ekstremnim nacionalističkim partijama u Srbiji koji će dodatno da se poveća u slučaju da, kao što se očekuje, KiM dobije neku vrstu nezavisnosti krajem godine.

Što se KiM tiče, izveštaji UN i HRW o korumpiranosti političkog života i nepostojanju vladavine prava ukazuju da je to mesto daleko od stabilne demokratije.

Sve navedeno ukazuje da bi u odsustvu snažnog američkog prisustva događaji izmakli kontroli i poništili desetogodišnje napore uložene u stabilizaciju regiona. U takvoj nestabilnoj političkoj klimi, izjave američkih zvaničnika o povlačenju trupa sa Balkana i prepuštanja regiona Evropskoj uniji samo ohrabruju ekstremiste. Umerenim demokratskim snagama u BiH, Makedoniji i Srbiji, pred očekivane izbore, potrebna je podrška SAD da bi ubedili javno mnjenje da će se teške odluke u vezi sa ekonomskim i političkim reformama isplatiti u bliskoj budućnosti.

Bušova administracija treba da pošalje i ekstremnim i umerenim snagama na Balkanu da će SAD aktivno rukovoditi naporima za integraciju JIE u NATO i EU, i da se neće povući dok se taj posao ne okonča.

(Autor je pomoćnik direktora u Institutu Harriman Škole za međunarodna pitanja Univerziteta Kolumbija. Radi kao analitičar za Balkan u Freedom House.)

(tekst je prenesen sa KosovaReport, 25-30.06.)

 

 

 
 
Copyright by NSPM