IZA OGLEDALA: SLUČAJ KLjAJEVIĆ

Slobodan Antonić

U osinje gnezdo

Hajde da se ne lažemo: kao i u slučaju Bogoljuba Karića, tako i u slučaju Kljajevića i družine svako ko elementarno želi dobra ovoj zemlji mora da podrži vladu – ma koliko da mu, inače, ona bila nesimpatična.

Karić je bio glava jednog parazitskog sistema koji je, preko „Mobtela”, neprestano isisavao novac iz države i od građana. Osnov tog isisavanja bila je korupcija državnih predstavnika u „Mobtelu”, ali i široka korupcija političke i društvene elite.

Kljajević je, takođe, glava jednog malignog sistema koji je, preko Trgovinskog suda, gurao posustale državne gigante u stečaj, a onda ih bezobzirno pljačkao. Osnov tog društvenog strvoderstva opet je bila korupcija – sistemska, zloćudna, razgranata, sa pipcima koji su se penjali do svih nivoa vlasti, ali i do svih nivoa društvene elite.

I u slučaju Karića i u slučaju Kljajevića vlada je odmah napadnuta da joj pravi poriv nije borba protiv korupcije, već politički obračun. Ta optužba je, možda, i imala nekog smisla kod Karića. On je zbilja bio pregao da sruši vladu. Ali, to rušenje je bilo preduzeto kao odbrana Karićevog poslovnog carstva ugroženog upravo nastojanjem države da vrati kontrolu nad svojim delom „Mobtela”. I premda su poslednje bitke ovog rata vođene na političkom polju, to ipak nije bio sukob političkih suparnika. To je bio sukob novca sa zakonom, jednog razornog koruptivnog principa i nastojanja da se, ipak, uspostave koliko toliko poštena pravila društvene igre.

No, ako je kod Karića i bilo nekakve politike, kod Kljajevića je besmisleno svako njeno uvlačenje u priču. Naravno da će svako gledati da na ovome dobije neki politički bod. Ali, svako ko pošteno sagledava stvari napraviće razliku između glavnog i sporednog. Ono što je glavno jeste da je korupcija suštinski problem srpskog društva. Ono što je, takođe, glavno jeste da je ovo snažan udarac sistemskoj korupciji. I ko god da u tome uspe, zaslužio je čestitke. A sasvim je sporedno da li će se neko politički okoristiti ovom pobedom. O tome ćemo raspravljati onda kada pobeda konačno bude izvojevana. Do tada, brinimo o pobedi, ne o njenim mogućim profiterima.

Druga, jednako besmislena primedba jeste da „ima drugih i većih slučajeva korupcije”. Drugih svakako ima. Ali, većih i opasnijih – teško. Koruptivna zarada za koju se Kljajevićeva grupa tereti računa se u milionima evra. To, svakako, nije previše. Ali, očigledno da je reč samo o onome za šta postoje čvršći dokazi. Preko Kljajevića i Trgovinskog suda išli su stečajevi i stečajna privatizacija i drugih velikih društvenih preduzeća u Srbiji. Preduzeća vredna na stotine i stotine miliona evra bukvalno su prodavana za nekoliko desetina. Država je, tokom te pljačkaške privatizacije, oštećena možda i za čitavu milijardu evra. I svi smo mi za toliko oštećeni. Kud ćete veću štetu i korupciju?

Uz to, ovde je reč o korupciji sudskog sistema. A upravo on treba da bude kičma borbe protiv te opake društvene bolesti. Zato je svaki otkriveni koruptivni sudija, upravo sa stanovišta vladavine prava i pravičnosti, daleko važniji nego bilo koji pripadnik druge profesije. Sudija korumpiran makar samo sa sto evra veći je problem za jedno društvo nego političar korumpiran sa milion. Jer, funkcija prvog je upravo da sprečava korupciju onog drugog.

I zato, treba držati palčeve vladi da u ovome uspe. To, nažalost, uopšte nije tako izvesno. Isuviše je moćnih interesa povezano s Kljajevićevom grupom. Već je rečeno da je dobar deo stečajne privatizacije završen preko njega. Reč je o ogromnim firmama, kupljenim po bagatelnoj ceni. Sada su svi ti novi vlasnici – bogati, uticajni i moćni – postali nervozni. „Jesam li ja sledeći?”, pitaju se oni. A ti novi vlasnici nisu samo ovdašnji tajkuni. Neka od najvećih preduzeća kupili su, takođe, budzašto i, takođe, preko Kljajevića – stranci. Moćni stranci, iza kojih stoje još moćnije države.

Tako je vlada, hapšenjem Kljajevića, zapravo dirnula u osinje gnezdo. Samo je nekoliko osa iz njega izletelo. I, već medvedu više nije lako – saleću ga, ljutito zuje, ujedaju. Medved je na te ubode već navikao, pa i ne haje. Ali, bude li nespretan, ražesti li previše osica istovremeno, teško njemu. Nikakva debela koža ga više neće spasiti, moraće da beži koliko ga noge nose.

Slučaj Kljajević je zbilja dobar test za celu našu vladajuću klasu. Samo treba pratiti kako će se ko povodom njega ponašati. Oštroumnom posmatraču brzo će sve biti jasno: do koga su sve stigli koruptivni pipci, ko je sa kim u interesnoj vezi, ko kome štiti leđa... Takođe, će biti zabavno gledati hoće li medved umeti da „upravlja krizom”, ili će svojom nespretnošću učiniti da previše osica izleti iz onog gnezda. A najzabavnije će biti posmatrati medveda kada bude bežao. Samo, žalosna li će biti takva zabava. Posle nje, ostaće nam još ljuće i bezobzirnije ose. Ose uverene da ih više niko od sada – ne samo glupi medved, već nijedna druga šumska zverka – nikada i ni u čemu ne može zaustaviti.