NIN: broj 2785

Nijednom kandidatu Legijin iskaz ne može naneti ozbiljnu štetu, ali bi mogao da sa političke scene definitivno odstrani već odstranjene političare

Gde se, dakle, krije vlast u ovoj zemlji? Prema svedočenjima publicista sa greškom ili naprednih političara bez ikakvog uporišta u narodu, vlast se svakih nekoliko godina valja ulicama da bi se onako blatnjava ušunjala u institucije i tamo pronašla svoje izvršioce. Ostatak dela prosvećene političke inteligencije nastavio je da odgovara na neodgovorivo pitanje - da li vlast treba tražiti među članovima vlade, policijsko-udbaških struktura, kontroverznih biznismena ili, možda, u nekoj nepoznatoj videoteci čiji je vlasnik nekako pomislio kako mu je dovoljno nekoliko kaseta da oblikuje raspored snaga na političkoj sceni.

“Demokratska stranka i njeni članovi su, uz porodicu Đinđića, prošlog 12. marta bili najveće žrtve i zbog toga mislim da je bestidna sama ideja da bi svedočenje čoveka, koji nema nikakav kredibilitet, moglo da nanese štetu stranci. Politička pozadina sigurno postoji jer je ubijen premijer jedne zemlje, ali bi svako ko bi pokušao da od žrtava napravi kriminalce morao da računa da će mu se to vratiti kao bumerang”, kaže za NIN potpredsednik DS Bojan Pajtić.

Kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin kaže za NIN da bi Lukovićevo pojavljivanje na sudu moglo da “posredno utiče na rezultat izbora, nezavisno od toga šta će reći 10.juna i da li će uopšte nekoga okriviti. Ali, samo njegovo pojavljivanje na sudu pokazuje da je zemlja stabilnija nego što je bila juče i, naglašavam, može da na posredan način pomogne opciji koja je učinila zemlju stabilnijom”. Na pitanje da li bi njegovoj kampanji moglo da zasmeta što Legijini advokati izjavljuju kako veruju u novu vlast, Maršićanin odgovara da je “za Srbiju najvažnija činjenica da se Luković ili kako se već danas zove nalazi u zatvoru. To je glavna činjenica. Sve drugo su spekulacije koje služe da se ta činjenica zamagli i baci u drugi plan.”

Tako je umesto ozbiljnijih rasprava o razlozima kašnjenja u evropskim integracionim procesima, rasplitanju kosovskog čvora ili socijalnoj ceni tranzicije, javnost počela da vodi teške, neprebolne debate o tome ko je plivao kraul u Šilerovoj, kako se povlačila bela linija između prijatelja ili koji je to reformator jahao konja oslanjajući se na motive iz filma Goli u sedlu. Pitanje odlaska u Šilerovu ulicu je postavljeno još pre godinu i po dana i od tada dominira svim političkim okršajima u kafanama, gradskom saobraćaju ili stadionima. Sada se ta dugo pripremana priča iz tajnog života Srbije prenosi na zvaničnu scenu. To već deluje kao priča iz nekog horora u kojem čovek sa kukom proganja ljude, koji su ga nekada povredili, ali se u srpskom slučaju još ne zna ko bi u tom filmu mogao da bude glavni negativac, a ko njegov asistent.

Legijino svedočenje neće delovati razorno po glavne političke protagoniste, ali to ne znači da neće biti pogubno po nekadašnje prvoborce demokratske revolucije. Prvooptuženi u procesu za ubistvo Đinđića moći će da laže kako bi izvukao što blažu kaznu, drugi iskazi i svedoci ga veoma teško terete za najteže zločine, a javnost je već ubeđena da njegova predaja jeste deo dogovora sa sadašnjom vladom kako bi se, verovatno, nanela šteta bivšoj vladi. Šta god bude rekao, njegov iskaz će biti od slabog značaja osim ako ne bude potpomognut čvrstim dokazima, ako se u Srbiji uopšte može govoriti o čvrstim dokazima.

To, međutim, ne znači da Legijin iskaz neće imati ozbiljne posledice i da čovek koji je u režimskim medijima u protekle dve godine opisivan kao “glavni junak demokratskih promena” ili “osvedočeni zločinac i ubica” neće sa sobom povući prijatelje ili poznanike kojima je pomogao u osvajanju političkog vrha. U tim raspravama je gotovo ugušena predsednička kampanja, mitinzi kandidata koji su do juče objašnjavali građanima da Srbiju valja spasiti od radikala, a sada već razmišljaju kako se spasiti od prijatelja sa tamne strane ulice. Sama činjenica da će najtraženiji srpski begunac koji se sam predao progovoriti u samom finišu kampanje i da će njegov iskaz sigurno pratiti više novinara nego bilo koji završni predsednički miting, upućuje da sudovi, zločini i politika još uvek imaju veoma čvrste veze.

“Odluka sudija da Legija 10. juna da prvi iskaz može da bude veoma kontraproduktivna, jer se ne bi ništa izgubilo na efikasnosti procesa da je to pomereno za nekoliko dana. To je jako loš datum za izjašnjavanje o optužnici, jer će, šta god Legija bude izjavio, njegove reči biti naširoko citirane uoči samih izbora. Bez obzira što sud nema obavezu da prati politička zbivanja ili da se određuje prema izbornoj kampanji, sud je ipak morao da razmisli, jer time sud uvlači na najteži način u politiku”, kaže advokat i bivši koministar unutrašnjih poslova Boža Prelević.

Sama činjenica da su Legijini advokati tražili odlaganje od mesec i po dana, a da im sudsko veće, koje je postavila bivša vlast, to nije dozvolilo i zakazalo prvo veliko pojavljivanje najtraženijeg begunca na Balkanu dan uoči izborne tišine, neće dovesti u pitanje već etabliranu priču o dogovoru sa Legijom prema kojem mu vlast nudi poseban tretman, a on zauzvrat teško tereti bivšu vlast. Problem je što bivša vlast deluje kao vojska u haotičnom povlačenju - premijer nije ni poslanik u parlamentu, nijedan potpredsednik takođe nije uspeo da uđe u Skupštinu, samo je Demokratska stranka sa novim predsednikom ostala da prima udarce namenjene za ljude koji višu nisu relevantni. 

Prema relativno pouzdanim informacijama, advokati prvooptuženog će zatražiti i 10. juna da se suđenje odloži posle izbora, ali je pitanje da li bivša ili sadašnja vlast zaista utiču na sudije ili su oni postali vaistinu nezavisni. “Okrivljeni u krivičnom postupku nije obavezan da govori istinu, što prvooptuženom omogućuje da napravi veliku predstavu za javnost. Svi, međutim, zaboravljaju da se validnost tog iskaza može utvrditi tek na kraju suđenja. Ja verujem da suđenje ne može da nanese štetu DS-u, a Borisu Tadiću posebno”, dodaje Pajtić.

Politikolog Slobodan Antonić smatra da suđenje ne može ozbiljnije uticati na predsedničke izbore, jer nijedan od kandidata nije imao nikakve kontakte sa ljudima iz podzemlja. “To svedočenje bi moglo da se odnosi ne neke bivše funkcionere Demokratske stranke i, možda, ne neke kontakte radikala sa zemunskim klanom dok su imali lokalnu vlast. Ali, takve izjave neće imati ozbiljnije posledice na izbore, jer se Tadić već distancirao od grupe koja bi mogla da bude prozvana, a ni Nikolić ne bi mogao da bude apostrofiran, jer sigurno nije imao kontakte sa kriminogenim strukturama. Njegov iskaz bi mogao da ima neke značajnije posledice samo ako bi se odlučio na svedočenje protiv čitave Demokratske stranke, a ne grupe koja je već sklonjena, ali bi i to moglo da bude veoma kontraproduktivno."

To svedočenje, međutim, neće biti upereno protiv bilo koga iz predsedničke koalicije, ali bi moglo da ošteti neke već odstranjene kadrove iz prošle, pretprošle ili sadašnje vlasti. Legija bi dakle mogao da optuži neke kadrove iz Miloševićeve ere (socijalisti i radikali), najviše iz bivše vlasti grupu koja se u DS-u predstavljala kao poslovni lobi, ali čak i neke delove sadašnje vlasti. Tu se pre svega misli na Srpski pokret obnove, čiji su se funkcioneri prvi usudili da pomenu njegovo ime u vreme kada je u režimskim i reformskim krugovima slavljen kao glavni junak oktobarske revolucije.

Iako to zvuči iracionalno, možda bi glavni pobednik tog procesa mogao da bude Tadić, jer će mu on skloniti sa vrata poslovnu grupaciju koja je duboko kompromitovana, ali zato veoma moćna, i iz nekih razloga mu ne dozvoljava da do kraja ostvari glavne političke ciljeve. Nije, međutim, problem šta će Legija reći, već kako će ovdašnja politička elita to prihvatiti - da li će konačno shvatiti da je za vreme Miloševića i posle njega ipak postojala velika, siva zona između zlih vlastodržaca i idealističkih opozicionara ili je čak ta siva zona prekrila i jednu i drugu opciju. Jedan od najozbiljnijih posmatrača prilika na Balkanu nedavno je rekao potpisniku ovih redova da ne može da shvati kako su u Srbiji svi zaboravili da je Milošević izgubio vlast na izborima 24. septembra, a da je u uličnom oktobarskom obračunu to ozvaničeno uz pomoć njegovih udarnih pesnica. “Ako jedna zemlja želi da bude demokratska, onda se ona poziva na izbore na kojima je diktator poražen,. Ako se poziva na ulično uništavanje tog poretka, koje jeste sprovedeno uz pomoć tog režima, onda mora da prihvati sve junake te revolucije. Jedino mi nije jasno zašto se u Srbiji niko ne poziva na 24. septembar.”

Nas to ne interesuje 

“Mi smo potpuno rasterećeni i uopšte se ne bavimo posledicama Legijinog svedočenja jer znamo da nijedan naš funkcioner ni na koji način nije umešan niti u ubistvo Đinđića, niti u bilo koju kriminalnu radnju. Naš predsednik se video sa Legijom jednom, primio ga je u svojoj kući kada mu je Legija ponudio da ga štiti od odlaska u Hag, ali je Šešelj odlučio da sam ode u Hag i tu se ta priča završava. To svedočenje će verovatno imati nekakav uticaj na sukob sadašnje i bivše vlasti, ali to nas ne interesuje, jer se birači neće opredeljivati na osnovu Legijinog svedočenja, već na osnovu onoga šta kandidati ponude u kampanji”, kaže za NIN generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić, koji napominje da ima pouzdane informacije koje ukazuju da je našim visokim zvaničnicima u Vašingtonu saopšteno da nikakve izolacije i sankcije neće biti ako radikali pobede na izborima.