Odgovor kritičarima sistemskog prilaza kosovskom problemu

Ivan Ahel

Apsolutne i(li) korisne istine

U Vikend dodatku Danasa od 21-22. maja, u članku mr Ivana Milenkovića pod nazivom: "Koliko vrede Kosovo i Metohija" autor pripisuje mojim člancima lošu nameru, tvrdeći da u njima nema patriotizma, a nema ni govora o nepristrasnom sagledavanju problema Kosova, uz konstataciju da pogrešno tumačim neke ekonomske termine i da preko njih izvlačim pogrešne zaključke.
Uvek će u realnosti postojati "istina" svih involviranih strana o problemu Kosova, odnosno, postojaće neka "srpska istina", neka "albanska istina", ali i neka "istina međunarodne zajednice". Lako je uočiti da su ove "istine" međusobno različite i u svemu konfliktne. Umesto traženja "apsolutnih istina" i pridavanja negativnih atributa svojim oponentima sistemski prilaz omogučava upravljačima da u igračkom procesu njihovi potezi izražavaju preferencije posmatrano sa utilitarnog stanovišta, a to znači i sa ravnotežnog moralnog stanovišta. Samo tada mogu svi zajedno da pronađu neku "korisnu istinu" koja je dobra za sve. Kod brojnih srpskih i albanskih političara i intelektualaca (i kod vas) postoji mentalna barijera koja ne dopušta prelazak sa nuđenja svojih "pravih istina" na traženje "korisnih istina" koje su dobre za sve i tu leži problem.
U mojim člancima vrednost kosovskih resursa ocenjivana je preko klasifikacije mineralnih sirovina primenom metode United Nations international classification for Reserves /resurs (final verzion), Geneva 1996. godine. U članku od 14-15. maja koji napadate pokazano je da se ne može proceniti vrednost Kosova jer je ono božje, a ne ljudsko delo; Kosovo ne izlazi na tržište vrednosti i ova mu se vrednost ne može odredit. Za ovu procenu ne može vam pomoći ni Marks. A ni i Rikardo, na koje se pozivate. Pojam korisnost je deo sistemske paradigme, a označava subjektivnu ili kolektivnu dobit koju sam u članku objasnio pojmovima emocionalna i racionalna, odnosno tržišna korisnost. Tvrdim da između njih nema znaka jednakosti, kako to vi kažete. Vaše tumačenje korisnosti demantuje izloženi stav Bertranda Rasela, a meni je on blizak. On govori o relativnoj subjektivnoj korisnosti kao preferiranoj vrednosti, a ona je mera subjektivne dobiti koja proističe iz posedovanja nekog dobra ili nekih prava kojim se zadovoljavaju potrebe subjekta. Očigledno, na Kosovo se može gledati očima Srbina emocionalnog posmatrača (to ste vi), ali i posmatrača koji racionalno prosuđuje o realnosti (to sam ja); njihove preferencije neće biti iste. Ono što smatram bitnim je racionalna ocena vrednosti upravlljačkih odluka koje su vezane za preferencije srpske populacije i srpskih političkih upravljača (vlade) u odnosu na vrednost posedovanja vlasti na Kosovu, odnosno političkog upravljačkog uticaja države Srbije na Kosovo. Metodama teorije sistema moguće je meriti efektivnost i troškove koji se realizuju pojedinim varijantama osvajanja vlasti. Preko analiza troškova i efektivnosti ukazuje se na oblast mogućih opasnosti u kojima Srbija može da strada, ali i na oblasti u kojima Srbija napreduje. Neravnotežne preferencije srpskih vlasti i srpskog naroda zasnovane su na emocijama i nerazumu; one su u svemu neuređene, neusklađene sa realnim stanjem i zato su društveno opasne. Ovakve preferencije se moraju odbaciti kao štetne, jer onemogućavaju rešavanje kosovskog problema. Sve dosadašnje upravljačke odluke srpskih vlasti bile su zasnovane na nepromišljenim emocionalno obojenim preferencijama, zato su bile neravnotežne, bile su štetne, štaviše, bile su za Srbiju jako opasne. Sistemska analiza pokazuje veličinu troška koji se mora platiti za nesvrsishodna, neravnotežna i nedopuštena usmerenja, a time se dobija i ocena njihovog "patriotizma". Konstruisanje samo svoje slike sveta, ne poštujući interese svojih protivnika, uvek puno košta; kako se iz mojih članaka vidi za Srbiju je ovaj trošak bio jako veliki a može nerazumom i da se poveća.

Osnovna pretpostavka svakog racionalnog odlučivanja je poznavanje svojstava svake alternative koja nastaje u vezi različitih preferencija srpske strane u realnim uslovima prakse. Kvantitativna mera svake alternative je odnos između ostvarene efektivnosti i troškova koja se u realnosti ostvaruje delovanjem vlasti. Za ove ocene koristi se pojam korisnosti koji se oslanja na želju srpske populacije da poseduje neko dobro, a to je u konkretnom slučaju želja da se zadrži vlast na Kosovu. Za svaki pokušaj zadržavanja vlasti realizuju se određene prisilne akcije koje imaju svoj trošak. Ako se kao dobro posmatra relativna mera ostvarene efektivnosti Srbije (E) na Kosovu (zadržavanje vlasti, vojske policije, nesmetano kretanje ljudi, roba, energije i informacija), a jednovremeno se posmatra ostvarena neravnoteža sistema (N) i učinjeni trošak (T), koji nastaju preduzimanjem političkih, vojnih i policijskih akcija (razumnih ili nerazumnih) koje su usmerene na ostvarenje tog dobra, tada između pokazatelja (E) i troškova (T) postoji neka funkcionalna zavisnost koju treba poznavati da bi se razumno upravljalo. U studiji su izvršene analize kretanja ovih odnosa na Kosovu i Srbiji; one pokazuju da je efektivnost kosovskog sistema obrnuto proporcionalna uloženim troškovima srpskih vlasti (T) na ratne operacije. Zapravo, one pokazuju; što je neravnoteža veća, veći su troškovi Srbije, a njena efektivnost je sve manja; to je pokušaj "patriota" da čelični zid međunarodne zajednice i albanske populacije razbiju ludom glavom.
Zaključci ovih istraživanja prikazani su na priloženom crtežu. Oni mogu da posluže u procesu budućih odlučivanja (alternative su prikazane tačkama na krivoj), ako "patriotska" vlasti i "patriote" mimo vlasti shvate poruke sistemske analize, a to znači značaj uslovne nezavisnosti Kosova za Srbiju. Ona je na šemi obeležena velikim krugom kao tačka 5.

1) Prva upravljačka situacija: To je ravnotežna situacija između Srbije, albanske i međunarodne zajednice kada je važio Ustav iz 1974. godine. Efektivnost Srbije (E) je relativno visoka; troškovi Srbije (T) su mali; odnosi sa međunarodnom zajednicom povoljni.
2) Druga upravljačka situacija: To je neravnotežna situacija nastala promenom Ustava Srbije, veliki poremećaj odnosa Srbije, albanske i međunarodne zajednice i rat na Kosovu. Efektivnost Srbije (E) je bitno smanjena, a troškovi Srbije (T) iznose više milijardi dolara; Srbija dobija sankcije.
3) Treća upravljačka situacija: Humanitarna katastrofa albanske i srpske zajednice, rat Srbije sa NATO alijansom, bombardovanje Srbije i primena maksimalnih političkih i drugih sankcija. Efektivnost Srbije (E) jako je smanjena, uz stradanje srpskih civila i potpuni gubitak vlasti na Kosovu. Troškovi Srbije (T) iznose preko 50 milijardi dolara. Na šemi je prikazana cena skoka na niži nivo efektivnosti Srbije zbog ratnih gubitaka.
4) Četvrta upravljačka alternativa status qvo, sadašnje stanje: UNMIK i Kfor zavode red na Kosovu i njima upravljaju privremene institucije Kosova (Skupština i Vlada). Efektivnost Srbije (E) jako smanjena, vlastima Srbije zabranjen pristup, ugrožena egzistencija srpske zajednice, ukočen je tranzicioni proces Srbije i onemogućeno njeno Ustavno prestrukturiranje. Troškovi Srbije (T) visoki
5) Peta upravljačka alternativa: Ona ima za polaznu situaciju bitno izmenjene uslove (sadašnje stanje) koji su izrazito nepovoljni za Srbiju i prikazana na krivoj koja pokazuje skok na niži gradijentni nivo efektivnosti. Ona podrazumeva davanje uslovne nezavisnosti Kosovu i uspostavljane ravnoteže interesa. Efektivnost Srbije (E) znatno povećana; troškovi (T) minimalni.
6) Šesta upravljačka alternativa: Ona ima istu polaznu situaciju (sadašnje stanje) ali ona podrazumeva odbijanja davanja uslovne nezavisnosti Kosovu (to je zapravo, vaš predlog). Za realizaiju zahteva otvaranje novih ratnih operacija i ponovo angažovanje NATO alijanse. U ovoj varijanti efektivnost Srbije (E) je katasrofalno smanjena; toškovi (T) iznosiće više milijardi dolara.
7) Sedma, osma i deveta upravljačka alternativa: One nastaju pasivizacijom srpskih vlasti kada Srbija pada na najniži gradijentni nivo efktivnosti. SB UN donosi odluku o nezavisnom Kosovu, a Srbija prima tu odluku bez aktivne reakcije (7), delimičnim protivljenjem (8) i burnim vojnim reagovanjem (9). U ovim varijantama efektivnost Srbije (E) prikazana je na šemi; troškovi (T) zavisiće od primene "odbrambenih mera" Srbije kako je to dato na crtežu.

Prva alternativa bila je bolja od druge i treće, a četvrta alternativa (sadašnje stanje) znatno je nepovoljnija od pete koja se predlaže. Šesta alternativa je izuzetno nepovoljna, ali su najnepovoljnije sedma, osma i deveta alternativa, koju predlažu aktuelne vlasti, patrijarh Pavle, a i vi je zastupate. Iz ovog pregleda jasno se vidi da u mom predlogu nema nikakve pristrasnosti i zle namere; to je stručna pomoć vlastima da se donesu razumne, a ne emotivne odluke. U svim dosadašnjim upravljačkim situacijama (2 i 3) srpske vlasti koristile su silu, kako biste vi rekli postupale su kao da im je "zakon ležao u topuzu". Očigledno, zbog toga su im tragovi smrdeli nečoveštvom, a to pokazuju suđenja u Hagu. Vi vrednujete političke poteze vezane za kosovski konflikt na emotivno nezreo način i u tom duhu kažete: "Kosovo i Metohija su za Srbiju i Srbe.... početak i svršetak, alfa i omega. Na polju Kosovu srednjovekovna Srbija je utonula u četiriipovekovnu tamu. Na Kosovu i Metohiji..... moderna Srbija će opstati ili propasti". To je eklatantan primer emocionalnog nacionalistički orijentisanog, neravnotežnog i nestručnog određivanje korisnosti za državu i narod Srbije i takvu preferenciju smatram pogubnom. Reči njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla: "Ništa nije izgubljeno dok ne bude izgubljeno" koriste Njegoševu ideju. "Neka bude što biti ne može". Ako se to nekim čudom i dogodi, to će biti božje delo, a posao patrijarha je da mu se molbom obraća. Ali, ovakvi koncepti protive se idejama nauke i to sam nastojao da pokažem studijom i mojim člancima. Ako ste patriota i želite dobro Srbiji, tada biste vi kao asistent na Ekonomskom fakultetu trebalo da se koristite drugim kriterijumima za izbor političkih odluka u kriznoj situaciji Kosova i Srbije.