Komentari

Prošli brojevi

Posebna izdanja

	PRENOSIMO PRENOSIMO DANAS: Američki izbori i mi
	Pogled iz Cavtata Vilijem Montgomeri Amerika ce biti sve više podeljena zemlja Predsednik Buš i Republikanska partija zadobili su tesnu ali odlucujucu pobedu na americkim izborima prošlog utorka. Drugi put uzastopce pobedu na predsednickim izborima odlucio je ishod glasanja u jednoj jedinoj državi: na Floridi 2000. i u Ohaju 2004. Ali ovog puta nije bilo nikakvih kontroverzi niti neizvesnosti koje smo imali pre cetiri godine. U celini gledano, predsednik je osvojio više od tri i po miliona pojedinacnih glasova i u stvari dobio više glasova nego bilo ko pre njega. Pored toga, republikanci su ucvrstili vecine koje imaju u Predstavnickom domu i Senatu povecavajuci mogucnosti predsednika da sprovodi svoj politicki dnevni red. Džon Keri je izgubio izbore zato što je predsednik Buš bio uspešan u definisanju onog što je bilo kljucno za ove izbore. Pre svega uspeo je da ubedi Amerikance da i dalje budu izrazito zabrinuti zbog pretnje terorizma (uprkos cinjenice da za oko tri godine u Sjedinjenim Državama nije bilo teroristickih akata), a bio je uspešan i u povezivanju rata u Iraku s terorizmom. Citavih 42 odsto Amerikanaca izjavilo je da su to najvažnija pitanja za njih. To je Kerija dovelo u poziciju u kojoj nije mogao pobediti, pošto nije smeo da dozvoli da izgleda mek prema terorizmu, ali nikad nije mogao da ubedi birace da je tom pitanju ili Iraku bio jednako posvecen kao i predsednik. Delovao je neodlucno, kolebljivo i to mu je nanelo veliku štetu. Predsednik je bio fokusiran na ova pitanja kao laser i nikad nije vrludao u svojim gledištima ili oko izvesnosti svojih ciljeva. Republikanci takode zaslužuju veliku pohvalu za njihovu kampanju "izadite da glasate" koja je bila masovna i koja je efikasno parirala velikim naporima demokrata. Oni su se posebno i delotvorno usredsredili na evangelisticke, religiozne birace koji su na izborima 2000. ostali kod kuce i izveli ih u gomilama. To je bio jedan od kljucnih razloga za njihovu pobedu. Za demokrate je ovo bio gorak poraz, tim više što su prvi izveštaji o velikom odzivu biraca podgrejali njihove nade da ce to koristiti njihovom kandidatu kao što se to tradicionalno dogadalo s njihovom strankom. Ta partija ce sada morati da prode kroz bolnu analizu razloga zbog kojih su izgubili i šta treba uraditi s tim u vezi. Jedna od glavnih poruka izbora je da su republikanci zadobili punu kontrolu nad pitanjima "porodicnih vrednosti, vere i moralnih tema". Ankete o izlasku biraca pokazale su da je citava jedna petina Amerikanaca smatrala da je ovo pitanje "najvažnije" u odlucivanju kome ce dati svoj glas i više od 80 odsto njih glasalo je za predsednika Buša. Zaprepašcujuca cetvrtina birackog tela identifikovala je sebe kao belce, evangeliste i "ponovo rodene" hrišcane koji su najvecim delom glasali za predsednika Buša i Republikansku partiju. Iako je Džon Keri rimokatolik, za njegovog protivnika glasalo je još više katolika. To je u velikom kontrastu s izbornim pobedama demokrata Bila Klintona i Džimija Kartera koji su dobili podršku upravo iz tabora evangelista. Ova fundamentalna promena odanosti izuzetno je važna za obe partije. Jedan od zakljucaka mogao bi da bude i to da se americko društvo pomerilo prema desnici i da demokrate više nemaju uobicajenu numericku prednost nad republikancima. Oni ce morati da razmisle dugo i dobro o tome kakvu poruku i viziju žele da njihova partija projektuje u buducnosti. Dok se demokrate budu suocavali s ovim realnostima, oni ce takode morati da traže osobu ili osobe koje ce ih voditi i pomoci im da oblikuju svoj imidž u buducnosti. Tu ima mnogo kandidata, ukljucujuci nekoliko guvernera. Ipak, dva ocigledna izbora su senator Hilari Rodam Klinton i Džon Edvards, nedavni kandidat za potpredsednika. Hilari je prema svemu obavila veoma dobar posao kao senator i pridobila mnoge Njujorcane (njena izborna jedinica) koji su na pocetku bili skepticni prema njoj. Pokazala se kao odlican sakupljac sredstava (fundraiser) za partiju i veoma elokventna u odnosima s javnošcu. U isto vreme, uvek je postojao znacajan procenat stanovništva koji je prema njoj gajio izuzetno antagonisticka osecanja. To se ne može lako odbaciti. Nju pored toga ocekuje kampanja za reizbor u Senat 2006. i republikanci ce uciniti sve što mogu da je poraze ili, što je možda još važnije, prinude da u toj kampanji zauzme pozicije i da izjave koje bi joj mogle nauditi na predsednickim izborima 2008. Džon Edvards ima sopstvene solidne reference i pored toga dolazi s Juga, baze dva poslednja uspešna demokratska predsednika. Zanimljivo je primetiti, medutim, da je on bio potpuno nesposoban da obezbedi pobede demokrata na Jugu, cak i u njegovoj državi. Iako se predsednik Buš u svom pobednickom govoru obratio svim Amerikancima s željom da ih ujedini, nije mnogo verovatno da ce se to dogoditi. Jer, kao što je to u svojoj poruci rekao potpredsednik (Cejni), "predsednik je govorio otvoreno o jasnom dnevnom redu za buducnost ove nacije, a nacija je odgovorila tako što mu je dala mandat". Osim toga, izvesno je da ce religiozna desnica koja veruje da je omogucila pobedu zahtevati više akcije u pitanjima koja su njena preokupacija, kao što su pokreti za zabranu abortusa, brakova izmedu pripadnika istog pola i genetska istraživanja. S ubedljivijim vecinama u Kongresu, može se ocekivati da ce republikanci svoj dnevni red forsirati daleko aktivnije nego ranije. Vredno je primetiti da su senatori Demokratske stranke koji su poraženi ili su se povukli uglavnom bili smatrani umerenima, dok njihove republikanske zamene dolaze iz konzervativnijeg dela Republikanske stranke. To znaci da je Senat sada još više podeljen na levo-desne tabore s još manje umerenih u centru koji bi mogli da rade na potencijalnim kopromisima. To bi trebalo da oteža konsensus o bilo kojem zakonu. Presudujuce bojno polje, medutim, bice Vrhovni sud. Naširoko se predvida da ce biti potrebno ispuniti nekoliko upražnjenih mesta i da ce predsednik svakako uciniti najviše što može da nominuje i potvrdi sudije koje ce podržavati njegove stavove o ovim kriticnim pitanjima. Veliki deo njegovog izbornog tela tvrdo ce forsirati da se preinace ranije odluke Vrhovnog suda kojima su, na primer, dozvoljeni abortusi i zalagace se za sve potencijalne kandidate koji podržavaju ove pozicije. Mogu se ocekivati velike bitke za konfirmaciju u Senatu kada se ovo bude dogadalo. Republikanska vecina nije dovoljna da razbije bilo koju odluku demokrata da blokiraju neki zakon ili nominaciju koje izaberu, mada ce ovakav put imati negativne konsekvence za demokrate na buducim izborima ukoliko ne budu veoma pažljivi i veoma jasni u obracanju javnosti. Neposredni zadatak za predsednika Buša je da napravi fundamentalne odluke u izboru sastava svog kabineta za drugi mandat. Dugo se vec smatra da ce državni sekretar Pauel otici nakon prvog mandata, mada je u poslednje vreme bilo suprotnih mišljenja. Ocekuje se da svoje položaje napuste i vrhovni tužilac Eškroft i sekretar za nacionalnu bezbednost Ridž. Bilo je takode glasina, mada s manje izvesnosti, da ce otici i ministar odbrane Ramsfeld. Predsednikov izbor u popupnjavanju ovih mesta dace pravi uvid o pravcu kojim ce se kretati njegov drugi mandat i hoce li se jaz izmedu Sjedinjenih Država i mnogih njihovih tradicionalnih prijatelja i saveznika nastaviti da širi ili sužava. Predsednik je odlucio da svoje predsednikovanje obeleži ratom protiv terorizma i ratom u Iraku. Kako ce ga prosuditi istorija velikim delom ce zavisiti od onoga što se sada dogada u Iraku. Cak ce i njegov uspeh ili neuspeh u Iraku na kraju u velikoj meri uticati na njegove mogucnosti da sprovodi druga pitanja iz svog politickog programa. Rat je imao ogroman negativni uticaj na budžet SAD i svakako ce dovesti do povecanih budžetskih restrikcija u gotovo svim oblastima, ukljucujuci pomoc inostranstvu. Pored toga, nastavice da rastu pritisci da se smanji prisustvo naših trupa u drugim delovima sveta, kao što je Balkan, da bismo se usredsredili na Irak i Avganistan. Za Republikansku partiju iracko pitanje mora biti kao mac koji stoji iznad njihovih glava. Ako se, kao što mnogi kriticari predvidaju, rat nastavi i mi budemo zaglibljeni kao u Vijetnamu, to ce imati ogromne negativne implikacije za Republikansku partiju na izborima za Predstavnicki dom i Senat 2006, a potom i na predsednickim izborima 2008. Takode ne možemo zaboraviti da uprkos tome što su predsednik i njegova partija zadobili odlucujucu pobedu, u Sjedinjenim Državama i dalje ostaju duboke podele. Visoki odziv biraca na izborima dogodio se upravo zato što je podela izmedu dve strane bila tako velika. Pošteno je reci da ta podela nije bila samo oko toga kakve izbore treba da napravi Amerika, vec daleko više oko toga kakva zemlja ona treba da bude. Pobeda republikanaca, zasnovana na fundamentalistickijoj, religioznijoj i konzervativnijoj orijentaciji, koja je protiv abortusa i protiv homoseksualaca, ohrabrice ove grupe da promovišu svoje interese i ciljeve s još više žara. A to ce, za uzvrat, dovesti do bitaka na svakom nivou vlasti i u sudovima, od lokalnih nivoa do Vrhovnog suda. Kad se sve sabere, Amerika ce tokom sledece cetiri godine biti sve uzavrelija i partijski sve više podeljena zemlja.

Copyright by NSPM