Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Ko

   

Stenogram emisije Svedok

Nenad Lj. Stefanović

Intervju sa Tomislavom Nikolićem

NENAD Lj. STEFANOVIĆ: Upućeni tvrde da ovo nije baš najbolji trenutak za političke kladionice u kojima bi se moglo kladiti na temu hoće li u Srbiji i kada biti novih parlamentarnih izbora. Oni koji tvrde da te stvari dobro poznaju kažu kako ovakve vlade, poput ove Koštuničine, u osnovi slabe, sa mnogo koalicionih partnera ponekad žive prilično dugo, i da bi i ova mogla da istera do kraja svog mandata. Ima opet i onih koji su takođe ništa manje upućeni, a koji su sasvim ubeđeni da bi ova vlada na prvoj nekoj oštrijoj, haškoj ili kosovskoj krivini mogla da poklekne. U svakom slučaju, ono oko čega se svi slažu jeste da bi, ukoliko bi izbora bilo veoma brzo, Srpska radikalna stranka bila ta koja bi ponovo iz njih izašla kao pojedinačno najjača stranka. A ono oko čega se opet mnogi ne slažu jeste da li bi ta pobeda bila dovoljna da radikali najzad sami vladaju Srbijom.

Naš večerašnji gost spada u one koji su sasvim ubeđeni da će Srpska radikalna stranka posle narednih izbora, kad god da ih bude, biti na čelu Srbije. On u politici ionako voli da postavlja prilično visoke kvote i sada izjavljuje da ova stranka neće na narednim izborima osvojiti manje od 50 odsto glasova. Kao što pretpostavljate, sa nama je večeras gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. Ali večeras nećemo pričati samo o onome šta bi bilo kad bi bilo jer ne znamo kada će izbora biti. Razgovaraćemo i o mnogim drugim temama.

Gospodine Nikoliću, dobro veče.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Dobro veče.

N.Lj.S.: Gospodine Nikoliću, spremajući se za ovaj razgovor, naišao sam na dve Vaše prilično različite izjave, pri čemu odmah upozoravam, ne znam da li su Vas novine i mediji citirali korektno oko toga kako ćete reagovati ako general Mladić ode u Hag. Po jednoj izjavi rekli ste da će Srbija izaći na ulice ako vlast izruči Mladića, a po drugoj, čini mi se da ste rekli da Vam ne pada napamet da bilo koga pozivate da izađe na ulice. Hajde da odmah to raščistimo; šta je Vaša korektna izjava oko toga?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Mislim da su obe verno prenete. Naime, nisu suprotstavljene jedna drugoj. Na mitingu u Beogradu rekao sam da sam na pitanje stranih novinara da li ćemo izvesti narod na ulice u slučaju da general Mladić bude uhapšen i izručen u Hag rekao sam: "Ne, mi danas na mitingu izvodimo narod na ulice, a onog časa kad predsednik vlade i predsednik države uhapse Ratka Mladića onda će oni izvesti narod na ulice". Ali sam rekao: "Mene tamo neće biti. Niti ću biti organizator, niti mogu da bude u masi u kojoj nisam predvodnik. Zato što u takvoj situaciji ne možete da garantujete šta će da se desi a hteo bih još dugo da se bavim politikom. Mislim da bi mi bilo kakav incident tog dana zatvorio vrata za političku karijeru.

N.Lj.S.: A to upravo i želim da Vas pitam. Šta bi se dobilo izlaskom na ulice? Vi ste rekli da će svaka vlast, pa i ova Koštuničina vlada, ako izruči Mladića Hagu biti kažnjena na prvim narednim izborima.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da, ali građani ne razmišljaju kao političari i ne možete da isključite mogućnost da će narod izaći na ulice. Previše se toga nakupilo lošeg i možda će to biti neki ventil, možda ljudi žele da kažu koliko su nezadovoljni, možda žele time da iskažu svoj stav prema Haškom tribunalu, prema načinu na koji ti ljudi tamo odlaze, prema načinu na koji se Haški tribunal ophodi prema Srbima. Ne mogu da garantujem da baš niko neće izaći. Ja mislim da je priča sa Slobodanom Miloševićem i ostalima koji su odlazili jasna, da tu ne možete mnogo toga da promenite, posebno kad vidite na televiziji kako ga uvode sa kesom na glavi u Haški tribunal, i posle toga je sve kasno, ali ne isključujem mogućnost da građani reaguju.

N.Lj.S.: Ali svakako se sećate da se mnogo toga bilo nakupilo i onih ratnih godina pa i u leto 1995. godine, na vest da je pao Knin i nestala Republika Srpska Krajina, tek se nekoliko stotina ljudi pojavilo u centru Beograda, a čini mi se da je to bila mnogo veća trauma tada nego eventualni odlazak Mladića u Hag.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da, nažalost mi smo tada bili u zatvoru u Gnjilanu, ali mislim da smo na Malu gospojinu organizovali miting na kome je bilo dosta ljudi, ali ne u meri u kojoj biste mogli da očekujete. Znate, u ratu nemojte previše da očekujete da narod iskaže ono što oseća, zato što jdnostavno očekujete da u ratu vlast mnogo grublje reaguje nego u miru. Ovo je potpuno drugačija situacija i onda treba iskazati svoj revolt prema onima koji su svoj revolt uvek iskazivali pozivajući narod na ulicu. Tako da, čini mi se, da se ova vlast igrala mačem dok je bila u opoziciji i da taj mač može da se okrene i na drugu stranu.

N.Lj.S.: Da li i dalje važi Vaš poziv upućen nedavno i Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću da se nikako ne predaju, ili bar da nikako živi ne stignu do Haga?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da. Pa sad je to bar jasnije nego ikada. Posle smrti Milana Babića, posle smrti Slobodana Miloševića sasvim je jasno da niko tamo živ, posebno od onih koji su optuženi za teške ratne zločine koji bi mogli da koštaju i sve Srbe, i građane Srbije, i građane Republike Srpske, koji bi mogli da upropaste te naše države mislim da ne smeju da budu u Hagu i valjda su oni toga svesni.

N.Lj.S.: I tu onda uvek dođemo do vrlo sličnog pitanja – po čemu je to onda Vojislav Šešelj različit od svih onih koji imaju tu hašku optužnicu na vratu? On je dobrovoljno otišao u Hag, a i njegova stranka naravno nije imala ništa protiv toga, a sada uporno pozivate i Karadžića i Mladića da to ne učine. Čak ste i poslednjih meseci Slobodanu Miloševiću poručivali da mu je bolje da sam sebi presudi nego da sačeka presudu koja bi, kako ste vi govorili, bila i presuda srpskom narodu.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da, nažalost, smrt Slobodana Miloševića je tragična ali je čini mi se došla nekoliko meseci pre nego što su planirali oni koji su ga sistematski ubijali u Hagu i predstavlja, ako tako može da se kaže, izvesno olakšanje za Srbiju. Bilo bi mnogo teže da je Milošević osuđen za zločin genocida i da je posle toga umro, a videlo se da je njegov život pri kraju. Dobro ste rekli, Vojislav Šešelj se zaista razlikuje od svih drugih, i potpuno je bio opravdan njegov dobrovoljni odlazak u Hag zato što je on jedini čovek na svetu koji je optužen za ratne zločine iako nije bio u vlasti, iako nije bio komandant vojske ili komandant policije. On je bio jedan opozicioni političar u periodu za koji je optužen za ratni zločin, i optužen je za verbalni delikt, za svoje govore, za svoje ideje, tako da će njegovo suđenje biti izuzetno teško za tužilaštvo, a presuda protiv njega uopšte neće biti presuda protiv države, ma kakva da bude, ma šta oni izmislili, i ma kakvu kaznu izrekli Vojislavu Šešelju. Njegova dela nisu proizvela nikakve posledice za Srbiju. Ne mogu da kažu da je Vojislav Šešelj kao predsednik republike naredio, smislio nešto, ili kao komandant vojske, poveo jedinicu, odobrio jedinici... jednostavno, u pitanju je političar kome sude, videćemo kako će to po njih biti teško, ali željan borbe, željan da dokaže da su njegove ideje one koje zastupaju svi građani zemaljske kugle, i posebno nije hteo da pravi probleme Srbiji time što bi bio u bekstvu pa bi vlast morala da rešava šta će s njima zna da uopšte nije kriv, i žudi da tu svoju nevinost dokaže na sudu.

Još jedna stvar. Ne možete da očekujete od jednog generala da ume da se brani u Haškom tribunalu. Nije školovan za to, nije osposobljen. Znači, braniće ga neko od advokata, naših ili stranih, koji to radi za novac, pa možda i mogu da ga brane. Možda mogu advokati da ga brane, on sam ne može nikako. Vojislav Šešelj će da se brani sam, optužuju ga za sve ono što je on sam zamislio, za ono što su njegove ideje, i mislim da je to razlog zašto već tri i po godine nema suđenja, niko se ne usuđuje da otpočne taj duel sa Vojislavom.

N.Lj.S.: Ja se slažem sa Vama da je optužnica gospodina Šešelja drugačija, naravno on nije bio ni vojni komandant, ni...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Hag nije ni osnovan zbog njega...

N.Lj.S.: Evo i to da uzmemo kao argument. Ali svakako znate da je Miloševiću često stavljano na teret što je Vojislav Šešelj, kao opozicioni političar, ili kao političar koji je tada bio blizu vlasti, izgovorio nekoliko dana pre početka bombardovanja, ne znam da li ću baš sasvim korektno citirati, ali mislim da je suština ovakva: "Možda NATO i bombarduje našu zemlju, ali ja vam garantujem da Albanaca posle toga na Kosovu neće biti", i to se na suđenju Miloševiću često ponavljalo kao jedan vrlo snažan argument protiv Slobodana Miloševića.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da, to je bilo na mitingu u hali "Pinki", na jednom od mitinga...  

N.Lj.S.: ... Nekoliko dana pre početka bombardovanja...

TOMISLAV NIKOLIĆ: ... Nije bitan dan, petanest, dvadeset... Kad je agresija bila skoro potpuno izvesna. Pa šta? Šta je mogla ta izjava da izazove? Izjava jednog čoveka da Albanaca više neće biti na Kosovu i Metohiji. Zašto bi to išlo na teret Slobodanu Miloševiću, ili Šešelju? Zašto? Je li to Šešelj imao na raspolaganju 50 hiljada vojnika koji će da proteraju Albance? Je li to Milošević radio? Jesu li proterivani Albanci? Je li to bio povod za bombardovanje? Ne. Rekli su da je Račak neposredni povod za bombardovanje. Ne vidim tu nikakvu vezu, znate, ako biste uzeli moje izjave ili izjave bilo koga od nas na političkoj sceni, mogli biste mnoge događaje da vezujete za to i da to proizvodi neke posledice, osude drugih ljudi. Vojislav Šešelj je to rekao u svoje ime. A pogledajte baš nikakvu komandnu odgovornost, ili ulogu nije imao na Kosovu i Metohiji, tako da čak ni njemu ne može da bude stavljeno na teret, a kamoli tek Slobodanu Miloševiću. Mnogo je ozbiljnija bila priča o velikoj Srbiji. I to je bio taj pokušaj da se napravi nekakvo zločinačko udruženje: Milošević, Šešelj, Kadijević, Adžić... ne znam ko sve...

N.Lj.S.: ... Ta lista je bila prilično dugačka...

TOMISLAV NIKOLIĆ: ... Da, ali neke od njih Vojislav Šešelj nikada nije sreo, nikad razgovarao sa njima. Ali tu ideju velike Srbije zaista ne damo, i ako treba svi da idemo u zatvor zbog nje, i svi na robije, i svi da budemo ratni zločinci. To je ipak ideja Srpske radikalne stranke.

N.Lj.S.: Zašto je deo javnosti, gospodine Nikoliću, imao utisak da je u onim danima kada je stigla vest da je Slobodan Milošević umro u Hagu i kad se pripremala sahrana, da je Srpska radikalna stranka na neki način pokušala da preotme Miloševića socijalistima tih dana?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja sam video to, to ste nešto i u najavi za ovu emisiju nagovestili pa evo da pokušam bar Vas da uverim u to šta je istina. Slobodan Milošević je bio naš politički suparnik, istina do 1992. i do polovine 1993. godine mi smo ga podržavali, i 1991. godie, i ušli smo u vladu 1998. godine zajedno s njim. Ta vlada je prestala da postoji prihvatanjem sporazuma Ahtisari – Černomidin, osnovana je nova koju je činila ista koalicija i koja je nekih devet meseci učestvovala u obnovi zemlje i onda su došli savezni izbori koji su srušili republičku vlast.

Milošević i Šešelj su se sprijateljili u Haškom tribunalu. Muka ih je zbližila, a i želja da zajednički, uz pomoć svih ostalih tamo časnih ljudi odbrane Srbiju od onoga što nam se priprema. Zato što je sve više dokaza koji potkrepljuju našu tvrdnju da je Haški tribunal formiran isključivo zbog Srba. I poslednji događaji su potpuno na toj strani. I to prijateljstvo je postalo toliko da je Milošević preko mnogih od nas radikala i neke svoje čak lične probleme ostvarivao. Vi znate koliko sam ja pretrpeo napada od dela javnosti, rekao bih dela medija a ne javnosti zato što ljudi to razumeju, kada sam u više navrata pokušao da pomognem porodicama onih koji se nalaze u pritvoru u Hagu. Porodici Slobodana Miloševića, i kako sam morao da obrazlažem kako mi je svaka porodica jednako draga i jednako važna, pa čak i ako je to porodica Slobodana Miloševića. Ali od smrti Slobodana Miloševića Aleksandar Vučić i ja smo bili nekakav oslonac Marku Miloševiću. I nismo to ni jednog časa koristili.

N.Lj.S.: Hoćete da kažete da tu nije bilo nikakve političke računice.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Čak pismo koje je Vojislav Šešelj uputio na skupu ispred Savezne skupštine nisam čitao ja nego je čitao Aleksandar Vučić. Čak ni tu nisam želeo da na bilo koji način izlazim u prvi plan pored kovčega jednog mrtvog čoveka. Ali ja sam bio previše iritiran onim što se tih dana dešavalo, i neke moje reakcije su dovele do toga da me čak i neki pripadnici vrha Socijalističke partije Srbije direktno u medijima optužuju kako ja činim to što ste Vi sad rekli. Ali ja sam samo rekao Marku Miloševiću, to mediji ne znaju, ako ti želiš svog oca da sahraniš u Beogradu, i ako želiš da ti i majka prisustvujete toj sahrani, javi mi kad stiže avion na Surčin. Sve ostalo je moja briga. Da li želiš da bude izložen u Saveznoj skupštini? Je li želiš da bude opelo u hramu Svetog Save, sahrana u aleji velikana? Sve ostalo je moja briga, i bar sto hiljada ljudi koji će mi u tome pomoći. Zato što ja razmišljam dalje od svih drugih.

N.Lj.S.: Ali, Vi ste govorili: evo, jednoga dana kada dođemo na vlast mi ćemo Miloševića premestiti iz Požarevca u aleju velikana, gde on zaslužuje da bude sahranjen, istovremeno Miloševićevi advokati kažu da je on ostavio ne neki testament, ali da je sastavio jedno pismo u kome je on tražio da bude sahranjen pod tom lipom u Požarevcu. Zašto bi onda radikali određivali mesto njegove sahrane?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja sada čujem za to. I ne bih onda davao izjavu koju sam dao. Ako je to zaista bila njegova poslednja volja, što bih ja na to uticao...

N.Lj.S.: Tako su potvrdili njegovi advokati...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ako je čovek iznenada umro kao što mislim da je to i za njega bilo iznenada, iako je predosećao i molio da mu pruže ozbiljniju lekarsku pomoć, on je bivši predsednik Jugoslavije, bivši predsednik Srbije, i da li sam ja s njim na jednoj političkoj liniji ili se od njega razlikujem, ja to moram da poštujem. I njemu je bilo mesto u aleji velikana. Vlast nije dozvolila da on bude tamo sahranjen. Ovo je možda opravdanje, možda se svi sad peru pomalo od svega toga što se dešavalo tih dana. Ja nemam od čega da se perem. Ja koji sam se najčasnije ponašao moram da pričam kako nisam želeo da prisvajam slavu. Znači trebalo je da pljujem Miloševića, trebalo je da se priključim horu onih koji su govorili loše o mrtvom Miloševiću. Ja to nisam radio ni mrtvom Zoranu Đinđiću.

N.Lj.S.: Ja mislim da je ta priča došla otuda – Vi ste malopre govorili o tome kakva je bila saradnja Srpske radikalne stranke i Slobodana Miloševića u devedesetim godinama, ali onda negde posle 5. oktobra 2000. negde je čini mi se bio primetan napor Srpske radikalne stranke da izađe iz Miloševićeve senke, i da odgovornost za nešto što se dešavalo ne padne baš podjednako, jer možda i nije baš bila podjednaka, i na jednu i na drugu stranku, i onda su to neki protumačili da najedanput sad hoćete ponovo da uđete u istu senku.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Niste u pravu. Naš sukob sa Miloševićem trajao je negde od kraja 1999. do 5. oktobra 2000. godine i mi smo svi izgubili izbore zato što je Slobodan Milošević uporno tvrdoglavo verovao svojim partijskim drugovima da je njegova pozicija u narodu izvanredna. Vi znate da je promenjen savezni Ustav i da smo prvi put direktno birali predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Milošević je bio ubeđen da pobeđuje na tim izborima; mi smo mu nudili koalicioni sporazum, i danas ga još imamo u kompjuteru, po kojem je trebalo da kandidate za odbornike, na odborničkim listama, tada su održavani lokalni izbori, odredimo srazmerno rezultatima parlamentarnih izbora 1997. godine, ali su nam tada rekli da to baza Socijalističke partije uopšte ne može da prihvati, a podrazumeva se da mi podržimo Slobodana Miloševića kao kandidata za predsednika Jugoslavije. Mi smo rekli – ne dolazi u obzir, što bi se podrazumevalo. Ili ćemo praviti nekakav sporazum ili sporazuma neće uopšte biti. Tako da nije tačno da smo mi taj sukob produžili posle onakvog divljanja 5. oktobra i onakve represije i progona Miloševića koji je počeo koliko sutradan, čak i za vreme dok su njegovi bili u trojnoj vladi. Ne, ne, pa ko je najoštrije reagovao kad su na Vidovdan oteli Miloševića i odveli ga u Hag? Njegovi socijalisti – to je valjda bilo i prirodno – i Srpska radikalna stranka. I niko drugi.

N.Lj.S.: Ali su neki sad videli taj pokušaj preotimanja Miloševića i u tom jednom detalju – da ste vi, radikali, insistirali na dovođenju sveštenika na sahranu. Neko je rekao da je on postao religiozan u zatvoru, da slavi slavu. Ima ljudi koji u Hajatu slave slavu pa ne možete da kažete da su religiozni. Vi znate i sami da je u trenucima ljutnje sam Vojislav Šešelj za njegovu suprugu umeo da kaže "crvena veštica" i sad je najedanput Milošević postao duboko religiozan, a zna se da to nije bio.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja sam u Australiji sretao pravoslavne sveštenike koji su iz katoličanstva prešli u pravoslavlje, pa im nikada niko nije rekao vi niste dobri sveštenici, vi ste bili katolici. Ja ne ulazim u to koliko je verovao Slobodan Milošević, ali je meni njegovo preosveštenstvo vladika bački Irinej rekao da je čak i on sekao kolač na slavi Slobodana Miloševića. Ja to ne mogu da prenebregnem. Ali još jedna neistina i netačnost. Uopšte nismo mi učestvovali u dovođenju sveštenika na grob Slobodana Miloševića. Mi smo samo obavešteni da će biti održano opelo. I njegov sin se složio da Aleksandar Vučić i ja prisustvujemo tome. Marko Milošević je pozvao vladiku mileševeskog Filareta i zamolio ga da održi opelo nad grobom njegovog oca, i to vam je sva istina, i pred narodom i pred bogom. I meni je drago i ponosan sam što sam između nas sedam-osam prisustvovao tom činu. Jer to konačno više nije jedna rupa u zemlji, to je konačno jedan grob u kome leži jedan čovek, Srbin, kršten, pravoslavni.

N.Lj.S.: Da se zadržimo samo još kratko na toj temi. Vi ste nekoliko dana posle sahrane izjavili otprilike ovako – da je danas Milošević živ, on bi svojim socijalistima vikao: "Ruši vladu!" Ne liči li Vam to malo na ono što smo dugo imali kad je umro Josip Broz pa je bilo onih koji su najvernije znali šta bi on to nama rekao da je živ. Bilo je takvih pokušaja i posle ubistva Zorana Đinđića da se eto pronađu oni koji će najvernije da prenesu šta bi on to rekao u ovom trenutku i poručio članstvu, političkim protivnicima...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja ne znam gde ste to pročitali i čuli, nikada nisam rekao Milošević bi vam sad rekao: "ruši vladu", nego sam rekao: Rušite vladu! To je bio moj savet. Ja ne vodim Srpsku radikalnu stranku razmišljajući šta bi neko drugi uradio da je na mom mestu. Ja stranku vodim svojom pameću i svojim mozgom. Za sada uspešno. Kada to ne bude uspešno, naći će se neko uspešniji i pametniji. Zato što... juče sam to rekao potpuno otvoreno i sa skupštinske govornice to meni ne bi moglo da se desi da sav moj politički život, stranka u kojoj se nalazim, stotine hiljada birača me vezuju za Slobodana Miloševića i da ja, kad on umre, ne obezbedim da on sa svim počastima bude sahranjen, to meni ne bi moglo da se desi. Ako mi to ne bi dali Koštunica i Tadić imali biste građanski rat u Srbiji. Zato što postoje neke vrednosti koje ne smete da prenebregnete. Ne smete da ih ostavite. Da li ste čuli nekog radikala da se protivio sahrani Zorana Đinđića, sahrani u aleji velikana? Mi smo bili politički suparnici, proganjao nas je, socijaliste je proganjao, jeste li čuli nekog socijalistu da se pobunio? Da li je za godinu i po dana vlasti ili dve koliko je bio, zaslužio da bude u aleji velikana? Rekli su zaslužio je, izabrala ga je skupština za predsednika vlade, pijetet vam nalaže da oćutite.

N.Lj.S.: Mislite da je to vredno građanskog rata?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Postoje neke vrednosti koje jednostavno ne možete da ostavite po strani? Šta očekuje moju porodicu, šta vašu? Zar moram uvek da budem uz vlast da bi me neko poštovao? Šta misli Koštunica, šta misli Tadić? Šta će biti sa njima? Ne možete svet da posmatrate samo svojim merilima. I koga vi procenite da je beo taj je beo, ko je crn, taj je crn. I ovi "crni" nemaju šanse u životu. Koliko god ih je, kakvi god da su, nisu vaši. Ja se samo borim protiv toga da se Srbija podeli na "naše" i "njihove" jer to je onda kraj. Zašto? Boris Tadić saziva hitno sednicu Vrhovnog saveta odbrane, dolaze mu dvojica koji mu kažu da nisu sa nama u državi, ali mu trebaju da zabrani upotrebu vojske na bilo kakvoj ceremoniji povodom smrti Slobodana Miloševića. Video sam jednog aktivnog potpukovnika ispred Savezne skupštine, juče je penzionisan. Taj čovek je isteran iz vojske zato što se pojavio na sahrani svog bivšeg vrhovnog komandanta. Je li to država? Ja mislim da nije. Američki predsednik koji je doveo do afere "Votergejt", obrukao Ameriku, njenu demokratiju koju bombama sprovodi u svetu, je bivši predsednik, mnogi instituti se po njemu zovu. Nikad niko nije rekao da on ne zaslužuje nikakvu počast. De Gol je za Petena rekao: "Ne dirajte tog heroja iz Prvog svetskog rata". To tako ide, tako to u životu biva. Ja vam zato sad kažem unapred, onaj ko podržava vladu, od koga zavisi da li će sutra predsednik vlade biti predsednik vlade, ne može da proda svoju partiju.

N.Lj.S.: Hajde sada da uradimo ono što ste malopre rekli, da ne posmatramo i to naše političko okruženje merilima koje mi imamo, hajde da se stavimo malo u ulogu socijalista. Vi ste njih pozvali da rušite vladu; koji bi njihov interes u ovom trenutku bio da to čine? Ima vrlo ozbiljnih političkih analitičara koji kažu: socijalisti ostaju bez simbola, Milošević im je bio predsednik, ali možda će sad brže da se rasterete nekog nasleđa koje imaju, možda će da priđu nekoj socijalističkoj internacionali, možda će njihov da tako kažem integracioni kapacitet postati mnogo veći i možda čak i oni koji traže njihovu podršku u vladi a negde ih se malo gade, možda će drugačije da ih gledaju kao svoje partnere. Zašto bi oni u ovom trenutku krenuli da ruše vladu sa vama?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Prvo zašto bi razmišljali o interesu kad je predsednik partije u pitanju? Kakav je to drugi interes? Čovek koji ih je napravio sve, koji im je dao sve što imaju u životu. Šta bi oni bili bez Miloševića? Da li biste čuli nekad za njih? Sve bogatstvo što imaju u životu dao im je Milošević. Sve znanje koje imaju u životu stekli su od Miloševića.

N.Lj.S.: Ali im je bio i teret da idu dalje sad.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Kakav im je bio teret? Videćemo koliko će glasova da imaju sad kad nemaju taj teret. To je jedan razlog o kojem uopšte ne bih razmišljao. Neću sad da pričam o tome šta bi bilo kad bi bilo. Bilo je i komentarišem samo ono što jeste bilo. S druge strane, kakva Internacionala? Tamo ih čeka Demokratska stranka koja je tamo već primljena. Svet nema više merila, nemate uslove koje bi trebalo da ispunite da biste negde bili član. Ne, član ste ako neko odluči da tamo treba da budete. Socijalisti su mogli da biraju između časti i preživljavanja još dok podržavaju vladu. A mogli smo i da se dogovorimo. Šta mislite da nismo mogli da se dogovorimo oko nastupa na tim novim izborima. A šta mislite koliko bismo tek glasova osvojili kao časni ljudi koji nisu izdali Slobodana Miloševića od onih koji glasaju za Slobodana Miloševića.

N.Lj.S.: A možda vaša računica da ih privučete u neku koalicionu saradnju može da bude i u ovome pošto je Demokratska stranka jasno rekla da će ona podržati vladu ako bi vlada možda pala, ili mogla da padne zbog Haga, da se samim tim negde smanjio i taj, ako smo već pominjali integracioni, da pomenemo i ucenjivački kapacitet koji ima SPS možda oni svesni toga mogu lakše da vam priđu.

TOMISLAV NIKOLIĆ: I sami znate da SPS nikada nije ucenjivao vladu. Ucenjivao je Vuk Drašković, ucenjivala je G17 plus, ucenjivala je Nova Srbija. SPS nikad nije ucenjivao vladu. To vidite po položajima – šta imaju članovi SPS-a od podrške vladi? Izuzev pet-šest ili deset ljudi u SPS-u ko još ima bilo kakve koristi od podrške vladi a partija nema nikakve koristi, jer je građanima Srbije nezamislivo da levica podržava surovi kapitalizam. Prodaju u bescenje novim bogatašima sve što su stvarali radnici, seljaci, levičari. Ne, ne; potpuno je pogrešan pristup. Ali ste izvanredno primetili da vlada ne može da padne. I da se to pokazalo činjenicom. Pojavila se mogućnost da socijalisti otkažu podršku vladi, odmah je uletela Demokratska stranka najbesmislenijom ponudom koja postoji na svetu: mi ćemo vas podržavati, ali vam dajemo oročenu podršku do novih izbora. Pa dotle im i treba podrška, ne treba im dalje.

N.Lj.S.: A koliko, gospodine Nikoliću, radikali zaista žele nove izbore, sada... čuli smo i danas i juče u Skupštini da su mnogi poslanici vaše stranke koji su izlazili za govornicu prizivali nove izbore. Koliko je to jedno marketinško demonstriranje opozicione čvrstine, a koliko je to iskrena želja da se dođe do izbora? Što biste vi sada žurili na izbore ako ide ta kosovska priča do kraja godine, zašto biste vi preuzimali tu odgovornost kada možete sa opozicione platforme da posmatrate i da kažete...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Mislite da sedim i uživam dok nestane Kosovo i Metohija pa da dođem na vlast.

N.Lj.S.: Ne kažem da biste uživali...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ne, ne. Pazite, svestan toga, i svestan toga da to neki pokušavaju da mi pripišu, ja sam uključio Srpska radikalna stranku potpuno u rešavanje sudbine Kosova i Metohije. Mi nismo u tom timu, tamo nas niko nije hteo, tamo nas niko nije smeo, ali ja sam inicirao sednicu Narodne skupštine na kojoj će pregovrački tim da podnese izveštaj, i mi smo svi glasali za taj izveštaj, i sve dok Srpska radikalna stranka prihvata izveštaj tima za pregovore, ona je u tome. I ne daj bože da nam otmu Kosovo i Metohiju, ja neću moći da kažem oteli su Koštunici i Tadiću, oteli su svima nama.

N.Lj.S.: Ali ste rekli da nećete oprostiti neko nametnuto rešenje makar ga oni i ne potpisali.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Tu sad postoji samo jedan razlog zašto im neću oprostiti. Zato što ni danas ne smeju da kažu šta će biti dan posle. Ja razumem, evo i sad poručujem i Tadiću i Koštunici, ja razumem da neko može da vam otme Kosovo i   Metohiju, nećete da potpišete, nećete da prihvatite, i danas ga otimaju, ali ja vas kao predsednika države i predsednika vlade pitam: šta ćete uraditi, kad saznate telefonom ili na televiziji da su oteli Kosovo i Metohiju, šta ćete preduzeti kao predsednik države ili kao predsednik vlade da bih znao da kažem – osuđujem vas, ili kažem – nije ni moglo ništa drog.

N.Lj.S.: Vi ste rekli da biste rekli da je to okupacija.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Nisam ja to rekao, to piše u Ustavu na koji su se oni zakleli. To piše u obavezama predsednika republike, to piše u obavezama svakog člana vlade, Srbija mora da bude ovolika kolika je sada kad su oni na vlasti. Ne može da bude manja. Ili moraju da se bore svim sredstvima.

N.Lj.S.: Ne znam da li baš tako piše u Ustavu, ali tu niste bili baš sasvim inventivni zato što su mnogi zaboravili, čak i oni koji su Vam zamerili tu reč "okupaciju"...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ućutali su se zato što se reč okupacija pominje u članu 63 Ustava.

N.Lj.S.: Ali je na primer jedan od vodećih svetskih listova kad je pravio bilans događaja 1999. godine rekao da je jedan od najkrupnijih događaja te godine bila okupacija Kosova, i taj izraz je upotrebljavala i zapadna štampa.

TOMISLAV NIKOLIĆ: ... ja to prihatam...

N.Lj.S.: Ono što mene zanima – da li Vi pod tim terminom okupacija podrazumevate i primenu sile?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Naravno. Čak ću da kažem i ono što niste baš detaljno pitali. Znači okupacija će biti silom, a odbrana od okupacije mora da bude silom.

N.Lj.S.: Ja sam mislio na odbranu.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Znam šta ste mislili, hoću sve da Vam kažem. A kako se drugačije čovek bori protiv okupatora? Klekne i moli?

N.Lj.S.: A kako to mislite, gospodine Nikoliću, da izvedete kada danas, sasvim je to očigledno, u svetu ni mnogo moćnije, ni mnogo veće, ni mnogo bogatije države od ove naše silom teško mogu da ispravljaju i takve probleme, a čak i neke nepravde koje im se nanose u međunarodnom pravu, kako mislite da mi to možemo da uradimo?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ne živite na Kosovu i Metohiji.

N.Lj.S.: Ne živim.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Je li vam interes da oni koji žive tamo ostanu da žive tamo?

N.Lj.S.: Pa naravno, to je svima interes.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja mislim da je to jedini interes Srbije. Onaj ko je u tome ne može da im pomogne, onaj ko to ne želi da ostvari taj ne želi Srbiju kolika je danas. Nije meni mnogo toga milo u životu, ali bavimo se ovim poslom, ne igramo fudbal. Neko hoće da bude predsednik republike, šta će da kaže – do jedne granice ću biti predsednik republike, a posle nemojte kad vas molim, reći će novinari da želim da ratujem. Kad birate profesiju uz nju ide i slava i ono drugo, čak u toku karijere, kao Milošević, kao svi mi, imate dane kad vas slave, a imate dane kad niko neće na ulici da vas pogleda. Pa to ste izabrali, nosite svoj krst na leđima. Albanci mogu da kažu mi ćemo silom da uzmemo Kosovo i Metohiju, i nijedan Albanac ne kaže: hej, hoćete vi to da ratujete za Kosovo i Metohiju? Nijedan njihov novinar ne kaže: stanite, bre, ljudi, hoćemo mi da ratujemo za Kosovo i Metohiju? A kad mi, Srbi, kad ja kažem moramo da se borimo protiv okupacije, nađu se neki pametni pa kažu: Hoćemo mi da ratujemo za Kosovo i Metohiju?

N.Lj.S.: I Vi ste tad rekli: "Ne, nisam..."

TOMISLAV NIKOLIĆ: E sad polako, da raščistimo kako može da se bori za Kosovo i Metohiju. Protiv koga se borimo? Protiv okupatora, protiv Albanaca koji okupiraju teritoriju. Prvo, to nije ceo svet. Videćemo kako će da prođe u Savetu bezbednosti, i da li može da prođe. Ali ne prihvatam ni to da se predugo odlaže ovo stanje zato što ovo stanje pogoduje odlasku Srba sa Kosova i Metohije. Ja bih hteo da svi ostanu i još da se vrate. Mada mogu da vam kažem: branićemo sigurno Kosovo i Metohiju. S druge strane, nemamo vojsku. Poslednji udarci na vojsku vrše se ovih dana usvajanjem zakona o amnestiji. Nekome je na vlasti palo na pamet da amnestira sve mladiće koji su odbili od 7. oktobra 2000. godine do danas da služe vojsku, a postoji Zakon o vojsci i postoji krivični zakon koji kažnjava odbijanje da se ide na odsluženje vojnog roka, pa smo postali zemlja apsurda. Ali u principu vojsku nemamo, vojsku su upropastili. Bolje oficire ste imali na sahrani Slobodana Miloševića u uniformi nego u kasarnama. Zato što je zanemareno to da imamo najškolovanije oficire, ti najškolovaniji koji su prošli rat po naređenju Amerike morali su da budu penzionisani.    

N.Lj.S.: Ali su sad neki ušli u Vašu stranku...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Albanci koji su školovani oficiri, koji su prošli rat sada su predsednici vlade i članovi vlade. Toliko o odnosu Zapada prema nama. Naši oficiri moraju u penziju, njihovi oficiri vladaju. Znači tamo se pravi neka vojna hunta u najmanju ruku, a šta je želja tih ljudi nego da ratuju za Kosovo i Metohiju. I jesu kod nas u stranci, nikada nismo primali oficire ako su aktivni zato što mi to moral ne dozvoljava, ali verujte danas je penzionisan a sutradan dolazi u Srpsku radikalnu stranku. I što da ne dođe kad je penzionisan on je običan građanin, svojim znanjem i umećem može mnogo da nam pomogne, a bože zdravlja može i da se aktivira.

N.Lj.S.: Ako, gospodine Nikoliću, u neko dogledno vreme bude izbora, hoćete li Kosovo koristiti kao glavnu temu za kampanju?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ali cinično je uopšte Kosovo koristiti bilo za šta.

N.Lj.S.: Ali ovde se takve stvari koriste i u političke svrhe.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Mi četiri meseca nismo radili u Skupštini, i počeli smo pre neki dan, prvi zakon – rehabilitacija ljudi koji su pre 70 godine oštećeni na neki način, drugi zakon amnestija onih koji nisu služili vojsku, i niko ne kaže vlastima: Da li se vi to spremate za izbore pa koristite nekakve zakone koji danas građane Srbije uopšte ne zanimaju? Mene interesuje pošto će sutra da bude hleb, koliko će fabrika početi da radi, da li će seljak da ima ikakve koristi od svog rada ili ne, da li će deca kad završe školu prvo da li će bilo šta da znaju posebno o Srbiji, o svom poreklu, veri, istoriji, a drugo da li će imati posao. I to mogu da budu aduti – sa kojim državama ćemo da sarađujemo, od kojih ćemo da kupujemo, kojima ćemo da prodajemo, pod kojim uslovima ćemo da prodajemo, kolike će da budu carine, akcize, porez na dodatu vrednost. To su aduti za izbore. Kosovo i Metohija ne može da bude adut. Da je adut ne bih se nikad sastao sa Koštunicom i Tadićem u vezi Kosova i Metohije. Rekao bih: pržite se na vatri, na vlasti ste, hteli ste vlast, kažete da mi to nismo umeli da uradimo, radite šta znate. Ali ne može da vam bude Kosovo i Metohija adut ni za šta , izuzev da naričete i plačete ili da se za njega borite. A to što mi najviše glasova imamo na Kosovu i Metohiji to je samo znak koliko nam je politika prema Kosovu i Metohiji ispravna. Vi i ja iz ovog studija možemo o sudbini Kosova i Metohije da mislimo i na jedan i na drugi način. Vi o tome da nećete imati troškove da šaljete ekipe na Kosovo ako se isele Srbi, a ja o tome da tamo više neće biti izbora ako se isele Srbi. Ali oni koji tamo žive i koji treba da dočekaju dete iz škole, ja se trudim da Srpska radikalna stranka razmišlja kao oni, da nema komformizma u našem razmišljanju o Kosovu i Metohiji. Danas će reći gotovo je, u većini su, neka uzmu. Ne, neću, ne samo da neću, ne mogu da koristim Kosovo i Metohiju ni u kakvoj kampanji.

N.Lj.S.:Gospodine Nikoliću, mnogo je onih koji su poslednjih godinu – godinu i po dana procenjivali da se Srpska radikalna stranka na neki način menja, da možda više ne čuva onaj stari imidž čiji lideri više ne upotrebljavaju one teške reči, da se negde ta stranačka koreografija malo promenila, ali opet u poslednjih nekoliko meseci utisak da se vraćate nekom starom načinu delovanja, kao da vam je dosadio taj šarm, ili ljupkost koju ste bili malo uneli u stranački život, zanima me sad, ako je to tačan utisak, da li je to zato što ste procenili da to ne donosi nove glasove, i da to nije dobro, ili je to možda nervoza zato što to niko, pa ni ovde, pa ni na Zapadu nije previše bio fasciniran tom promenom radikalskog imidža?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Nekako podležete onome čime je opsednuta javnost da sve što stranka radi da ima neki cilj, ili da ja mogu recimo da pozovem centralnu upravu i kažem: odsad ste finiji, odsad ste nežniji, odsad ste umiveniji. Jednostavno, kako zemlja prolazi kroz različite periode tako pratite i izjave političara, i ne samo radikala. Prekjuče je jedan savetnik predsednika Republike upotrebio najgrublje moguće izraze za narodne poslanike, pa niko ne reče da je Demokratska stranka odjednom krenula u ambis ili nekom politikom procenjujući da će ako pomene motku umočenu u smrdljivu supstancu da će da dobije više glasova.

Srpska radikalna stranka je živi organizam i ima perioda kad reagujemo veoma oštro, i to su uglavnom periodi kad smo veoma ugroženi. Mi nismo grubi kao ljudi koji vrše vlast nego kao ljudi nad kojima se vlast iživljava. Ali je zaista bilo mirnog perioda u parlamentarnom životu, mirnog u smislu da grubosti poput izbacivanja iz sale više nismo imali, otkako je Maršićanin poslednji put iznosio poslanike nekako je politički život počeo da ide nekim mirnijim tokom, sve dok vlada Živkovića nije zapala u škripac, došlo do vanrednih izbora, Koštunica formirao vladu koja kako ste Vi ono rekli – "slaba vlada sa..."

N.Lj.S.: ... sa mnogo koalicionih partnera...

TOMISLAV NIKOLIĆ: ... a ja mislim da je to snaga vlade. To je loša vlada sa mnogo koalicionih partnera, ali će biti jaka. Nikome se od njih ne izlazi iz vlade, jer da su tu dva koaliciona jaka partnera jedan kome bi se nešto zgadilo izašao bi i vlada bi pala. Međutim, vi ne možete da očekujete od Vuka Draškovića da mu se bilo šta zgadi, ne možete da očekujete od Velje Ilića da mu se nešto zgadi kad raspolaže sa pola budžeta. Ili od G17 plus koja raspolaže sa ovom drugom polovinom. Jednostavno držaće se oni još jako dugo, kao creva kad vučete...

N.Lj.S.: Iako vi najavljujete izbore...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Pitali ste me da li nam je zaista stalo do izbora ili ne, ali ja evo poručujem Tadiću i Koštunici, da ne bi čitali šta analitičari kažu, ili njihovi savetnici, neka se dogovore, sutra neka Koštunica zatraži raspuštanje Narodne skupštine, pošto eto troši energiju... Milošević je baš tako nešto napisao kad je raspuštao, 1993. godine: Mnogo se troši narodna energija, hod u prazno... evo neka predloži sutra raspu štanje Narodne skupštine, i ja im dozvoljavam minimalni ustavni rok za raspisivanje izbora, a prihvatio bih da se ne žalim Ustavnom sudu, ako neće i niko drugi, pa da u roku od 20 dana održimo izbore.

N.Lj.S.: Kad sam vas pitao za tu izmenjenu koreografiju, mnogi su mislili i na jednu Vašu iznenadnu sposobnost da kažete: pa mi smo dosta grešili u prošlosti, zbog toga su nas birači kaznili. Kao da je stranka izgubila sposobnost da tako nešto prizna, i sad taj ton se izbacio, ispao je negde iz Vaših govora.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Nas ste čuli kad priznamo grešku. A ove druge ne možete da čujete. Ja bih voleo da sad imamo izbore pa da onda imaju priliku i Koštunica, i Tadić, i Ilić, i Drašković da priznaju greške zbog kojih su izgubili izbore. Mi smo zaista priznali 2000. godine. Iako smo upozoravali građane Srbije da 5. oktobar, način na koji je sprovedena petooktobarska revolucija ne može da donese dobro. Pazite, juče se jedan poslanik iz DOS-a prevario pa je rekao da je diktatura u Nemačkoj nastupila kad je Hitler upalio parlament, pa sam mu ja rekao: Da, kad god neko upali parlament, tu počinje diktatura. On je zaboravio da je 5. oktobra upaljen naš parlament. I priznali smo da smo 2000. godine počinili mnoge greške. I ja sam bio svestan toga, i moji saradnici znaju, zna to i Vojislav Šešelj, raspravljali smo o tome, ja sam to govorio na sastancima najužeg rukovodstva stranke, da će nas neki potezi koštati. Ali sam tada isto rekao da to nikad neću da iznosim u javnost pošto vidim da drugog rešenja nema. I rekao sam: najteže će da mi padne ako svi ovi izdajnici dođu na vlast a mi izgorimo u ovoj borbi, kao što se i desilo, i onda smo priznali: da, pobedili ste nas. Uostalom, da nije bilo Srpske radikalne stranke ko bi mogao da motiviše narod da dođe da smeni one koji kradu izbore. Ko je znao rezultate izbora? Samo mi. Znači priznali smo.

N.Lj.S.: Malopre ste upotrebili reč izdajnici .

TOMISLAV NIKOLIĆ: Namerno očekujem da bih Vas...

N.Lj.S.: ...Isprovocirali. Evo isprovocirali ste me. Vaša stranka se često žalila na tu tezu kako ovde postoje dve Srbije – jedna pre 5. oktobra, druga posle 5. oktobra, da su to dva potpuno različita politička projekta. Ako se složimo ili ne složimo šta je ova vlada uradila, radila je baš na tom pacifikovanju političke scene, da nestane ta priča o te neke dve Srbije. Ali vi, radikali, uporno forsirate tu tezu, vi ne kažete pre i posle 5. oktobra, vi stalno pominjete: izdajnička i patriotska Srbija, i vi zapravo veoma često koristite tu tezu o dve Srbije.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Samo morate da imate na umu da sam ja opozicioni poslanik i da Srbiju delim na vlast i opoziciju. I da je po meni vlast za sve ono što sad mogu da kažem, izuzetno loša, a dok su bili u opoziciji bili su izdajnici. To oni mogu da kažu za mene dok sam u opoziciji, neka kažu da sam izdajnik. Neka kažu da hoću Srbiju da povežem sa Rusijom, Kinom, Ukrajinom, Belorusijom, Indijom, arapskim, afričkim svetom, Latinskom Amerikom. Da, hoću. Je li to izdaja? Eto ja sam izdajnik. Opasno je kad predsednik Srbije deli Srbiju na dva dela. Nećete čuti ni jednog radikala da s te funkcije Srbiju deli. Mogu da mu budu neki draži, neki manje dragi, ali Srbiju ne sme da deli na dva dela. Ne sme nekakav kokus u Americi koji finansiraju da brani srpske interese, da piše predsedniku Bušu i da moli da Buš pomogne Tadiću u obračunu sa srpskim radikalima u Srbiji.

N.Lj.S.: Kad ste već pomenuli Amerikance, neki koji tvrde da je Vaša stranka postala malo nervoznija ili da se vratila onom načinu izražavanja od pre nekoliko godina tvrde da je to zbog toga što sa Zapada stižu poruke – eto, taj Zapad nije spreman da sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom čak i ako sutra dođe na vlast. Vi tvrdite da Evropska unija vama nije cilj, ali da s Evropskom unijom i državama Evropske unije ima nagoveštaja da bi oni želeli da sarađuju. Zašto postoji takav tretman Srpske radikalne stranke na Zapadu? Oni vam na primer kažu: vaš lider je u Hagu, vi ga se niste odrekli, pa nećemo sa vama da sarađujemo, a isto tako ni Haradinajeva stranka se nije odrekla Haradinaja, a on takođe ima hašku optužnicu i može da se bavi politikom. Zašto je ta razlika u tretiranju? Kako Vi to tumačite?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja mislim da sve to potiče od Amerike koja ima nekakve svoje veoma visoko postavljene ciljeve i interese na teritoriji Srbije i mislim da smo mi, Srbi, žrtvovani od strane Amerike. Amerika ovde gradi svoje ogromne baze i ostaće ovde večito. Ne odgovara joj sastav stanovništva na teritorijama na kojima gradi baze i želi da ga promeni. Zbog toga mi gubimo teritorije. Vidite, ja sam napisao pismo ambasadoru SAD kao zamenik predsednika stranke, i kao odgovor na njegovo pismo upućeno predsedniku opštine Požega Milanu Stevoviću, za koga on nikada nije čuo, naravno, ambasador... u kome ga on obaveštava, pošto su radikali preuzeli vlast u opštini Požega, Amerika više neće pomagati opštinu Požeta, ali će pomagati demokratske snage koje postoje u opštini Požega. I onda sam ja napisao pismo američkom ambasadoru, upoznao ga koga bi to hteo da podržava, kakve ljude, do čega su doveli Srbiju, i onda sam ga upozorio na to da Srpska radikalna stranka nikada nije sama na vlasti, da je u koaliciji sa svim drugim strankama i da je u Vojvodini u sedam opština u koaliciji sa Mađarima. Da li to znači da više neće biti pomoći ni opštinama u kojima su u koaliciji sa Mađarima? Mnogo bi više ostvarila Amerika kada bi recimo podržala opštinu Kikinda, u kojoj su radikali na vlasti, pa bi je građani Kikinde zavoleli, nego Natašu Kandić, ali vi u to ne možete da ubedite ljude koji ovde dođu sa stereotipima, sa ramovima u koje smeštaju Srpsku radikalnu stranku. Ko je tu zaslužan? Uglavnom Demokratska stranka. Evo izvestili su me iz jedne druge stranke, bili su svi zajedno negde na Zapadu, pa se čak pobunio zapadni diplomata i rekao: nemojte tako da govorite o najjačoj političkoj stranci u svojoj zemlji, jer vi to govorite o svom narodu. Znači, svaki predstavnik Demokratske stranke ima zadatak u Americi posebno da govori isključivo o Srpskoj radikalnoj stranci i da reč radikal, najlepšu srpsku političku reč radikal bukvalno prevede radikal terorista .

N.Lj.S.: To ćemo pitati nekoga iz Demokratske stranke kad bude bio na Vašem mestu, ali da se vratimo radikalima. Jedna od konfuzija koja postoji oko vaše stranke jeste to kako vi sebe definišete? Vi često za sebe kažete da ste desnica, ali po onome što govorite u toj ekonomskoj sferi mnogo više ličite na levicu od nekih koji se ovde javno deklarišu...

TOMISLAV NIKOLIĆ: ...Tako je...

N.Lj.S.: I vi se tu predstavljate kao zaštitnik svih gubitnika tranzicije. Kako vi to onda vidite?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Nikada nas niste čuli da smo rekli da samo desnica, nikada nas niste čuli da smo rekli da smo levica. Mi smo Srpska radikalna stranka, u našoj stranci su uglavnom Srbi pravoslavne vere, ali imamo i drugih naroda, drugih konfesija. I u zavisnosti od toga kakav je problem, mi smo i levica, i desnica i centar, i umereno levo, i umereno desno, i ta podela poodavno više u svetu nigde ne postoji.   Da je neko pripadnik desnice, onda se tu odmah računa nešto najgore moguće, najcrnje moguće. Uglavnom nacionalizam i nacizam se   sastavljaju, negde ih neko... ako kažete da ste nacionalista oni kažu: ovo je nacista. Mi smo stranka koja je prva osetila kakve će posledice imati takozvana tranzicija koja je krenula 2001. godine Zakonom o radu, prvom zakonu koji je nametnula Evropska unija, odnosno finansijski krugovi iz Evropske unije ili iz sveta, i pokušavali smo da diskusijama, amandmanima pokažemo koliko će to biti pogubno. Mi nismo uspevali zato što smo u opoziciji, ali sada se pogubnosti tih ostvarenja vide. Ne bih ja prihvatio... milion nezaposlenih, u redu, ali će iduće godine zaposliti sto hiljada, one tamo trista, one tamo petsto. Ne, mi samo gubimo posao, a više nemamo radno mesto.  

N.Lj.S.: Verovatno je da su vama prišli i mnogi od onih koji su izgubili posao i koji se osećaju gubitnicima svega ovoga što se događa, reformama, privatizacijama. Da li mislite da je taj dolazak novih ljudi u stranku negde i razblažio... da imamo sad dosta razblaženih radikala, ljudi koji osećaju da su gubitnici ali nisu zagovornici nekih radikalnih rešenja?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Toga imate na političkoj sceni u svim strankama, još niko u kontinuitetu nije osvajao milion i 500 hiljada, dva miliona glasova. Srpsko biračko telo još uvek traži onoga ko će u sledećem mandatu da ga zaštiti, pa ako ne uspe onda traži nekog drugog.

N.Lj.S.: Vi ste u neku ruku postali sabirni centar razočaranih ...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Nemojte samo razočaranih, nego i ogorčenih. I nacionalno ponosnih. Sa razočaranima ne možete baš previše da uspete, ali svako u Srbiji zna, kad god Srbiju napadnu, kad god je Srbija na ivici bezdana, makar gestom, makar medijski, oglasiće se Srpska radikalna stranka, kad niko ne sme, oglasiće se Srpska radikalna stranka, kad se sprema pakao u vezi obeležavanja desetogodišnjice Srebrenice, i kad sve sile i svetske i domaće krenu na srpski narod, i čeka nas pošast u nekoliko dana, Srpska radikalna stranka emituje film o stradanjima Srba i opet nas u Srbiji svi napadnu: kako vas nije sramota, sad kad se sprema Srebrenica, vi prikazujete kako su ubijali Srbe, a onda nam se obrate mnoge svetske kompanije i kažu: zašto to ranije nismo dobili. Zato što niko iz Srbije ne sme da se bori. Mi smo stranka koja sme da se bori, i svi ljudi koji smeju da se bore i za svoj život, i za svoju egzistenciju, i za svoju porodicu, i za svoj narod obraćaju se Srpskoj radikalnoj stranci i ja ne vidim na političkoj sceni kome bi još mogli ti ljudi da se obrate.

N.Lj.S.: I Bogoljub Karić je pokušao da bude u jednom trenutku zaštitnik gubitnika tranzicije...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Jeste, samo je njegov "mercedes" bio preveliki da bi me ubedio da on to zaista hoće.

N.Lj.S.: Kad sam već pomenuo gospodina Karića, ono što mi je interesantno, vi ste stranka koja retko kad ostane dužna nekome ko napadne radikale, ali nekako nisam video da ste sa previše entuzijazma odgovorili Bogoljubu Kariću kada je u intervjuu u jednoj televiziji u Bosni i Hercegovini pitao voditelja: znate li zašto su svi koji su optuženi u Hagu se vratili u Beograd osim Šešelja, a onda je rekao: to je zato što vrh stranke u Beogradu ne želi da se Šešelj vrati.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Dva razloga. To kad ubedi Bogoljub Karić Vojislava Šešelja, onda ću reći da je to istina. A pošto se ja svaki dan čujem sa Vojislavom Šešeljom, onda ja uopšte ne pridajem važnosti šta o Vojislavu Šešelju govori Bogoljub Karić. A drugi razlog je što je on tada već bio progonjen, to je ono njegovo poslednje putovanje oko Srbije, gostovanje na televizijama koje se vide u Srbiji, prenosi na svojoj televiziji i više ja ne znam i da li se pojavio u Srbiji. Ja sam ustao protiv načina na koji Bogoljub Karić pljačka državu dok je pljačkao, a kad su svi ustali protiv njega, i kad su stvar u svoje ruke uzeli tužilaštvo, policija i sud, ja tu više nemam šta da govorim. Mene Bogoljub Karić više ne interesuje. A priča o odbrani Vojislava Šešelja je isključivo na Srpskoj radikalnoj stranci i na rukovodstvu Srpske radikalne stranke, i to zna i Vojislav Šešelj, njegova porodica i svi naši članovi.

N.Lj.S.: Malopre ste pomenuli da se sa Šešeljem čujete gotovo svakog dana. Postoji li mogućnost da (evo i danas smo čuli da nema struje, da je izolovan) on odande nije baš u prilici da najbolje sagleda političke prilike u Srbiji i da ima neku pogrešnu procenu, socijalisti su često umeli da se požale da Milošević iz one zatvorske izolacije ne vidi baš sve najbolje i da nekada sugeriše ili suflira pogrešne poteze. Kako vi to rešavate?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Vojislav o kome su svi njegovi politički suparnici govorili da je diktator, da je ovakav ili onakav, možda 15-ak dana pošto je otišao u Hag, rekao mi je telefonom: Slušaj, odsad ti vodiš stranku ovde, u zemlji. I da znaš, ovde se svest menja; možda ću nekad nešto iz Haga da ti kažem što ti se ne sviđa, nemoj da obraćaš pažnju na to, ovde se svest menja. Uglavnom on ima izvanredne procene i vrlo dobro zna šta se dešava, i obavešten je o svim mojim potezima makar naknadno, jer ja ne mogu iz Skupštine da zovem Vojislava Šešelja i da kažem: šta sad da radim? To je posao koji se rešava u trenutku. I nismo, izuzev u jednom slučaju, nismo se mimoišli za ove tri i po godine.

N.Lj.S.: Bliži se kraj emisije a ne mogu da Vas ne pitam i o referendumu u Crnoj Gori. Vi ste rekli da će to biti težak referendum, naravno predvideli ste ono što i mnogi drugi predviđaju, da će nekoliko hiljada glasova odlučiti, ali je zanimjiva rečenica da bi tamo mogla da usledi noć dugih noževa . Nisam baš najbolje razumeo šta ste mislili...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Da, mogao sam da kažem "kristalna noć", ali u principu mislim da tamo neće proći mirno. Nema to veze sa mnom, niti sa Vučićem, bilo koga iz Srbije, to je ostavljeno građanima Crne Gore. Ili kratkoročno te noći, ili dugoročno to neće biti stabilna zemlja. Pa videli ste...

N.Lj.S.: Mislite kako god da se završi referendum?

TOMISLAV NIKOLIĆ: Videli ste onaj snimak kako atakuju na... oni tačno znaju ko će da glasa za zajedničku državu, tačno znaju u sto birača, i kako atakuju na one koji će glasati za zajedničku državu. Njih ne interesuju oni koji će glasati za otcepljenje, ali oni atakuju na one koji će glasati za zajedničku državu, nude im sve i svašta, i daće im sve i svašta, čak i neki kriminalci iz Srbije finansiraju to, njima to odgovara. Ali šta ja tu mogu da očekujem – da budu proganjani oni koji su glasali za zajedničku državu, da se presele iz Crne Gore u Srbiju, da pobegnu iz Crne Gore. Život će im biti nezamisliv. Oni neće moći dole da žive, niko od njih neće imati ni posao, niko od njih neće imati ni sigurnost, ni bezbednost, bilo šta. Crnogorci će da nasele Albance i muslimane, toliko da će kroz tri godine biti uspešan referendum za prisajedinjenje Albaniji ili Kosovu, ne daj bože, zato što Albanija više nije nezavisna, ona je deo Amerike; Kosovo neće biti nezavisno, biće deo Amerike, a to je sudbina najverovatnije i Crne Gore, i zato bih voleo da ostanemo zajedno, previše je interesa da ostanemo zajedno, ali veoma sam zabrinut za mnoge ljude koji sada žive u Crnoj Gori, šta će im uraditi njihove dojučerašnje komšije.

N.Lj.S.: Radikali su dugo važili za takozvanu integralističku stranku; vi ste imali jedno vreme slogan – Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali. Naravno, vi ste tu brojali i Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu u srpske zemlje...

TOMISLAV NIKOLIĆ: I Srpsku Krajinu...

N.Lj.S.: ...ali vas malo ima sad na tim prostorima.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Zato što nema Srba...

N.Lj.S.: Da li vam Šešelj to zamera, s obzirom da je on Hercegovac...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Dok su postojale srpske zemlje mi smo pobeđivali u tim zemljama. Svuda smo bili parlamentarni, u Republici Srpskoj dok je to bila država radikal je bio predsednik Republike Srpske. Republike Srpske Krajine toliko nema da meni mnogi u Srbiji zameraju kad je pominjem, iako još nije ukinuta ni jednom odlukom rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Republika Srpska je pod potpunom okupacijom, nestaje, i ja tu očekujem da se pojavi prvo tihi bunt a onda otvoreni otpor   koji će se preliti na glasove Srpske radikalne stranke. A u Crnoj Gori smo na svim dopunskim lokalnim izborima postali parlamentarni. Ovaj uticaj koji imamo sad u Srbiji preliva se u srpske zemlje, ali u nedovoljnoj meri zato što ja jednostavno ne stižem, a svi očekuju da stignem i u Prijedor. Verovatno su svi ljuti na mene, u nedelju nisam mogao da idem u Prijedor, u Crnu Goru još nisam otišao, Aleksandar Vučić putuje, ali ja ređe, jednostavno toliko je posla u Srbiji da ne stižem koliko je stizao Vojislav Šešelj, priznajem – nemam tu energiju, ali da vas obradujem, i u Makedoniji je formirana Srpska radikalna stranka, i ja mislim da će biti i deo vladajuće koalicije uskoro.

N.Lj.S.: Da li vam smeta, kao Šumadincu, što u Šumadiji relativno slabo stojite, iako ste negde po rubnim opštinama multietničkim, ali baš u srcu Šumadije...

TOMISLAV NIKOLIĆ: ... imamo najviše odbornika...

N.Lj.S.: Ali niste na vlasti.

TOMISLAV NIKOLIĆ: To je druga priča, nismo ni u Srbiji na vlasti, ali smo najjači. To je druga priča zašto pojedinci idu sa slabima, sa lopovima, sa kriminalcima u koalicije, sa onima koji ih ucenjuju, sa onima koji otimaju, a ne idu sa čestitim ljudima. To je i pitanje za Ameriku i za Evropsku uniju, što bi podržavali korumpirane ljudi koji su sada na vlasti, a ne žele čestite i poštene kakvi su srpski radikali, pošto nikada nijedan od nas nije učestvovao ni u kakvoj aferi, pošto nikada nije zabeležen nijedan slučaj da bi neko mogao da kaže: kakvi, ako oni dođu na vlast to će biti tragedija za Srbiju. To su ti paradoksi srpske političke scene koje ćemo morati da otklonimo osvajanjem više od 50 posto vlasti.

N.Lj.S.: Nisam siguran da ste ovom završnom rečenicom ubedili Amerikance da promene mišljenje...

TOMISLAV NIKOLIĆ: Ja se za glasove borim u Srbiji.

N.Lj.S.: Ali u svakom slučaju, gospodine Nikoliću, hvala Vam što ste bili gost Radiotelevizije Srbije.

TOMISLAV NIKOLIĆ: Hvala.

 
     
     
 
Copyright by NSPM