Batic Bacevic

Rok kohabitacije

Dva glavna odbora su protekle subote donela dve znacajne odluke - socijalisti su saopštili da više nece podržavati vladu ukoliko generali budu izruceni, dok je Demokratska stranka nagovestila da ce obustaviti dosadašnju borbu protiv vlade i da je Srbiji potrebno godinu dana politickog mira. Politicka borba se, medutim, vodi u samoj vladajucoj koaliciji, cije su clanice ostale razapete izmedu rekonstrukcije i autodestrukcije, pri cemu imaju više uspeha u drugoj delatnosti. Situacija u kojoj vlada pažljivo vodi racuna o raspoloženju opozicije, brine da li ce protivnicima zakoni u Skupštini biti dovoljno primamljivi i trudi se da što više smiri politicke tenzije, možda nije dobra za samu vladu, ali jeste za razvoj demokratije.

Neki hronicari ce možda kampanju koja se dogodila u maju i junu 2004. godine, opisivati kao prvu u kojoj su glavni rivali imali gotovo identicne stavove o strateškim pitanjima zemlje (evropske integracije, ustav, Kosovo, državna zajednica...), mada je to iznenadno jedinstvo osporavano pitanjima da li Toma Nikolic zaista želi u Evropu, da li se Tadic iskreno zalaže za Kosovo i da li se vlada zaista zalaže za svog kandidata. To polako topljenje gvozdene zavese na politickoj sceni dovelo je do toga da stranke deluju na sve manjem prostoru, ali i do novih pravila igre u kojoj se svaki ekstremizam kažnjava, docim se spremnost na kompromis konvertuje u znacajne kolicine glasova. “Ubice nas dobre namere. Ne znam tacno, ali cini mi se da sada svi politicari pokušavaju da vežbaju jogu i da uzimaju dodatne casove iz bontona, samo ne znam dokle ce to da traje”, prica jedan od nekadašnjih dosovskih jastrebova, koji se teško navikava na nepodnošljivu lakocu kompromisa. Period izmedu dva kruga predsednickih izbora, mogao bi da ostane upamcen po drugom rodenju velike demokratske koalicije i velikom detantu izmedu dojucerašnjih ratnika do istrebljenja, što je bilo dovoljno da ovdašnji analiticari vec skuju teoriju o novom strateškom savezu dve demokratske stranke. U nešto prizemnijim analizama mogla bi se cuti neka sasvim druga pitanja - zašto bi Tadic štitio stranku koja je najteži protivnik DS-a i zašto ne bi kapitalizovao rezultat koji je zabeležio na predsednickim izborima.

Slobodan Gavrilovic, potpredsednik Demokratske stranke, kaže za NIN da im odgovaraju izbori, jer je stranka u usponu, ali istovremeno u DS shvataju da ne treba samo gledati šta odgovara stranci nego društvu. “Bez obzira na odluku SPS-a, za nas je rekonstrukcija vlade neprihvatljiva, a posebno je neprihvatljivo da umesto SPS-a mi, sada, podržavamo manjinsku vladu. Mi cemo u suštini podržavati sve one zakone koji su reformski i koji nas približivaju Evropi, kao što smo to cinili i pre predsednickih izbora. O izborima ali i o stabilnosti vlade, treba da misli vladina vecina, a na drugoj strani naš prioritet, kao opozicije, ne vidim u rušenju vlade ili da, kako bi rekao Koštunica, vlada ljosne, vec da dodemo do sušinskog dogovora. Ako vec imamo lokalne i pokrajinske izbore, ako cemo imati referendum za usvajanje ustava, ako bismo pocetkom naredne godine po Ustavnoj povelji morali da imamo izbore za državnu zajednicu, onda bismo mogli da se dogovorimo da sve te izbore, pa i vanredne parlamentarne, održimo zajedno, da pokažemo da smo racionalni”, kaže Gavrilovic, koji napominje da izbori nikada nisu destabilizujuci faktor u demokratskom društvu. “Vidite da su ovi predsednicki izbori delovali veoma stabilizujuce po naše društvo.”

U meduvremenu, u vladajucoj koaliciji se odvijaju veoma žive diplomatske aktivnosti. One upucuju na zakljucak da stranke iz vladajuce koalicije pokušavaju da naprave most prema novim politickim partnerima, baš kao što su marginalne stranke iz bivše vladajuce koalicije prošle jeseni iznenada shvatile da im ta vrsta politike, nekako, ne odgovara. Hag je ponovo glavna tacka razdora. Kao da se u Srbiji ništa nije promenilo od 5. oktobra. Prema agencijskim saznanjima, DSS je bio veoma ljut na Draškovica i Ljajica, prema nekim drugim informacijama G17 ocajnicki pokušava da normalizuje komunikaciju sa DS-om, strankom koja ih je na tipicno srpski nacin izbacila na površinu, kao što Velja Ilic pokušava da napravi dogovor sa Karicem o stvaranju jedinstvene partije. Nešto ozbiljnija saznanja, upucuju da DSS nikako nije zadovoljan ponašanjem lidera SPO-a i da ocekuje da i sama stranka pokrene pitanje odgovornosti samog Draškovica, ali i to može da se pretvori u ozbiljno novinarstvo sa izvorima koji su iznenada postali neozbiljni.

U takvom okruženju nijedna stranka nije spremna da cuva vladu bez ostatka, kao što nije spremna da bez garancija ide na izbore. Upravnica Centra za istraživanje javnog mnjenja Instituta društvenih nauka Ljiljana Bacevic smatra da nikome, osim možda Bogoljubu Karicu, ne odgovaraju izbori. “Reklo bi se da bi otvaranje novih sukoba odgovaralo radikalima, ali su oni uzdrmani još jednim porazom i beleže pad popularnosti. Demokratska stranka je zabeležila veliki uspeh, ali ne bi bilo pametno ako bi pomislili da su glasovi koje je osvojio Tadic zapravo njihovi glasovi, posebno ako se ima u vidu da je Tadic tokom kampanje obecavao da nece rušiti vladu i da nece tražiti vanredne izbore. Meni se cini da se Tadic još nije u potpunosti ucvrstio u stranci, jer je dobar deo stranke njega izabrao, zato što im može poslužiti kao okrilje nekompromitovanog coveka, ali ga intimno ne vide kao nespornog lidera. Izbori sigurno ne odgovaraju DSS-u, koji je doživeo težak izborni poraz i pad vlade bi toj stranci naneo dodatne štete. Izbori nikako ne bi odgovarali ni socijalistima ni G17 ni SPO/NS. Nova kampanja bi odgovarala Karicu i njegovoj stranci, koja bi mogla da ude u parlament. Ali Karic ne treba da ocekuje broj osvojenih glasova na predsednickim izborima. Prethodni izbori su pokazali da gradani veoma dobro znaju da nagrade ili kazne svaku stranku u Srbiji, što stranke vec imaju u vidu, jer sve manje ulaze u velike, iracionalne konflikte.”

Imajuci u vidu da se svaka spremnost za konflikt placa, ovdašnji politicari pokušavaju da se naviknu na nove svetonazore, ali im to teško ide. Kao prvi gest pomirenja, ultrareformisticki mediji su obustavili vatru na vladu koja je u suštini, ipak, povlacila vecinu reformskih, demokratskih poteza, ali niko to nije primetio, što opet nije problem medija vec vlade koja smatra da odnos sa medijama i nije tako važan ako ste vec uvereni da povlacite prave poteze. Ali, ta vrsta dilema vec ostaje iza politickog karavana, koji krece ka nekoj novoj raskrsnici sa sasvim drugim znacima. Ma koliko to teško palo ostrašcenim nosacima štafete denacifikacije ili nastavljacima borbe protiv novog svetskog poretka, društvo u Srbiji je izabralo put kojim se u demokratskim društvima najcešce ide - put u kome se stalno prave kompromisi, u kome se ekstremi odstranjuju kao krpelji, u kome svaka vlada shvata da je slabija od javnosti, a javnost slabija od države. To su, izgleda, shvatili Koštunica i Tadic, ali nije izvesno da li je to razumevanje stiglo i do njihovih sledbenika.

“Koštunica i Tadic su psihološki dosta slicni, oni se dosta lako i brzo dogovoraju i verujem da je iskrena njihova težnja da se sacuva vlada u narednih godinu dana. Drugo je pitanje šta može da se desi a da to oni ne mogu da iskontrolišu. To se pre svega odnosi na odnose sa tajkunima, kao što je Karic ili neko njegovog profila, jer bi u tom sukobu politickog i ekonomskog interesa moglo da dode do kratkog spoja unutar vlade, pa i do novih izbora. Drugi veliki izazov za kohabitaciju, mogli bi da budu lokalni izbori. Prema sadašnjem zakonu, gradonacelnik se bira neposredno, po vecinskom sistemu, što neminovno vodi ka povecanim tenzijama i sukobljavanjima stranaka, jer ne treba zaboraviti da su sve stranke, a posebno DS, zapravo interesne grupacije. Tako se može dogoditi da DSS i DS veoma lako postignu dogovor o strateškom pitanju kao što je ustav, ili da udu u veliki sukob zbog nekog velikog rada”, ocenjuje politikolog Slobodan Antonic.

Prica o ratu i miru medu demokratama se, izgleda, opet vraca na pocetak prvih sukoba u DOS-u, samo što u njoj glavne uloge igraju neki sasvim drugi junaci, glavni likovi sa poternica su vec sasvim drugi ljudi, dok su primedbe na racun Haga ostale iste. Stepen nerazumevanja izmedu holandske prestonice i javnog mnjenja u Srbiji, ostao je isti. I to nerazumevanje, diskusije da li generale treba izruciti zbog intregracije zemlje i ekonomske pomoci ili zbog odgovornosti za najteže zlocine, vracaju zemlju u prolece 2001. godine. Samo što sada nema Miloševica, a nema ni vlade koja ga je izrucila. Samo su podele medu gradanima koji ce taj cin uvek odobravati i onih koji to nikada nece oprostiti - ostale nepromenjene. Te podele prete da razbiju i novu vladu. Opozicija, bilo da je rec o radikalima ili demokratama, tu nece biti odgovorna. Možda se dogodi i da vlada ne bude odgovorna.

NIN, 8. jul 2004.