KO KULIRA NA LEVICI

  BEOGRAD - Levo, levlje i - osta Srbija bez levice. Oni koji su nekada kulirali u JUL-u, danas su se, uglavnom rasporedili  u partije suprotne političke orijentacije i političku scenu, gledaju očima tajkuna. Neki novi levičari, koji, opet, sebe vide kao socijaldemokrate, odrasli, inače, u krilu DOS-a, narod nikako da prepozna kao svoje predstavnike. I dok se to ne desi samoproklamovani branitelji radničkih interesa u "čarobnom ogledalcu" umesto svog lika - neće videti ništa.

  Rupa na levici i dalje je, saglasni su analitičari, i prazna i velika. Možemo li, kao država tradicionalno okrenuta socijaldemokratskim idejama, da računamo na neki ozbiljan blok i, kada?

  - Ujedinjenje SDP i DA je ohrabrujući ali, verovatno, ne i dovoljan korak na stvaranju i utvrđivanju nečega što bi se moglo nazvati demokratskom levicom u Srbiji - kaže za "Novosti"  Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik "Nove srpske političke misli" i politički analitičar.

-Osnovna nedoumica koja se, s tim u vezi, postavlja jeste da prema praktično svim istraživanjima poslednjih godina, negde između 6O i 7O posto građana Srbije po svojim temeljnim političkim opredeljenjima naginje prolevičarskoj ideologiji. Istovremeno, stranke koje sebe vide i deklarišu se kao levičarske, ne glasa gotovo niko.

  To može, ukazuje naš sagovornik, da znači ili da nema autentučnih levičarskih stranaka ili, što se svodi na isto, da ih građani ne prepoznaju kao takve. Desetak, možda i više stranaka, međutim, u svom nazivu koristi atribut "socijaldemkratska".

  -Imaju i levičarsko ime i program, ali se, njihova leva ideja ne prepoznaje. To je bilo najuočljivije u vreme dosovske vlasti u kojoj su dve  trećine partija u nazivu imale odrednicu da su levo od centra: Liga socijaldemokrata, Socijaldemokratija, posle SDP, Koraćev SDU, Demokratska alternativa, stranka Rasima LJajića. Iako su, znači prosocijalističke, socijaldemokratske  stranke, u Vladi su zastupale izrazito antisocijalnu i neoliberalnu politiku. Učestvovale su u donešenju niza anitsocijalnih zakona, između ostalih i  Zakona o radu, kojim su bitno ograničena sindikalna i radnička prava.

  Kada je reč o novoj partiji na levici  predvođenom dvojcem Čović - Orlić, Vukadinović ukazuje da najpre moraju da "ojačaju", jer i zajedno teško mogu  da pređu cenzus. I, da programski i ideološki podcrtaju levu dimenziju svoje politike. U suprotnom ostaće samo još stranka starih socijalističkih kadrova i salonskih levičara. Vukadinović ne isključuje mogućnost da deo transformisanog dela SPS priđe tom bloku.

  - Na toj strani mogu se očekivati turbulencije. Prostor je prazan, a ako nemate ubedljivu respektabilnu stranku na tom delu spektra, onda birači postaju plen klasične demagogije, s obzirom na teške prilike. SRS, kao klasična desna stranka ima socijalne elemente i na njih je u poslednje vreme dobijala više glasova nego na nacionalnu priču. Ali, ako se SPS iznutra regeneriše, možda i on izraste u ozbiljnu partiju leve orijentacije, kao što su u istočnoj Evropi uradili bivši komunisti. Vrlo brzo su se obnovili, malo opametili i, ponovo došli na vlast. Ali,  s obzirom na najnovije sukobe unutar SPS, šanse za to su sve manje - podseća Vukadinović.

  Promovišući svoje ujedinjenje Čović i Orlić su sebe predstavili kao - demokratsku levicu.
  Sociolog Dr Slobodan Antonić ukazuje da je podela na demokratsku i nedemokratsku levicu "nategnuta" i da se  za SPS danas ne može reći da je nedemokratska partija: "To je više jedna ideološka floskula nego osnovno razlikovanje".

  Kada je levica u Srbiji danas u pitanju problem je, objašnjava dr Antonić, u tome što se nalazimo u tranziciji između socijalizma, kao starog sistema i kapitalizma kao novog, tržišnog.

  - To je sada jedna izokrenuta situacija u kojoj bi, zapravo levica trebalo da bude konzervativna, ako bi želela da zadrži neke elemente socijalizma - opšta raspodela, prihod, porezi. To je, na neki način, suprotno samoj ideji levice, naravno, onoj na zapadu.

   Specifičnost našem političkom sistemu daje i to što veliki deo privrede još nije privatizovan, još je pod državnom kontrolom i jasno je, smatra sagovornik "Novosti", da tu ne može da postoji podela na levicu i desnicu kao što postoji na Zapadu.

  Po mišljenju dr Antonića dogmatsko je i shematsko gledanje da u nekom partijskom sistemu mora da postoji levica i desnica.

  - Kod nas u Srbiji, kada se pogleda parlamentarni život u zadnjih 200 godina, uvek su postajale dve jake stranke od kojih je jedna bila malo više levo, druga malo više desno. Ali to nisu bile, u političkom smislu, ni stranke levice ni desnice. Pre Prvog svetskog rata bile su Narodna radikalna stranka i Samostalna radikalna stranka, pa se između dva svetska rata ova druga preimenovala u Demokratsku stanku. Smatra se da je DS bila više leva, a Narodna radikalna više desna partija. Tako se i danas smatra da je DS više leva, a DSS više desno. Kad je reč o Komunističkoj partiji, naravno, kada nije bilo nametanja, nije mogla da osvoji više od 20 posto, u izuzetnim situacijama.

  Dr Antonić procenjuje da će ta raspodela na našoj političkoj sceni da se održi još neko vreme.

  - Verujem da će u narednih desetak godina ove partije koje postoje, pre svega mislim na Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije zadržati dobar deo biračkog tela. To ne znači da neće, možda, da nastanu neke nove partije, i levičarskog  samorazumevanja. Ali, sve dok se ne završi proces tranzicije, nećemo imati tu vrstu političkog života, kao što postoji na zapadu - sa klasičnom levicom i desnicom.

      Dragana ČABARKAPA

  ZAZOR

   Vukadinović smatra da,  bez obzira na svoja ideološka ubeđenja, birači zaziru od pojma levice jer je još jaka asocijacija na vreme  režima bračnog para Milošević - Marković, kada su stvarana najveća bogatstva i poslovne imeperije. Dobar deo birača  koji bi glasali za neku stranku socijaldemokratske opcije, međutim,  odlazi ka srpskoj radikalnoj stranci ili Bogoljubu Kariću koji, bez obzira što su, uslovno rečeno stranke desnice, imaju dosta socijalpopulističkih parola, ne toliko u svom programu koliko u nastupu.

  "OPASAN" KARIĆ  

  Bliže približavanje stranci Bogoljuba Karića, o čemu se u javnost spekuliše moglo bi novoosnovanoj partiji SDP - DA da zapreči put na levici. Eventualno utapanje u PSS trenutno bi ih ojačalo, ali bi dugoročno smanjilo njihove šanse da se profilišu kao neka  leva autentična socijaldemokratska stranka.

  Kratak zajednički politički put Labusovog neoliberalnog G 17 plus i Orlićevog "prolevičarskog" SDP, Vukadinović objašnjava kao "posledicu pragmatične nagodbe".

  To nikada nije bila prava koalicija niti može da bude, ali je to, takođe, pokazivalo koliko kod nas taj ideološki, politički kriterijum igra malu ulogu, gotovo nikakvu. Taj brak bio je jasna politička računica i to sve pokazuje da kod nas združivanja i razdruživanja nemaju nikakve veze sa principijelnim političkim razlozima.

   GUZVA U CENTRU

  Iako naša politička scena još nije profilisana,  na krajnjoj levici se nalaze ostaci SPS-a, a bliže centru, ali i dalje levo je ova novostvorena stranka SDP - DA. Tu su i krhotine dosovske levice. U centru je DS koju je Đinđić pokušao, iz pragmatičnih razloga, da pomeri malo ka levom centru, ali ni po sastavu i po programu i po politici koju je vodila DS može teško u bilo kom smislu da se smatra levicom.U centru je i DSS.SPO i SRS idu na desno, a tu je negde i Batićeva stranka.

  G 17 i stranku Karića teško je precizno pozicionirati.Labusova partija je, s obzirom na osnovu ekonomsku socijalnu politiku,je klasična  desnica, ali s obzirom na nacionalno, bliža je levici.Karić  ideološki nije profilisan.To je pokret, fluidna politička mešavina koja nema jasnu poziciju.

  KO KULIRA NA LEVICI

  BEOGRAD - Levo, levlje i - osta Srbija bez levice.Oni koji su nekada kulirali u JUL-u, danas su se, uglavnom rasporedili  u partije suprotne političke orijentacije i političku scenu, gledaju očima tajkuna.Neki novi levičari,koji,opet, sebe vide kao socijaldemokrate, odrasli,inače, u krilu DOS-a, narod nikako da prepozna kao svoje predstavnike.I dok se to ne desi samoproklamovani branitelji radničkih interesa u "čarobnom ogledalcu" umesto svog lika - neće videti ništa.

  Rupa na levici i dalje je, saglasni su analitičari, i prazna i velika.Možemo li, kao država tradicionalno okrenuta socijaldemokratskim idejama, da računama na neki ozbiljan blok i, kada?

  - Ujdinjenje SDP i DA je ohrabrujući ali, verovatno, ne i dovoljan korak na stvaranju i utvrđivanju nečega što bi se moglo nazvati demokratskom levicom u Srbiji - kaže za "Novosti"  Đorđe Vukadinović glavni i odgovorni urednik "Nove srpske političke misli" i politički analitičar.-Osnovna nedoumica koja se, s tim u vezi, postvalja jeste da prema, praktično svim istraživanjima poslednjih godina, negde između 6O i 7O posto građana Srbije po svojim temeljnim političkim opredeljenjima naginje prolevičarskoj ideologiji.Istovremeno, stranke koje sebe vide i deklarišu se kao levičarske, ne glasa gotovo niko.

  To može, ukazuje naš sagovornik, da znači ili da nema autentučnih levičarskih stranaka ili, što se svodi na isto, da ih građani ne prepoznaju kao takve. Desetak ,možda i više stranaka, međutim, u svom nazivu koristi atribut "socijaldemkratska".

  -Imaju i levičarsko ime i program, ali se, njihova leva ideja ne prepoznaje.To je bilo najuočljivije u vreme dosovske vlasti u kojoj su dve  trećine partija u nazivu imale odrednicu da su levo od centra:Liga socijaldemokrata, Socijaldemokratija, posle SDP, Koraćev SDU, Demokratska alternativa, stranka Rasima LJajića.Iako su, znači prosocijalističke, socijaldemokratske  stranke,u Vladi su zastupale izrazito antisocijalnu i neoliberalnu politiku.Učestvovale su u donešenju niza anitsocijalnih zakona, između ostalih i  Zakona o radu, kojim su bitno ograničena sindikalna i radnička prava.

  Kada je reč o novoj partiji na levici  predvođenom dvojcem Čović - Orlić, Vukadinović ukazuje da najpre moraju da "ojačaju", jer i zajedno teško mogu  da pređu cenzus.I, da programski i ideološki podcrtaju levu dimenziju svoje politike.U suprotnom ostaće samo još stranka starih socijalističkih kadrova i salonskih levičara.Vukadinović ne isključuje mogućnost da deo transformisano dela SPS priđe tom bloku.
  - Na toj strani mogu se očekivati turbulencije.Prostor je prazan, a ako nemate ubedljivu respektabilnu stranku na tom delu spektra, onda birači postaju plen klasične demagogije, s obzirom na teške prilike.SRS, kao klasična desna stranka ima socijalne elemente i na njih je u poslednje vreme dobijala više glasova nego na nacionalnu priču.Ali, ako se SPS iznutra regeneriše, možda i on izraste u ozbiljnu partiju leve orijentacije, kao što su u istočnoj Evropi uradili bivši komunisti.Vrlo brzo su se obnovili, malo opametili i, ponovo došli na vlast.Ali,  s obziromm na najnovije sukobe unutar SPS, šanse za to su sve manje - podseća Vukadinović.

  Promovišući svoje ujedinjenje Čović i Orlić su sebe predstavili kao - demokratsku levicu.

  Sociolog Dr Slobodan Antonić ukazuje da je podela na demokratsku i nedemokratsku levicu "nategnuta" i da se  za SPS danas ne može reći da je nedemokratska partija"To je više jedna ideološka floskula nego osnovno razlikovanje".

Kada je levica u Srbiji danas u pitanju problem je objašnjava dr Antonić, u tome što se nalazimo u tranziciji između sociolizma, kao starog sistema i kapitalizma kao novog, tržišnog.

  - To je sada jedna izokrenuta situacija u kojoj bi,zaprav levica trebalo da bude konzervativna, ako bi želela da zadrži neke elemente socijalizma - opšta raspodela, prihod, porezi.To je, na neki način, suprotno samoj ideji levici, naravno, onoj na zapadu.

   Specifičnost našem političkom sistemu daje i to što veliki deo privrede još nije privatizovan, još je pod državnom kontrolom i jasno je, smatra sagovornik "Novosti", da tu ne može da postoji podela na levicu i desnicu kao što postoji na zapadu.

  Po mišljenju dr Antonića dogmatsko je i shematsko gledanje da u nekom partijskiom sistemu mora da postoji levica i desnica.

- Kod nas u Srbiji, kada se pogleda parlamentarni život u zadnjih 200 godina, uvek su postajale dve jake stranke od kojih je jedna bila malo više levo, druga malo više desno.Ali to nisu bile, u političkom smislu, ni stranke levice ni desnice.Pre Prvog svetskog rata bile su Narodna radikalna stranka i Samostalna radikalna stranka,pa se između dva svetska rata ova druga preimenovala u Demokratsku stanku.Smatra je DS bila više leva, a Narodna radikalna više desna partija.Tako se i danas smatra da je DS više leva a DSS više desno.Kad je reč o Komunističkoj partiji,naravno, kada nije bilo nametanja,nije mogla da osvoji više od 20 posto, u izuzetnim situacijama.

  Dr Antonić procenjuje da će ta raspodela na našoj političkoj sceni da se održi još neko vreme.

  - Verujem da će u narednih desetak godina ove partije koje postoje, pre svega mislim na Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije zadržati dobar deo biračkog tela.To ne znači da neće, možda, da nastanu neke nove partije, i levičarskog  samorazumevanja. Ali, sve dok se ne završi proces tranzicije, nećemo imati tu vrstu političkog života, kao što postoji na zapadu - sa klasičnom levicom i desnicom.

      Dragana ČABARKAPA