Ivica Stojanović

TREBA LI SRBIJA DA OBNOVI ARANŽMAN SA MMF?

Dakle, definitivno su u pravu oni koji kažu da je Srbija zemlja čuda. Zaista je čudno da dve vodeće ličnosti monetarnih vlasti - ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić imaju različito mišljenje u pogledu obnavljanja aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Navedena činjenica sama za sebe dovoljno govori o ekonomskom stanju u Srbiji. U ovoj zemlji čuda nedostaje, dakle, još samo Alisa. No, šalu na stranu, situacija je daleko ozbiljnija da bi se zbijale šale. Kome verovati da je u pravu? Naime, o čemu je reč?

Ministar Dinkić je izjavio da nema potrebe da Srbija sklapa novi aranžman sa MMF-om pre novih izbora. Sa tom ocenom ne slaže se guverner NBS-a Jelašić, uz obrazloženje da je sporazum sa MMF-om Srbiji potreban kako bi popravila rejting i nastavila reforme. Ipak, i ministar i guverner složili su se da otplata dosadašnjeg duga MMF-u od 960 miliona dolara treba da počne ove godine. (1) „Imajući u vidu da je nivo deviznih rezervi 7,3 milijarde dolara i da su kamate koje se plaćaju na ostatak duga MMF-u daleko veće od kamata koje Narodna banka Srbije dobija držanjem tih deviza u bankama u inostranstvu - isplati se vratiti prevremeno dug MMF-u, kaže Dinkić. Ostalo je da se utvrdi da li će cela suma biti vraćena odjednom ili u više tranši.” (2)

No, pođimo redom.

1. Stand-by aranžman 2002-2005 - rezultati

Odbor izvršnih direktora MMF-a 20. decembra 2000. doneo je odluku, sa retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine, da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji. (3) Istog dana odbor je SR Jugoslaviji odobrio 116,9 miliona specijalnih prava vučenja u okviru "hitne postkonfliktne pomoći", kao podršku programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije. Iz tih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje, u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, koji su joj Švajcarska i Norveška odobrile za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.

Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je SR Jugoslaviji 13. maja 2002. trogodišnji finansijski aranžman, tzv. aranžman za produženo finansiranje (Extended Fund Facility), u iznosu od 650 miliona specijalnih prava vučenja (oko 829 miliona dolara), kao podršku ekonomskom programu stabilizacije i reformi za period 2002-2005. godine. (4)

Novi finansijski aranžman odobren je zahvaljujući dobrim rezultatima sprovođenja ekonomskog programa i strukturnih reformi utvrđenih stand-by aranžmanom od 11. juna 2001. godine, kao i zadovoljavajućim ekonomskim programom stabilizacije i reformi koje je MMF uslovio SR Jugoslaviji za period 2002-2005. godine.

1) Smanjena je stopa inflacije;

Inflacija u Srbiji

Izvor: RZS i Ministarstvo finansija

2) Postignut je uspeh u pogledu rasta deviznih rezervi;

DEVIZNE REZERVE REPUBLIKE SRBIJE

NARODNA BANKA SRBIJE

Sektor za devizno poslovanje

3) Izvršena je liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, liberalizacija unutrašnjeg i posebno deviznog tržišta;

4) Ubrzan je i proces privatizacije.

Na odboru izvršnih direktora Fonda istaknuti su „impresivni rezultati koje su jugoslovenske vlasti ostvarile u procesu stabilizacije i sprovođenja reformi od kraja 2000. godine, od kada je SR Jugoslavija nasledila članstvo u Fondu“. Istovremeno, pohvaljeno je dosadašnje sprovođenje makroekonomske, monetarne i fiskalne politike i istaknuta "impresivna brzina kojom vlasti sprovode ključne strukturne reforme". (5) Uz pozitivne rezultate, MMF je izrazio zabrinutost što je inflacija i dalje visoka, kao i zbog velikog deficita tekućeg platnog bilansa.

U maju 2005. godine, Misija MMF-a je, za takozvanu petu reviziju sprovođenja programa MMF-a, ispostavila domaćim pregovaračima u Srbiji tri uslova za pozitivnu ocenu ekonomske politike, što je istovremeno bio i uslov nove kreditne podrške. Vlada Srbije obavezala se na to da će pre sednice Borda direktora MMF-a: 1) promeniti Zakon o privatizaciji; 2) pripremiti koncept reforme penzionog sistema; i 3) u nadležnost Agencije za privatizaciju prebaciti 33 firme koje će nastati izdvajanjem sporednih od osnovnih delatnosti u osam ključnih javnih preduzeća: NIS-u, EPS-u, JAT-u, ŽTP-u, PTT-u, Telekomu, Srbijašumama i Aerodromu Beograd.

U međuvremenu, Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o privatizaciji , koje su već stupile na snagu i od kojih se očekuje da će ubrzati proces privatizacije. Vlada je, takođe, ispunila i drugi uslov jer je usvojila dugoročni koncept reforme penzionog sistema, koji podrazumeva produžavanje roka za odlazak u starosnu penziju na 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, kao i osnivanje privatnih penzionih fondova.

Pozitivnom ocenom odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, na sednici održanoj 7. februara 2006. godine, okončana je šesta, poslednja revizija ekonomskog programa, čime je uspešno završen trogodišnji finansijski aranžman sa ovom finansijskom institucijom. Trajanje trogodišnjeg finansijskog aranžmana sa MMF-om produženo je do 28. februara 2006. godine.

„K ada su u pitanju do sada sprovedene reforme u fiskalnom sektoru, Srbija se koristi kao svetli primer u pogledu dubine, efikasnosti i postignutih rezultata, mada to domaćoj javnosti nije toliko poznato jer MMF, uglavnom, nikada ne govori o pohvalama, već kritikuje i sugeriše“. (6)

U makroekonomskom delu, MMF i dalje vidi dva ozbiljna problema: visok deficit u tekućem bilansu i rastuću inflaciju. Smatra da i u narednom periodu, bez obzira na to da li Srbija obnovi aranžman sa ovom organizacijom ili ne, monetarne vlasti treba da vode restriktivnu kreditno-monetarnu i fiskalnu politiku radi zaustavljanja ubrzanog rasta kreditne aktivnosti. Izražen rast odobravanja kredita indeksiranih u devizama i rast nenaplaćenih potraživanja zahtevaće jačanje kontrole poslovnih banaka.

Politika deviznog kursa u Srbiji trebalo bi, s jedne strane, da utiče na smanjenje inflatornih očekivanja, a s druge da ne ugrozi spoljnu konkurentnost zemlje. Fiskalna politika u 2006. godini treba da bude i dalje restriktivna kako bi doprinela smanjenju deficita tekućeg platnog bilansa i inflacije. Smanjenje javnih rashoda treba da bude rezultat sveobuhvatne reforme u sektoru zdravstva, racionalizacije broja zaposlenih u vojsci, kao i smanjenja subvencija.

Jedna moguća mera usmerena na spoljnotrgovinski deficit mogla bi biti korekcija kursa dinara, što MMF odavno sugeriše. Pošto su domaće ekonomske vlasti prema Fondu jedino otporne kod ovog predloga, to MMF traži alternativni plan i, polazeći od činjenice da je visok rast tražnje važan faktor obe pomenute nepovoljne tendencije, ispostavlja zahtev da država bitno smanji tražnju u onom delu koji sama kontroliše, a to su fiskalni rashodi i javna preduzeća.

Ovaj inovirani makroekonomski paket doprineo je ostvarenju budžetskog suficita u 2005. godini, a suficit se očekuje i u 2006. Tome odgovara ne samo nova i oštrija politika prema smanjenju tražnje već i visok rast fiskalnih prihoda, na čelu sa porezom na dodatu vrednost. Ti novi i neplanirani prihodi neće biti upotrebljeni na tekuće rashode i investicije, već uglavnom na vraćanje dugova - kako domaćih, tako i spoljnih.

Dakle, za MMF je najvažnija dalja politika održavanja makroekonomske stabilnosti i smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa. (7)

Međutim, pored navedenih problema, privreda Srbije grca u još bezbroj drugih teškoća koje politike makroekonomske stabilnosti neće rešiti. Naprotiv, još restriktivnija kreditno-monetarna i fiskalna politika prouzrokovala bi još veći pad proizvodnje i povećanje nezaposlenosti. U uslovima pada proizvodnje, čak i da se ne vodi politika izrazito apresiranog deviznog kursa dinara, depresijacija dinara neće znatno povećati izvoz jer u uslovima pada proizvodnje sve manje proizvoda ima da se izveze. Deficit tekućeg platnog bilansa onda opet mora da se pokriva novim zaduživanjem u inostranstvu. Dakle, samo će dalje da se pogoršava stanje u pogledu deficita tekućeg platnog bilansa koji je krajem 2006. godine iznosio oko 7 milijardi dolara, a spoljni dug, koji sada iznosi oko 17 milijardi dolara, nastaviće da raste. Deficit tekućeg platnog bilansa se dugoročno i stabilno rešava ubrzanjem razvoja, ekonomskog rasta, povećanjem konkurentnosti domaće privrede i, po tom osnovu, povećanjem izvoza.

Istovremeno, depresijacija deviznog kursa dinara ugroziće i makroekonomsku stabilnost jer može da predstavlja dobar zamajac za ubrzanje inflatorne spirale.

2. Zašto bi Srbija sada sklapala novi aranžman?

Posle svega, zaista, zašto bi Srbija sada, kada je izvršila sve obaveze koje joj je u prethodnom aranžmanu naložio MMF, sklapala novi aranžman?

Prvenstveno, Srbija nema razvojno orijentisanu nacionalnu strategiju dugoročnog privrednog razvoja i konkurentnu privredu, proizvodnja stagnira i opada, nezaposlenost se povećava, investicije stagniraju i opadaju i spoljni dug raste. (8)

Jedna od osnovnih karakteristika našeg privrednog stanja je smanjenje investicija. Zbog smanjenja investicija opada proizvodnja i raste nezaposlenost. U takvoj situaciji na prvi pogled iznenađuje rast realnog bruto domaćeg proizvoda (GDP) u prethodnim godinama.

Međutim, činjenica je da istovremeno imamo i porast nezaposlenosti.

Izvor: RZS

Kada su pitanju podaci o ekonomskim kretanjima u 2005. godini u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije), ukupne ekonomske aktivnosti u 2005. godini, merene bruto domaćim proizvodom i iskazane u stalnim cenama 2002. godine, imaju rast od 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrano po aktivnostima, najveći rast beleže: sektor trgovine, saobraćaja i sektor finansijskog posredovanja. Svi ostali sektori takođe beleže rast, ali znatno manji, izuzev sektora poljoprivrede, šumarstva, ugostiteljstva i turizma, koji imaju pad u 2005. godini.

Industrijska proizvodnja nakon rasta u 2004. godini od 7,1%, i u 2005. godini beleži rast, ali od 1,3%. Ovom rastu najviše je doprineo rast sektora proizvodnja električne energije, gasa i vode, koji iznosi 6,7%. Poljoprivredna proizvodnja u 2005. godini ima pad od 5,3%. Građevinarstvo, kao i ostali sektori u 2005. beleže rast od 5,8%. Trgovina na malo zabeležila je porast od 22,5%, dok je rast trgovine na veliko, čija procena iznosi 18,7%, bio sporiji. Ugostiteljstvo je u 2005. godini imalo pad aktivnosti od 2,3%. Saobraćaj ima tendenciju rasta od 2,5%. Telekomunikacije i dalje imaju veliki rast 32,9%, a delatnost pošta u 2005. godini beleži porast od 3,1%. Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji, u januaru 2006. godine, u odnosu na prosek 2005. godine, manja je za 16,1%.

Međutim, kada se izvrši analiza dinamike i rasta pojedinačnih segmenata GDP-a koji se tiču proizvodnje u razdoblju od 2000. do 2004. godine, odmah upada u oči da je ta dinamika jako slaba (slika 1). Dok je poljoprivredna proizvodnja u većoj meri uslovljena vremenskim i prirodnim faktorom, pa je u 2004. poljoprivreda imala kratkoročno ubrzanje i za 22 % veći obim u odnosu na 2000, prerađivačka industrija, građevinarstvo i vađenje ruda i kamena pokazuju još uvek niže vrednosti u odnosu na 2000. godinu, a proizvodnja električne energije, gasa i vode pokazuje tek neznatno veći obim. (9)

slika 1. Učinak rasta proizvodnje 2000 -2004 (10)

Izvor : Republički zavod za statistiku: www//statserb.sr.gov.yu, nacionalni računi

Rast bruto domaćeg proizvoda zasniva se uglavnom na porastu vrednosti trgovine i usluga, kao i poreza, odnosno obračunate novododate vrednosti, tj. na legalizaciji dela sive ekonomije (slika 2). Dakle, slika 2 nedvosmisleno pokazuje da se rast bruto domaćeg proizvoda (GDP) ne temelji na rastu investicija i proizvodnje već je logična posledica restriktivne makroekonomske kreditno-monetarne i fiskalne politike.

Slika 2. Rast bruto domaćeg proizvoda

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku, „Sistem nacionalnih računa 2000-2003“ i „Kvartalni nacionalni računi“ ( http://statserb.sr.gov.yu )

Liberalizacija uvoza i politika vrlo velike apresijacije dinara, donacije i povećano zaduživanje u inostranstvu učinili su da su usluge, posebno trgovina a ne industrijska proizvodnja i poljoprivreda, učestvovale u rastu bruto domaćeg proizvoda. Kupovna moć stanovništva, koja se temeljila uglavnom na donacijama i kreditima, bila je usmerena na kupovinu jeftinijih uvoznih proizvoda. Posledice toga ogledale su se u povećanju spoljnjeg duga, kao i spoljnotrgovinskog deficita, smanjenju domaće proizvodnje (pošto se uglavnom kupuju jeftiniji uvozni proizvodi) i povećanju nezaposlenosti.

Tokom nekoliko proteklih godina najveće učešće u rastu domaćeg bruto proizvoda Srbiji obezbeđivali su trgovina i usluge (trgovina je povećana 29%, a saobraćaj preko 45%), od kojih posebno telefonija, saobraćaj i turizam (slika 2). Razume se da je najviše izražen rast vrednosti stavke poreza umanjenih za subvencije na proizvode, što je rezultat većeg poreskog obuhvata ukupne, do tada neoporezovane ekonomske aktivnosti.

3.Zaključna razmatranja

Obrazloženje da je sporazum sa MMF-om Srbiji potreban kako bi popravila svoj rejting i nastavila reforme je nedovoljno. Svoj rejting privreda Srbije pokazuje i samom činjenicom da je sposobna da vrati dug MMF-u i da ima visoke devizne rezerve, a zašto reforme ne može i sama da sprovede.

Iskustva pojedinih zemlja u tranziciji pokazuju da su ozbiljan ekonomski rast počele posle oslobađanja nadzora MMF-a i usvajanja razvojnog opredeljenja privrede. To je slučaj Rusije, Poljske, Slovenije, Rumunije i još nekih zemalja u tranziciji. Slobodno se može reći da je sada istorijski trenutak da i mi to učinimo. Potrebno je najpre definisati i usvojiti nacionalnu strategiju dugoročnog privrednog razvoja. Takva strategija treba da bude osnov za aktivnu ulogu države u ostvarivanju strateških opredeljenja.

Najteže ograničenje razvoja u početku je nedostatak domaće i inostrane akumulacije. Priliv inostrane akumulacije u novije vreme više je posledica brzog i uspešnog privrednog rasta nego njegov uzrok. Strana direktna ulaganja stižu u privrede koje brzo rastu i donose visok prinos na uložena sredstva. Početnu akumulaciju treba stvoriti iz domaćih izvora. Nije istina da se iz 1.700 dolara po stanovniku ne može ostvariti nikakva akumulacija. (11) Grupa zemalja sa nižim srednjim nivoom dohotka u svetu u proseku ima stopu akumulacije od preko 25%. (12) Južna Koreja je 1961. godine imala BNP po stanovniku od svega 82 dolara, a 1962. godine 83% investicija je finansirala iz inostranih izvora.

Zagovornici obnavljanja aranžmana sa MMF-om, kao što je prof. Danica Popović, kažu da nakon prestanka aranžmana sa ovom organizacijom Vlada nastavlja populističku politiku koju nema ko da prekine: "Prva stvar koju bi MMF tražio je nastavak privatizacije EPS-a, NIS-a i razvlašćivanje javnih preduzeća iz ruku partijskih funkcionera. Kad bi Vlada na to pristala, ostala bi bez ogromnog 'džaka' iz koga finansira svoje članstvo. Sem toga, Vlada bi bila prinuđena da nastavi restrukturiranje javnih preduzeća jer u sporazumu sa Fondom stoji da se Ministarstvo finansija obavezalo na to da se do kraja 2006. privatizuje 75 'belih slonova'. Za sada nema nikoga da ih na to podseti". (13)  

Takođe, i prof. Jurij Bajec „spada u zagovornike sklapanja još jednog aranžmana sa MMF-om zbog njihove nadzorne funkcije i monitoringa koji bi stručnjaci tog fonda vršili“. (14)

Pa da li mi zaista treba da priznamo da smo istorijski i civilizacijski do te mere „maloletni“ i nesposobni da je potreban neko sa strane da nas nadzire i stalno nam govori “no, no“? Zašto MMF treba da nas podseća na to da treba da obavimo restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća i takozvanih 75 “belih slonova”? Zar mi to ne možemo sami da uradimo u skladu sa usvojenom nacionalnom dugoročnom strategijom privrednog razvoja? Međutim, to treba uraditi onda kada se aktivira proizvodnja i kada 134.000 zaposlenih u javnim preduzećima, koji posle restrukturiranja javnih preduzeća treba da ostanu bez posla (a stopa nezaposlenosti već sada iznosi 33%), mogu da nađu posao u novoj proizvodnji. Ovako, ako se to radi brzo, u skladu sa rokovima MMF-a, samo će još više da se poveća stopa nezaposlenosti i smanji proizvodnja.

Međutim, da bi se aktivirala proizvodnja, neophodne su nove investicije. Zbog toga, u potpunosti treba podržati N acionalni investicioni plan Vlade Srbije, vredan oko milijardu evra. (15) Činjenica da je „MMF već izrazio rezervu prema Nacionalnom investicionom planu, odnosno Fond je ocenio da bi višak privatizacionih prihoda namenjen za razvojne investicije, mogao da, kao svež novac, negativno utiče na stabilnost cena, da podstakne domaću, tražnju i pokrene spiralu inflacije,“ (16) dovoljno potkrepljuje dosadašnju analizu i ide u prilog opredeljenju da MMF-u treba vratiti dugove i ne obnavljati aranžman sa ovom finansijskom organizacijom. Zanimljivo je da se MMF ne plaši inflacije kada su u pitanju privatne investicije, ali strahuje kada su pitanju državne investicije. (17)

Nijedan problem - deficit platnog bilansa, nezaposlenost, pad proizvodnje itd. ne može da se reši bez novih investicija. Normalno, uz ulaganja u nove investicije pažljivo treba voditi računa od opasnosti ubrzanja inflatorne spirale. Međutim, već postojeće kreditno-monetarna i fiskalna politika toliko su restriktivne da investicije od milijardu evra nikako ne mogu povećati inflaciju više nego što je ona to sada.

Nacionalni investicioni plan treba da proizilazi iz nacionalne strategije dugoročnog privrednog razvoja. Strategijom se treba opredeliti za najpropulzivnije i najprofitabilnije privredne sektore, a potom se u potpunosti usmeriti ka razvoju tih sektora. Prve i najvažnije su investicije u odgovarajuće kadrove i naučna istraživanja kako bi se došlo do konkurentnih proizvoda na svetskom tržištu. Uostalom, zašto se ne bi koristila takva razvojna iskustva današnjih visokorazvijenih tržišnih privreda, koja su oni koristili posle Drugog svetskog rata, i slična iskustva novoindustrijalizovanih zemalja iz perioda njihovog veoma brzog i uspešnog ekonomskog rasta tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka? Sve te zemlje došle su do liberalizacije spoljnotrgovinske razmene, izvršile privatizaciju i uklopile se u procese globalizacije. Međutim, one to nisu uradile metodom „šok terapije“, koja se temelji na monetarističkoj koncepciji MMF-a. Njihova iskustva ukazuju na činjenicu da je u periodu razvoja privrede država imala izuzetno veliku ulogu.

Kada je u pitanju jačanje konkurentnosti privrede Srbije, i na cenovni faktor i na necenovne faktore konkurentnosti najveći uticaj treba da ima država . Država treba da vodi razvojnu, makroekonomsku, finansijsku i spoljnotrgovinsku politiku putem raznih mera regulisanja investicione aktivnosti.

Kada je u pitanju vođenje monetarne politike, monetarne vlasti treba što više da se oslanjaju na operacije otvorenog tržišta a da izbegavaju manipulisanje obaveznim rezervama.

Značajna je uloga države u pogledu zaštite domaće industrije putem raznih mera ekonomske politike. Država ima ključnu ulogu u oblasti obrazovanja kadrova. Ulaganje u obrazovanje kadrova treba da ima status kapitalnih investicija. Država treba da obezbedi funkcionisanje velikih sistema kao što su transport, komunikacije i energetski sistem. Država ima veliku ulogu u obezbeđivanju odgovarajućeg sistema privrednog informisanja, organizovanja razmene informacija i prognoza o domaćim i inostranim tržištima i tehnologijama.

Ključna je uloga države u podsticanju naučnih i tehnoloških istraživanja, obezbeđivanju naučno-tehnološke infrastrukture i u izboru uvozne tehnologije, kao i uticaj na usmeravanje investicija putem velikog broja podsticajnih mera.

Politika države treba značajno da ugrožava stečena prava oligopolskih i monopolskih tržišnih struktura. Država treba direktno da utiče na transformisanje privredne strukture.

U cilju ostvarivanja željene privredne strukture, država treba da obavlja izbor i podstiče prioritetne industrijske sektore, kreira i sprovodi odgovarajuću ekonomsku, izvoznu, finansijsku i tehnološku politiku razvoja. Posebno na početku, treba da vodi politiku supstitucije uvoza i podsticanja izvoza. Uvoz treba da bude strogo kontrolisan i selektivan.

Dakle, ne treba nam nov aranžman sa MMF-om. Dovoljna je naša država!

Fusnote:

1. Izvor: B92, http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=23&start=0&nav_id=197976 , 17. maj 2006;

2. 16. maj 2006., Izvor: B92, Srbija vraća dug,

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=05&dd=16&nav_id=197801 ;

3. Press release No. 00/75 ;

4. Press Release No. 02/25 ;

5. http://www.nbs.yu/serbian/sitemap/index.htm ;

6. Izvor: „S rbija nema jasnu ekonomsku strategiju“, i ntervju guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića za dnevni list "Glas javnosti" od 27. aprila 2006. – Naslov i oprema teksta redakcijska http://www.nbs.yu/serbian/news/index.htm

7. „Predstavnici MMF-a smatraju da i nadalje postoje dva ključna izazova sa kojima mora da se izbori ekonomska politika - inflacija i deficit tekućeg platnog bilansa, i u oba slučaja glavnu ulogu u tome imaju fiskalne i monetarne restrikcije. Zbog toga, MMF smatra izuzetno važnim da se u sprovođenju budžeta Srbije striktno poštuje usvojeni budžetski plan za ovu godinu, a da NBS sprovodi dodatnu monetarnu restriktivnost u slučaju da inflacija počne da se ubrzava. Ako ona raste, trebalo bi da se izvrši i rebalans budžeta, ali nadole! Sasvim je normalno da, ukoliko od aprila mesečne stope inflacije potvrde da se inflatorni pritisci povećavaju, i Vlada i NBS blagovremeno reaguju i preduzmu dodatne restriktivne mere. “ Izvor: „Srbija nema jasnu ekonomsku strategiju“, intervju guvernera Narodne banke Srbije...

U milionima SAD dolara

9. Vidi: Petar Đukić, Restruktuiranje privrede Srbije – održivi rast i razvoj, „Ekonomski vidici“, br. 4, Beograd, str. 345;

10. Slike 1 i 2 preuzete su iz: Petar Đukić, Restruktuiranje privrede Srbije – održivi rast i razvoj, „Ekonomski vidici“, br. 4, Beograd, str. 345;

11. Oskar Kovač, Ekonomija regiona sveta, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004, str. 29;

12. World Bank (1997), World Development Report: The State in a Changing World. Washington DC, Oxford University Press, str.238;

13. 17. maj 2006. Izvor B92, http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=23&start=0&nav_id=197976 ;

14. S. Čongradin - T. Stanković, Srbiji potreban novi aranžman sa MMF, tvrde ekonomisti, „ Danas“ 17. maj 2006, http://www.danas.co.yu/20060517/ekonomija1.html#4 ;

15. Mlađan Dinkić je nedavno najavio da je „računajući na devizni priliv od oko milijardu evra od prodaje Mobi 63 i Vojvođanske banke, investicioni plan Vlade Srbije najbolji način da utroši privatizacione viškove.” ( S. Čongradin - T. Stanković, Srbiji potreban novi aranžman sa MMF, tvrde ekonomisti, „ Danas“ 17. maj 2006, http://www.danas.co.yu/20060517/ekonomija1.html#4 );

17. Intervju guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića za dnevni list "Glas javnosti", od 27. aprila 2006:

- Kako MMF ocenjuje najavu investicionog programa teškog milijardu evra, a o čemu ste i Vi imali različite stavove u odnosu na neke predstavnike Vlade?

- Povodom ovakvih namera Vlade, predstavnici MMF-a sa kojima smo razgovarali u Vašingtonu izrazili su oprez, imajući pre svega u vidu pre šest meseci preuzete obaveze o smanjenju javne potrošnje, projektovanu stopu inflacije za ovu godinu, ali i činjenicu da se povećavaju privatne investicije kojima treba dati prednost u odnosu na ulaganja kojima bi rukovodila država. Međutim, konkretna ocena o tom investicionom programu i koji bi njegov deo mogao negativno uticati na inflaciju u ovoj godini moći će da se dâ tek kada Vlada obelodani konkretan plan, namenu i dinamiku tih ulaganja. Što se NBS-a tiče, mi smo i bez MMF-a zabrinuti da li ćemo uspeti da "savladamo" eventualni rast potrošačke tražnje i njen uticaj na inflaciju.

Izvor: „ Srbija nema jasnu ekonomsku strategiju“, i ntervju guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića za dnevni list "Glas javnosti", od 27. aprila 2006 – Naslov i oprema teksta redakcijska http://www.nbs.yu/serbian/news/index.htm ;

(Autor je profesor Fakulteta za poslovne studije na MEGATREND univerzitetu primenjenih nauka u Beogradu)