Boris Tadić

Branim vladu u svetu (Intervju Politici)

S predsednikom Srbije Borisom Tadićem razgovarali smo dan pre nego što je predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Marković označio njegov kabinet kao glavnog krivca za ukidanje pritvora pripadnicima zemunskog klana (27. decembra) i sat vremena pre nego što će i italijanskom ministru spoljnih poslova Đanfranku Finiju predstaviti plan decentralizacije Kosova i Metohije koji podrazumeva stvaranje srpskog entiteta. Razgovor smo ipak počeli temom, starom koliko i obnovljeni višepartijski život u Srbiji – zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora.

• Na kraju prošle godine zalagali ste se za vanredne izbore. Godinu dana kasnije, opet tražite vanredne izbore. Može li se desiti da i na kraju 2006. godine pozivate na vanredne izbore?

– I ukoliko većina poslanika u srpskom parlamentu bude smatrala suprotno, ja ću svakako reći ono što mislim, jer je moja obaveza da kažem to što mislim, ma koliko to bolno zvučalo. Zašto i danas smatram da bi upravo u ovom trenutku izbori bili potrebni. Iz strategijskih razloga, da bi bila osigurana demokratska perspektiva naše zemlje. Da bi bila cementirana, da tako kažem, učvršćena demokratska vlast, da ona ne bi zavisila od podrške stranaka koje su devedesetih godina vodile ovu zemlju. Kako bi na uspešan način bili premošćeni vrlo kompleksni i izuzetno teški pregovori za ovu zemlju, kao što su pregovori o budućem statusu Kosova, referendum u Crnoj Gori, pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU.

• Ipak, osim tog poziva na vanredne izbore, nema nikakve ozbiljnije akcije. Ni DS ni SRS ne pokreću neku ozbiljnu inicijativu da do tih izbora zaista i dođe.

– Tu treba da pažljivo raščlanimo ko kakvu ulogu ima. SRS ovog trenutka nema nikakav stvarni politički interes da se raspišu izbori. SRS i ne učestvuje u jednoj takvoj javnoj diskusiji sa bilo kakvim argumentom za raspisivanje izbora. Tu se praktično vidi šta radi SRS i u parlamentu i u javnosti – kritikuje vladu, pripremajući se za potencijalne izbore nakon pregovora o Kosovu. Što se tiče DS-a, ona govori svoj stav, a što se tiče mene kao predsednika Srbije ja govorim svoj stav, pošto sam izabran od strane građana govorim o tome kako vidim da će se politički procesi razvijati u Srbiji, u ovom delu Evrope i čitavoj Evropi, kako da mi sagledamo naše interese imajući u vidu taj opšti tok političkih procesa koji nam se dešava. Radi se o jednom procesu koji ima vitalni karakter za opstanak ovog društva. Ukoliko sad zauzmemo pogrešan generalni pravac, doći će do unutrašnjih procesa u našem društvu koje će imati katastrofalne posledice po život svakog građanina. Već sad imamo najveću inflaciju u regionu, a o Evropi da i ne govorim.

• Ipak, ova vlada je pregurala i ovu godinu sa prilično solidnim ocenama nekih međunarodnih institucija kao što su EBRD, Svetska banka, NGO Fridom haus. To su ocene koje govore da stanje u državi nije toliko loše.

– Imate i izveštaj po kome je u reformama u domenu poslovanja Srbija jedan od lidera među zemljama u razvoju. Imate seriju drugih izveštaja koje još niste rekli, a koji tretiraju svaku pojedinačnu oblast našeg života. Nažalost, sve to nije dovoljno da bismo dostigli okolne nacije, koje prosto nisu bremenite problemima kojima jeste srpska nacija ili ova država. Ja vas samo podsećam i na neke druge izveštaje, koji danas u svetu postoje...

• Navedite jedan.

– Evo, recimo, u UN, gde se kaže da Srbija u domenu prava i svojih međunarodnih obaveza prema UN ne izvršava ono što su druge zemlje učinile. Tako da smo mi ostali jedina zemlja u čitavom regionu jugoistočne Evrope koja nije izvršila svoje obaveze u odnosu prema optuženima za ratne zločine, što ovu zemlju na međunarodnom planu diskredituje u toj meri da se smanjuje procenat investicija. To ovu zemlju stavlja na listi sigurnih zemalja za potencijalne investicije na jedno od najnižih mesta – 80.

• U poslednje vreme kao da su učestali Vaši pozivi Vladi Srbije za saradnju s Haškim tribunalom...

– Nisu učestali. Bio je samo jedan. Da vas podsetim – to je rečenica: Vlada Srbije je najodgovornija za saradnju s Haškim tribunalom, što je prosto utemeljeno na principu zakona. Jedino vlada raspolaže izvršnim organima vlasti – policijom i službama bezbednosti, koje jedino mogu da završe tu vrstu posla. Drugo, uvek onaj ko je najodgovorniji mora da objasni zbog čega, na primer, izveštaj Karle del Ponte, jeste takav pred Savetom bezbednosti UN, građanima te zemlje. Kao što sam ja obavezan da objasnim građanima kakav je problem naše spoljne politike, jer sam odgovoran za spoljnu politiku.

• Tu imamo malo kontradiktornu situaciju. S jedne strane, Vi pozivate Vladu Srbije da objasni zbog čega Mladić i Karadžić nisu u Hagu, a s druge strane, recimo, kada je uhapšen Ante Gotovina, izjavili ste da biste voleli da je Mladić u Srbiji, jer bismo ga onda uhapsili i izručili Hagu.

– Šta je kontradiktorno?

• Pa zvuči čudno da Vi u Srbiji pozivate Vladu da ispuni obavezu prema Hagu, a u inostranstvu faktički poručujete da Mladić nije u Srbiji. Ili je u Srbiji, pa Vlada može da ga lovi, ili nije, pa je izvan njenog domašaja.

– Bio Mladić u Srbiji ili ne, radi se o principu odgovornosti i saradnji Vlade odnosno izvršnih organa vlasti na procesu traganja za optuženima pred Haškim tribunalom. Govoreći u svetu o poziciji Srbije, nikada se nije desilo da sam rekao nešto drugo osim sledeće rečenice: ubeđen sam da Vlada čini sve što može da ispuni svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Dakle, branim Vladu Srbije u međunarodnim institucijama. Uprkos tome što je pozivam da završi svoj posao, jer je to njena odgovornost i da objasni građanima, ja je istovremeno branim jer sam ubeđen da Vlada čini sve što može u tom smislu...

• Ali ako, kako kažete, čini sve što može, ima li potrebe da je stalno pozivate da to radi?

– Naravno da ima potrebe. Mene svako poziva da vršim svoj posao, zbog toga što je to jedini način u svakom trenutku da mi obavljamo naše funkcije. Svako treba da podstiče drugu instituciju u ovoj zemlji da obavlja svoje obaveze, jer smo mi jedno društvo koje je sklono da se zadovolji u inerciji i odemo u proces izolacije, i istovremeno time pokazujemo kao društvo međunarodnoj javnosti da svako razume svoj deo odgovornosti. Ja kažem, voleo bih da Mladić nije u inostranstvu, zbog toga što bi onda naši istražni organi lakše završili svoj posao. Ukoliko je Mladić u inostranstvu, onda bi se saradnja s Haškim tribunalom svodila na isto ono što je Hrvatska uradila i što meni strani državnici kažu kao primedbu što mi to nismo uradili. Jer i hrvatske obaveštajne službe su odlučujuće uticale da otkriju španskoj policiji lokaciju Ante Gotovine.

• Imate li informaciju da se nešto slično čini i kod nas, imajući u vidu najnoviju priču da policija zna ko su pomagači ovog haškog optuženika?

– Ja ovog trenutka, zbog toga što nemam dovoljno kvalitetnih informacija, želim da se uzdržim od komentara. U nastupima nekoliko odgovornih ljudi, kriju se određene pretpostavke. Recimo, jedan primer – ako neko proziva potencijalne jatake, onda se postavlja pitanje zašto ništa u krivičnopravnom smislu ne preduzima protiv njih.

• A na osnovu kojih informacija ste u julu ove godine pred odlazak u Srebrenicu Televiziji Skaj izjavili da se nadate da bi Mladić mogao da bude uhapšen za nekoliko dana?

– Samo na osnovu informacija koje mi je dala Vlada Srbije. Ali ja to nisam obećao. Od početka mog mandata predsednika Srbije, od Vlade dobijam uveravanja da se intenzivno radi na tom slučaju, i ne samo na tom, i vladajuće bezbednosne institucije u svojim izveštajima koje dobijam, uvek pokazuju optimizam da bi naše međunarodne obaveze mogle biti rešene. Jedan deo tih obaveza je i rešen vrlo uspešno, ali je problem što se taj problem ne može rešiti polovično.

• Sada se pojavio i problem vojnog dosijea Ratka Mladića i informacija koje se u njemu nalaze. Bili ste ministar odbrane. Jeste li imali uvid u sadržaj tog dosijea?

– Ne, nisam imao uvid u Mladićev dosije.

• Među dokumentima koje Haški tribunal traži jeste i ukaz o Mladićevom penzionisanju, pa sad postaje bitno i da li je penzionisan kao pripadnik VJ ili VRS, kao i to ko ga je penzionisao, jer bi, navodno, i to moglo da utiče na spor koji BiH vodi protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde?

– Nažalost, čitav naš pravni postupak zaštite opštih državnih interesa, uključujući i onaj pred Međunarodnim sudom pravde u sporu sa Bosnom i Hrvatskom, pao je u vodu zbog toga što zaštitne mere Haški tribunal više ne odobrava, tako da taj argument prosto više ne igra, više nije realan.

• Ko ga je penzionisao? Da li je to, kao što se spekulisalo, učinio Vojislav Koštunica kao predsednik SRJ, ili je taj ukaz, kao što tvrdi pukovnik Slobodan Tadić, načelnik Uprave za kadrove u MO, potpisao predsednik Republike Srpske?

– Ja ovog trenutka nemam uvid u taj podatak. Možda za neki idući intervju.

• Osim Haga, i Kosovo dominira kao tema u političkom životu Srbije. Kad se govori o tom pitanju, stalno se naglašava značaj državnog jedinstva. Ipak, različite izjave koje na tu temu dajete Vi, Vojislav Koštunica i Vuk Drašković, kao članovi pregovaračkog tima, stvaraju konfuziju u javnosti i utisak da nemate jedinstven stav.

– Nema dileme da to stvara konfuziju u javnosti i za takvu situaciju treba što pre pronaći rešenje. Informišem vas da Vlada Srbije i ja kao predsednik Srbije neprekidno sarađujemo na državnoj politici o Kosovu. Ministar inostranih poslova je deo vladajuće koalicije i on je obavezan da usaglašava svoje stavove sa Vladom. Vlada i predsednik kao dve institucije su obavezni da usaglašavaju svoje stavove.

• Ali ipak imate različitu terminologiju...

– Kao što ste primetili, u komentarima eksperata iz Vlade Srbije nikada nije postojala nijedna suštinska primedba na pojam entiteti. Taj pojam je čak u političkom smislu izuzetno tvrd. On je problematizovan od strane međunarodne javnosti kao jedan model koji je primenjen u Bosni i Hercegovini i koji danas ta ista međunarodna javnost pokušava da koriguje kroz promenu Dejtonskog ugovora. Istovremeno, zastupajući interes građana srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, moje mišljenje je da je najbolja institucionalna forma koja obezbeđuje i učešće u zajedničkim institucijama Kosova i Metohije, ali i posebne institucionalne veze sa državom Srbijom. Ono što je posebno važno jeste da mi jasno i nedvosmisleno kažemo šta je naš predlog, a ne da se suzdržavamo od toga, jer ćemo suzdržavanjem od davanja naših predloga povećavati šansu za nametanje rešenja. I zbog toga sam u međunarodnu javnost izašao sa stavom o entitetima, na koji Vlada nije imala primedbu na takvo terminološko određenje onoga što smo zajednički radili.

• Pregovarački tim sastao se i sa predstavnicima SPC?

– Taj sastanak je održan na zahtev patrijarha srpskog gospodina Pavla, jer je crkva zainteresovana za svoje sveštenstvo, monaštvo i svoju imovinu.

• Da li je uključivanje crkve u taj proces pregovora primena Vaše poruke iz marta ove godine, kada ste rekli da crkva, iako nije deo države, imajući u vidu političku situaciju, treba da se pita o važnim društvenim pitanjima?

– Da budem potpuno precizan, ja sam rekao da o određenim društvenim pitanjima i crkva treba da se pita, što ne znači da crkva treba da se pita i o svim državnim pitanjima. Jedno od pitanja o kojima crkva treba da se pita jeste Kosovo, jer je to praktično jedina institucija koja poslednjih šest godina postoji i funkcioniše na Kosovu. I crkva, naravno, sa punim pravom treba da iskaže svoj stav o budućem vlastitom statusu tokom definisanja buduće odluke o statusu Kosova. Ono što je problem tog sastanka, jeste to što je crkva na sastanak poslala i sveštenike koji su pod određenim krivičnim procesima, kao što je vladika Pahomije.

• Zamereno Vam je što ste sedeli pored njega.

– To meni svakako nije činilo ugodnost tokom sastanka, jer nemam običaj da sa bilo kim ko je optužen u nekom procesu vodim bilo kakav politički razgovor. To je moj principijelan stav i nadam se da se to ubuduće neće dešavati. Pri čemu ne prejudiciram bilo čiju krivicu.

• Demokratska stranka i dalje bojkotuje rad parlamenta zbog spornih mandata. S druge strane, Vi sarađujete sa premijerom Srbije u pregovaračkom timu. Dosta neobična situacija, zar ne?

– Ja smatram da situacija nimalo nije neobična. Mnogo je lakše biti danas političar populista, a puno kompleksnije biti političar koji deli evropske vrednosti, koji je realan i ne laže. Predsednik Srbije je funkcija koja je za mene iznad funkcije predsednika stranke. I nijednog trenutka interes Srbije neću podrediti niti interesima moje stranke, niti mojim privatnim interesima.

A DS nije van Skupštine zbog spornih mandata, već zato što brani ustavnost i zakonitost i, pre svega, samu instituciju parlamenta. Ustavnost i zakonitost su, po mom ubeđenju, prekršene. Da budem potpuno jasan – zloupotrebe su se dešavale i u vreme kada je DS imala dominaciju u parlamentu i kada je SPS bio na vlasti. Te veoma teške greške ugrožavale su stabilnost u društvu. I zbog toga je rešenje vrlo jednostavno. Sud svojom odlukom potpuno razrešava tu situaciju. A učešće u krnjem parlamentu svaku stranku dovodi u situaciju da doprinosi toj neustavnoj i nezakonitoj poziciji parlamenta. Podsećam vas da jednom neko može pokrenuti pitanje legalnosti svih odluka koje je ovaj saziv doneo.

• Kao što neko može da pokrene pitanje legitimnosti odluka koje je doneo prethodni saziv parlamenta...

– Upravo se sa tim slažem. I zbog toga sam i onda bio protiv odluka koje su vodile u tom pravcu i zbog toga sam rekao da je afera Bodrum bila istinita afera i u vreme kad je DSS gubila mandate, najoštrije sam diskutovao protiv takve odluke unutar DS, čiji sam bio član. I zbog toga sam i rekao na sednici skupštine stranke da je ta odluka bila protiv interesa Srbije, što je uradio i Zoran Živković. Mi kao političari moramo da doprinosimo stabilnosti institucija i zakonitosti u njihovom radu. Ja jedva čekam da se DS vrati u parlament, ali želim da se vrati u parlament koji je zakonit. A odluka suda je pretpostavka za to.

• I za kraj, mislite li da će Vlada pregurati i 2006. godinu.

– Ne želim da se bavim prognozom. Jedno je sigurno, Srbiji je potrebna demokratska vlada, punog legitimiteta, koja će biti u stanju da rešava probleme i zemlju vodi ka Evropskoj uniji i koja neće zavisiti od dobre volje Miloševićeve stranke.

Milorad Vesic