Home
Komentari
Debate
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 

PRENOSIMO

Haški tribunal

   

Vilijam Montgomeri

Hoće li Haški tribunal optužiti Haradinaja?


Pod snažnim pritiskom Sjedinjenih Država i drugih ključnih članica Saveta bezbednosti UN, Međunarodni sud za zločine u bivšoj Jugoslaviji pristao je da do kraja 2004. zaključi sve istrage i uruči sve nove optužnice. Drugim rečima, za manje od tri nedelje od danas. Karla del Ponte javno je napomenula da se može raditi o još pet ili šest optužnica. Većina spekulacija o tome na koje se pojedine ličnosti odnose ove optužnice usredsređena je na Bosnu i borbe koje su se dogodile u toj zemlji. Veliko pitanje, međutim, jeste hoće li biti optužen novi premijer Kosova Ramuš Haradinaj. Spekulacije o takvoj optužnici postoje već duže vreme, ali ih je pojačao nalog Haradinaju da se pre nekoliko nedelja pojavi u Hagu i razgovara s istražiteljima.
U jednom smislu, optužnica protiv Haradinaja bila bi logičan rezultat jedne od osnovnih radnih pretpostavki Haškog tribunala: da su svi ratni lideri u bivšoj Jugoslaviji bili ratni zločinci i da je posao Tribunala bio da za to pronađe dokaze. Dobro je poznato, na primer, da su predsednici Hrvatske Tuđman i Bosne Izetbegović pre smrti bili pod istragom Tribunala, uz mogućnost da protiv njih budu podignute optužnice. Po tome bi, stoga, sledilo da pod slična ispitivanja treba da dođu i Haradinaj i Tači.
Za Karlu del Ponte je istraga protiv kosovskih Albanaca za ratne zločine bila daleko teža nego bilo koji od njenih drugih slučajeva. Pre svega, OVK je od svog nastanka iz nužde bila tajna organizacija kojom se rukovodilo bez obimnih administrativnih spisa i birokratije što su karakterisali sve vlade u regionu. Jednostavno, nema arhivskih zapisa koji postoje na svim drugim stranama. Drugo, mada su svi narodi Balkana bili neodlučni u tome da svedoče protiv svoje etničke grupe bilo iz straha ili simpatija, to iznad svih važi za kosovske Albance. Treće, vođena je živa rasprava o tome šta predstavlja legitimni ratni čin, a šta je bio čin terora ili obično ubistvo. I konačno, po rečima same Karle del Ponte, ona i njeni istražitelji ustanovili su da im je bilo izuzetno teško da o ratnim aktivnostima OVK dobiju potrebne informacije i obaveštajne podatke od ključnih članova Saveta bezbednosti UN i NATO, koji su bili u poziciji da mogu pomoći.
Zašto je to bilo tako? Pre svega, neke od ovih informacija bile su dobijene iz osetljivih obaveštajnih izvora. Drugo, njih su prikupljale mnoge organizacije u brojnim zemljama širom sveta i često je bilo veoma teško da se one lociraju. I konačno, uvek je tu bio i strah o kojem se nije govorilo od reperkusija na Kosovu u slučaju optužnica protiv visokih ličnosti OVK. Bivši šef UNMIK Mihael Štajner rekao je da ako bi protiv Tačija i Haradinaja bile podignute optužnice "mogli bismo svi istom da spakujemo naše torbe i odemo kući".
Tako se, s približavanjem vremena o odluci, Karla del Ponte suočava s dva pitanja. Pre svega, ima li ona dovoljno dokaza da optuži Haradinaja? Važno je primetiti da Tribunal sada postavlja izuzetno visoke standarde za takve optužnice. U suštini, on želi da pre bilo kakve optužnice ima dovoljno dokaza u ruci koji bi garantovali presudu. To je u kontrastu s uobičajenim optužbama u svetu gde se za optužnice koristi niži standard s nadom i očekivanjem da će se pre stvarnog suđenja pojaviti novi dokazi.
Drugo pitanje je da li ona želi da napravi takav korak (da optuži Haradinaja) koji ima potencijal da zapali Kosovo. Možete biti sigurni da, bez obzira na to šta mogu reći javno, niko u UNMIK ili među onima na Zapadu što su od svojih vlada zaduženi da prate Kosovo ne želi da se to dogodi, pošto su potencijalne posledice toliko nepredvidive. Postoji snažna zabrinutost da bi moglo biti nasilnih demonstracija uperenih protiv međunarodne zajednice, ali i protiv Srba i drugih etničkih manjina. To bi zauzvrat moglo izbaciti iz koloseka planove za razmatranje konačnog statusa Kosova kasnije tokom godine. A to bi, sa svoje strane, posebno moglo da oteža povlačenje trupa SAD s Kosova, što je Bušova administracija odlučna da preduzme.
Karla del Ponte voli da tvrdi kako je ona iznad politike i kako jednostavno ide tamo kuda je vode dokazi. Biće zanimljivo videti da li će se to zbilja obistiniti i u ovom slučaju. Ako Haradinaj ne bude optužen, moje predviđanje je da će pre ili kasnije iz Tribunala procuriti da su pokušali da prikupe dovoljno dokaza, ali da su ih razočarale "izvesne zapadne vlade". Drugim rečima, "ne krivite nas". To bi takođe bio način da se pokažu neprijateljske posledice pritiska zapadnih vlada za okončanje istraga do kraja ove godine.
Prilično je lako videti potencijalno negativne reperkusije na Kosovu u slučaju optužnice protiv Haradinaja. Ali, postoje i posledice u slučaju da on ili Tači ne budu optuženi. Pre svega, Srbi će jednom zauvek biti ubeđeni da je Tribunal nepošten prema njima. Nema Srbina koji ne smatra da je OVK bila teroristička organizacija koja je redovno ubijala i činila druga zverstva. Bivši ministar pravde Batić, na primer, javno je izjavio da ima dokaze o stotinama ubistava što ih je počinio ili naredio Haradinaj. Da li bi ovi dokazi mogli da se uhvate u koštac s jednim strogim procesom pred međunarodnim sudom nemoguće je reći. Ali, strast s kojom prosečni Srbin veruje u to ne može se poreći.
Zbog gore pomenutog, nijedan srpski političar bilo kojih boja ili iz bilo koje partije nikada neće moći da radi, sarađuje ili da na bilo koji drugi način bude doveden u vezu s Haradinajem. To se jednostavno neće dogoditi. Što znači da se ionako slabe šanse da kosovski Srbi sarađuju s Privremenom vladom Kosova čak dalje smanjuju sve dok je Haradinaj premijer. Ja jednostavno ne vidim kako se ovo može promeniti, imajući u vidu današnju atmosferu na Kosovu i u Srbiji. Stvarnost je da su strasti oko Kosova u Srbiji sada jače i gorče nego što su bile pre četiri godine kada je svrgnut Milošević. Vreme nije zalečilo ovu otvorenu ranu. U stvari, ono ju je pogoršalo. Na taj način se, kao što sam rekao ranije, krećemo prema teškim vremenima na Kosovu. I, kao posledica toga, u samoj Srbiji.

 
     
     
 
Copyright by NSPM