Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Kolumne Đorđa Vukadinovića i Slobodana Antonića u Politici

   

IZA OGLEDALA: NOVE LIČNE KARTE KAO POVOD

Slobodan Antonić

U potrazi sa srpskim Toroom

„To od nas traži EU”. „Svi u Evropi to već imaju”. Sa ove dve rečenice u Srbiju možete uvesti bilo koju glupost. Recimo, da deca ne smeju da sednu na klackalicu bez zaštitnog šlema za glavu. Ili da, pre no što uzberete voćku, morate drvetu da ubrizgate anestetik.

Poslednji primer su nove lične karte. Tvrdilo se da su elektronske lične karte uslov za ukidanje viza Srbiji i da već sve zemlje u okruženju to imaju. Onda su neke religiozne grupe i radikali pokazali da ništa od toga nije tačno. Niko ne vezuje ukidanje viza Srbiji sa stavljanjem čipa na lične karte, a zemlje u okruženju imaju plastifikovane, ali ne i elektronske iskaznice.

Sada se, međutim, veli da je ovo sjajna prilika da Srbija bude prva u modernizaciji i da se samo mračne i retrogradne snage boje ovog unapređenja – kao što su se nekada bojale železnice ili radija. Polako, gospodo, stvari nisu baš tako jednostavne. Da su elektronske lične karte toliko sjajna i neproblematična stvar, kako nam se sada predstavlja, ne bi se čekalo na Srbiju da ih prva uvede. Železnica i radio su se ticali dobre volje pojedinaca, a ovde država uvodi obavezu svakog ko je stariji od 16 godina da sa sobom nosi čip, iz koga, opet, samo policajac ili neki državni službenik može da iščita određene podatke. I to onda više nije strašilo samo za religiozne grupe i radikale, to je nešto što diže kosu na glavi i svakom iskrenom liberalu.

Glavni razlog za strah jeste netransparentnost. Vi sa sobom morate da nosite dokument u kome uopšte ne znate šta piše. Ali, zar ne verujete sopstvenoj državi? Naravno da ne verujemo! Prvo, svako od nas je bio svedok grešaka administracije. Te greške su makar bile belodane, i čovek je nekako mogao da traži da se isprave. Kako sada da znate da se u vašem čipu neće potkrasti neka greška – recimo, podatak da ste višestruki ubica? Treba li da vas deset policajaca, koji su vas legitimisali, izmaltretira da biste tek onda shvatili da nešto sa vašom ličnom kartom nije redu?

Ali, takvi podaci neće ni stajati na čipu. Neće? Kako to možemo da znamo? Zato što će tako pisati u zakonu? Ma hajdete, molim vas! Možda sadašnja vlast iskreno veruje da će se držati zakona i na čip stavljati samo ono čega već ima u postojećim ličnim kartama. Ali, svako kome pamćenje doseže dalje od prekjuče zna da nema stvari koju ovde vlast nije zloupotrebila – samo ako je to mogla. Srpska istorija je puna pustolova, častoljubaca, grabežljivaca i neurastenika, koji su se domogli državne vlasti i od nje napravili zločin. Šta nam jamči da bukvalno već sutra neko od takvih neće ponovo zavladati Srbijom? Pogledajte samo sve one političke desperadose koji, ispunjeni mržnjom i manijom veličine, stoje na ulazu u naše političke ustanove i otvoreno prete svojim „gvozdenim metlama”? Pa zar mislite da će se oni moći uzdržati? I da nam neće, neobuzdani javnošću i transparentnošću, u čip staviti i nešto više od JMBG i otiska prsta – nešto što će nam beskrajno otežati i zatrovati svaki dodir sa državom i administracijom?

Ako neko o tome ima bilo kakvih iluzija, to je njegova stvar. Ali, ne može sve ostale terati da učestvuju u njegovim iluzijama. Ko voli takve, „moderne” lične karte neka ih slobodno uzme. Ali, neka ne tera i one koji ih se plaše da ih moraju imati. Ako i za odlazak u vojsku postoji alternativa, ne vidim zašto se i ovde ona ne bi mogla dozvoliti? Zato što je neko, pre tri godine, bez tendera i zakona nabavio opremu vrednu 100 miliona dolara, pa je sada policiji žao da tolika oprema stoji neiskorišćena? Neka stoji, to je manja šteta od straha građana da je ponovo na pomolu totalitarna država – samo ovoga puta tehnički mnogo naprednija i moćnija.

A ako se u sadašnjem obliku ovaj zakon ipak usvoji, neće nam preostati ništa drugo do da se setimo starog liberalnog heroja Dejvida Toroa. On je smatrao da je lična sloboda toliko neprikosnovena, da je bolje otići u zatvor nego li se pokoriti zakonu koji je ugrožava. I otišao je u zatvor. Tako je nastao pojam građanske neposlušnosti. Ovdašnji kvaziliberali često su mahali tim pojmom. Ali, naravno, u zatvor nisu odlazili. Sada je red na istinske liberale. Neko mora da ode u zatvor da bi ovo društvo shvatilo suštinu liberalizma. Ko će biti srpski Dejvid Toro?


 

 
 
Copyright by NSPM