Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Prenosimo/Politički život

   

 

Đorđe Vukadinović

Zapravo se nikome ne žuri u izbore

1. Na koga je poslednjom "igrom" mandatima poslanika, prema Vašem mišljenju, pala veća sumnja - na vladajuću većinu koja je optužena da je falsifikovala ostavke poslanika ili na opoziciju udruženu sa tajkunma koja čini sve da ostavi Vladu bez većine?

- Nema nevinih u ovom skupštinskom rašomonu. Svako ima svoju priču i u svakoj od njih ima neko zrnce istine. Ali, bruka je zajednička, velika i teško otklonjiva. Čitava ta igra sa potpisivanjem, podnošenjem i povlačenjem blanko ostavki na poslanički mandat rezultirala je potpunom blamažom parlamenta i urušila i onako neveliko poverenje koje građani imaju u ovu instituciju. Nema sumnje da su u glasanju o budžetu neki domaći, a možda i inostrani centri moći videli idealnu priliku da kupujući nekoliko mandata obore Koštuničinu vladu, kao i da je taj pokušaj u zadnjem momentu osujećen. Pri tome su motivi prvih bili nesumnjivo nečasni i lični, a sredstva koja je vlast iskoristila ne bi li ih u tome sprečila takodje u najmanju ruku problematična. Sve to je direktna posledica nesrećne odluke Ustavnog suda da su poslanici isključivi vlasnici mandata.

2. Očigledno je da se odluka Ustavnog suda o vlasništvu mandata tumači uglavnom onako kako odgovara trenutnoj vladajućoj većini - nekad su vlasnici poslanici, nekad partije, izborna volja je nebitna. Kako se ovo stanje može prevazići pre nego što se obesmisli suština izbora?

- Pomenuta odluka Ustavnog suda je problematična od samog početka. Ona je 2002. doneta kao neka vrsta kompromisnog rešenja koje je trebalo da nekako vrati DSS-u oduzete mandate, a ipak tada još svemoćni DOS ne optuži za parlamentarnu krađu. Bez obzira što se ovo postojeće rešenje brani pozivanjem na svetsku praksu, mislim da je apsolutno besmisleno da poslanici slobodno raspolažu – pa i trguju - mandatima koje su dobili preko stranačkih izbornih listi. Druga stvar bi bila da se parlament bira po većinskom principu, tj, da građani zaokružuju ime konkretnog kandidata, mada bi i tada bilo teško razlučiti koliko je nečijem izboru doprineo sam kandidat, a koliko ime lidera i stranačka infrastruktura. U svakom slučaju, nema idealnog recepta, a bez ličnog morala i adekvatne političke kulture ni najbolje rešenje neće moći da stane na put ovoj ružnoj i opasnoj pojavi. Ja razumem da se poslanik može razočarati u politiku ili vodjstvo stranke kojoj pripada, ali onda je jedino logično i časno rešenje da o tome obavesti javnost, napravi konferenciju za štampu, podnese ostavku i vrati mandat.

3. Da li verujete da će najavljene reakcije tužilaštva i policije zaplašiti poslanike i tajkune i da će se berza poslanika zaustaviti?

- Pa, sigurno će biti efekta. Barem u početku, dok se vidi koliko su tužilaštvo i policija ozbiljni u svojoj nameri i sa čime raspolažu. Osim toga, nakon uspelog izglasavanja budžeta, i inače bi došlo do privremenog opadanja interesa za ovu vrstu skupštinskog «biznisa» i poslaničkih transfera. Ali ako niko ne bude pozvan na odgovornost, sa prvom narednom političkom krizom parlamentarna berza će opet postati aktuelna.

4. Mislite li da je Koštuničin kabinet bezbedan na nešto duži vremenski rok, obzirom da je preživeo najveće iskušenje - budžet?

- Ne znam tačno šta to u našim turbulentnim socijal-političkim uslovima predstavlja «duži vremenski rok», ali verujem da je vlada bezbedna barem narednih godinu dana. Ukoliko ne dođe do nekog izrazito nepovoljnog razvoja događaja oko Kosova, i ukoliko sam Koštunica u nekom trenutku ne bude forsirao izbore, izbora skoro sigurno neće biti pre kraja 2006, odnosno početka 2007. godine. Mislim da će ti eventualni prevremeni izbori biti pre posledica Koštuničine odluke i procene, nego samog pritiska opozicije u Parlamentu i van njega. Idealno bi bilo ukoliko bi se za tih godinu dana uznapredovalo u pregovorima sa EU, našlo neko okvirno rešenje za Kosovo i Metohiju, i postigla saglasnost oko novog ustava, što bi stvorilo pretpostavke za referendumsko izjašnjavanje o ustavu i tom rešenju, a onda i za izbore na svim nivoima. No, kao što nas uči bliža i dalja istorija, ovde su se retko ostvarivale najpoželjnije opcije.

6. Mislite li da su zahtevi DS i SRS za izborima neiskreni i da oni zapravo čekaju da sadašnja Vlada završi posao sa Hagom, referendum u Crnoj Gori i, pogotovo, pregovori o statusu KiM...

- Ne bih rekao da su zahtevi neiskreni, ali mislim da, pogotovo SRS, nisu ni preterano odlučni i glasni koliko bi se moglo očekivati s obzirom na njihovu snagu i poslovičnu agresivnost. I čini mi se da tu nije u pitanju samo želja da se eskiviraju ove neprijatne stvari koje koje trenutno stoje na političkom meniju, koliko strah od još jedne «pirove pobede», tj. mogućnosti da i posle narednih izbora budu pojedinačno najjači, ali ostanu kratkih rukava. Zato Radikali neće žuriti u izbore, baš kao što nisu mnogo navaljivali ni da udju u pregovaracki tim, već će u narednom periodu nastojati da se pozicioniraju kao ozbiljna i državotvorna opozicija, i marljivo sakupljaju političke poene ne bi li se nekako primakli magičnoj «koti 40 odsto» sa koje će vlast već biti nadohvat ruke. S druge strane, iako već licitiraju sa funkcijama u budućem kabinetu, ni Demokratama niko ne može baš sa sigurnošću da garantuje da će sedeti u sledećoj vladi. I oni pred sobom još imaju mnogo posla, kako unutar stranke, tako i na poboljšanju svog koalicionog kapaciteta. A naročito na izradi svog fluidnog političkog i ideološkog profila, koji trenutno dosta neodređeno luta negde između Čede Jovanovića i Vojislava Koštunice. Moj je utisak da i DS i SRS zapravo ne računaju ozbiljno sa skorim izborima, ali da po svaku cenu nastoje da se predstave kao beskompromisnija opozicija od onih drugih i nego što zapravo jesu.

7. Pa da li onda u Srbiji uopšte postoji opozicija?

- Iako se sa tim dosta manipuliše u javnosti, DS i SRS jesu opozicija, i to jaka opozicija sadašnjoj vladi. Ali činjenica je da više nema prostora, a ja verujem ni potrebe za onakvu vrstu konfrontacije između vlasti i opozicije kakvu smo imali tokom devedesetih godina i koja nam nista dobro nije donela. Razlike i sukobe na političkoj sceni treba institucionalno kanalisati i držati unutar nekih razumnih okvira – pogotovo kada se zemlja nalazi u tako teškoj situaciji u kakvoj je Srbija danas, sa svim otvorenim državnim, teritorijalnim i nacionalnim pitanjima. To ne znači brisanje stranačkih programa i nivelisanje političkih razlika, ali znači da svi politički akteri povremeno moraju da se izdignu iznad ličnih i stranačkih interesa i pronađu konsenzus oko nekih vitalnih pitanja. Bez toga nam nema spasa, a plašim se da naši političari niti umeju da pronađu taj konsenzus, niti u dovoljnoj meri shvataju koliko je on neophodan. Nedavna rasprava u parlamentu povodom kosovske rezolucije je to, nažalost, još jednom potvrdila.

8. Kome u ovom trenutku odgovaraju izbori?

- Izbori u ovom trenutku odgovaraju jedino Bogoljubu Kariću i, donekle, Čedomiru Jovanoviću. Prvom, da bi sačuvao svoju uzdrmanu poslovnu imperiju, a drugom da bi u predizbornoj kampanji još malo protresao i okrnjio redove Demokrata. Izbori bi sigurno obradovali i zvaničnu Podgoricu, kao i albanski pregovarački tim u Prištini i njihove lobiste po svetu. S druge strane, mislim da međunarodna zajednica, a posebno Evropska Unija zna da je ova vlada kakav-takav garant stabilnosti u Srbiji i regionu i neće je lako otpisati, barem dok se ne vidi kako teku stvari sa kosovskim pregovorima, dok se ne učvrste redovi DS, ili dok Radikali dovoljno ne omekšaju. I mislim da upravo to što međunarodna zajednica u ovom času u Koštunici vidi faktor političke stabilnosti i ne želi da eksperimentiše sa neizvesnošću koja bi proistekla iz nekontrolisanog demokratsko-radikalskog obračuna , može biti jedan od malobrojnih aduta naše strane u predstojećim pregovorima oko Kosova. Naime, ukoliko bi baš svi naši argumenti i interesi bili ignorisani, Koštunica bi mogao da se povuče uz preporuku medjunarodnim posrednicima da u Nikoliću i Vučiću potraže kooperativnije pregovarače. Naravno, bolje bi bilo da su nam adut velik međunarodni ugled i moćni prijatelji, ali bolje išta nego ništa.

9. Šta bi nam, uopšte, doneli novi izbori - kakav odnos snaga?

- Izbori bi za najmanje 3-6 meseci paralisali politički život, blokirali parlament i usporili pregovore sa EU. Predizborna kampanja usred kosovskih pregovora neizbežno bi izazvala do sada neviđen izliv zle političke krvi, poplavu nacionalne i socijalne demagogije , a najverovatniji ishod bi bila pat pozicija iz koje bi opet jedini izlaz bila neka široka i heterogena koalicija ili koncentraciona vlada.

(integralni tekst intervjua koji ce biti objavljen u Novostima od 04.12.05.)

 
     
     
 
Copyright by NSPM