Legija, najbolji glumac

Bitka za modernu, evropsku, i posebno, liberalnu Srbiju se nastavlja. Teret državnih poslova preuzela je vladajuca koalicija i ja sam nasledniku poželeo da reši sve što mi nismo stigli i uspeli, rekavši da ce me svaki njegov uspeh radovati kao sopstveni. Postao sam obican gradanin i opozicioni politicar koji poštuje demokratski obicaj da se novoj vladi da sto dana razumevanja.

U skladu sa tim cestitao sam policiji i poželeo uspeh pravosudu. Kao gradanin radujem se što je covek sa mnogo imena, nadimaka, pasoša, maski i uloga u rukama pravosuda. Sad smo bliže istini i pravdi nego dok je bio u bekstvu. Nadam se da ce pravosude položiti težak ispit i spreciti da se ovi procesi pretvore u farsu sa politickom pozadinom, po staroj formuli: "Kad nema hleba, ima igara." Slucaj Legije nije samo ispit za pravosude. On je test i za državu i za sve gradane ove zemlje, politicare posebno. To nije izbor izmedu Legije i Lukica, izmedu Miloševicevog i DOS-ovog režima, niti DOS-a i ove vladajuce koalicije, pogotovu nije, i ne sme biti, prilika za reviziju istorije i njeno prekrajanje u dnevnopoliticke svrhe.

Slucaj coveka koji je služio i hapsio Miloševica, koji je zapalio diskoteku u Kuli "revoltiran što su ga ignorisali politicari koje je doveo na vlast", koji se "dogovarao" sa Đindicem a onda bio prvooptuženi za atentat na njega, zaslužuje pažljiviji odnos od crno-belih uprošcavanja i lova na veštice. "Ko je medu vama nevin, neka baci kamen." To što sam video i doživeo kao ministar, govori mi da takvih nema, bar medu nama politicarima. Cinjenica da se mnogi danas bacaju kamenjem, kako na mrtvog Đindica, tako i na okrivljenog Legiju, više govori o nama i predstavlja dovoljan razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Svima nam treba istina. Svima nama, isto tako, treba i država koju ce vecina poštovati i kojoj ce verovati. Problem je, medutim, cinjenica što, izgleda, da nikome danas u Srbiji ne treba istina, jer svako od nas ima svoju istinu. I niko nije spreman da o tome vodi dijalog i traži kompromis, niti je spreman da pusti sud da radi svoj posao. Svi su tužioci i sudije istovremeno, svi izigravaju Boga na zemlji praveci od nje pravi pakao. Istina je samo njihova i nicija više. Niko ne daje dokaze, samo izrice presude. I malo kome smeta što su i istina i laž u istoj ravni, kao i žrtve i zlocinci. Za koju majku je njen sin zlocinac? Za kog advokata njegov klijent nije nevin? Kako razumeti da se ne poštuju rezultati istrage koju su vodili najbolji kriminalisticki inspektori ove zemlje? Ko ce to i kako promeniti njihove nalaze, sem ako ga i ne interesuje rekonstrukcija zlocina nego konstrukcija?

Šta da misle gradani kad u istom broju lista na jednoj strani procitaju tvrdnju: "Mihajlovic i Milic odredili Legiji kucni pritvor", na osnovu slobodnog novinarskog zakljucivanja da su "jedina dva funkcionera MUP u to vreme" bili navedena dvojica, a na sledecoj stranici novu tvrdnju "po saznanju lista iz pouzdanih izvora": "Ulemek se krio u samostanu" Grude, kod Širokog Brijega u zapadnoj Hercegovini, gde ga je smestio hrvatski general Ante Gotovina, Lukovicev prijatelj iz francuske Legije stranaca? Uz to se doda i naslov: "BIA, CIA i Legija", i corba je gušca. Kome i šta verovati posle ovakvih tvrdnji?

Znam da nisam nikad cuo ni za kakav dogovor Legije sa bilo kim iz MUP, niti da je on bio u Beogradu za vreme mandata prošle vlade. Znam da Legiji nije verovati, da je nadigrao mnoge koji su mislili da su iznad njega, da je sahranio mnoge koji su verovali da su bolji od njega. Znam da je bolji glumac od najboljih koje imamo, i da je uvek, ponavljam, uvek, igrao istovremeno više uloga. Znam da mu je i ova predstava "dobrovoljna predaja" nova uloga koju mu je napisao neki stari režiser, koji dobro zna efekte drame zvane "Srbe na Srbe". Znam da ta uloga nije pomoc novoj vlasti u izgradnji institucija pravne države. Znam ko može da izda originalni pasoš stranom državljaninu. Znam da smo svi žrtve tragedije kroz koju smo prošli, i Legiju i Zvezdana ubrajam u njih, kao i sebe. Znam da nisam hteo da budem novi Leka ili Krcun. Znam da oni ne trebaju modernoj Srbiji, kao što joj ne trebaju novi Apisi i Principi. Znam da se ubistvom lidera ne mogu rešiti politicki problemi, i da metak ne ubija ideje. Znam da nam treba kolektivno preumljenje da bismo imali, kao narod i država, buducnost. Znam da ce ove dogadaje vrednovati i istoricari. Znam i to da niko ne treba da veruje meni, vec sebi i zdravoj pameti.

Zato sam zadovoljan što ce odgovore na sva ova pitanja gradani Srbije i naši prijatelji širom planete dobiti od aktuelne vlasti. Sudbina Srbije danas je u njihovim rukama a ne u Legijinim. A što se tice enigme zvane Legija, ipak, za sve nas, najbolje rešenje je: pustimo da sud obavi svoj posao.