Marinko M. Vučinić

ANALITIČAR RADIKALSKIH VRLINA ZORAN AVRAMOVIĆ

Zoran Avramović, kao istrajni borac protiv konvertitstva u našem političkom životu, u tekstu Dobro pitanje: Otkud uspesi radikala? velikodušno nam je podario veliko analitičko otkriće o radikalima kao najvažnijem pitanju naše političke analitike. Za njega je ovo pitanje istinski  kamen kušnje za političku analizu  u Srbiji. Ispada da argumentovano analiziranje političkog delovanja SRS postaje i pitanje moralnog i intelektualnog stanja srpskog analitičkog uma. Malo je reći da je ovakva ocena preterano pojednostavljivanje i simplifikacija stanja naše političke teorije i analize. Analiza delovanja radikalne stranke   važna je za ocenjivanje naše političke scene, ali sigurno je da to nije pitanje koje određuje ukupan kvalitet i stanje našeg političkog uma. Zoran Avramović žarko želi da dignitet struke odbrani od privatnopolitičkih opredeljenja. Međutim, upravo je njegova analiza delovanja radikala pravi primer partijskog i političkog opredeljenja. Njegova "analiza radikala" počiva na stavu da  su radikali kao moralni i čvrsti partijski delatnici neopravdano opterećeni sporadičnim incidentima (kojih je bilo i po priznanju Z. Avramovića)  i izloženi analitičkim ruženjima koja prenebregavaju i potcenjuju njihove izborne uspehe. U svom analitičkom i "objektivističkom" zanosu, Zoran Avramović bez ikakvih ograda tvrdi da su moralno čvrsti radikali bili satanizovani od strane Miloševića i DOS-a , a radi se, u stvari, o benignoj političkoj stranci čije su političke i moralne vrline privukle neodlučne birače koji su dali prednost onome što je suštinsko, a ne akcidentno u radikalskom  delovanju. Zoran Avramović pri tome zaboravlja da kaže da su upravo radikali u naš politički život uneli razorni manir hajke, grubog i neargumentovanog satanizovanja svih političkih grupacija i pojedinaca koji nisu delili njihove političke ideje. On nam je podario još jedno veliko analitičko otkriće, tvrdeći da ovdašnji politički analitičari nisu primetili da je došlo do krupnih promena u delovanju Srpske radikalne  stranke, koje se ogledaju u moralnoj čvrstini i prilagođavanju promenjenim društvenim i političkim okolnostima.

Koje vrline radikala ističe Zoran Avramović? U njegovom otvorenom političkom panegiriku radikali su dobro organizovana stranka, koju krasi snaga i čvrstina političkih  ubeđenja, jasnoća stavova, u noj se ceni istina a ne laž, članstvo je lojalno čelnim ljudima stranke, SRS poštuje proceduru demokratije i pravni poredak Republike Srbije, a njen odnos prema medijima i u uslovima NATO bombardovanja je bio tolerantniji od socijalista i dosovaca. Tu se svakako ne okončava "argumentacija" Z. Avramovića, jer su po njemu radikali najdosledniji i u odbrani srpskih nacionalnih interesa, bez obzira što su spremni da, ako to zahteva politički pragmatizam, napuste najekstremniju nacionalnu retoriku kada bi došli na vlast, i to bez obzira što se radi o izrazito državotvornoj stranci. Govoreći na ovakav "objektivan" način o mnogobrojnim vrlinama moralnih radikala, Zoran Avramović nam je demonsrirao kako izgleda politička analiza koja nije opterećena emocijama i opšteprihvaćenim predrasudama. On je  pri tome očigledno računao na već poslovican zaborav i naše kratko pamćenje koje je inače veoma prisutno u našem političkom životu. Kada bi se sledila njegova nepristrasna argumentacija došli bi do zaključka da je SRS stožerna, državotvorna i demokratska snaga srpskog društva. Međutim naša politička praksa nam govori upravo suprotno.

Srpska Radikalna Stranka je pre svega striktno liderska stranka u kojoj vlada princip bespogovornog vođe koji je stvarna negacija demokratskih principa. Radikali su stranka u kojoj vlada vojnička disciplina i slepa poslušnost. To je onaj nama  dobro poznati gvozdeni zakon subordinacije koji karakteriše odnose unutar nedemokratskih stranaka. Ovakav način funkcionisanja radikalne stranke služi Zoranu Avramoviću da je označava kao najbolje organizovanu stranku u Srbiji. Šta je zaista u našim političkim uslovima dobro organizovana stranka? Da li je to organizacija u kojoj nema nikakvih otvorenih pitanja i dilema i koja funkcioniše kao dobro podmazana mašina čiji je jedini cilj da služi vrhovnom partijskom vođi i njenom oligarhijskom vrhu. To je očigledno dovoljan razlog za Zorana Avramovića koji radikale predstavlja kao demokrate od formata koji se služe samo i isključivo demokratskom procedurom. Upravo je radikalna stranka najviše doprinela svojim  samo "sporadičnim incidentima" da se obesmisli parlamentarizam i stvarna demokratska procedura u našem političkom životu. Ne radi se o incidentima, već o  političkoj praksi otvorenog populizma u kojoj nema mesta za demokratsko vođenje politike. I u tome su radikali bili zaista dosledni, a ta njihova poslovična doslednost se ogledala u uništavanju demokratskih principa i populističkim i demagoškim pričama koje služe samo za trenutno pridobijanje biračkog tela koje upravo želi da čuje te čvrste i dosledne političke stavove koje odlikuju radikale kako to tvrdi Z. Avramović.

Kada se ne bi znalo šta su radikali zaista radili u toku poslednje decenije moglo bi se poverovati da se radi o političkoj doslednosti i moralnoj čistoti i čvrstini. Setimo se samo na koji način je funkcionisala vlada tzv. narodnog jedinstva radikala i socijalista, i kakve su socijalne, političke i društvene posledice njihove pogubne vladavine. Ali to sve nije važno za Zorana Avramovića koji nam sada bez ikakvog zazora govori o političkim vrlinama radikala, a zaboravlja ili nema nameru da nam kaže da li u političku vrilnu spada i  proces univerzalne političke racionalizacije kojoj pribegavaju politički dosledni radikali kada treba da nađu uporište za svoje najveće političke akrobacije i zaokrete. To je specifična vrsta političke sofisterije  i nedoslednosti kojoj pribegavaju radikali kada je potrebno da objasne ulazak u koaliciju sa strankama za koje su govorili da su oličenje političke propasti i nemorala. Možda je to posebna veština političke analize koju poseduje još samo  Zoran Avramović koji je spreman da  svaki potez radikala zaogrne u uzvišenu formu političkog morala i doslednosti. Oni se i danas, više nego ikada, služe vec toliko puta korišcenim političkim racionalizacijama. Zaštita tzv. nacionalnih interesa je onaj univerzalni politički alibi koji su radikali uvek potezali kada su bili prinuđeni da objašnjavaju svoje najrazornije i najnedoslednije poteze. Zajedno sa socijalistima oni su u potpunosti razorili politički i društveni život u Srbiji, sveli ga na   dominaciju političke arogancije i otvorenog nasilja. Govoriti danas o njima kao o baštinicima nekakvih političkih vrlina više je nego licemerno.

Znam da Zoranu Avramoviću nije lako jer upravo on mora da racionalizuje svoju političku poziciju i da objasni i ublaži svoje političko konvertitstvo, ali to se ne može činiti  tako što će se bez ikakvog činjeničkog uporišta i objektivne argumentacije veličati političke vrline radikala. Podsetimo se samo kako je izgledala primena zloglasnih zakona o Univerzitetu i Štampi, i kako je  golom prinudom gušena slobodna misao u Srbiji. A sada nam objektivni i nepristrasni analitičar Zoran Avramović  čak govori o značajnom i nezaobilaznom naučnom doprinosu Radikalne stranke koja se pored svih svojih poznatih vrlina bavi i teorijskim i prosvetiteljskim radom u časopisu Srpska slobodarska misao u kojem je svoj doprinos dao i analitičar radikalskih vrlina Zoran Avramović.

Sigurno je da je rasprava o uspehu radikala na proteklim predsedničkim izborima veoma važna za analizu našeg političkog života i mentaliteta, ali to svakako nije najbitnije za dignitet političke analitike u Srbiji kako to ističe Zoran Avramović. Za analizu našeg političkog i društvenog života u tranziciji ima toliko značajnih i otvorenih pitanja od ekonomskih, kulturoloških, istorijskih tema. Dignitet naše političke analitike može se očuvati samo objektivnim i argumentovanim pristupom najsloženijim temama i problemima i to bez političkog konvertitstva i stranačkih  racionalizacija.Tekst Zorana Avramovića Dobro pitanje: Otkud uspesi radikala? nije doprinos odbrani digniteta političke analitike, već pravi primer stranačke propagande i otvorenog politikanstva.

Autor je jedan od osnivaca i clan Upravnog odbora Beogradske otvorene škole

19.12.2003

Komentarisani tekst: Zoran Avramovic: Dobro pitanje: Otkud uspesi radikala?