Home
Komentari
Debate
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 



   

Vilijem Montgomeri

Al Kaida je postala pokret običnih ljudi

Pre deceniju-dve, "otpadnički režimi" širom sveta, poput Sudana, Libije i Avganistana, otvoreno su obučili hiljade terorista u kampovima za obuku i pored toga prošli relativno nekažnjeno. Čak i kad je dokazano da je Libija direktno stajala iza podmetanja bombe u jednoj diskoteci u Berlinu, od čije je eksplozije stradalo nekoliko posetilaca, odmazda je bila relativno neznatna, a ipak je bila predmet kritika. Poznati teroristi koji su bili uhapšeni u evropskim zemljama oslobođeni su i dozvoljeno im je da "nestanu". Terorističke grupe su definisale organizacionu strukturu, baze, izvore finansiranja i hijerarhiju vođa.
Kao posledica napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001, pravila igre su promenjena. Sjedinjene Države i mnogi saveznici sličnog mišljenja poslali su poruku da će države koje daju utočište teroristima, podržavaju ih i obučavaju platiti ekstremno visoku cenu za to. Prvi i najbolji primer bio je talibanski režim u Avganistanu, koji je obezbedio sklonište i podršku Osami bin Ladenu i dozvolio teroristima da neometano operišu u logorima za obuku. Režim je oboren i malo je ljudi bilo gde u svetu pokazalo žaljenje. Sjedinjene Države i evropske zemlje počele su da tretiraju terorističku pretnje mnogo ozbiljnije i izdvojile su mnogo više sredstava za prevenciju i rano otkrivanje. Radili smo zajednički na tome da otkrijemo i uništimo terorističke finansijske mreže i ključne operativce širom sveta. Postalo je mogo teže velikim terorističkim organizacijama da efikasno operišu u novom okruženju.
Saradnja u ratu protiv terora sada je raširena i globalna. Ali, Al Kaida i slične organizacije su reagovale brzo i efikasno na izmenjenu situaciju. Njeni operativci su nestali, a ona se preobrazila više u operativnu filozofiju nasilja i terora usmerenog protiv "neprijatelja" islama, nego u bilo šta drugo. Njeno gorivo jesu bes, gorčina, poniženje i frustracije koje osećaju mnogi muslimani širom sveta. Njene metode komunikacije, obuke, rukovođenja, instrukcija i propovedi sada se mogu naći na internetu. Iako je Osama bin Laden možda ostao "sveti patron", inspirativna snaga, pa i organizator nekih napada, mnogo je više nego pre prepušteno inicijativi lokalnih ćelija. Ukratko, Al Kaida je od elitističkog postala pokret običnih ljudi.
Izvršioci bombaških akcija u Londonu su klasičan primer te transformacije. Sva četvorica su bili državljani Velike Britanije, trojica su pakistanskog porekla, a četvrti sa Jamajke, i nijedan nije imao kriminalni dosije. Živeli su nezapaženo u Lidsu, nikad nisu bili umešani u neki akt nasilja ili građanske nemire. Ukratko rečeno, nisu pokazali nikakav znak na "radarskim ekranima" obaveštajnih ili policijskih agencija. Ipak, trojica od njih boravili su duže vremena u Pakistanu tokom 2004. i 2005, gde su, kako se pretpostavlja, prošli terorističku obuku. Sva četvorica su smišljeno podmetnuli smrtonosne bombe u londonskoj podzemnoj železnici i u autobusu, koje su ubile 56 ljudi i ranile više od 700. Iako to nije izvesno na ovom stadijumu, stručnjaci veruju da je reč o bombašima samoubicama. Ako je četvorka sledila uobičajen obrazac, ispostaviće se da su samostalno krenuli putem radikalizma i tek nakon što su očvrsnuli i kristalizovali svoje ideje pronašli su način da stupe u kontakt sa profesionalcima koji su im obezbedili eksploziv i ekspertizu. Drukčije rečeno, oni su verovatno regrutovali sami sebe.
Hapšenje u Pakistanu Haruna Rašida Asvata, bivšeg pomoćnika jednog od najmilitantnijih islamskih sveštenika, moglo bi da popuni mnoge praznine u objašnjenju kako su bombaši ostvarili početne kontakte sa profesionalnim teroristima i dobili obuku i ekspertizu. Potvrđeno je da je bilo telefonskih kontakata sa bombašima. Posledice njihovih akcija su, međutim, veoma uznemirujuće. U Zapadnoj Evropi živi danas 20 miliona muslimana, a njihov broj raste. Ogromna većina se gnuša terorizma izvršenog u ime islama. Ali, mnogi se osećaju otuđeno i od tradicionalne kulture i od kulture novih domova u Zapadnoj Evropi. Oni smatraju da su žrtve diskriminacije i nedvosmisleno "građani drugog reda". Mnogi su nezaposleni ili su izgubili svaki izgled da dobiju posao jednog dana. Analitičari kažu da sve veći broj njih postaje radikalan. U malom procentu te frustracije i bes pronađu izlaz u džihadskom kultu smrti Al Kaide. Primeri bi mogli da budu bombaš Ričard Reid koji je živeo u Velikoj Britaniji, ili Mohamed Bujeri, Holanđanin marokanskog porekla, koji je ubio holandskog filmskog reditelja, inače istaknutog kritičara islama.
Naš je problem u tome što napori koje smo zajedno uložili da bismo pronašli i otkrili terorističke ćelije nisu usmereni i na tu vrstu domaće odgajenog terorizma koji počinje sam od sebe. Suprostavljenje toj novoj vrsti pretnje zahtevaće značajan stepen mešanja policije i obaveštajne zajednice u živote svih nas i kao posledicu toga i udar na naše građanske slobode. Zakoni koji su sada na snazi u mnogim zemljama, kao što je Velika Britanija, na primer, u stvari su omogućili da zemlja postane raj za islamske ekstremiste, koji su rutinski širili svoje poruke mržnje i osvete u lokalnim džamijama. Neće biti lako promeniti to pogodno okruženje, a to može da ima ozbiljne posledice ako se uradi grubo i otvoreno.
Deo odgovora leži u ekonomiji. Poboljšanje životnog standarda građana u muslimanskim zemljama, ili muslimana u Zapadnoj Evropi moglo bi da bude najefikasnija mera koja se može preduzeti da se smanji broj ljudi koji bi se okrenuo terorizmu. Jedna od mera bi mogla da bude i povećanje policijskog i obaveštajnog prisustva u rizičnim zajednicama. Isti je slučaj i sa otklanjanjem političke motivacije koja ih pokreće, kao što je sukob sa Izraelom i intervencija u Iraku.
Ali na kraju, oni koji bi trebalo da budu najzabrinutiji i koji mogu najviše da izgube jesu obični građani samih muslimanskih zajednica. Oni poseduju moć da uspostave klimu gde se terorizam odbacuje na svaki način. Nije li to čudno, na primer, da je izdata fatva protiv Salmana Rušdija zato što je napisao knjigu koju su muslimanski sveštenici videli kao uvredljivu, ali da takav sud, ili osuda, nije bio usmeren na Osamu bin Ladena? Zbog straha i bar jednim delom zbog simpatija, u muslimanskim zajednicama je bilo upadljivo malo izraza osude i konkretnih koraka preduzetih protiv Al Kaide i protagonista terora.
Ako se takvi koraci ne preduzmu, postojeći jaz između sveta islama i zapadnih demokratija nezbežno će postati još dublji. Otuđenje i stroga reakcija prema muslimanskim zajednicama - što već postoji i značajan je faktor unutrašnje politike u mnogim zmemljama - nastaviće da rastu. To može dobiti formu pooštravanja restrikcija na putovanja i useljavanje, kaznenih zakona, još većeg mešanja u religioznu praksu i još više diskriminacije. Jedan od znakova otuđenja jeste i sve veći otpor građana EU prijemu Turske. Sve je to, naravno, tačno ono što Osama bin Laden i njegovi sledbenici žele da se dogodi.

Objavljeno u Danas, 23-24. jul 2005.

 
     
     
 
Copyright by NSPM