Petar Popović

Hladni rat za Ukrajinu

Vašington ne popušta, Moskva se ne povlači, obe strane smatraju da je zalog ozbiljan. Ukrajina je pozvana da izmiri tuđe račune

Politički pritisak na Ukrajince spolja, pre izbora, tokom izbora i posle, sračunat je na to da zemlja nedvosmisleno izabere Zapad ili Istok. Najveći politički sudar Moskve i Zapada od vremena “hladnog rata” razbio je iluzije o koegzistenciji. Čini se da epizoda u većoj meri potvrđuje kontinuitet u političkom rezonovanju pobednika. Svojevremeno, Margaret Tačer je rekla nešto što su i drugi potom ponavljali - da “hladni rat” nije prestao, već je sa stanovišta Zapada dobijen. Sa stanovišta Reganovog glavnog saveznika, u Ukrajini, pobednik u “hladnom ratu” dolazi danas po svoje: “Tiranija ne sme da trijumfuje”, izjavila je “gvozdena ledi”, nedavno u britanskom Domu lordova. “Zapad i njegovi vođi dužni su da postupaju odvažno, u podršci ukrajinskim demokratama u njihovoj borbi!”

Predsednik “u odlasku”, Kučma, založio se da se izlaz pronađe zakonito i politički, rekavši: “Želimo li stvarno da sačuvamo mir i slogu, i želimo li da izgradimo demokratsko društvo o kojem toliko pričamo - hajde da organizujemo nove izbore!”

Kučmina intervencija nagoveštava da se u kontaktima sa inostranstvom manje-više raščistilo s tim da “žezlo” šefa države ne sme biti olako prepušteno bilo kom od dvojice izbornih “pobednika”. Takav zvižduk sudije obeležio bi početak haosa. Sada je potrebno da se prokrči put prema izborima. Delimični, ili opšti? Ponovljeno ogledanje samo dvojice kvalifikovanih, ili sasvim iznova, sa sva 24 (i možda većim brojem i promenjenim identitetom) kandidata?

Institucije države deluju podeljeno ili paralisano. Svojom većinom, Vrhovna rada je za trenutak bila uz Juščenka, međutim kasnije je pozicija parlamenta ponovo uravnotežena. Rada Ukrajine proglasila je rezultat predsedničkih izbora nevažećim i raspustila Centralnu izbornu komisiju. Okrnjeni sastav Komisije (predstavnici opozicije napustili su forum) “produžava rad”, uzvraćajući da je za odluku o ispravnosti ili neispravnosti predsedničkih izbora, pa i o odgovornosti Komisije, nadležan sud, a nikako parlament. Zasedanje suda počelo je u ponedeljak, međutim, potrajaće više dana. Sud bi trebalo da ponudi pravni teren i za eventualno ponavljanje izbora. Opet, niko ne može garantovati da jedna od strana neće možda dovesti u pitanje i autoritet suda.

Kancelarija za promene režima Američka administracija odvaja godišnje preko sto miliona dolara za akcije poput ove u Ukrajini. Ne koristi generale za ovakve bitke, već mlade aktiviste po američkim nevladinim organizacijama Kriza u Ukrajini nije glavna tema u američkim medijima, ali je dobar vodič za razumevanje Amerike i njene uloge u svetu. Još je za mandata Bila Klintona postojala ideja da se na nivou administracije formira kancelarija za pospešivanje demokratije, koja bi objedinjavala i koordinirala napore Amerike da širi demokratiju u raznim delovima sveta. Ideja nije ostvarena, ali je posle napada na Ameriku 11. septembra 2001. Bušova administracija javno iznela inicijativu da se u sklopu Stejt departmenta oformi kancelarija za promene režima. Njen bi zadatak bio da po svetu ruši neprijateljski nastrojene režime, odnosno one koji se suprotstavljaju američkoj politici, ali mahom u zemljama Bliskog istoka i centralne Azije. Ista kancelarija takođe bi bila zadužena za unapređivanje demokratije u tim zemljama. Američko demokratsko misionarstvo nije ništa novo. Ideja da je Amerika od Boga dobila mandat da svetom širi demokratiju javila se rano u Americi, i bila je toliko glasna da je Džordž Vašington našao za shodno da upozori svoje sugrađane, ali i buduće generacije Amerikanaca, da Amerika ne sme da se meša u poslove drugih zemalja, a pogotovo ne u unutrašnja politička pitanja tih zemalja. To upozorenje Džordža Vašingtona kao da je odavno zaboravljeno, a Ukrajina je samo novo poprište bitke za američko širenje demokratije u svetu. Ovaj se rat ne vodi oružjem, već drugim sredstvima. Amerikanci to zovu “people ponjer”, odnosno snagom naroda. To je u prevodu ulična demokratija, gde masa ruši vladu i postavlja nove vladare koji su prihvatljiviji za Ameriku i koji mogu najbolje da prihvate i ostvare američku demokratiju u svojoj zemlji. Američka administracija odvaja godišnje preko sto miliona dolara za akcije poput ove u Ukrajini. Ne koristi generale za ovakve bitke, već mlade aktiviste po američkim nevladinim organizacijama, poput Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i Međunarodnog republikanskog instituta (IRI). Tako je pre godinu dana NDI napravio program za pomoć opoziciji u Ukrajini. U tom programu srpski mladi aktivisti su imali značajnu ulogu. Oni su obučavali i savetovali svoje mlade kolege u ukrajinskoj opoziciji i pomogli im da se organizuju i pripreme za masovnu građansku neposlušnost. Otkad je narod u Srbiji srušio Slobodana Miloševića na ulici, srpski aktivisti su postali poznati stručnjaci za menjanje režima od Gruzije do Zimbabvea. Svi su čuli za srpsku revoluciju i za Otpor. Ukrajinska verzija Otpora se zove “Pora”. Mladi srpski aktivisti su jedna vrsta modernih cdžber plaćenika, koji sprovode američku demokratiju gde god američka administracija odluči da je zrelo za ovakvu vrstu revolucije. Za to vreme američki mediji pojednostavljuju krizu u Ukrajini. Dobri momci su oko Viktora Juščenka i bore se za demokratiju, a oko Viktora Janukoviča su korumpirane proruske birokrate. Juščenko nosi beli šešir, a Janukovič crni. Demonstracije koje podržavaju Juščenka se prenose sa ogromnom simpatijom, a skoro niko ne prenosi slične demonstracije koje podržavaju Janukoviča. Sve je crno-belo, tako da Juščenko ispada pošten, moderan, prozapadni demokrata, dok Janukovič predstavlja sve suprotno. Nema mesta ni za crni humor, ni za pitanje šta bi bilo da se Džon Keri rukovodio izlaznim anketama birača koje su pokazivale da on pobeđuje u noći američkih izbora: da je neka međunarodna verzija NDI-ja koristila rezultate izlaznih anketa da tvrdi kako Buš gubi, i da Džon Keri nije prihvatio poraz, možda bi svet gledao kako sto hiljada američkih građana traži poništavanje “lažnih” izbornih rezultata i proglašavanje njihovog kandidata za pobednika. Sva je sreća što samo Amerika ima NDI i što se NDI i njemu slični ne bave američkim izborima. Ovo je samo jedan primer zašto Ameriku u svetu sve više vide kao siledžiju i misionara koji gde god ide, izaziva sukobe, nestabilnost i krize. Umesto da Amerika predstavlja obrazac demokratije načinom kako se ponaša u svetu, ona predstavlja demokratiju ulice koja samo može da izazove nove sukobe. Nažalost, u svemu ovome nije Amerika jedini krivac. Evropa je takođe kriva zato što je važnija percepcija ko je “naš čovek” nego stvarna demokratija. A za Srbe ostaje pitanje da li mi želimo da budemo mirođija u svakoj čorbi koju će Amerikanci kuvati.

U međuvremenu, scena se ne menja. U Kijevu, uz koncentraciju demonstranata “zapadnjaka”, pristalica verzije o “ukradenim izborima”, povećana je i koncentracija spoljnih “posrednika”, evropskih naročito. Inostrano mešanje iskazalo se u velikoj meri kao pristrasno i ohrabrujuće za nepopustljivost. Zahvaljujući tome, posle svega deset dana krize, na tvorevini verski i etnički heterogene Ukrajine proširuju se naprsline, a kroz njih belasa kostur struktura i veza koje su današnjoj državi prethodile istorijski. Dok stoji uz Juščenka, pozdravljajući hiljade i hiljade “juščenkovaca” Kijeva, Leh Valensa svojim prisustvom i rečima podvlači u stvari rehabilitovane veze, versku i kulturnu bliskost Zapadu Ukrajine kojom je nekada vladala Poljska. Ni više ali ni manje nego što Jurij Luškov na primer, pokazujući se u nedelju u Severodonjecku rame uz rame s Janukovičem, samom simbolikom te svoje brze posete upravo tim krajevima, ukazuje na pripadnost istoka zemlje srcem Rusiji.

Izjava predsednika Kučme data je posle njegovog telefonskog razgovora s državnim sekretarom SAD Kolinom Pauelom i predsedavajućim Evropskog saveza, premijerom Holandije Janom Peterom Balkenendeom. “Bez preuveličavanja njihovog mišljenja, želim da kažem da su oni za samo jedan put u rešavanju problema - put pregovora i saglasnosti. Mada mi smatramo da takav konsenzus jednoj strani sigurno neće odgovarati, mi mu svejedno moramo težiti”, prepričao je Kučma svoje razgovore. Rusija je takođe pridodala glas očuvanju distance postojećih vlasti u odnosu na narasle strasti. “Rusija je podvukla potrebu da se sadašnje stanje sredi uz poštovanje ukrajinskog ustava i zakona”, komentarisalo je rusko Ministarstvo, povodom razgovora Pauela i ministra Sergeja Lavrova.

Juščenko insistira na utisku da časovnik krize otkucava njemu u korist. I dalje podvlači da je masovni protest na ulicama tek početak, a da će pravi pritisak “u odbrani pobede” uslediti. Masa njegovih “pomorandži” (“žuta kuga”, odredili su se istočni Ukrajinci!) demonstrira neposustali entuzijazam. Uspešno kontroliše Kijev i gradove na zapadu, ispoljavajući zavidan smisao za red i samoorganizovanje. Kijev je pun pridošlica. Veliki broj meštana otvorio im je vrata svojih stanova, a kompjuterski registar sa adresama ponuđenog smeštaja vodi se centralno, u štabu pokreta. Slično je sa ishranom, sa dežurstvima, kuririma... Draži “ad hok” kolektivizma u akciji privlačne su omladini. Pulsiranje “revolucije” podstiče zanos njenih mladih protagonista. Opija ih pomisao da ona ne može bez njihovog učešća, i da nisu samo svedoci nego i učesnici u “izgradnji novog društva”.

Polet “zapadnjaka” mobilisao je Ukrajinu “rusofila”. Regioni na istoku i jugu zemlje pokrenuli su proces prenosa centralne vlasti na nivo (proruskih) regionalnih jedinica. U nedelju, u Severodonjecku je održan “kongres” i obrazovan Međuregionalni savez organa lokalne samouprave, zadužen da vodi stvari pravcem proglašenja sopstvene autonomne republike.

Utvrđen je referendumski rok - 5. decembar 2004. (mada je rok, u nastojanju da ne bude ultimativan, kasnije anuliran). Savezom regiona rukovodi Koordinacioni savet, a glavno mesto njegove aktivnosti nije Kijev, već Harkov. (“Kijev je 480 kilometara od Harkova, a Rusija 40”, objasnio je Jevgenij Kušnarov, administrativni šef regiona.)

“Ako nacionalistička hunta (zapadne Ukrajine) preuzme vlast, mi zadržavamo pravo da sazovemo nacionalni referendum”, izjavio je povodom odluke gradonačelnik Donjecka Aleksandar Lukjačenko. Lukjačenko je upozorio da će protesti istočnih Ukrajinaca biti još masovniji, bude li Sud presudio da je rezultat održanih izbora nevažeći.

Proces državnog samodefinisanja na istoku zemlje pokrenut je odlukama Oblasnog saveta Luganska, da upravu regionom Luganska preuzme “izvršni komitet”, i da se teritorije ukrajinskog juga i istoka pozovu da obrazuju jedinstvene “radne grupe”, za poreski, platni, bankarski i finansijski sistem. Palicu Luganska, prihvatio je Donjeck. Gradonačelnici, predsednici administrativnih jedinica i krupni preduzetnici Donjecke oblasti zatražili su da se sprovede referendum o autonomiji istočne Ukrajine.

Onda se oglasio Krim. U Simferopolju, deputati svih nivoa vlasti krimske autonomije, odlučili su da preduzmu “mere zaštite ustavnosti”, a predstavnici Ruske zajednice Krima, tzv. Ruski blok, saopštili su da će ponovo postaviti pitanje ukidanja moratorijuma na sprovođenje (još u doba Jeljcina) zahtevanog referenduma o ostanku ili istupanju Krima iz sastava Ukrajine, javio je Itar Tass.

Troškovi nezavisnosti U kuloarima vrhovne vlasti u Ruskoj Federaciji pre najmanje pola godine počelo je ozbiljno da se razmišlja o ukrajinskim izborima. Bilo je odlučeno da se po svaku cenu izbegne ponavljanje gruzijskog scenarija, kada su Moskvu jednostavno prestigli. U Moskvi su odlučili da podrže Viktora Janukoviča i istovremeno su razradili model po kome bi, čak i u slučaju da on izgubi izbore, bio sačuvan uticaj Rusije u toj zemlji. Nisu, međutim, jednu stvar uzeli u obzir - da će na novembarskom mrazu pristalice Viktora Juščenka provoditi dane i noći na ulicama Kijeva. Stvari su se toliko iskomplikovale da danas i Juščenkov i Janukovičev tabor moraju da vode računa o ruskim interesima. Proces je praktično izmakao kontroli dvojice Viktora. Sada čak ni Leonid Kučma, posle kongresa predstavnika jugoistočnih oblasti Ukrajine u Severodonjecku, teško da može sebi dozvoliti nagodbu sa Juščenkom. Ranije gotovo da niko u to nije sumnjao. Baš kao što niko u Moskvi nije sumnjao da će Janukovič čim stupi na dužnost odmah početi da gleda put Zapada. Ipak, nije sve potpuno beznadežno. Pre svega, greše oni koji kažu da je Rusija spremna da prihvati istočni i južni deo zemlje zajedno sa Krimom. To prosto ne spada u predviđeni scenario. Ne treba zaboraviti da su upravo istočne oblasti Ukrajine najjači konkurenti naših proizvođača čelika, naoružanja, uglja. Pri tom je životni standard znatno niži od prosečnog ruskog standarda. S takvim konkurentima bolje je živeti na izvesnom rastojanju. S druge strane, veliko je pitanje da li su Lavov i Galicija zaista potrebni Poljskoj? Teško da jesu. Zašto bi neko u Poljskoj želeo da deli ogromne poljoprivredne subvencije EU sa “rođacima iz provincije”? Mnogo je lakše igrati se velike politike i posredovati u rešavanju problema. Prema tome, Ukrajina će po svemu sudeći i u budućnosti ostati jedinstvena, ali federalno ustrojena zemlja. Sama će snositi sve troškove svoje nezavisnosti. A Rusija će valjda konačno shvatiti da evropska politika nije samo iščekivanje nove u nizu optužbi, već preduzimanje promišljenih akcija. Ponekad su te akcije tajne, ali su u svakom slučaju preduzete prevashodno u vlastitom interesu. Andrej Uglanov (Argumenti i fakti) Prevela Ljiljana Nedeljković

I Savet Harkovske oblasti je obrazovao sopstveni “izvršni komitet”, prenoseći mu ovlašćenja visoke državne vlasti, a oblasnim finansijskim vlastima i Nacionalnoj banci naloženo je da smesta obustave prebacivanje lokalnih finansijskih sredstava u državni budžet Ukrajine.

“Ja i moji zemljaci imamo pravo da živimo na način kako mi mislimo da treba”, citiran je u Kijevu Vasilij Nadraga, sledbenik Janukoviča.” “To isto odnosi se i na vas, samo bez našeg uglja, metala, tehnologije, pa čak i bez našeg žita. Uživajte svoje pravo da živite kako volite, sa svojom šećernom repom i zimzelenim drvećem”, poručio je “janukovičevac juščenkovcima” - verno izražavajući smisao odluka o obustavi uplata u državni budžet.

Izdat je nalog da se koordiniraju koraci u pravcu “stabilizacije društveno-političke situacije”, sarađujući sa odgovarajućim telima Krima, Donjecka, Dnjepropetrovska, Zaporožja, Luganska, Odese, Hersova, Nikolajeva i gradskim savetom Sevastopolja.

Komentarišući inicijativu “rusofila”, Viktor Juščenko je izjavio da to ukrajinska vlast odigrava svoju “opasnu kartu separatizma”. “Ti koji pozivaju u separatizam čine krivično delo i sigurno će biti oštro kažnjeni”, poručio je.

Nije realno očekivati da se, s tačke do koje se dospelo, zaokrene tek tako na osnovu nekoliko dana diplomatske prepiske sila koje u ovoj krizi imaju ozbiljne zaloge. Vašington neće popustiti, a ni Moskva se neće povući. U Kremlju vlada uverenje da sledeća linija odstupanja više ne postoji, i da u slučaju gubitka pozicija u Ukrajini, nema više šta drugo da predstoji, osim dezintegracije same Rusije.