PRENOSIMO

Generali govore

Intervju sa Acom Tomićem (NIN, 13.01.05)

NIN, 13. 01.05

Špijuni u vrhu države

“Znam da Amerikanci nikad nisu odustali od plana koji su zacrtali. I kada sam govorio da će na Kosovu biti ovo što je danas, meni su se neki smejali. Vidite kako su jeftino internacionalizovali Vojvodinu i Sandžak, odmah je Evropski parlament zasedao i raspravljao o tome"

General Aco Tomić je na intervju u NIN došao iz suda. Tužio je državu za maltretiranja koja je preživeo u vreme akcije “Sablja”. Intervju,ipak, počinjemo od poslednjih događaja u Vojsci. Gomilaju se “nesrećni slučajevi” i pitanja: neorganizovanost, mešanje stranog faktora ili...

- I ranije su se u Vojsci dešavali nesrećni slučajevi, i samoubistva i ubistva. Svega toga je bilo.

U ovom obimu?

- Ne verujem da je obim povećan. Nemam nijedan razlog da ne verujem istražnom sudiji Vojnog suda kad je u pitanju tragedija u Topčideru. Poznajem tog momka i poznajem vojno pravosuđe koje nema baš nijedan razlog da kaže drugačije od onog što se desilo. E, sad, prvi je Krga rekao da je Vojsci stalo da se utvrdi istina. Sama ta njegova tvrdnja izaziva sumnju.

Da li je povećan broj nesrećnih slučajeva ili ne?

- Ne verujem. Ovo nam se desilo sad jedno za drugim, ali to je sticaj okolnosti i slučajnosti.

Javnost Vojsci sve manje veruje...

- Moj prvi komentar kad sam čuo za stradanje dva mladića u Topčideru bio je: čini mi se da će se ovo upotrebiti kao Račak.

Imali ste informacije?

- Nisam imao informacije, nego znam kako se dogodio Račak na Kosovu, pa ono u Sarajevu itd.

Govorite o...

- ...metodama. Metodi su potpuno isti, a akteri ne mogu da se promene tek tako.

Mislite na upotrebu događaja?

- Da, apsolutno. Na one koji to organizuju i koji to zloupotrebljavaju... Pa, vi znate kako se desilo oko tih nesrećnih Markala i kako su zlupotrebljene i kako se Račak zloupotrebio. Bojim se da uvek imaju pripremljenu varijantu da nekakav događaj proglase ekstradogađajem da bi se nešto drugo postiglo.

O kojim službama govorite?

- O zapadnim službama koje su dovele do agresije na ovu zemlju. One su i danas na sceni. Jedna od najjačih službi koja je ikada bila prisutna na Balkanu je engleska, a znate kako to dalje ide.

Zašto ističete ulogu engleskih službi?

- Kad to kažem, govorim i o istorijatu, o tradiciji od pre rata; engleska je služba ovde uvek bila najprisutnija i najaktivnija u svemu.

Ima li tu plana i podele posla između službi, ili je samo pitanje ko se bolje na nekom terenu snalazi?

- Apsolutno postoji plan. Službe nikad nisu radile bez planova. Dok sam bio na Kosovu, vodio sam grupu operativaca i veoma uspešno smo se suprotstavljali toj delatnosti. Bili smo potpuno upućeni čak i u dan kad će početi agresija. Naravno, oni su uvek mislili da su “naj-naj”, pa nisu mnogo ni obraćali pažnju na to šta nekakva balkanska službica radi. Dakle, mi smo veoma dobro znali šta će oni i kada da čine ovoj zemlji i, naravno, o tome smo obaveštavali ljude iz Vojske, a šta su dalje radili Perišić ili Aca Dimitrijević to je njihov problem.

Koja je strana služba najorganizovanija na Kosovu?

- Prvi su Englezi stigli u Prištinu 10. juna 1999. Rusi su stigli pre desetog, ali kako su stigli tako su i otišli. Bolje da nisu ni stigli. To sam uspeo da im kažem kad sam sa Pavkovićem bio u Moskvi. Bili su iznenađeni, ali, dobro, to nije bilo na zvaničnim razgovorima nego na večeri. Nije baš slučajno određeno da Englezi u Prištinu dođu prvi. Tada sam bio u Prištini i razgovarao sam sa komandantom tog engleskog odreda. Rekao je: Nama su u pripremi za dolazak na Kosovo objasnili da je Kosovo “spržena zemlja”. To je termin koji upotrebljavaju isključivo vojske NATO-a. Ja mu kažem: Pa, evo vidite, da li je “spržena”. Tog trenutka je naša Petnaesta brigada izlazila iz Prištine, momci koji su za godinu dana ne znam koliko puta premeštali ta oruđa. Impresivno je delovala ta brigada sa tenkovima. A on kaže: Znači, mi bismo na ovo naišli da je došlo do kopnene invazije.

Tvrdite da je general Krga svojim reagovanjem na događaj u Topčideru doveo u sumnju vojni nalaz. Kako tumačite to što ministar Davinić odmah posle vojnog izveštaja sa srpsko-makedonske granice o smrti mladog Albanca pominje osnivanje komisije?

- Pa nije čudo što je Davinić tako rekao. On i Krga reaguju isto.

O čemu, u stvari, govorite?

- Da “zloupotrebim” mog zemljaka sa Rudnika (misli na Milovana Danojlića, prim. red.), on je jedini to saopštio javno, jasno i glasno na televiziji: u ovoj zemlji je zaveden protektorat. Negativne posledice su sve vidljivije. Kao, na primer, služenje vojnog roka. Prvi put u životu sreo sam se sada sa mladićima Rudničanima koji kažu da neće da služe vojsku, što ranije nikada nije bilo.

Kako to tumačite?

- Tome je doprineo i odnos države prema vojsci i prema Hagu. Zamislite mladog oficira koji sad sve ovo gleda. Po svim pravilima i propisima, vojničkim i ustavnim, po međunarodnim konvencijama, mi smo na Kosovu branili zemlju. Država je proglasila ratno stanje i sad nas odjedanput neko optužuje za ratni zločin. To je strašno.

Da li su naše službe danas sposobne da se, kako kažete, odupru stavljanju zemlje pod “protektorat”?

- Jedno je ono što služba otkrije, detektuje, a drugo je pitanje političkog vrha. Ne verujem da naše službe danas nisu u stanju da sve sagledaju i da o svemu tome izveštavaju državno rukovodstvo. Ne mislim da je moje hapšenje izazvalo nekakve negativne posledice među pripadnicima službe i Vojske, mada ima osnova za to. Ljudi su videli kako sam prošao zato što sam se suprotstavio najmoćnijoj službi sveta. To je činjenica. Dakle, da nije bilo onog hapšenja Amerikanca Nejbora, Aco Tomić ne bi bio u zatvoru. Ja vam to tvrdim! Tu uopšte nema dileme!

Ispada da je vaše hapšenje osveta CIA?

- Zvanično, CIA mi je,odnosno Amerika, čestitala. Sreo sam se s Montgomerijem i on mi je rekao: Generale, svaka čast. I Nejbor se veoma korektno profesionalno držao. Čovek zna svoj posao i postupio je baš onako kako bih ja sutra postupio da se nađem u istoj situaciji. Drugo, meni je njihov vojni izaslanik (slučajno smo se sreli na jednom zvaničnom prijemu) bogzna kako čestitao, a drugo je šta oni stvarno misle. I, siguran sam da mi to ne mogu nikad da zaborave.

Da li to optužujete politički vrh da je postupio po nalogu CIA kad vas je uhapsio?

- Nisam tako rekao. Kad sam odlučio da se uhapse Nejbor i Perišić, mislio sam da ova zemlja mora to da uradi. Otkrili smo špijunsku delatnost, dokumentovali je, uredno vodili i predali nadležnim istražnim organima. Na državi je bilo da ona odluči šta će s tim da čini, a odlučila se za najgoru varijantu, na koju se ne bi odlučio niko u svetu, pa ni neko afričko pleme. Oni su se odlučili na progon Ace Tomića i vojne službe bezbednosti, pa su brže-bolje donosili novi zakon koji je satanizovao službu bezbednosti. Mićunović kaže na Skupštini: Nismo mi doneli zakon zbog službe, nego da smenimo Acu Tomića. Javno kaže. Nema nikakvih dilema šta je bilo i kako je bilo.

Da li strahujete od optužnice. Bili ste šef obaveštajne službe, bili ste na Kosovu?

- Ne. Ne strahujem uopšte od Haga. Nemam razloga. Bio sam, naravno, na Kosovu načelnik službe koja je radila u interesu Vojske. Bez lažne skromnosti, gledano u celini Vojska je imala izuzetno male gubitke od tako silnih bombardovanja. Na Kosovu se avijacija nije ni skidala s neba. Sve krstareće rakete iz Sredozemnog mora išle su preko Kosova. Imali smo saznanja da sam izašao iz zatvora, bio sam jednom. Davinić je rekao da su “doveli profesionalce”, da su potpuno novi ljudi došli u Vojnobezbednosnu agenciju. Ako su novi, ne mogu biti i profesionalci.

se u Tetovu montiraju te glave...,  čak smo dobili i neke snimke. Službe ne mogu da ne znaju. Nisam nikako mogao da prihvatim da smo mi bili iznenađeni 17. marta.

Hoćemo li opet biti iznenađeni događajima na Kosovu?

- Teško mi je da na to odgovorim. U bivšoj službi, od kad

Ima li urušavanje ugleda Vojske veze sa rešavanjem statusa Kosova?

- Vidim tu vezu. Ja sam 1997. izvestio Upravu bezbednosti o tome kako se zavodi protektorat na Kosovu. U januaru 1997. otišao sam na Kosovo, a u maju sam im dao informaciju, veoma aktuelnu i pouzdanu, sa proverenim podacima, o tome da se na Kosovu planira protektorat.

I državni vrh ništa nije preduzeo?

- Ne znam da li je preduzeo. A prema Vojsci su se dole preduzele mere. Čim izađe jedan tenk oni kažu: prekomerna upotreba sile. Pa ne možeš pola tenka da upotrebiš.

Da li u našem državnom vrhu ima saradnika stranih službi?

- Vojna služba bezbednosti nije bila niti je sada nadležna za državni vrh, ako mislite na vrh Republike Srbije?!

Posle “slučaja Perišić” u javnosti je vladao utisak da ima?

- Onda neka ostane tako. A da vam kažem i to za Perišića, slučajno se desilo.

Kako mislite slučajno?

- Da nije bio smenjen sa mesta načelnika Generalštaba on ne bi nikad bio potpredsednik vlade. Znači, iz kabineta načelnika Generalštaba bilo je potvrđeno da određeni podaci, određena dokumenta nestaju, idu negde, mi to kažemo - neovlašćenim licima. Tragajući za tom činjenicom došli smo do Perišića.

Kakvi su odnosi između naših obaveštajnih službi?

- Nema odnosa. Sva saradnja koja se zasnivala na propisima, zakonima, dogovorima, sporazumima, svela se na nivo ličnih poznanstava. Država je htela i tako je urađeno. Kaže meni Mićunović: Generale, ti radiš po Brozovom zakonu. Pa, promeni zakon. Ja radim po postojećem zakonu, po baba-Julinom zakonu. To je suština svih problema oko saradnje službi. Ne mogu službe da sarađuju ako nemaju jedan državni interes.

Jedna vaša izjava, povodom atentata, posle je demantovana: da ste navodno premijera Đinđića obavestili da mu se sprema nešto?

- Ne, nisam nikakve kontakte sa Đinđićem imao, nažalost. Da mi je bilo ko iz vlade okrenuo telefon, prihvatio bih taj poziv. Ovo vam govorim zbog toga što kad se to desilo oko Perišića, mene Pavković zove iz Đinđićevog kabineta, a ne kaže odakle: znaš, bilo bi dobro da idemo kod premijera. I kažem: neću, nema razloga da sada idem, ne savetujem ni tebi da ideš. To je slušao Đinđić, ali i Batić i Mihajlović. Pa je proširena priča: eto, kakav je taj Tomić, neće da sarađuje.

Znači, niste upozorili premijera...

- Vojna služba nije imala nikakve ingerencije prema članovima republičkih vlada, ali sve što smo tokom rada službe dobijali, mi smo i dostavljali. Najčešće SDB-u. Bila je jedna informacija zbog koje sam išao sam da proverim šta se s njom desilo, ali nema je. Kažu - nema je ni u MUP-u...

Kada ste je poslali?

- To nije informacija da Đinđiću preti atentat, ali je govorila o propustima u obezbeđenju premijera. Nije beznačajna informacija ako sam je potpisao i uputio načelniku Andreji Saviću ili Mihajloviću, ne sećam se...

Nje više nema?

- Navodno. Dobro, meni sad neće ni da daju. Zabranjeno je.

Niste tada dobili povratnu informaciju?

- Nisam. To nije ni uobičajeno. Moj kurir odnese u MUP, njemu potpišu dostavnicu da je primljeno i to je to. I duplikat toga, naravno, ostaje u službi, on se tamo zavodi, dokumentuje.

Zašto ste se sastajali sa pripadnicima “zemunskog klana” i što je iskorišćeno i kao povod za vaše hapšenje?

- Moj sastanak sa Legijom i sa malim Spasojevićem nema nikakve veze sa mojim hapšenjem. Mnogo pre toga je doneta odluka da budem uhapšen. Oni su o tom susretu saznali od mene. Momcima iz UBPOK-a to sam rekao nakon hapšenja. Uhapšen sam sa onim čuvenim - da ugrožavam bezbednost građana i Republiku Srbiju. Valjda iza toga stoji Dušan Mihajlović i kako se zove ona gospođica sa tašnicom, Mićićka.

Priznato je da je u vašem slučaju napravljena greška...

- Je l'? Greška koja je trajala godinu dana.

Da ponovimo pitanje: zašto ste se sastajali sa Legijom i Spasojevićem?

- Ja sam to pitanje postavio istražnom sudiji. Ako kažete da su kriminalci, mislite li da su oni jedini kriminalci sa kojima sam se ja sastajao? To mi je u opisu posla. Zašto sa Legijom? Pa Legija je bio pukovnik milicije. On je dolazio kod mene kao pukovnik Ministarstva unutrašnjih poslova. Sa tri džipa ljudi! Pa sad kažu,tajno.

A onaj mobilni što vam je poklonio Spasojević? Kažu da vas je prisluškivao preko njega?

- To kažu? To je jedna “nokija”. I danas je imam. Ovi stručnjaci Jovana Prijića, velikog tužioca, vršili su pretres moje kancelarije. Ja sam sve svoje stvari iz kase izvadio u kartonsku kutiju, pored kase. Oni su razbijali kasu, a kutija je ostala netaknuta. Da završim oko te “nokije”. Mali Spasojević mi kaže: Generale, ovu “nokiju” ću da vam poklonim, ima specijalnu kameru, da vi, kao, slikate špijune. Meni je bilo smešno ali dobro.

Zašto Spasojevića zovete mali?

- Mali je i rastom, a i mlad je bio dečko. Dakle, to nije bio nikakav razlog da me hapse. To što su me uhapsili, bila je čisto politička odluka. Meni je to rekao Tadić i ovaj iz Crne Gore, Maraš. Da je prosto postojala politička potreba da budem smenjen i da se izvršava testament pokojnog premijera Đinđića.

Kakav testament?

- Ne znam. Valjda je Đinđić pripremao da me smene

Kako biste objasnili aferu o navodnom upadu u vladin ured? Prisluškivanje? Mnogi su se tada pojavili pred skupštinskim odborom, vi niste?

- E, ja nisam. Svi ti generali koji su išli na tu anketnu komisiju i dan-danas se kaju jer su ispali veoma smešni. Dakle, nikakvog upada nikad nije bilo. I da smo nešto planirali, ne bih ja zvao Pavkovića i na sve bubnjeve to oglašavao. A, drugo, o tom nesrećnom upadu se govori 2002. godine, a razgovar je bio 2001. godine. Jer, Pavković je to potegao onda kada je mislio da će to da mu donese nekakav rejting. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti. Pa, onda, kao, ja sam hteo da hapsim Bebu Popovića. Pa Pavković je govorio da nije znao ni za Perišića. Naravno da nije znao. Nije ni ovlašćen da zna. Šta, trebalo je da obavestim celu vladu, poslanike Skupštine: danas će da se sastanu ova dvojica...

A jesu li postojali planovi za Bebino hapšenje?

- Ma, kakvo Bebino hapšenje! Za mene je on uvek bio konobar.

Da li je u “slučaju Perišić” kršen zakon?

- Apsolutno je ispoštovano sve. Ja sam lepo rekao: dajte da prepišemo američki zakon, da vidimo gde se to ne radi tako. Doneo sam im nacrt hrvatskog zakona. Kažem: nemojte, da me optužite i za ovo, jer zakon još u Hrvatskoj nije bio objavljen, za podrivanje ne znam čega. Dajte onda da vidimo gde je taj ravnatelj službe, kako kažu Hrvati. Naravno, nisu poslušali. Sve službe u svetu imaju nekoga ko odlučuje o primeni metoda i sredstava. Dakle, dok sam ja bio načelnik uprave, odlučivao je načelnik Generalštaba, po zakonu. Sad služba ne može da primenjuje nikakve mere. Nema vojnog suda. Nema ko da odobri nijednu metodu. Ne znam šta oni sad rade. Verovatno su im dali kolektivni godišnji odmor. Šalu na stranu, taj plan je odobrio Nebojša Pavković. Sve elemente, pa čak i to hapšenje. Samo nije znao dan.

Znači, i Nejbora i Perišića?

- Kad sam napravio plan, ja nisam napisao: Nejbor i Perišić.

Da li ste znali da je u pitanju CIA?

- To su bile pretpostavke. Nejbor je bio deset godina u Bosni, pa u Hrvatskoj, pa ovde, pa u Bugarskoj... Mirno je otišao, niko se bunio nije, sem Svilanovića. Ja sam ga pitao: pa, dobro, Svilanoviću, otkud  toliki žal? A on odmah kaže: predsedniče, ja predlažem da Tomića odmah smenite, i Tomića i Pavkovića. A Pavković ćuti. Ja kažem: reci, bre, nešto...

Zašto ste političkom vrhu prikazivali film o kome se posle toliko pričalo?

- To sam organizovao na zahtev predsednika Koštunice. On je bio nadređeni u vojsci, bio je vrhovni komandant. I ja sam ga ipak pitao jer su bili čudni odnosi, Pavković nije izlazio iz one donje zgrade vlade. I onda sam naredio da se od tog ogrmnog materijala napravi kratak film. Nisam ni sanjao da će ovi moji, nisam stigao da to pregledam, da stave tu kad on priča o pojedincima, i onim koji su sedeli tu...

A vi, kao, niste znali da će to biti u filmu?

- Ovo su činjenice i o tom filmu nikad niko ne bi saznao da se ti akteri koji su bili tamo nisu posle pravdali. Od mene ne bi nikad niko saznao. Svako od njih je ponešto štrpnuo, pa nešto još dodao nekom novinaru, pa je to ispala čitava priča. A, u stvari, to je film od oko pola sata. Izbor iz operativnog materijala koji je snimljen na raznim mestima gde su se oni sastajali. Perišić je uveren da mu je to smestila ruska služba.

Oni su došli na sastanak da vas smene, ali su posle filma odlučili da, ipak, Perišića puste niz vodu?

- Tu je već bila odluka da ja moram da idem. To isto veče su to predlagali. Ja kažem Živkoviću: predlažeš, a nisi me ti postavio. On kaže: ja sam ministar. Znači, odmah su počeli predlozi od Đinđića, Živkovića, Svilanovića da ja budem smenjen i da tome pridodaju i Pavkovića. I onda ja kažem: nemojte obojicu u paketu, dajte jednog po jednog. Ali, nisu smenili nijednog, Vojislav Koštunica to nije dozvolio. A film su pogledali. Bilo je malo smešno kako svi reaguju na to. Đinđić je, recimo, bio šokiran koliko je bilo malo para u pitanju. Rekao je: generale, šta, to je samo dve i po hiljade dolara. Kakve tu ima veze suma? Dva i po dolara, dve i po hiljade ili dva i po miliona, to je potpuno svejedno. Kad vidite o kome se radi. To je, ipak, neko ko je bio najduže načelnik Generalštaba vojske u istoriji Srbije, Jugoslavije.

Ali i za vreme vašeg mandata neki oficiri su davali haškim istražiteljima raznu dokumentaciju, navodno je curilo iz Generalštaba ili iz raznih drugih službi, zbog straha da ne budu optuženi...

- U vojsci se tačno zna ko je od oficira dao kancelariji Haškog tribunala u Beogradu izjavu. Među prvima je to bio Pavković. Šta je njima Pavković sve dao, mislim da ni on ne zna. On ima ogroman strah od tog nesrećnog Haga, to je činjenica. Ali šta im je dao i da li im je dao, ja sada u to ne bih ulazio. Suviše je ozbiljna problematika.

Šta znate o postojanju privatnih službi?

- Pravo da vam kažem, znam da je takva priča kružila. Mi direktno nismo imali nikakve sukobe s njima. Zašto? Zato što nam delatnosti nisu bile iste.

Koliko je vojna služba pratila šta rade “crvene beretke” i da li je tačno da je jedino vojska mogla da ih stavi pod kontrolu?

- Smešno što se sad svi razumeju i u vojsku i policiju. A ja ne bih rekao da je to tako. Pavković i ja smo išli u Moskvu tog jutra kad je JSO bio kod Sava-centra. Ja kažem: evo ga, došao Legija. On kaže: kako znate da je on? Oni su prepoznatljivi po uniformama, po onim “hamerima”. Oni su to jedini u zemlji imali. Inače, bili su pod kontrolom. Isključivo su bili jedinica SDB-a, kao što su nekad “kobre” bile isključivo pod nadležnošću i ingerencijom načelnika uprave bezbednosti.

U momentu pobune...

- Ja to ne bih nazvao pobunom. Pobuna je krivično delo. Neko mora da odgovara. Ovde niko nije odgovarao...

... Izašli su  pod punom opremom...

- Iz Kule krene jedinica, dođe u Beograd, a niko nije ni potvrdio da je samostalno, na svoju ruku. Onda bismo mogli da vidimo da li je to pobuna ili izlazak...

Je li od vas zatraženo da intervenišete?

- Ne, bože sačuvaj!

Da li je tada postojala oružana formacija koja je mogla da se suprotstavi JSO-u, jer je tada navodno ministar Mihajlović Đinđiću rekao da mi nemamo...

- ... Ako nije bilo u njegovoj nadležnosti, zašto se Mihajlović petljao u to? JSO je u to vreme bio pod komandom načelnika SDB-a. Onda je on morao to da reši, a ne ministar unutrašnjih poslova. Mislim da su to ispolitizovane stvari koje nisu imale za cilj da se situacija reši. Mislim da su “crvene beretke” tu zloupotrebljene.

Vaši politički protivnici kažu da su imali prećutnu podršku i od Koštunice i od Vojske za taj protest...

- Mene su pitali da li bi se “kobre” suprotstavile. Zbog čega? Šta ja imam sa JSO? Ako me napadne, onda ...

...Jedinica van kontrole, odmetnuli se, napadaju vladu...

- Pa onda bi morao neko da kaže. Policija ima specijalne jedinice, SAJ i ostalo, specijalce koji su sigurno mogli da se suprotstave tome. Ne verujem u tu tezu da “crvenim beretkama” nije imao ko da se suprotstavi. Kako nije imao? Pa znači, oni su iznad svih u ovoj zemlji. Pa to nema nigde.

Da li je Dušan Spasojević bio saradnik vojne kontraobaveštajne službe?

- Nije. Ali, ja pitam zbog čega je nosio legitimaciju Službe državne bezbednosti. 

Povezujete hapšenje Perišića, CIA, vaše hapšenje u “Sablji”...

- Evo, i ovo ću da vam kažem. Posle one informacije o protektoratu za Kosovo, Čović organizuje sastanak u Koordinacionom centru. Krga kaže da je taj sastanak gore u Užičkoj ulici. To je bilo 2. februara 2003, a premijer je ubijen 12. marta. Tu sedimo Čović, Krga, ja i Braca Škorić, načelnik vojne obaveštajne službe, Andreja Savić je bio smenjen, znači bio je Miša Milićević, načelnik, bio je čuveni Nenad Milić, Guri... Čović kaže: ti iznesi procenu bezbednosne problematike na Kosovu i na jugu Srbije. Treba da idem na Generalnu skupštinu UN. Ja iznesem i oni su bogzna kako bili zadovoljni. Mi smo se tu dogovorili o nekim operativnim stvarima na jugu Srbije i vidim da nismo džabe potrošili vreme. Razilazimo se, Čović je tražio da ostanemo mi iz Vojske. Priča kako treba da ide na Generalnu skupštinu i ja mu kažem: viđaš se sigurno sa premijerom,  u Vašingtonu nije dobro primljena informacija, ovo što je on rekao, da SAD nemaju šta da se mešaju oko statusa Kosova. To sam rekao najdobronamernije i dodao: prenesi mu to. On kaže: baš hoću. I kažem mu: tebi predlažem da sa takvom platformom ne ideš na Generalnu skupštinu. Zna se ko stoji iza Generalne skupštine UN. Nemojte govoriti tamo da Amerikanci nisu nadležni za Kosovo. Oni su nas doveli u ovu situaciju. Stvarno ne znam da li je on to kazao Đinđiću, ali znam da nije ni otišao na Generalnu skupštinu. A posle, pošto je premijer ubijen, čujem neke priče... Sad ima mnogo pametnjakovića, rekao je Đinđić ovo, pa ono.

Ali, mislim da je to što su nas tako razjedinili - i službe i vojsku i policiju i sve, ušli nam u dušu, upravo se to dešavalo tako. Inače, da smo iole bili normalna država, ne bi moglo tek tako da se desi ubistvo premijera. To nema veze da li se ja slažem sa Đinđićem ili ne, da li mi je simpatičan ili antipatičan. To nema nikakve veze. Ali, on je premijer, on je institucija države. Čim ne postoji država, to se dešava. Takve ili slične pojave možemo očekivati i danas. I još gore.

Kako vidite Srbiju za pet godina?

- Samo znam da Amerikanci nikad nisu odustali od plana koji su zacrtali. I kada sam govorio da će na Kosovu biti ovo što je danas, meni su se neki smejali. Vidite kako su jeftino internacionalizovali Vojvodinu i Sandžak, odmah je Evropski parlament zasedao i raspravljao o tome. U Novom Pazaru nisu mogli da nađu da sukobe Srbina i Muslimana nego su našli dva Muslimana. I šta još treba? Pokazali su nam koji su im sledeći ciljevi.

Svuda stranci

Postoji li surevnjivost između naših službi?

- To se mi lažemo deset godina. Na onom čuvenom sastanku kod Vojislava Koštunice, pita Đinđić Andreju Savića: šta vi, Andreja, mislite o ovom što je sad general izneo? Ja sam tada izneo Đinđiću zašto nisam obaveštavao SDB. Andreja Savić još ustane i kaže: hoću da čestitam mom kolegi na izuzetno profesionalno obavljenom poslu, misleći na slučaj Perišić. Ja kažem: ćuti, smeniće te pre mene. Tako se i desilo. To sve treba da bude regulisano zakonom i u interesu države, ako imamo interes države. Ako nemamo taj interes, onda možda u  interesu ovih što nam uspostavljaju protektorat. Šta nam traže u Ministarstvu odbrane stranci, šta u Ministarstvu unutrašnjih poslova? Svuda su. U kojoj su zemlji slobodnoj, nezavisnoj, stranci u svakom kabinetu? U istragu o Đinđićevom ubistvu uključen je nemački institut iz Visbadena. A mi smo osposobljeni za sva kriminološka veštačenja o kojima govorimo. Imamo Institut za kriminološka istraživanja, Institut bezbednosti koji je nekad bio vrhunski institut u Evropi...

Slobodan Ikonić