Home
Komentari
Debate
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
Prikazi
Linkovi
   
 

KOMENTARI

Izjava predsednika Srbije Borisa Tadića 5. 10. 2004.

   

Poštovani gradani Srbije,


Kao vaš predsednik hocu da vam se neposredno obratim i da vas upoznam sa složenim i teškim medunarodnim položajem u kome se u ovom trenutku nalazi naša zemlja. Srbija je na prekretnici, ili ce konacno krenuti napred u razvoj i bolji život, ili ce zauvek ostati u mestu jer nije u stanju da reši probleme koji je vec predugo opterecuju i sputavaju.
Danas je 5. oktobar, dan kada se pre cetiri godine Srbija opredelila za svoju buducnost.
Predhodni režim je Srbiju uveo u rat sa svetom, a posledice tog rata su dva teška problema: medunarodni protektorat na Kosovu i Metohiji i nerešeno pitanje ratnih zlocina. Položaj Srbije pre cetiri godine bio je veoma nezavidan, a naša pregovaracka pozicija izuzetno slaba. U meduvremenu ucinjen je napor da se ova pozicija ojaca. Medutim, oklevanje u donošenju nekih važnih odluka, narocito u poslednje dve godine, dodatno je otežalo naš i onako težak položaj.
23. oktobra održavaju se izbori na Kosovu i Metohiji. Pitanje je, da li Srbi na tim izborima treba da ucestvuju? Ovih dana cuo sam razlicita mišljenja. Svoje stavove izneli su predsednik Vlade, kao i Njegova Svetost patrijarh Pavle. Žao mi je što Vlada nije raspravljala o ovom problemu, iako je morala.
Vodio sam veoma duge i opsežne razgovore sa svim znacajnim politickim ciniocima u zemlji, i iz vlasti i iz opozicije. Razgovarao sam sa predstavnicima našeg naroda sa Kosova i Metohije. Razgovarao sam sa predstavnicima medunarodne zajednice. Sva mišljenja o ovom najvažnijem nacionalnom pitanju pažljivo sam saslušao. Odluka koju sam doneo vodi racuna o državnom interesu, i, pre svega, o opstanku našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Svi se slažemo da medunarodna zajednica nije ucinila mnogo, bolje receno ucinila je veoma malo, da obezbedi normalan život za Srbe na Kosovu i Metohiji. Potpuno je opravdan strah da se 17. mart i pogrom Srba mogu ponoviti. Ovo su kljucni argumenti onih koji misle da Srbi ne treba da izadu na izbore. I sa pravom se pitaju: dokle ovako? Ništa nije ucinjeno da se naš položaj poboljša. Srbi danas žive u getu i izolaciji i ne veruju da im može biti bolje.
Medutim, postavljam sledece pitanje: hoce li bojkot izbora sacuvati živote naših ljudi na Kosovu i Metohiji? Hocemo li neizlaskom na izbore poboljšati uslove njihovog svakodnevnog života? Hocemo li bojkotom ohrabriti raseljene sa Kosova i Metohije da se vrate na svoja imanja? Hocemo li bojkotom izgraditi porušene i spaljene kuce i crkve? Ili cemo samo, još jednom, reci svoje istorijsko NE zbog koga ce se politicari zakititi lažnim oreolom, a narod placati cenu takve odluke.
Šta bi bilo da smo 95. godine prihvatili plan Z-4 za Republiku Srpsku Krajinu? Danas bi Srbi živeli tamo u svojim kucama, sa svojom imovinom. To mora da bude cilj svake odgovorne državne politike. Da opstanemo na svojoj zemlji. Da deca idu u škole. Da nas ima.
Tacno je da danas na Kosovu i Metohiji nemamo cvrste garancije. Razgovori koje sam vodio sa predstavnicima medunarodne zajednice zasnovani su na principima jednoglasno usvojenim u Narodnoj Skupštini, aprila ove godine. Medutim, kao minimalne garancije za izlazak Srba na predstojece izbore zahtevao sam sledece:
Uspostavljanje medunarodno priznatih lokalnih srpskih vlasti, na prostoru gde živi srpski narod. To, pre svega, podrazumeva: policiju, sudstvo, zdravstvo, prosvetu i školstvo - u srpskim rukama, i to u roku od tri meseca.
Prema tome, u slucaju da se ovaj uslov ne ispuni 90 dana od konstituisanja privremene Vlade Kosova i Metohije, istog trenutka zahtevacu da srpski poslanici vrate mandate i napuste skupštinu Kosova i Metohije. Ali, da bi ovi uslovi bili ispunjeni, jedini nacin je da budemo deo demokratskog procesa i ucestvujemo na izborima.
Poštovani gradani,
Ne smemo da se predamo dok utakmica još uvek traje. Ovo je samo još jedna runda, a u sledecu, rundu pregovora o konacnom statusu Kosova i Metohije, moramo da udemo sa boljom pozicijom nego što je danas imamo. Logika politicara koji smatraju da je bolje ostati po strani, da bi sutra mogli da se pravdaju: mirna nam je savest, mi nismo ni ucestvovali u donošenju odluka - za mene je kao coveka neprihvatljiva.
Zato, pozivam Srbe sa Kosova i Metohije da na ovim izborima ucestvuju. Pozivam Vladu Srbije i njenog predsednika da poštuju zakon i svim raseljenim licima omoguce da ostvare svoje osnovno ljudsko pravo, pravo glasa.
Gradani Srbije,
Vi ste me izabrali da radim i donosim odluke u interesu naše zemlje. Ovu odluku svakako nije bilo lako doneti, ali sam uveren da je potpuno ispravna. Veceras vam se obracam ne zato što želim da podržite mene, vec zato što tražim da u ovom važnom trenutku podržite Srbiju.
Drugo veliko iskušenje pred kojim danas stoji Srbija i srpski narod jeste pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Ponovicu još jednom ono što sam bezbroj puta rekao: naša zemlja je clanica Ujedinjenih nacija, i da bi iskoristila prava i prednosti koje iz toga proizilaze, mora da ispunjava sve svoje medunarodne obaveze.
Državljani Srbije i druga lica koja se nalaze na teritoriji Srbije, koja su optužena od Haskog tužilaštva moraju da se odazovu pozivu i suoce sa optužnicom. U našem nacionalnom interesu je da im država pomogne da se utvrdi istina.
Zbog toga Vlada Srbije mora da se pridržava zakona. Ne postoji mogucnost da izvršna vlast slobodno tumaci odluke sudske vlasti. Ne mogu politicari da odluke suda relativizuju tako što ce njihovo izvršenje prepustiti slobodnoj volji optuženih. Tražim od Vlade Srbije da izvršava svoje zakonske obaveze u interesu stabilnosti i buducnosti države. Ako to nije u stanju, treba da prihvati posledice koje iz toga proizilaze.
Poštovani gradani Srbije,
Neophodno je danas da svaki politicar u Srbiji ponese odgovornost svoje funkcije. Narod nas je izabrao i sa punim pravom od nas ocekuje da probleme rešavamo i da donosimo odgovorne odluke, ma koliko one bile teške ili za nas neprijatne, ako su jedine koje mogu da garantuju buducnost Srbije i našeg naroda.
Zbog toga vam se i obracam danas, na godišnjicu 5. oktobra. Politicku viziju koju smo tada uspostavili, moramo da sledimo i dalje. Toga dana pokazali smo veliku odlucnost i istorijsku zrelost.
Odlucnost i zrelost su ono što treba da pokažemo i danas.

 
     
     
 
Copyright by NSPM