B 92, 16. septembar. 2004.

GALUP: U BEOGRADU NAJVIŠE DS-U

Beograd -- "Galup" je naveo da ce Demokratska stranka dobiti najviše glasova u Beogradu - 27,2 odsto, a SRS 23,6 odsto.

Agencija za istraživanje javnog mnenja "Galup" saopštila je da je zbog njene tehnicke greške juce objavljena procena da ce Srpska radikalna stranka osvojiti najviše glasova za odbornike u Beogradu. Demokratska stranka Srbije ce imati oko 16 odsto glasova, a Pokret snaga Srbije - 11,2 odsto. Koalicija DA-SDP dobice 8,2 odsto, G17 plus (5,7 odsto), SPO (3,1), SPS (tri odsto), a ostale liste dva odsto.

"Galup" procenjuje da ce kandidati DS Nenad Bogdanovic i SRS Aleksandar Vucic osvojiti skoro jedak broj glasova na izborima za gradonacelnika Beograda, 19. septembra. Razlika u glasovima Bogdanovica i Vucica je manja od statisticke greške uzorka.

[Pošaljite komentar] [Postojeci komentari (1)]

SM: NAJVIŠE DS I SRS

Beograd -- Prema istraživanju SM-a, DS i SRS ce osvojiti preko 50% mesta u lokalnim skupštinama.

Direktor agencije Stratedžik marketing, Srdan Bogosavljevic, rekao je za B92 da ce posle izbora sastav lokalnih skupština biti dosta promenjen jer ce, prema istraživanjima raspoloženja javnog mnjenja, demokrate i radikali osvojiti preko 50% skupštinskih mesta. U Beogradu se za trece mesto, prema ovim istraživanjima bore DSS i stranka Bogoljuba Karica.

Dok SRS jaca u Srbiji, Demokratska stranka ima više pristalica u Beogradu objašnjava Bogosavljevic: "Na nivou Beograda su demokrate nešto ispod 30, radikali oko 24. Na nivou od oko 14 posto, ako pretpostavimo izmedu 600 i 700 hiljada izlaznost, to znaci negde oko 100 hiljada biraca mogu da racunaju i DSS i Snaga Srbije imaju taj potencijal. G17, koji je u dosta velikom padu u poslednjih nekoliko meseci, je izgleda zaustavio taj pad, nekako se stabilizovao, i u Beogradu bi oni izgleda mogli da racunaju na negde oko sedam posto – to je bilo poslednje što smo im izmerili – njihova popularnost. SPS je u Beogradu vrlo slab, mnogo slabiji nego na nivou Srbije, a nije mnogo jak ni na nivou Srbije – znaci, to je nekih pet posto na nivou Srbije, a tri posto na nivou grada. Slicno je i sa SPO-om – malo je slabiji od SPS-a na nivou Srbije, a tu je negde i na nivou Beograda."

Raspoloženje gradana, ali i promena izbornog zakona, dovešce do prekompozicije vlasti na lokalnom nivou, smatra Bogosavljevic. Prema njegovom mišljenju, jedna od posledica ce biti ta da ce se Vlada Vojislava Koštunice suociti sa tankom podrškom u parlamentu i tankom podrškom u javnosti: "Nijednu temu gradani ne ocenjuju dobro, znaci koju god temu pokrenemo, cak ne ocenjuju dobro simpatizeri stranaka koje su na vlasti. Na primer, borbu protiv kriminala i korupcije - prakticno, niko iz SPO-a ne podržava šta vlada radi. Deo o saradnji sa Hagom u najvecoj meri podržava SPS."

Blic, 30. avgust. 2004.

Istraživanje agencije „Medium Gallup“

Vojvodina radikalima, Beograd za demokrate



Agencija „Medium Gallup“ dala je juce presek stranackog opredeljenja u Srbiji uoci lokalnih izbora. Sa procenom ishoda lokalnih izbora u Beogradu, „Gallup“ ce izaci kada bude poznata lista kandidata za gradonacelnika.

Istraživanje, cije rezultate predstavljamo, sprovedeno je od 8. do 15. jula 2004. na višeetapnom slucajnom uzorku od 1.500 ispitanika koji reprezentuje punoletne gradane Srbije bez Kosova i Metohije. Uzorak je projektovao i komentare napisao prof. dr Srbobran Brankovic:

Evo nekih pravilnosti u opredeljivanju gradana koje mogu da budu od znacaja za ishod lokalnih izbora. Ako sve gradane Srbije razvrstamo po kolicini materijalnih dobara kojima raspolažu, oceni sopstvene materijalne situacije, visini primanja i potrošnje i podelimo ih na donju klasu, nižu srednju, višu srednju i gornju klasu, onda se vidi da SRS, DS i G17 plus imaju veoma jasno profilisano socijalno uporište, dok su DSS i PSS manje-više ravnomerno rasprostranjeni po svim slojevima društvene lestvice.

SRS ima izrazito vecu podršku u donjim klasama i slojevima nego u gornjim: tako u najnižoj klasi za ovu stranku glasa 56 odsto, a u najvišoj manje od jedan odsto. Suprotna je pravilnost kod Demokratske stranke i G17 plus: DS u najnižoj klasi ima pet procenata, u nižoj srednjoj 26, u višoj srednjoj 42 i u gornjoj klasi 44 odsto podrške. G17 plus u najnižoj klasi ima manje od dva odsto, u dvema srednjim oko sedam odsto, a u najvišoj preko 23 odsto podrške.

DSS ima najviše podrške u višoj srednjoj, a PSS u najvišoj klasi, ali razlike u podršci nisu toliko velike da bi se moglo govoriti o tako jasnoj socijalnoj profilisanosti kao u slucaju prethodne tri stranke.

DS i G17 imaju znatno vecu podršku medu zaposlenima u privatnom sektoru, privatnim preduzetnicima, studentima, strucnjacima i rukovodiocima, a radikali medu nezaposlenima, penzionerima, poljoprivrednicima i uopšte u seoskom delu populacije. PSS ima prilicno veci uticaj medu privatnicima i zaposlenima u privatnom sektoru nego u drugim kategorijama.

Gro neopredeljenih i apstinenata cine pripadnici donje i niže srednje klase, dok je medu pripadnicima više srednje i gornje klase stranacka opredeljenost mnogo jasnija: oko 80 odsto pripadnika ovih klasa je stranacki opredeljeno.

Takode, uocava se da u manjim opštinama ime kandidata za gradonacelnika ima veci uticaj od stranackog rejtinga nego u Beogradu, gde je rejting kandidata za gradonacelnika u vecini slucajeva slican rejtingu stranaka koje ih kandiduju.

Danas, 30. avgust 2004.

Istraživanje Medijum Galupa pred lokalne izbore

Radikali ispred DS

Beograd - Prema istraživanju agencije Medijum Galup najjaci rejtinig pred predstojece lokalne izbore ima SRS, koja u centralnoj Srbiji ima podršku od 32 odsto, u Vojvodini cak 38, a u Beogradu 29 odsto. Samo koji procenat manje ima DS koju u centralnoj Srbiji podržava 30, 5 odsto ispitanika, u Vojvodini 28, a u Beogradu 30 odsto.
Slican rejting imaju vladajuca DSS i novofomirana PSS. Za DSS se u centralnoj Srbiji izjašnjava 13 odsto, u Vojvodini 6 odsto, a u Beogradu 14 odsto. Za PSS se opredeljuje u centraljoj Srbiji devet odsto, u Vojvodini deset, a u Beogradu 13 odsto. Za vladajucu G17 Plus, kao i za radikale, karatkeristicno je da dobro stoji u Vojvodini - devet odsto, ali i dalje ima slab rejting - u centralnoj Srbiji šest odsto, a u Beogradu 4, 5 odsto. Od stranaka ciju podršku su još u stanju da "uhvate" istraživanja, SPS ima šest odsto u centralnoj Srbiji, tri u Vojvodini i pet u Beogradu, SPO ima od jedan od tri odsto u Beogradu, a NS je do jedan odsto.

U Beogradu drugacije

Prema istraživanju Medijum Galup, uocava se da u manjim opštinama ime kandidata za gradonacelnika ima veci uticaj od stranackog rejtinga, što nije slucaj u Beogradu. Naime, u glavnom gradu, rejting kandidata za gradonacelnika, u vecini slucajeva slican je rejtingu stranaka koje ih kandiduduju.

Medijum Galup u ovom istraživanju sprovedenom od 8. do 15. jula na uzorku od 1.500 ispitanika (bez Kosova), ispituje i vezu izmedu politickog opredeljenja i imovnog stanja. Prema tim rezultatima SRS, DS i G17 Plus imaju veoma jasno definisano socijalo uporište, dok su oni koji podržavaju DSS i PSS ravnomerno rasporedeni po svim slojevima društva, donjem, nižem srednjem, višem srednjem i gornjem. Ovde je zanimljivo i da najviše neopredeljenih i izbornih apstinenata cine pripadnici donje i niže srednje klase.
Prema istraživanju Medijum Galupa, SRS ima izrazito vecu podršku u donjim slojevima, nego u gornjim, tako da u najnižoj klasi gde su najsiromašniji ovu stranku podržava 56 odsto, a u najvišoj manje od jedan odsto. Suprotna je pravilnost kod DS i G17 Plus: DS u najnižnoj klasi ima 5 odsto podrške, u nižoj srednjoj 26, u višoj srednjoj 42 i u gornjoj 44 odsto. G17 Plus u najnižoj klasi ima manje od dva odsto, u dvema srednjim nižoj i višoj, oko sedam odsto, a u najvišoj preko 23 odsto podrške. N. D.

Istraživanje Stratedžik Marketinga

Bitka SRS i DS

Kandidati DS i SRS vodice veliku bitku u drugom krugu predstojecih lokalnih izbora u Srbiji, a u trci za mesta gradonacelnika i predsednika opština oslanjace se na stranke, smatra Srdan Bogosavljevic iz „Stratedžik marketinga“. Zoran Stojiljkovic sa Fakulteta politickih nauka slaže se s njim da ce se odluke donositi u drugom krugu izbora i da se na stranacku pripadnost mogu osloniti samo kandidati dve-tri najjace stranke u Srbiji.

Rezultati ostalih stranaka oscilirace od sredine do sredine, u zavisnosti od licnosti predloženog kandidata, a kampanja ce se zahuktati desetak dana pred izbore, ocenjuju sagovornici „Blica“.

Bogosavljevic kaže za naš list da demokrate i radikali poseduju najveci procenat stranacki jasno opredeljenih biraca, a ostatak kampanje nece mnogo uticati na rezultat njihovih kandidata. Za razliku od njih, eventualni obrt u rejtingu ostalih kandidata može nastupiti u finišu kampanje, desetak dana pred izbore.

- To je bio slucaj sa Karicevom predsednickom kampanjom, kada je on za deset-petnaest dana potisnuo Maršicanina na cetvrto mesto - kaže Bogosavljevic i dodaje da se u svim sredinama „nazire drugi krug“. U Beogradu, smatra on, favoriti su Nenad Bogdanovic i Aleksandar Vucic, a borbu za trece mesto u trci za gradonacelnika vodice kandidati DSS, Pokreta „Snaga Srbije“ i DA-SDP, Zoran Drakulic, Jasmina Mitrovic-Maric i Nebojša Covic. Bogosavljevic napominje da ce demokrate i radikali u izborne okršaje uci na krilima dobrih rezultata njihovih kandidata na predsednickim izborima.

Stojiljkovic smatra da je u toku pozicioniranje i „stvaranje identiteta“ kandidata, a da ce punu predizbornu argumentaciju stranke poceti da iznose desetak dana pred izbore, kada nastupi, kakao je rekao, „klimaks kampanje“. On istice da ce rezultat vecine stranaka, osim dve-tri najjace, zavisiti od licnosti predloženog kandidata. U prvom krugu lokalnih izbora, napominje Stojiljkovic, „igrace se dve igre“.

- Retko gde ce rezultat biti poznat u prvom krugu. Pored borbe favorita za funkcije, igrace se i za uticaj u drugom krugu, a ti rezultati ce biti indikativni i za neke naredne izbora - kaže Stojiljkovic za „Blic“. Prema njegovim recima, relevantna ce biti podrška Nebojše Covica u drugom krugu izbora za gradonacelnika Beograda.

- Covic je dugo u politici i uživa status nekoga ko je dobro upravljao Beogradom. Svojim ulaskom u arenu, on je uglavnom privukao glasove neopredeljenih i onih koji nisu ni hteli da izadu na izbore - smatra Stojiljkovic.