Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

PRENOSIMO

Prenosimo NIN od 05.05.05.

   

 

Mlađan Dinkić

Intervju - Drakulić truje narod


“Zoran Drakulić se ponaša kao kapitalisti u ranom kapitalizmu u doba Tomasa Mora, kad se nije vodilo računa ni koliko radnik radi, ni kakvo mu je zdravlje, nego samo o golom profitu”

Mada bi trebalo da je na napade već oguglao, ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić protekle je nedelje bio na dosad najvećim iskušenjima. Ne samo da je ugledni član stranke vladine koalicije otvoreno zatražio novog čoveka na njegovom mestu, nego je predsednik njegove stranke Miroljub Labus optužen za korupciju po modelu kojim je sam Dinkić srušio prethodnu Vladu DOS-a. I sve to mu se dogodilo pred više nego teško okončanje pregovora sa MMF-om oko produženja trogodišnjeg aranžmana zemlje sa ovom finansijskom institucijom. Ministar za finansije tvrdi da se u “slučaju Labus-Erikson” radi o smejuriji, a malo upućeniji veruju da će razmere te smejurije odrediti držanje Demokratske stranke čijem partnerstvu sam ministar uporno teži.

Jeste li vi zaista tako opsednuti time da Demokratska stranka uđe u Vladu Srbije kao što se piše po novinama i ako jeste, zašto?

- Ničim u životu nisam opsednut. Smatram da je Srbiji potreban konsenzus svih demokratskih stranaka radi sprovođenja neophodnih ekonomskih reformi u narednom periodu, kao i radi rešavanja velikih državnih pitanja, kao što je status Kosova, ulazak u EU i sl. Nisam time opsednut, već smatram da je racionalno da demokratski korpus bude ujedinjen u rešavanju teških problema od nacionalnog interesa.

A jeste li vi lično sa bilo kojom relevantnom ličnošću u Demokratskoj stranci razgovarali o tom ulasku u vladu? Baš konkretno.

- Da, vodio sam razgovor o svim pitanjima koja su presudna za budućnost Srbije.

Pa, recite s kim. Jeste li razgovarali sa Tadićem?

- Razgovaram sa svima koji pozitivno misle.

U novije vreme?

- U novije vreme.

Dobro, jeste li zadovoljni odgovorom ličnosti sa kojom ste razgovarali?

- Mene ne zanimaju reči. Samo dela.

Pa, jeste li delima zadovoljni?

- Na delu se za sada ništa bitno nije promenilo. No, još je rano za konačne zaključke.

Pošto se sad stalno iznova podseća da ste vi aferom Janjušević-Kolesar srušili DOS-ovu vladu, na mestu je da vas pitam da li smatrate da se stranka G17 plus i ova vlada na prikladan način oglasila povodom afere Erikson-Labus, to jest sa ignorancijom?

- Mi smo odmah saopštili notornu činjenicu da gospodin Labus u doba kada je njegova ćerka dobila stipendiju od Eriksona nije bio ni u kakvoj vladi. To se sve dešavalo u proleće i rano leto 2000. godine, daleko pre 5. oktobra, u momentu kada čak nisu ni bili raspisani vanredni predsednički izbori i kada niko u Srbiji nije ni slutio da bi moglo doći do promene Miloševićevog režima. Ova činjenica je dovoljna da svako ko je objektivan shvati da je gospodin Labus čist kao suza. Njegova jedina “krivica” je u tome što je otac natprosečno vredne i inteligentne Milice koja je završila PMF sa prosekom 9,60, tražila i dobila stipendiju od Eriksona u doba kad je njen otac bio samo profesor na Pravnom fakultetu. Dakle, tu ne može biti reči ni o kakvoj korupciji. On jednostavno nije bio državni funkcioner. Osim toga, nakon što je postao potpredsednik vlade, resor telekomunikacija je bio u nadležnosti Borisa Tadića, odnosno Marije Rašete-Vukosavljević na republičkom nivou, tako da ako uopšte ima ikakvih sumnji da je Erikson imao nekakvih pogodnosti u poslovanju sa državom, treba pitati ministre koji su bili nadležni u to doba, mada ja ne znam da je Erikson sa državom zaključio bilo kakav ozbiljan ugovor u to doba ....

Imao je ugovor sa Telekomom iz 2001. godine...

- U tom slučaju treba pitati nadležne ministre. Znam da je Eriksonov najveći posao u Srbiji bio sa Mobtelom, odnosno sa Karićem. Po svemu sudeći, Erikson ima probleme u Švedskoj zbog sumnji o utaji poreza u milionskim iznosima, ali očito da je Labus tu samo kolateralna šteta. On nema nikakve veze s tim. Čovek nije bio ministar, niti je radio za državu, niti je on lično imao bilo kakve veze sa Eriksonom. S druge strane, danas imate barem nekoliko ministara iz bivše vlade i mnogo ljudi iz sadašnje opozicije koji imaju odnose sa stranim kompanijama, a sutra bi mogli biti ministri u nekoj novoj vladi, ali ja ne smatram da oni rade bilo šta kažnjivo, niti da su zbog te činjenice korumpirani. Neke strane kompanije daju novac čak i radikalima, kako bi lobirali za njihove interese.

Koje strane kompanije daju radikalima?

- Razne. Labus je bio niko i ništa u državnom aparatu pre 5. oktobra, a nikada nije bio čak ni Eriksonov konsultant, što inače samo po sebi ne bi bilo ništa loše. Kada niste na državnoj funkciji, možete raditi za koga hoćete. Meni je to potpuno čisto. Jedino što je Labus možda u ovom slučaju imao pogrešan javni nastup, misleći da je svim ozbiljnim ljudima apsolutno jasno da ovde ne postoji nikakva krivična, niti moralna odgovornost. Njega nervira i sama pomisao da bilo ko može da posumnja u njegovo poštenje. Svaki dinar, garantujem i za sebe i za gospodina Labusa, pošteno smo zaradili.

Da li ste vi u stranci ili u vladi razgovarali o mogućim posledicama te afere, svejedno što smatrate da je ona izmišljena?

- Razgovarali smo, naravno. Prvo, mi smatramo da to nije afera. Ceo slučaj je vođen u Švedskoj još 2003. godine a sada je, prema našim informacijama, prenet u našu štampu posredstvom jedne strane kompanije koja je nezadovoljna što je izgubila ovde na nekom domaćem tenderu i koja je na taj način želela da se osveti.

Nije Erikson, to je neka druga kompanija?

- Potpuno druga.

Koja?

- Nije važno. Imamo samo informacije, ali nemamo materijalni dokaz, tako da pretpostavljamo da je priča dospela u naše medije dve godine kasnije zaslugom jedne moćne strane kompanije koja je nezadovoljna što je izgubila jedan od tendera u Srbiji.

Zar vi ne smatrate da bi neki vladin organ trebalo da prekontroliše sve poslovne veze koje je imao Erikson sa državom ili njenim firmama u poslednjih nekoliko godina?

- Bilo bi bolje da to uradi neka nevladina, nezavisna institucija. Učinili bi i nama i javnosti veliku uslugu. To bi bilo zaista dobro. Ali, to je na njima...

Na kome?

- Pa, ne znam ko je kvalifikovan za to.

Na vladi još nije bilo pomena o tome.

- Nije bilo pomena jer smatramo da je cela ta priča smešna.

Cela vlada smatra da je ta situacija smešna?

- Niko do sada ništa nije rekao na tu temu.

Dobro, ali ako je sve drugo nesporno, činjenica je da je gospodin Labus imao otvoren račun u inostranstvu.

- Novac za stipendiju uopšte nije bio uplaćen na Labusov račun.

Nego na čiji?

- Na račun njegovog prijatelja koji je u to doba živeo u Vašingtonu i radio u jednoj međunarodnoj finansijskoj instituciji. Taj novac je iskorišćen za finansiranje dela Miličine školarine na prestižnom univerzitetu Standford.

Dobro, ispada da vaš najveći protivnik dolazi iz vaših koalicionih redova i sad Zoran Drakulić traži novog ministra finansija koji, kako kaže, “može da garantuje pokretanje privrede i razvojni buyet”. Bez obzira na Zorana Drakulića, jeste li vi izneverili predizborna obećanja kad je taj pojam razvojnog buyeta u pitanju i u kolikoj meri?

- Evo, s jedne strane, mi smo ostvarili visok privredni rast (prošle godine je bio čak osam procenata, najveći u poslednjih 25 godina), a s druge strane, danas se faktički razvijaju samo one firme koje imaju perspektivu na tržištu. Ako neko zamišlja da razvojni buyet znači sipanje novca gubitašima, onda taj pogrešno percipira pojam razvojnog buyeta. Ako neko pod razvojnim buyetom podrazumeva bujanje javne potrošnje, onda on takođe ne zna osnovne pojmove. Svakako da bi u buyetu trebalo pronaći još više sredstava za javne investicije nego što ih danas trošimo, ali pre toga je nužno smanjiti izdatke za socijalu, što je u ovom trenutku tranzicije jako teško. Srbija je jedna od zemalja u Evropi koje procentualno najviše iz buyeta izdvajaju za socijalu, ali i jedna od retkih koja još uvek nije završila proces tranzicije. Dakle, moramo da izvršimo restrukturiranje našeg buyeta u korist javnih investicija i to ćemo i uraditi u narednom periodu.

U kom periodu?

- Mislim da ćemo već za sledeću godinu srazmerno više sredstava izdvojiti za javne investicije nego za socijalu, ali to znači i ukidanje nekih prava i subvencija.

Drugi veliki problem koji je imao moj prethodnik, a imam ga i ja, a imaće ga nažalost i moji naslednici, jeste visok deficit u državnom penzionom fondu. Mi trošimo preko 25 posto našeg buyeta na pokrivanje rastućeg deficita penzionog fonda i sigurno da je ta situacija na dugi rok neodrživa.

Jeste li pri donošenju budžeta imali veća očekivanja u razvojnom pogledu od toga kako je ispalo?

- Ni jedna zemlja se nije razvila zahvaljujući visokoj javnoj potrošnji, već na bazi snažnih privatnih investicija. Nemojmo da širimo demagogiju. Nisu ministri finansija ti koji razvijaju privrede sipanjem novca iz buyeta, već fiskalna politika treba da stvori ambijent koji je podsticajan za privatne investicije koje su nosilac zdravog i dugoročno održivog privrednog rasta. Mi moramo da prilagođavamo našu fiskalnu politiku ne samo tekućim potrebama privrednika, već moramo da vodimo računa o ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti i o spoljnotrgovinskom bilansu. Upravo zbog toga što smo se prošle godine brzo razvijali – govorim o zdravom sektoru privrede – naglo je porastao uvoz, pre svega opreme. Dakle, pre svega zbog velikog uvoza opreme i repromaterijala, ali i zbog visoke javne potrošnje u prvoj polovini godine, kao i zbog uvođenja PDV-a, spoljnotrgovinski deficit dostigao je rekordne razmere. Pošto je takav rast spoljnotrgovinskog deficita neodrživ na duži rok, moramo ove godine da ga značajno smanjimo, između ostalog još restriktivnijom fiskalnom politikom.

Svako pita šta fali Americi što ima onoliki spoljnotrgovinski deficit?

- Situacija je neuporediva, jer smo mi mala visokozavisna zemlja, dok je Amerika svetski lider i u političkom i u ekonomskom smislu i neka pravila koja važe za Ameriku i Nemačku, ne važe nažalost za nas. Mi ne možemo da utičemo na cenu nafte na svetskom tržištu kao što Amerika može, ne možemo da utičemo na kretanje cena valuta, kao što Amerika može. Bukvalno zahvaljujući kombinaciji ekonomske i političke moći, oni mogu da diktiraju cene i proizvoda i sirovina i valuta, što mi ne možemo. Nažalost, mi smo zemlja koja mora da se prilagođava spoljnom okruženju iz prostog razloga jer smo mali.

Drakulić vam prigovara i da ste uvođenjem PDV-a i prestrogom poreskom politikom izazvali zatvaranje velikog broja firmi, pogotovo malih. Šta vi kažete?

- Problem sa PDV-om mogu imati samo oni koji državi nikakav porez nisu plaćali i koji su ranije robu uvozili na crno. Ako želimo jednu normalnu privredu, moramo da se lišavamo takvih “privrednika”. Nisam čuo da se Drakulić žalio na britanskog ministra finansija što primenjuje PDV i što je striktan u naplati javnih prihoda, iako on boravi i u toj zemlji. Verovatno misli da je Srbija banana republika u kojoj se novac može zgrtati na bazi monopola i bez ozbiljnog rada, pa zbog toga valjda preporučuje da u njoj ne važe pravila kao u normalnom svetu.

Ovaj dugotrajni napad Zorana Drakulića na vas kao ministra finansija, da li je to stav njegove stranke ili je to solistički napad? Većina ne veruje da je on nastupio kao solista.

- Ja imam poverenje u premijera Koštunicu i njegovo poštenje. On mi je danas otvoreno rekao da ne deli stavove gospodina Drakulića. I ja mu verujem. Dakle, to je bio lični istup gospodina Drakulića.

Dobro, da li premijer Koštunica smatra da je istup gospodina Drakulića incident kome bi njegova stranka trebalo da posveti neku pažnju?

- Da. Ali ja ne želim da govorim u njegovo ime, niti da se mešam u unutarstranačke stvari DSS-a.

Pošto je on prigovorio da vaša stranka ima nekog ličnog interesa u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, zanima me imate li vi kao stranka tamo bilo kakvih interesa?

- To su koještarije. Gospodin Drakulić očito brka opšti i privatni interes. On zna samo šta je privatni interes, a opšti interes mu je stran. Povod za njegov istup je verovatno moja izjava da građani Bora treba referendumom da se izjasne da li je potrebna ili ne topionica koja je tehnološki zastarela i koja sve više truje građane.

A topionica je u stvari jabuka razdora?

- Kad sam dao tu izjavu, nisam uopšte razmišljao o gospodinu Drakuliću. Ja sam samo izneo nalaz iz studije Svetske banke koji kaže da Bor ima topionicu koja je građena 60-ih godina prošlog veka i koja je još tada imala zastarelu opremu, koja je sada potpuno tehnološki izraubovana i koja je uzrok neverovatnog rasta broja obolelih od kancerogenih bolesti u celom borskom okrugu. Kad sam to izneo, nisam želeo da sudim šta građani Bora žele – topionicu kakvu sada imaju (nažalost, izgradnja nove topionice košta najmanje 350 miliona evra, čak i da se opet kupi polovna oprema) ili žele da sačuvaju svoje zdravlje. Naravno, ja nisam želeo da budem arbitar nego sam ukazao da bi ipak građani Bora trebalo da znaju o ovim posledicama po njihovo zdravlje, jer je očito da izveštaji lokalnih zdravstvenih institucija nisu verodostojni, s obzirom na to da drastično odudaraju od onoga što su utvrdili eksperti Svetske banke. Makar bi to trebalo proveriti i onda neka na referendumu građani odluče – hoće li topionicu ili neće. Međutim, Drakulića ovaj problem očito ne dotiče. On se bavi preradom koncentrata bakra i zanima ga jedino lični profit. Neki mediji su objavili da je sada uvezao koncentrat iz Čilea čiji je tretman u topionici izazvao mnogostruko veću emisiju arsena i sumpor-dioksida od dozvoljenih granica. On se u tom Boru ponaša kao kapitalista u doba prvobitne akumulacije, kada je nemilosrdno raubovana radna snaga i kada se nije vodilo računa o zdravstvenom stanju radnika, već samo o golom profitu.

Bor još dobija budžetske subvencije?

- Da. Bor dobija svakog meseca oko milion evra subvencija iz budžeta. Time se formalno finansira proizvodnja, ali verujem da najveći deo novca ide za isplatu zarada s obzirom na to da se proizvodnja obavlja uz gubitke.

Vi ste to već pomenuli, ali da se na to vratim, Drakulić kaže da on očekuje da se razotkrije jedna od najvećih afera u Srbiji i nije baš jasno na šta on cilja. Međutim, ko pažljivo prati novine zna o čemu se kao radi. Postoje novinske insinuacije da se priprema prodaja zemunske “Galenike” Miroslavu Miškoviću.

- Prvi put čujem za to. Ma kakvi. Ne znam čak da bilo ko priprema privatizaciju “Galenike”. G17 plus ima samo predsednika Upravnog odbora u tom preduzeću.

A Republički zavod za zdravstveno osiguranje? Direktorka nije član G17, ali je vaš kadar...

- Gospođu Svetlanu Vukajlović jeste postavio gospodin Tomica Milosavljević, a ja mogu da kažem da sam od stručnjaka Evropske agencije za rekonstrukciju čuo sve najbolje o njenom radu. Što se tiče direktora “Galenike”, koliko sam ja upoznat, on nije član ni jedne stranke, ali ga definitivno nije predložio G17 plus.

Priprema li se privatizacija “Galenike”?

- Ja kao ministar finansija o tome ništa ne znam, niti je o tome na vladi bilo reči. To će do daljeg ostati državna fabrika zbog strateškog značaja koji ima za snabdevenost tržišta lekova.

Suština tih natpisa je, pružate li vi kao stranka neophodnu političku potporu Miroslavu Miškoviću i uzvraća li on vama finansijskom podrškom?

- Ne. Nas u radu ne zanima bilo čiji privatni interes, već isključivo opšti interes države i naših građana. Zbog toga smo u ovom trenutku ubedljivo najviše napadana stranka u Srbiji. To vam je najbolji dokaz da smo nepotkupljivi. Kao što reče Rambo Amadeus u jednoj emisiji u kojoj smo zajedno gostovali: “Prestaću da verujem u tvoj rad onog časa kada prestanu da te napadaju. Sve dok vrište razni bogataši i obrušavaju se na tebe, znači da dobro radiš.”

Znači, vašu stranku ne finansira gospodin Mišković?

- Ne.

Nije vas ni u prošlosti finansirao? Nije vas nikad finansirao?

- Ne.

Što ste morali da razmislite?

- Čudim se vašoj upornosti. A nisam ni direktor stranke...

Sigurno biste znali.

- Zašto mislite da ja moram sve da znam.

Kad smo u sferi novinskih spekulacija, moram još nešto da vas pitam. Čak i među vrlo ozbiljnim novinarima kola priča da je ove dobrovoljne odlaske u Hag delimično finansirao Predrag Ranković Peconi? S obzirom na to da ste vi na jednoj konferenciji za štampu rekli koliki je buyet namenjen u te svrhe, to je relativno mali buyet, ko to finansira?

- Sve zasluge za intenziviranje saradnje sa Haškim tribunalom imaju premijer Koštunica i ministri Lončar i Stojković, tako da o tome možete njih da pitate, iako smatram da je pitanje besmisleno. Drugo, Ministarstvu finansija do dana današnjeg nije stigao ni jedan zahtev za bilo kakvo plaćanje po ovom osnovu.

Dakle, nikom ništa nije plaćeno.

- Ministarstvo finansija nikom ništa nije platilo.

Vi ne znate ako neko jeste, ko je?

- Znači, postoje sredstva koje je vlada odvojila za pomoć porodicama optuženika koji se dobrovoljno predaju, ali do sada nikakav nalog nije stigao za plaćanje, osim za finansiranje troškova avionskog prevoza na relaciji Beograd-Hag. Inače, ja uopšte nisam bio uključen u tu aktivnost oko saradnje sa Hagom, koja je bila veoma uspešna i zahvaljujući kojoj je ova vlada dobila pozitivnu studiju izvodljivosti za priključivanje EU.

Vi lično mislite da ni vi kao ministar finansija ni vlada nemate razloga da brinete ni zbog slučaja Erikson ni zbog Drakulića, da to nisu ozbiljni incidenti za stabilnost ni vlade ni Ministarstva finansija.

- Našu vladu vode pošteni i skromni ljudi. Ova vlada ne može pasti zbog korupcije. Zato što korupcije jednostavno nema.


Ruža Ćirković




 

  

 
     
     
 
Copyright by NSPM